Kelti-narod lud za ratom

Gledao sam u jednoj emisiji da su Kelti imali mnogo zlata , da je tamo bio obicaj da se nose lanci i narukvice , onako reperski :)

Problem kod Kelta je da je jedna od najznacajnih izvora Cesar.

Ali koliko je iskren Cesar bio vidi se na tome, da je piso kako u Galiji nema nista od vrednosti, a kad se vratio iz Galije ne da je poplatio vojsku i vratio dug nego je bio jedan ako ne najbogatiji Rimljanin uopste.
 
Ko god da je izvor iz prošlosti danas možemo videti da su svedeni na nekoliko skučenih teritorija u odnosu na to koliku su teritoriju pokrivali. Da su bili toliko ludi za ratom i sposobni za isti sigurno situacija ne bi bila takva. Irska je bila okupirana 800 godina (i nas su zaebali), Škotska i Vels nisu nezavisni kao ni svi ostali Kelti u Evropi.
 
Evo par interesantnih stvari o Keltima:

Oni su dali ime planini i reci Tari, jer to kod njih znaci crna planina, a sto bas tako? Jer, zbog onih borova kojih ima mali milion, izgleda kao jedna tamno zelana povrsina preko planine.

Pre bitke su mazali svoja KOMPLETNO naga tela plavom bojom (Boze prosvetli ih) i dizali kosu i bradu i farbali je u belo! (:shock:)

Jedna zanimljiva recenica: catava ova rasa je luda za ratom.Strabon, rimski istoricar

Par ispita za jednog elitnog ''fijana ratnika''

Prvi ispit:

Ratnik mora da stane na poljanu, prpravan za borbu.
Devet fijana ratnika bi zatim bacalo svoja koplja na njega. Mogao je da se brani samo stitom i motkom. Ukoliko bi bio ranjen, pao bi ispit!

Drugi ispit:

Ratnikova kosa mora da budeupletena u njegovu bradu.Fijane bi ga jurile po sumi.Ako mu kosa nije na mestu, ako polomi grancicu dok trci ili je zarobljen, pada ispit.

Treci ispit:

Ratnik mora da preskoci granu u liniji sa njegovim celom, i da se provuce SAMO na nogama ispod grane u liniji sa njegovim kolenima.

Sta vi mislite o ovim ratnicima???

Hahahahahahaha, ŠTRUMFOVI :)))))))
 
Emisija "Kelti u sedlu" obrazovnog programa RTS-a. Emisija je snimljena 2001 godine nakon otkrića ostave od 300 predmeta na planini Juhor kod Jagodine. Ono što emisiji daje dodatnu vrednost jeste naratorstvo nezaboravnog , nedavno preminulog, Raše Popova:

http://37260varvarin.blogspot.rs/p/kelti-u-sedlu.html

Šteta što nemamo neke razvijenije teme o Keltima na forumu, ali gledaćemo da to popravimo:D
 
Мислим да постоје неке сличности између Срба и Келта, макар културолошке а можда помало и генетске. Келтска традиционална музика ми је најсличнија нашој, ту мислим на фруле и гајде (које заменише хармоника и трубачи код нас, на жалост), а вероватно су нам и по менталитету блиски.
Иначе нисам келтоман, знам да неки буквално Србе сматрају потомцима Келта.. Слично као и сарматомани, а истина је вероватно негде између.

А видех да се понела и дискусија о Total War, волим варваре али су ми омиљени Бактри (или Бактријани, како већ.. Еуропа Барбарорум, наравно).
 
Келти су збирно име за један конгломерат народа, у једном моменту смјештен на широком појасу од (данашње) Украјине до (данашње) Ирске.
Kelti.jpg

Рано су дошли у додир и сукобе са Римљанима и римски списи и историчари их помињу, доста о њима пише Полибије.
Kелти су били прије свега ратнички народ, но били су и надарени занатлије и умјетници.
У IV.вијеку п.н.е. продиру на Апенинско полуострво, Италију, под њиховим нападима биће урушена тада моћна етрурска цивилизација, а на развалинама етрурске цивилизације никнуће нова сила, Рим. Који ће у временом ојачати, преокренути ратове против келтских народа у своју корист, и подоста допринијети нестанку келтске културе.
Сами Келти су били врсни ратници, Римљани су са њима катастрофално прошли у првом окршају 390.п.н.е. (или. 387. п.н.е.), били су избезумљени срчаношћу и жестином којом су се Келти борили, који ће убрзо похарати и сам Рим, Римљани су буквално откупљивали своје животе, а како би зајаукали због безпбзирности Келта (Гала) и да узимају више од договореног откупа, келтски вођа Брен би им само одбрусио "јао пораженима", ријечи које ће Римљанима одзвањати свих каснијих вијекова.
Тит Ливије то уљепшано приказаје, истичући храброст Римљана и када су Гали продрли у град, но то је ипак уљепшана верзија, бјеше то срамно и фрустрирајуће за Римљане.
Paul_Jamin_-_Le_Brenn_et_sa_part_de_butin_1893.jpg

И нареднх деценија и вијекова ратоваће са Римљанима са промјењивим успјехом, ратовали су на Ханибаловој страни у пунском рату, и у бици код Кане 216 п.н.е. се одлично показали.
Рим је унапређивао своју војску, постао моћном ратном машинеријом, њихова снага бјеше у дисциплини, дисциплине код Келта није било, уздали су се у срчаност и храброст које никад није мањкало, но временом то није било довољно за успјехе против Римљана.
Келте је у Галији сломио извјесни Гај Јулије Цезар.
Он ће у свом дјелу Галски рат (овдје) дао и добар опис Келта. Занимљиво да он у свом дјелу
1. Цијела Галија је подијељена на три дијела. Један од њих настањују Белги, други Аквитани, а трећи они који се на свом језику зову Келти, а на нашем Гали. Сви се они међу собом разликују језиком, установама и законима. Гале од Аквитана дијели ријека Гарона, а од Белга Марна и Сена. Од свих њих најјачи су Белги, јер су од културне и цивилизоване провинције јако удаљени па трговци с њима сасвим ријетко саобраћају и не увозе оно што годи људским срцима, а и најближи су Германима који преко Рајне бораве и с којим непрестано рат воде.
Стога дакле разлога Хелвећани остале Гале храброшћу надмашују, што се готово у свакодневним борбама с Германима огледају, било да их од своје земље одбијају, било да сами у њиховој земљи рат воде.
Један дио, за који је речено да га држе Гали, почиње од ријеке Роне, допире до ријеке Гароне, океана и земље Белга, а од стране Секвана и Хелвећана пружа се чак до ријеке Рајне и простире се према сјеверу. Белги од крајњих граница Галије допиру до доњег дијела ријеке Рајне и окренути су према сјеверу и истоку. Аквитанија се пружа од ријеке Гароне до планине Пиринеја и онога дијела океана који допире до Шпаније, а простире се према западу и сјеверу.
разликује Белге и Аквитане од Келта, иако их често, посебно Белге, сврставамо такође у келтске народе.
А међу Келтима опет по храбрости и жестини са којом се боре издваја Хелвете (или Хелвећане) који су битисали на простору данашње Швајцарске и сјеверозападне Француске.
Поред мањка дисциплине, Келтима бјеше проблем и разједињеност, бројна племена чији су лидери водили сваки своју политику, неки би изразили лојалност Риму, други би пружали отпор освајачима, тек повремено би их ујединили харизматилни вође, Верцингеторикс у Галији и Будика у Британији. То није било довољно, и тек су успјели запријетити Риму.
У исто време са сломом Верцингеторикса и како је Цезар овладао Галијом, и на истоку је Келтима по злу пошло. Једно од најбројнијих келтских племена Боји (чији је један огранак похарао етрурске градове у IV.п.н.е,), источнији огранак је рђаво прошао у ратовима са моћним гетским храљем Буребистом, од тог пораза се нису опоравили, биће асимиловани у германске народе те у Дачане и Гете, а у некој мјери ће дати допринос и у етногенези Срба.

I.вијек п.н.е. је вријеме нестајања келтске културе на европском континенту, биће романизовани и асимиловани у друге народе, остаће ограничени на Британију до V.-VI.вијеку, а убрзо након инвазије Англа и Саксонаца сведени на енклаве.
 
Римљани и Келти су ратовали вијековима, имали бројне окршаје, бројне битке које би одредиле процесе у наредним временима, а најпознатија и најчувенија је битка код Алезије, или опсада Алезије. Одиграла се у вријеме галских ратова септембра 52.године п. н. е. када је римска војска под Гајом Јулијем Цезаром опколила војску Келта под Верцингеториксом.
У самој Алезији Верцингеторикс је имао 80.000 бораца, напад на тврђаву би био осуђен на пропаст, зато су Римљани прибјегли опсади са наумом да изгладњивањем натјерају браниоце на предају, при чему су извели грађевински подухват никад раније забиљежен у историји, изградили су двострану утврду, и према Алезији и према споља, укупне дужине 40 км, са низом кула, мрежом канала, насипа и замки против нападача.
До одлучујеће битке је дошло крајем септебра и у првим данима октобра, када су велике келтске снаге удариле на спољне зидине римских утврда са намјером да одблокирају град, а Верцингеторикс је из самог града извршио јуриш на унутрашње зидине.
Римљани су располагали са 50.000 легионара и још 10.000 помоћних трупа, Келти са двије војске, она из самог града и она споља, са четири пута више бораца, битка је трајала неколико дана, претворила се у општу кланицу, неколико пута бјеше на клацкалици, на крају бриљантна побједа Римљана којом су одлучени галски ратови а одлучена је и судбина читаве Галије која ће наредних вијекова постати римском провинцијом.
Ова битка и предаја Верцингеторикса.бјеше инспирација умјетницима да овјековјече те догађаје
Siege-alesia-vercingetorix-jules-cesar.jpg

The Siege of Alesia, Vercingetorix Throws Down his Arms at the Feet of Julius Caesar by Lionel Royer, painted 1899.

Trapped in Alesia.jpg

Trapped in Alesia

312e216d75559d2dd7d7f041f77caf0f.jpg

Julius Caesar accepting Vercingetorix' surrender after the Battle of Alesia
 
Evo par interesantnih stvari o Keltima:

Oni su dali ime planini i reci Tari, jer to kod njih znaci crna planina, a sto bas tako? Jer, zbog onih borova kojih ima mali milion, izgleda kao jedna tamno zelana povrsina preko planine.

Pre bitke su mazali svoja KOMPLETNO naga tela plavom bojom (Boze prosvetli ih) i dizali kosu i bradu i farbali je u belo! (:shock:)

Jedna zanimljiva recenica: catava ova rasa je luda za ratom.Strabon, rimski istoricar

Par ispita za jednog elitnog ''fijana ratnika''

Prvi ispit:

Ratnik mora da stane na poljanu, prpravan za borbu.
Devet fijana ratnika bi zatim bacalo svoja koplja na njega. Mogao je da se brani samo stitom i motkom. Ukoliko bi bio ranjen, pao bi ispit!

Drugi ispit:

Ratnikova kosa mora da budeupletena u njegovu bradu.Fijane bi ga jurile po sumi.Ako mu kosa nije na mestu, ako polomi grancicu dok trci ili je zarobljen, pada ispit.

Treci ispit:

Ratnik mora da preskoci granu u liniji sa njegovim celom, i da se provuce SAMO na nogama ispod grane u liniji sa njegovim kolenima.

Sta vi mislite o ovim ratnicima???
Rijeka Tara je dobila ime po ilirskom plemenu Autarijati.
 
Данас на британском и ирском острву битишу народи који воде поријекло од древних келтских становника ових острва.
У времену антике и раног средњег вијека келтска племена су насељавала ова острва о чему су у рукописима оставили свједочанства Римљани, почев од извјесног Гаја Јулија Цезара.
Простор острва јужно од Хадријановог зида (изграђен за владавине поменутог цара 117-138.године) насељавао је конгломерат келтских племена које су Римљани звали збирним именом Брити (или Бритони)
Britain.south.peoples.Ptolemy.jpg

По освајању британског острва од стране Римљана и након што су скршили Будикин устанак 60.године, имамо процес романизације који се ограничио управо на келтска племена јужно од Хадријановог зода, Римљани су имали намјеру проширити границу и сјеверно од Хадријановог зида, једно вријеме је подигнут сјеверније Антонинов зид али суочени са ратоборним келтским племенима су одустали.
Почетком V вијека и како Римљани почињу напуштати те просторе, на оствро почињу продирати германски народи, Англи, Саксонци и Јути, испрва као најамници у служби локалних романо-келтских владара у циљу одбране од ратоборних сјеверних келтских племена а убрзо и као освајачи, и у доста дугом периоду 410-660. године имамо инвазију ових германских народа на острво, о карактеру англосаконске инвазије, да ли је више пратило истребљење или асимилација романо-келтских племена постоје спорења код енглеских историчара. Истовремено романизована келтска племена бивају потискивана све више на запад да би убрзо били сведени на енклаве у Велсу и Корнволу.

Име Велшани изведено је из германске ријечи "Walhaz", која је могуће изведена из римског егзонима (Volcae) за једну од конфедерација келтских племена, и постао је у германским језицима општи појам за романизоване келтске (и друге) народе, тако да Велшани, Валонци у Белгији и Власи имају сличну етимологију имена. Тако да су и Велшани конфедерација већином протјераних из свог завичаја келтских племена обједињених под овим германским егзонимом.
Касније крајем раног и на прелазу у развијени средњи вијек ћемо имати нову инвазију викиншких освајача, као и инвазију из Нормандије 1066.године (гдје су значајан контигент инвазионих снага чинили Бретонци, који заправо бејаху након шест вијекова повратници у стару отаџбину), а Велшани су, додуше сведени на све ужи појас, успјели опстати у тим историјским процесима.

Простор сјеверно од Хадријановг зида насељевао је такође конгломерат прилично хетерогених келтских племена које су Римљани звали збирним именом Пикти (овдје), егзоним и то изразито пежоративан, изведен из латинске ријечи "насликани", подругљива конотација због чињенице да су ови ратоборни келтски народи имали склоност тетовирању тијела
Britain.north.peoples.Ptolemy.jpg

Како написах, Пикти нису били један народ већ читав конгломерат племена гдје су најдоминантнија скупина Каледонци (овдје) који такође нису један народ већ скуп келтских племена обухваћен овим именом.

Пикти се у писаним изворима појављују од III до X вијека, рани средњевјековни извори извјештавају о постојању посебног пиктског језика, за који се данас углавном вјерује да је био острвски келтски језик, блиско повезан са бритонским којим су говорили Брити (Бритонци) који су битисали јужније.
Постоје неке теорије да је у питању изолована скупина неиндоевропског поријекла или пак да су Пикти блиско повезани са Скитима, но те теорије немају у научним круговма неку подршку.
Почетком раног средњег вијека на простор данашње Шкотске из Ирске продиру келтска племена обухваћена збирним именом
Гаели (или Гели, или Гојдели), они ће на простору данашње западне Шкотске и сјеверноисточног угла Ирске успоставити респектабилну државу Дал Риата која ће свој врхунац достићи на прелазу VI-VII вијек а потрајати до краја VIII вијека.
На простору данашње Шкотске неколико вијекова ће у кохабитацији живјети досељеници из Ирске Гаели и старосједиоци Пикти (Каледонци и ини народи), крајем IX вијека биће успостављено краљевство Алба (не треба доводити у везу са латинским термином из којег су изведена имена краљевства Албанија на Кавказу и града Алба Лонго, овдје је ријеч протокелтског поријекла) које ће потрајати до развијеног средњег вијека и које ће свој врхунац имати за владавине краља Константина (900-943.године) који је обрађен у петој сезони серије The Last Kingdom. У тој кохабитацији и процесима побједу је однијела гаелска црта.

Након слома јакобитског устанка у Шкотској 1746.године, Енглези су предузели читав низ мјера на сатирању гаелског језика, но гаелски (или шкотски гаелски) је барем у некој мјери преживио до данашњих дана.
 

Back
Top