Hrastovnik
Poznat
- Poruka
- 9.375
Atom elementa vodonika sastoji se od jednog protona i jednog elektrona.
Je li proton materija i je li elektron materija?
-
- Popularno:
- Sta bi se desilo ako bi se Isus opet...
- Hrišćanstvo i monogamija
- Moji argumenti za ne vjerovanje
- Како возиш, тако и живиш
- Toalet papir za visekratnu upotrebu
- "Ja sam ta koja je devojčici natrljala...
- Brufen
- Srbi odmah da primoraju Vučića da...
- Srpski pozdrav koji simbolizuje...
- Da li slavite?
Jesu li proton i elektron materija?
- Začetnik teme Hrastovnik
- Datum pokretanja
Atom elementa vodonika sastoji se od jednog protona i jednog elektrona.
Je li proton materija i je li elektron materija?
- Poruka
- 51.779
Pa naravno da je materija, oni su osnovni elementi svuda, nije valjda dusa?
Kakvo je to pitanje za religiju?
Kakvo je to pitanje za religiju?
Hrastovnik
Poznat
- Poruka
- 9.375
Pa naravno da je materija, oni su osnovni elementi svuda, nije valjda dusa?
Kakvo je to pitanje za religiju?
Omaklo se ovdje, nije najmerno (bilo je namijenjeno podforumu Prirdne nauke), ali se na Religiji o ovome moze diskutovati u sklopu stvaranja svijeta. Crkva uci (naopako) da je Bog ovaj svijet stvorio ni iz cega, a ateisti kazu da je sve materija i da je ovaj svijet stvoren od materije. bas bi bilo zanimljivo cuti i crkvenjake i naticrkvenjake kako tumace sustinu protona i elektrona.To je za pocetak diskusije o stvaranju svijeta sasvim dovoljno.
- Poruka
- 51.779
Pa Bog je stvorio i proton i elektron.
Nauka nije u neskladu sa religijom, naprotiv, sve potice iz nje.
BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.720
Sve je MATERIJA i ENERGIJA.
Cas jedno - cas drugo!
Cas jedno - cas drugo!
hypnotoad
Elita
- Poruka
- 19.224
sta je sa antimaterijom ?
Hrastovnik
Poznat
- Poruka
- 9.375
Nesto mi diskutanti stranjaju od ove teme, klizav teren, ye.. ga!
Hrastovnik
Poznat
- Poruka
- 9.375
Da se podsjetimo prirodnog zakona materije: dva tijela ne mogu istovremeno biti u jednoj tacki postojanja.
Definicija elektricne struje: elektricna energija je usmjereno kretanje elektrona kroz provodnik.
Problem: kako se elektroni prolazeci kroz provodnik istovremeno nalaze u jednoj tacki postojanja sa cesticama atoma provodnika?
Pa izvolite, tema je otvorena za diskusiju da li su proton i elektron materija ili su energija?
PS Ja odoh za poslom, a vi bez ustrucavanja kazite svoja misljenja.
Definicija elektricne struje: elektricna energija je usmjereno kretanje elektrona kroz provodnik.
Problem: kako se elektroni prolazeci kroz provodnik istovremeno nalaze u jednoj tacki postojanja sa cesticama atoma provodnika?
Pa izvolite, tema je otvorena za diskusiju da li su proton i elektron materija ili su energija?
PS Ja odoh za poslom, a vi bez ustrucavanja kazite svoja misljenja.
Poslednja izmena:
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
Da se podsjetimo prirodnog zakona materije: dva tijela ne mogu istovremeno biti u jednoj tacki postojanja.
Definicija elektricne struje: elektricna energija je usmjereno kretanje elektrona kroz provodnik.
Problem: kako se elektroni prolazeci kroz provodnik istovremeno nalaze u jednoj tacki postojanja sa cesticama atoma provodnika?
Pa izvolite, tema je otvorena za diskusiju da li su proton i elektron materija ili su energija?
PS Ja odoh za poslom, a vi bez ustrucavanja kazite svoja misljenja.
Ama... jel ti to pitaš kako to da struja prolazi kroz provodnik, mada provodnik nije šupalj... ili mi se to meni tako čini?
- Poruka
- 13.583
Teorija struna
Dvije znanstvene revolucije koje su obilježile dvadeseto stoljeće su kvantna mehanika i Einsteinova teorija relativnosti. Kvantna mehanika opisuje "svijet malog" tj. svijet atoma, subatomskih čestica i sila. S druge strane, teorija relativnosti opisuje prostor, vrijeme i silu gravitacije.
Ujedinjenje tih dviju teorija i s njim povezano ujedinjenje svih temeljnih prirodnih sila je jedan od glavnih ciljeva moderne fizike. Takvo ujedinjenje bi s jedne strane značilo konačno ispunjenje sna o potpunom razumijevanju temeljnih prirodnih mehanizama, a istovremeno bi nam omogućilo i dublji pogled u sam početak svemira, Veliki prasak.
Naime, nepoznavanje kvantne teorije gravitacije nam u većini slučajeva ne smeta mnogo jer su objekti na koje gravitacija bitno utječe (planeti, crne rupe, galaktike) toliko veliki da je utjecaj kvantne mehanike na njih zanemariv. S druge strane, objekti za čije razumijevanje je nužna kvantna mehanika (atomi, elementarne čestice) su obično dovoljno mali da gravitacija ne utječe na njihovu strukturu i ponašanje.
No početno stanje svemira, Veliki prasak, je situacija kad je svemir istovremeno bio i dovoljno malen i dovoljno masivan da su njime zasigurno upravljali nama još nepoznati zakoni kvantne gravitacije.
U nastojanju da razviju teoriju kvantne gravitacije znanstvenici su iskušavali mnoge puteve, a jedan od najpopularnijih u zadnjih petneastak godina je tzv. teorija struna (engl. string theory). Karakteristično svojstvo teorije struna je da su njeni osnovni sastojci super-sitne strune, duljine od oko 10-35 metara. (Dakle npr. proton bi bio sto milijardi milijardi puta veći od tih struna.) Nadalje, prema teoriji struna, naš prostor-vrijeme ne bi imao 3+1 dimenziju već barem desetak prostorno-vremenskih dimenzija. (Točan broj dimenzija se dobiva automatski iz same teorije kao posljedica zahtjeva da se u teoriji ne pojavljuju beskonačne veličine. Zadnjih godina su aktualne specijalne strune koje se zovu superstrune i koje "žive" u prostorima od 10 i 11 dimenzija.)
Zašto se onda nama čini da prostor ima samo tri dimenzije? Odgovor je u tome da je protežnost tih 6 ili 7 dodatnih dimenzija toliko malena da ih mi ne primjećujemo. Ilustirajmo to analogijom: promatramo li konac s udaljenosti od jedan metar on nam se čini jednodimenzionalan. No, to je samo privid uzrokovan time što je protegnutost konca u druge dvije dimenzije malena; on je mnogo dulji nego što je debeo. Tek kad ga pogledamo izbliza vidimo da je on zaista trodimenzionalan.
Teorija struna predviđa da kada bismo taj konac pogledali pomoću povećala koje povećava 1033 puta, vidjeli bismo da je on zapravo 10-ero dimenzionalan. (Zapravo, ne bismo to baš vidjeli, jer je naš prostorno-vremenski zor ograničen na običnih 3+1 dimenziju, ali to naše povećalo u suradnji s jednadžbama teorije, sugeriralo bi postojanje tih dodatnih dimenzija.)
Te dodatne dimenzije čine teoriju struna izuzetno složenom. Tako na primjer još uvijek nije poznato kako poznati zakoni fizike (mehanika, elektricitet, nuklearne sile) slijede iz teorije struna ili po čemu je naših 3+1 dimenzija posebno tj. zašto su upravo tri prostorne dimenzije velike protežnosti. Ono što se otprilike zna je da se poznate elementarne čestice u teoriji struna pojavljuju kao različiti načini i frekvencije titranja tih struna. Tako struna koja titra na jedan način predstavlja foton, na neki drugi način graviton, a na neki treći način elektron. Isto tako se čini da bi se u procesu svođenja tih 10 ili 11 dimenzija na 3+1 trebali pojaviti efekti koji bi se nama pričinjavali kao efekti poznatih sila (gravitacije, elektriciteta, nuklearnih sila).
Tako bi teorija struna istovremeno objasnila i sastojke svemira (čestice) i njihova međudjelovanja (sile). No, čini se da je taj cilj još uvijek podosta daleko.
Tekst je hrvatski,ali nadam se da smo dovoljno tolerantni bar kad je znanje u pitanju...
Dvije znanstvene revolucije koje su obilježile dvadeseto stoljeće su kvantna mehanika i Einsteinova teorija relativnosti. Kvantna mehanika opisuje "svijet malog" tj. svijet atoma, subatomskih čestica i sila. S druge strane, teorija relativnosti opisuje prostor, vrijeme i silu gravitacije.
Ujedinjenje tih dviju teorija i s njim povezano ujedinjenje svih temeljnih prirodnih sila je jedan od glavnih ciljeva moderne fizike. Takvo ujedinjenje bi s jedne strane značilo konačno ispunjenje sna o potpunom razumijevanju temeljnih prirodnih mehanizama, a istovremeno bi nam omogućilo i dublji pogled u sam početak svemira, Veliki prasak.
Naime, nepoznavanje kvantne teorije gravitacije nam u većini slučajeva ne smeta mnogo jer su objekti na koje gravitacija bitno utječe (planeti, crne rupe, galaktike) toliko veliki da je utjecaj kvantne mehanike na njih zanemariv. S druge strane, objekti za čije razumijevanje je nužna kvantna mehanika (atomi, elementarne čestice) su obično dovoljno mali da gravitacija ne utječe na njihovu strukturu i ponašanje.
No početno stanje svemira, Veliki prasak, je situacija kad je svemir istovremeno bio i dovoljno malen i dovoljno masivan da su njime zasigurno upravljali nama još nepoznati zakoni kvantne gravitacije.
U nastojanju da razviju teoriju kvantne gravitacije znanstvenici su iskušavali mnoge puteve, a jedan od najpopularnijih u zadnjih petneastak godina je tzv. teorija struna (engl. string theory). Karakteristično svojstvo teorije struna je da su njeni osnovni sastojci super-sitne strune, duljine od oko 10-35 metara. (Dakle npr. proton bi bio sto milijardi milijardi puta veći od tih struna.) Nadalje, prema teoriji struna, naš prostor-vrijeme ne bi imao 3+1 dimenziju već barem desetak prostorno-vremenskih dimenzija. (Točan broj dimenzija se dobiva automatski iz same teorije kao posljedica zahtjeva da se u teoriji ne pojavljuju beskonačne veličine. Zadnjih godina su aktualne specijalne strune koje se zovu superstrune i koje "žive" u prostorima od 10 i 11 dimenzija.)
Zašto se onda nama čini da prostor ima samo tri dimenzije? Odgovor je u tome da je protežnost tih 6 ili 7 dodatnih dimenzija toliko malena da ih mi ne primjećujemo. Ilustirajmo to analogijom: promatramo li konac s udaljenosti od jedan metar on nam se čini jednodimenzionalan. No, to je samo privid uzrokovan time što je protegnutost konca u druge dvije dimenzije malena; on je mnogo dulji nego što je debeo. Tek kad ga pogledamo izbliza vidimo da je on zaista trodimenzionalan.
Teorija struna predviđa da kada bismo taj konac pogledali pomoću povećala koje povećava 1033 puta, vidjeli bismo da je on zapravo 10-ero dimenzionalan. (Zapravo, ne bismo to baš vidjeli, jer je naš prostorno-vremenski zor ograničen na običnih 3+1 dimenziju, ali to naše povećalo u suradnji s jednadžbama teorije, sugeriralo bi postojanje tih dodatnih dimenzija.)
Te dodatne dimenzije čine teoriju struna izuzetno složenom. Tako na primjer još uvijek nije poznato kako poznati zakoni fizike (mehanika, elektricitet, nuklearne sile) slijede iz teorije struna ili po čemu je naših 3+1 dimenzija posebno tj. zašto su upravo tri prostorne dimenzije velike protežnosti. Ono što se otprilike zna je da se poznate elementarne čestice u teoriji struna pojavljuju kao različiti načini i frekvencije titranja tih struna. Tako struna koja titra na jedan način predstavlja foton, na neki drugi način graviton, a na neki treći način elektron. Isto tako se čini da bi se u procesu svođenja tih 10 ili 11 dimenzija na 3+1 trebali pojaviti efekti koji bi se nama pričinjavali kao efekti poznatih sila (gravitacije, elektriciteta, nuklearnih sila).
Tako bi teorija struna istovremeno objasnila i sastojke svemira (čestice) i njihova međudjelovanja (sile). No, čini se da je taj cilj još uvijek podosta daleko.
Tekst je hrvatski,ali nadam se da smo dovoljno tolerantni bar kad je znanje u pitanju...
Poslednja izmena:
- Poruka
- 55.561
Cijenim da otac Joil ima znanstveni odgovor na ovu misteriju.... zbunjen sam... što kaže Zazi, teče struja k'a voda, a niđe rupe...
Агарта
Poznat
- Poruka
- 8.355
Шта сад, више балвани с ликовима нису актуелни
Ја теби да кажем, материја је само у црној рупи. Остало је све... не атом и празан простор, него празан простор и празан простор. Љуска па празно, па опет љуска, па празно па љуска, па... један умро тако, изнели га у Шапцу
Ја теби да кажем, материја је само у црној рупи. Остало је све... не атом и празан простор, него празан простор и празан простор. Љуска па празно, па опет љуска, па празно па љуска, па... један умро тако, изнели га у Шапцу
Sreten Žujović
Elita
- Poruka
- 24.255
Храстовниче питао си ме за гром? Гром је видљив зар не? Дакле сачињен је од фотона. Фотони су честице које имају масу, дакле имају физичке особине, дакле оне су материја.
Фотон има своју масу док се креће, кад престане да се креће он губи своју масу и физичке особине дакле више није материја.
То исто важи и за протоне и електроне.
Материјално може постати нематеријално, али нематеријално не може постати материјално. То је једини закон природе.
Фотон има своју масу док се креће, кад престане да се креће он губи своју масу и физичке особине дакле више није материја.
То исто важи и за протоне и електроне.
Материјално може постати нематеријално, али нематеријално не може постати материјално. То је једини закон природе.
gost 305754
Poznat
- Poruka
- 9.412
sta ispunjava prostor izmedju elektrona i protona?Sta ispunjava prostor izmedju dva atoma u nekoj materiji?
gost 241814
Elita
- Poruka
- 22.958
shta ispunjava prostor medj sinapsama pojedinih ljudova
gost 305754
Poznat
- Poruka
- 9.412
Sreten Žujović
Elita
- Poruka
- 24.255
Цитоплазма.sta ispunjava prostor izmedju elektrona i protona?Sta ispunjava prostor izmedju dva atoma u nekoj materiji?
- Poruka
- 13.583
sta ispunjava prostor izmedju elektrona i protona?Sta ispunjava prostor izmedju dva atoma u nekoj materiji?
Najkraću popularnu verziju teorije struna koju sam postavio nisi pročitao ili nisi razumeo (ovo bi me čudilo)...Ili namerno zajebavaš raju...
Nema ,šefe,po teoriji struna,prazan prostor-ostale dimenzije struna NE VIDIŠ-jer ti organ vida takav da vidiš samo 3 +1 ...
Kad se izumeju multidimenzione cvike (d11 !) videćeš stvarnost u punom sjaju...Malo se zezam,a malo i ne...
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
- Poruka
- 13.583
Empatija ,Sunce čikino od titanijuma...shta ispunjava prostor medj sinapsama pojedinih ljudova
gost 305754
Poznat
- Poruka
- 9.412
Najkraću popularnu verziju teorije struna koju sam postavio nisi pročitao ili nisi razumeo (ovo bi me čudilo)...Ili namerno zajebavaš raju...
Nema ,šefe,po teoriji struna,prazan prostor-ostale dimenzije struna NE VIDIŠ-jer ti organ vida takav da vidiš samo 3 +1 ...
Kad se izumeju multidimenzione cvike (d11 !) videćeš stvarnost u punom sjaju...Malo se zezam,a malo i ne...
Nisam procitao sad cu da pogledam..
- Poruka
- 13.583
Empatija ,Sunce čikino od titanijuma...shta ispunjava prostor medj sinapsama pojedinih ljudova
gost 305754
Poznat
- Poruka
- 9.412
U sustini fishermane nemamo pojma sta je izmedju a sad mozemo da razvijamo teorije,daleko smo od toga
gost 305754
Poznat
- Poruka
- 9.412
U broju 23 „Astronomije“ (I-II, 2007, str. 34) je objavljen članak pod gornjim nazivom. Sve je lepo ispričano kako je to uobičajeno u naučnoj literaturi, a to je da su stari Grci su prvi došli na pomisao da je od sićušnih nedeljivih atoma sve napravljeno, zatim da je Dalton pokazao da svaki hemijski element ima svoje atome, a potom da su Tomson, Raderford i Bor zaključili da se atomi sastoje od jezgra i elektrona... Pri tome se u nauci stalno prećutkuje činjenica da je Tomson od Ruđera Boškovića preuzeo ideju da se elektroni kreću samo po nekim stazama oko jezgra. Međutim objašnjenje Boškovićeve uloge zaslužuje poseban članak. Stoga, ovog puta želimo da damo dopunu za navedeni članak samo pričom o praznini kao sastavnom delu materije.
„E, od atoma, tih sićušnih čestica, je sve i napravljeno, tvrdio je Demokrit“ - rečeno je u navedenom članku. Uobičajeno da se kaže da su stari Grci smatrali da je materija sastavljena od atoma. Međutim, tako nešto oni nikad nisu tvrdili! Zapravo, „Leukip i njegov drug Demokrit kažu da su elementi punina i praznina nazivajući jedno bićem, a drugo nebićem. Od toga dvoga puninu i tvrdoću nazivaju bićem, a prazninu i razređenost nebićem (zato i tvrde da biće ne postoji više od nebića, jer ni prazina ne postoji manje od tela) i to uzimaju kao materijalni uzrok onoga što postoji“ 1). Kad Demokrit kaže da se atomi dodiruju, pod „dodirom je nazivao međusobnu blizinu atoma i neveliku udaljenost, jer da su svakako njome rastavljeni“.
Dakle, smatrali su da je materija jedinstvo punog i PRAZNOG. Ponavljamo: i PRAZNOG! Po njima, atomi su samo jedan deo materije (ono puno), a drugi deo predstavlja praznina. Tek uzeti zajedno, atomi + praznina, predstavljaju materiju.
To se ogleda i u strukturi atoma, kakvog ga danas poznajemo. Bez obzira što je veoma mala čestica, atom je „jedno gotovo beskrajno ništavilo sa nešto malo materije koncentrisane u jezgru i još manje u elektronima koji jurcaju daleko, daleko na horizontu... Zamislite nekoliko zrnaca peska na sredini fudbalskog igrališta i nekoliko sitnijih zrnaca koji jure oko igrališta - to je atom uvećan nekoliko puta. Pustoš sa nešto zrnaca, ali prožeto silama“.
Zaista, to se može zamisliti. Ali, takođe se lako može zamisliti da se u prostoru od centra do oboda igralištu mogu smestiti još tone i tona peska - jer je taj prostor na igralištu zaista prazan.
Međutim, makoliko da je srazmerno veliko rastojanje između jezgra atoma i okolnih elektrona, tu se ne može smestiti ni jedan jedini elektron. Tu više ništa ne može stati. Zar je to prazan prostor, kad u njega ništa ne može stati? Šta više, sve dok su zajedno, jezgro i elektroni svoj međuprostor ne prepuštaju nikome. Moguće je jedino da se elektroni smeštaju u orbitalama na obodu atoma, ali tako da u istu orbitalu mogu da se smeste najviše dva elektrona i to samo ako su uskladili svoja kretanja tako da su im spinovi suprotni. A tada je ta orbitala sasvim popunjena, ništa više u nju ne može stati.
Jezgro i elektroni, prostor između njih i prostor koji je oblikovan u orbitale su jedna celina koja se danas naziva atomom. Ako se atom premesti kao celina, premešta se i taj njegov unutrašnji prostor. Kud on - tu i njegov unutrašnji prostor.
No, da bi se atom mogao premeštati, potreban je i prostor između atoma. Još su stari Grci to znali. Taj spoljašnji prostor između atoma je preduslov njihovog samostalnog postojanja. I taj prostor je sastavni deo materije u kojoj postoje atomi koji se kreću samostalno. Materiju na atomskom nivou čine atomi i prostor u njima i oko njih.
Do koje mere neki atom ljubomorno čuva svoj unutrašnji prostor pokazuje i činjenica da ga se ne odriče čak i ako je prinuđen da se udruži sa drugim atomom. Oba atoma će žrtvovati poneke spoljašnje elektrone, a svoje spoljašnje orbitale preoblikovati u zajedničke međuatomske ili molekulske orbitale. Međutim, kod svakog od spojenih atoma će biti sačuvane, možda neznatno izmenjene, unutrašnje orbitale i međuprostor između jezgara i elektrona.
Tada se priča ponavlja, ali ovog puta na nivou molekula. I opet se može uočiti da molekule ne sačinjavaju samo atomi, već i prostor između atoma i unutar atoma, a materija na molekulskom nivou mora obavezno da obuhvati i međumolekulski prostor.
Prema tome, kada se upitamo „Od čega je sve ovo?“ ne treba imati na umu samo elektrone, protone, neutrone, jezgro atoma, atome, molekule... To je samo deo materije, ono „puno“ u njoj. Ali materija nije samo ono „puno“, već i ono prazno. Pravi odgovor zahteva da uz svaku česticu uzmemo u obzir i prostor u njoj i oko nje.
„E, od atoma, tih sićušnih čestica, je sve i napravljeno, tvrdio je Demokrit“ - rečeno je u navedenom članku. Uobičajeno da se kaže da su stari Grci smatrali da je materija sastavljena od atoma. Međutim, tako nešto oni nikad nisu tvrdili! Zapravo, „Leukip i njegov drug Demokrit kažu da su elementi punina i praznina nazivajući jedno bićem, a drugo nebićem. Od toga dvoga puninu i tvrdoću nazivaju bićem, a prazninu i razređenost nebićem (zato i tvrde da biće ne postoji više od nebića, jer ni prazina ne postoji manje od tela) i to uzimaju kao materijalni uzrok onoga što postoji“ 1). Kad Demokrit kaže da se atomi dodiruju, pod „dodirom je nazivao međusobnu blizinu atoma i neveliku udaljenost, jer da su svakako njome rastavljeni“.
Dakle, smatrali su da je materija jedinstvo punog i PRAZNOG. Ponavljamo: i PRAZNOG! Po njima, atomi su samo jedan deo materije (ono puno), a drugi deo predstavlja praznina. Tek uzeti zajedno, atomi + praznina, predstavljaju materiju.
To se ogleda i u strukturi atoma, kakvog ga danas poznajemo. Bez obzira što je veoma mala čestica, atom je „jedno gotovo beskrajno ništavilo sa nešto malo materije koncentrisane u jezgru i još manje u elektronima koji jurcaju daleko, daleko na horizontu... Zamislite nekoliko zrnaca peska na sredini fudbalskog igrališta i nekoliko sitnijih zrnaca koji jure oko igrališta - to je atom uvećan nekoliko puta. Pustoš sa nešto zrnaca, ali prožeto silama“.
Zaista, to se može zamisliti. Ali, takođe se lako može zamisliti da se u prostoru od centra do oboda igralištu mogu smestiti još tone i tona peska - jer je taj prostor na igralištu zaista prazan.
Međutim, makoliko da je srazmerno veliko rastojanje između jezgra atoma i okolnih elektrona, tu se ne može smestiti ni jedan jedini elektron. Tu više ništa ne može stati. Zar je to prazan prostor, kad u njega ništa ne može stati? Šta više, sve dok su zajedno, jezgro i elektroni svoj međuprostor ne prepuštaju nikome. Moguće je jedino da se elektroni smeštaju u orbitalama na obodu atoma, ali tako da u istu orbitalu mogu da se smeste najviše dva elektrona i to samo ako su uskladili svoja kretanja tako da su im spinovi suprotni. A tada je ta orbitala sasvim popunjena, ništa više u nju ne može stati.
Jezgro i elektroni, prostor između njih i prostor koji je oblikovan u orbitale su jedna celina koja se danas naziva atomom. Ako se atom premesti kao celina, premešta se i taj njegov unutrašnji prostor. Kud on - tu i njegov unutrašnji prostor.
No, da bi se atom mogao premeštati, potreban je i prostor između atoma. Još su stari Grci to znali. Taj spoljašnji prostor između atoma je preduslov njihovog samostalnog postojanja. I taj prostor je sastavni deo materije u kojoj postoje atomi koji se kreću samostalno. Materiju na atomskom nivou čine atomi i prostor u njima i oko njih.
Do koje mere neki atom ljubomorno čuva svoj unutrašnji prostor pokazuje i činjenica da ga se ne odriče čak i ako je prinuđen da se udruži sa drugim atomom. Oba atoma će žrtvovati poneke spoljašnje elektrone, a svoje spoljašnje orbitale preoblikovati u zajedničke međuatomske ili molekulske orbitale. Međutim, kod svakog od spojenih atoma će biti sačuvane, možda neznatno izmenjene, unutrašnje orbitale i međuprostor između jezgara i elektrona.
Tada se priča ponavlja, ali ovog puta na nivou molekula. I opet se može uočiti da molekule ne sačinjavaju samo atomi, već i prostor između atoma i unutar atoma, a materija na molekulskom nivou mora obavezno da obuhvati i međumolekulski prostor.
Prema tome, kada se upitamo „Od čega je sve ovo?“ ne treba imati na umu samo elektrone, protone, neutrone, jezgro atoma, atome, molekule... To je samo deo materije, ono „puno“ u njoj. Ali materija nije samo ono „puno“, već i ono prazno. Pravi odgovor zahteva da uz svaku česticu uzmemo u obzir i prostor u njoj i oko nje.
gost 241814
Elita
- Poruka
- 22.958
