Има ли смисла вјеровати у Свето Писмо ако не вјерујеш у Православну Цркву?

[Statler and Waldorf]

Усто си на благодат Духа Светога ко малд мајмун, бранећи иницијалну светост коју сам Дух дариво кроз Христа мистично и посредно

Дух делује кроз Христа? зар не делује Христос преко Духа, тј. Духом?

 

[Statler and Waldorf]

Друго правило Трулског сабора. Потврђује и девтероканон и Апокалипсис.

Трулски потврђује 85. правило Апистолско и 60. правило Лаодикијско. а тамо нема никаквог Откривења.

 

[Statler and Waldorf]

Јел си пијан или дрогиран кад о догматици говориш кроз смех?

Где ти је страх Божији, индијанцу?

ти да имаш страха Божијег, не би овде, јавно, упорно и на саблазан свих, исповедао најгору јерес.

 

[Маки]

Трулски потврђује 85. правило Апистолско и 60. правило Лаодикијско. а тамо нема никаквог Откривења.

Потврђује и правила Картагенских сабора гдје има Откривења.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

значи, Христова Тајна Вечера је "мање света" од литургије твог Акакија?

Ето од кога си покупио тај цигански приступ личним вређањем...

После кмечиш кад добијеш исто... Нећу ти на дебилизме одговарати више, јер си бламара, трансфер не желим

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Дух делује кроз Христа? зар не делује Христос преко Духа, тј. Духом?

Дух се Шаље Христом... Садејствује Христу, и делује Посреднички између нас и Бога сада, као Христос пре Педесетнице...

То посредништво и посланство Бога Богом Личносно, теби није јасно...

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

ти да имаш страха Божијег, не би овде, јавно, упорно и на саблазан свих, исповедао најгору јерес.

Не клевећи више... у догматику се не разумеш довољно прецизно, поготову о Духу Светоме

 

[Statler and Waldorf]

Канон Старог завјета је децидно одређен на Пето-шестом сабору 692. а касније је то и потврђено на Јерусалимском сабору 1672. који се бавио питањем калвинизма између осталог.

Трулски Сабор се тиме (каноном Светог Писма) није озбиљно бавио, него је само збирно потврдио различите каноне ранијих Сабора и Отаца, без намере да њихов донекле противуречан садржај усагласи. зашто? зато што Трулски Оци, као и њихови претходници, нису имали јединствен став по том питању и нису сматрали да ту треба бити строг и искључив. зато су били уздржани. тек се крајем 18. века питање канона поставило као озбиљна тема, и то не као стварна потреба Православне Цркве, већ као одговор на протестантски изазов. а и тад се ништа није променило, јер тзв. Откривење није постало богослужбена књига. и никад и неће.

 

[Маки]

Трулски Сабор се тиме (каноном Светог Писма) није озбиљно бавио, него је само збирно потврдио различите каноне ранијих Сабора и Отаца, без намере да њихов донекле противуречан садржај усагласи. зашто? зато што Трулски Оци, као и њихови претходници, нису имали јединствен став по том питању и нису сматрали да ту треба бити строг и искључив. зато су били уздржани.

Али је потврдио и она правила која укључују Откривење што је значајно а кроз даљу праксу Цркве видимо да се Откривење прихватило као канонска књига и на истоку.

тек се крајем 18. века питање канона поставилижо као озбиљна тема, и то не као стварна потреба Православне Цркве, већ као одговор на протестантски изазов. а и тад се ништа није променило, јер тзв. Откривење није постало богослужбена књига. и никад и неће.

Заправо се поставило већ у другом вијеку кад је Маркион направио свој канон. Од тада се Црква почиње активно бавити тим питањем.

 

[Statler and Waldorf]

Потврђује и правила Картагенских сабора гдје има Откривења.

то су све Сабори Западне Цркве. Западна Црква је рано прихватила тзв. Откривење и унела га у свој канон. Источна тек крајем 17. века, и то на једвите јаде.

 

[Маки]

то су све Сабори Западне Цркве. Западна Црква је рано прихватила тзв. Откривење и унела га у свој канон.

Да и? Западна Црква је тад била Православна.

Источна тек крајем 17. века, и то на једвите јаде.

Како тек крајем 17. вијека? Па св. Јован Дамаскин је у 8. вијеку у Тачном изложењу наводи као канонску књигу.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Трулски Сабор се тиме (каноном Светог Писма) није озбиљно бавио, него је само збирно потврдио различите каноне ранијих Сабора и Отаца, без намере да њихов донекле противуречан садржај усагласи. зашто? зато што Трулски Оци, као и њихови претходници, нису имали јединствен став по том питању и нису сматрали да ту треба бити строг и искључив. зато су били уздржани. тек се крајем 18. века питање канона поставило као озбиљна тема, и то не као стварна потреба Православне Цркве, већ као одговор на протестантски изазов. а и тад се ништа није променило, јер тзв. Откривење није постало богослужбена књига. и никад и неће.

Сад ''мудрије од светих отаца'' тумачиш и одлуке Васељенског сабора гордељивче умом, али тако да их обесмислиш као обавезне за целу Васељену...

Тешко теби, који си се усудио да неслагање осуђених на том Сабору јеретика и незналица користиш као контрааргумент за Саборно усвајање и праксу!

И какав протестантски изазов тамо видиш, кад тада нису постојали ни паписти, а камо ли протестанти, самоизазивачу из 18тог века наш! Тад је био 6ти век, а ти тек у 18том видиш ''разрешење'', ни не сумњајући да га ни у 6том ниси приметио!

Мешаш времена и контексте ко да си сишо с' ума!

 

[Маки]

Свети Сава у Законоправилу такође наводи Откривење као канонску књигу. То је почетак 13. вијека. Већ око 9. вијека Откривење је и на истоку општеприхваћено.

 

[ИПХ ЗИЛОТ]

Свети Сава у Законоправилу такође наводи Откривење као канонску књигу. То је почетак 13. вијека. Већ око 9. вијека Откривење је и на истоку општеприхваћено.

Законоправило се једино и користи као практични, канонски и аналитички оквир код нас Срба, јер ми и јесмо Права у свету аутокефалана национална Црква, која има потпуно регулисане уставе, за којима друге Локалне цркве и дан данас црквено-правно каскају, немајући такве првоначалнике у црквеном законодавству (Мислим на Грке и њихових ''15 Грчких Патријаршија које су одавно организационог ранга сеоских парохија по поретку и законима'', такође и на споросазреле Русе и њихову незрелост за јасне законе, све до формирања Патријаршије под Романовима...

Зато наши екуменисти, тражећи код слуђених Грка и незрелих Руса законе и тумачење правила, превиђају Србске који им је Свети Сава оставио да не буду недоношчад странцима - ко да је знао да ће незрелима и неуставнима да се прогласе због чисте самообмане користољубља и фанарске анационализације коју су попили са комуњарама у мантијама себи на лудило...

 

[Statler and Waldorf]

Свети Сава у Законоправилу такође наводи Откривење као канонску књигу. То је почетак 13. вијека. Већ око 9. вијека Откривење је и на истоку општеприхваћено.

ја све време тврдим, а ти си ми сведок, да ту књигу не треба дирати, ту је где је и нека је, не треба тему канона поново отварати. али, кад је та књига у питању, треба бити врло опрезан и имати на уму да је она ушла у канон на мала врата и дуго времена (а и дан данас) изазивала доста различитих и супротстављених ставова међу Оцима. Исток је, с разлогом, није никад сасвим прихватио. она никад неће имати исти значај као Павлове Посланице нпр. није никад била и неће никад бити богослужбена књига. сама та чињеница довољно говори. ваљда сам био јасан.

 

[Маки]

ја све време тврдим, а ти си ми сведок, да ту књигу не треба дирати, ту је где је и нека је, не треба тему канона поново отварати. али, кад је та књига у питању, треба бити врло опрезан и имати на уму да је она ушла у канон на мала врата и дуго времена (а и дан данас) изазивала доста различитих и супротстављених ставова међу Оцима. Исток је, с разлогом, није никад сасвим прихватио. она никад неће имати исти значај као Павлове Посланице нпр. није никад била и неће никад бити богослужбена књига. сама та чињеница довољно говори. ваљда сам био јасан.

Па добро али није то једина књига која је подложна злоупотребама. Она јесте тешка за разумјети и због тога треба јако пажљиво приступати уз православна тумачења али није без разлога у канону.

 

[Statler and Waldorf]

све до формирања Патријаршије под Романовима...

? Романови су Руску Патријаршију укинули, а не успоставили.

 

[V.M.Dokolenko]

Sveto Pismo je nepogrešiva knjiga. Ospori Sveto Pismo i nemaš udjela u hrišćanstvu.

Kupujem deset primjeraka, ali u originalu.

 

[Statler and Waldorf]

Па добро али није то једина књига која је подложна злоупотребама. Она јесте тешка за разумјети и због тога треба јако пажљиво приступати уз православна тумачења али није без разлога у канону.

не треба јој приступати уопште. треба је игнорисати, јер је богослужбени живот Цркве игнорише, с разлогом.

 

[Маки]

не треба јој приступати уопште. треба је игнорисати, јер је богослужбених живот Цркве игнорише, с разлогом.

Не треба је игнорисати. Не стоје књиге у канону да се игноришу. Свака књига у Писму има неку поруку и са разлогом је тамо. Откривење се (генерално) не чита на богослужењима али је одређени светитељи цитирају и базирају се на њој.

 

[Statler and Waldorf]

Не треба је игнорисати. Не стоје књиге у канону да се игноришу. Свака књига у Писму има неку поруку и са разлогом је тамо. Откривење се (генерално) не чита на богослужењима али је одређени светитељи цитирају и базирају се на њој.

али схвати да су оци сматрали другачије па је нису уопште увели у богослужбени живот Цркве. твоја примедба је примедба њима, а не мени.

 

[Маки]

али схвати да су оци сматрали другачије па је нису уопште увели у богослужбени живот Цркве. твоја примедба је примедба њима, а не мени.

Нису ни све старозавјетне у богослужбеном животу колико ја знам па ипак су са разлогом у Писму.

 

[Statler and Waldorf]

Нису ни све старозавјетне у богослужбеном животу колико ја знам па ипак су са разлогом у Писму.

оно што су оци сматрали спасоносним и душекорисним, они су унели у богослужење. оно што су изоставили они, слободно можемо и ми, неће бити никакве штете.

 

[DarkMoon]

оно што су оци сматрали спасоносним и душекорисним, они су унели у богослужење. оно што су изоставили они, слободно можемо и ми, неће бити никакве штете.

Jel to bio i Zizjulasov stav?

 

[Statler and Waldorf]

Jel to bio i Zizjulasov stav?

немам појма какав је био његов став, јер у погледу тзв. Откривења није ни важан. оци су давно уредили и одредили како се треба понашати у вези са том књигом.