Хрватски владари

[Mej bregami]

sine opet si se igrao drvenim bojicama. sta ti je ovo?

Karta izrađena osnovi istorijskih podataka sa euroatlasa.

 

[Ortar]

Prvo i osnovno sve do 9. veka se nigde ne pominju hrvati vec se te teritorije naizvaju Ligurija. Nema nikakvih hrvata u spsima.
Drugo, hrvati su bili avarski robovi, kao i svi sloveni, koji su se nasli u originalnom avarskom kaganatu na prostoru danasnje ukrajije, jugo-istocne poljske i juzne rusije.

Kao sto se vidi Srbi se nalaze severo-zapadno od Samove drzave, prema Turingiji, do su hrvati jugo-istocno(danasnja jugo-istocno Poljska i zapadna Ukrajina, sto i sami hrvati priznaju kao njihva prapostojbina sto je i mesto koje uzimaju Avari jos tokom 6. veka, dakle pre prelaska u Panoniju) direktno u kontaktu sa avarima i bugarima, koji su ih pokorili i od njih napravili robovima i kasnije su sami postali poluavari.
I nije cudno sto se hrvati nigde ne pominju u franackim i vizantijskim spisima sve do 9 i 10 veka na Balkanu jer u 9 veku pada avarski kagant pod napadima Franaka i Bugara.
To je najveca tajna hrvata.

Sastavi deo Goturskog kaganata su Madjari a Avari su pobegli od Goturaka tj. Avara su bili neka vrsta robova Goturaka.

 

[Mej bregami]

Prvo i osnovno sve do 9. veka se nigde ne pominju hrvati vec se te teritorije naizvaju Ligurija. Nema nikakvih hrvata u spsima.
Drugo, hrvati su bili avarski robovi, kao i svi sloveni, koji su se nasli u originalnom avarskom kaganatu na prostoru danasnje ukrajije, jugo-istocne poljske i juzne rusije.

Kao sto se vidi Srbi se nalaze severo-zapadno od Samove drzave, prema Turingiji, do su hrvati jugo-istocno(danasnja jugo-istocno Poljska i zapadna Ukrajina, sto i sami hrvati priznaju kao njihva prapostojbina sto je i mesto koje uzimaju Avari jos tokom 6. veka, dakle pre prelaska u Panoniju) direktno u kontaktu sa avarima i bugarima, koji su ih pokorili i od njih napravili robovima i kasnije su sami postali poluavari.
I nije cudno sto se hrvati nigde ne pominju u franackim i vizantijskim spisima sve do 9 i 10 veka na Balkanu jer u 9 veku pada avarski kagant pod napadima Franaka i Bugara.
To je najveca tajna hrvata.

Da, ta karta je top dokaz tvoje tvrdnje.

 

[Ortar]

Tvrdis da tzv. hrvati nisu naseljavali delove jugo-istocne poljske i zapadne ukrajine u 6. veku? To je zvanicna hrvatska istorija koja kaze da su tamo ziveli hrvati. Samo sto zaboravljaju da kazu ovu cinjenicu o avarskim osvajanjima.
Ti krajevi su jos sredinom 6. veka pali pod Avarsku vlast. A znamo sta su Avari radili tim slovenima.
Hrvati nisu sloveni, oni su avarska kopilad.

 

[Mej bregami]

Tvrdis da tzv. hrvati nisu naseljavali delove jugo-istocne poljske i zapadne ukrajine u 6. veku? To je zvanicna hrvatska istorija koja kaze da su tamo ziveli hrvati. Samo sto zaboravljaju da kazu ovu cinjenicu o avarskim osvajanjima.
Ti krajevi su jos sredinom 6. veka pali pod Avarsku vlast. A znamo sta su Avari radili tim slovenima.
Hrvati nisu sloveni, oni su avarska kopilad.

To ne kaže kako ti predstavljaš samo hrvatska zvanična istorija nego stare ruske kronike, češke, arapski putopisci.....
Ti uzimaš kartu od prije seobe i time želiš pokazati stanje stoljećima kasnije. Ne može!

 

[Ortar]

Ja stavljam kartu koja kaze da su hrvati pali pod avarsku vlast sredinom 6. veka, dakle pre seoba. I da su seobe hrvata bile pocele negde sa slabljenjem avarskog kaganata pocetkom 9. veka ili je bilo vise talasa doseljavanja, pri cemu je svaki talas kasnije je bio vise avarski nego slovenski.

 

[MOST6]

 

[MOST6]

 

[veliki krang]

U suštini, najtačnije što bi se moglo reći o Hrvatima i njihovim vladarima u ono vreme je da je njihova teritorija bila retko naseljena oblast (budući da su onovremene gradove naseljavali drugi narodi, oni koji su ih i osnovali) sa slabim oblikom centralne vlasti i za čije se glavare ne zna koje su titule nosili. Te oblasti nikad do novijeg doba nisu bile nezavisne, već konstantno pod vlašću, odnosno supremacijom okolnih država, pa se takođe ne može govoriti ni o izgrađenom državnom aparatu ili nečemu što podseća na državu.

 

[Mej bregami]

U suštini, najtačnije što bi se moglo reći o Hrvatima i njihovim vladarima u ono vreme je da je njihova teritorija bila retko naseljena oblast (budući da su onovremene gradove naseljavali drugi narodi, oni koji su ih i osnovali) sa slabim oblikom centralne vlasti i za čije se glavare ne zna koje su titule nosili. Te oblasti nikad do novijeg doba nisu bile nezavisne, već konstantno pod vlašću, odnosno supremacijom okolnih država, pa se takođe ne može govoriti ni o izgrađenom državnom aparatu ili nečemu što podseća na državu.

Srbija je isto bila rijetko naseljena, ima onaj zapis da nakon bugarskog napada na Srbiju je u njoj ostalo pedeset ljudi, svi muškarci.
Srbija je nekoliko puta pražnjenja i naseljavana, nema tu više originalnih Srba .
Većina koja ovdje piše o obiteljskoj povijesti navodi Hercegovinu ili crnu goru kao mjesto od kuda su njihovi preci došli na područje današnje Srbije unazad 300 godina.

 

[sumljiv_tip]

Srbija je isto bila rijetko naseljena, ima onaj zapis da nakon bugarskog napada na Srbiju je u njoj ostalo pedeset ljudi, svi muškarci.
Srbija je nekoliko puta pražnjenja i naseljavana, nema tu više originalnih Srba .
Većina koja ovdje piše o obiteljskoj povijesti navodi Hercegovinu ili crnu goru kao mjesto od kuda su njihovi preci došli na područje današnje Srbije unazad 300 godina.

Aman, ne zive Srbi samo u Srbiji, pravilno bi bilo reci, ne zive vise Srbijanci, mada ni to nije u potpunosti tacno. Neki su Srbijanci ostali, neki su otisli u Vojvodinu, neki u Vojnu Krajinu, neki postali Hrvati cak, a neki zavrsili u Ruskom Castvu i dana su Rusi ili Ukrajinci. Na slican nacin je i srednjevekovna Hrvatska ostala bez velikog dela svog originalnog stanovnistva, koje posle popunila prebezima iz Srbije i Bosne.

 

[Scott Isle]

Svi hrvatski banovi su Srbi, svi ti Zvonimiri, Tomislavi, itd, sve su to Svevladovici Srbi. BIlo je tamo nekih njihovih bandita kao Suklo, i Muklo, sa tim divljim hrvastkim banditskim imenima, ali ovi glavni su svi dio Velike Moravske dinastije i Srbi.

 

[veliki krang]

Srbija je isto bila rijetko naseljena, ima onaj zapis da nakon bugarskog napada na Srbiju je u njoj ostalo pedeset ljudi, svi muškarci.
Srbija je nekoliko puta pražnjenja i naseljavana, nema tu više originalnih Srba .
Većina koja ovdje piše o obiteljskoj povijesti navodi Hercegovinu ili crnu goru kao mjesto od kuda su njihovi preci došli na područje današnje Srbije unazad 300 godina.

Srbija sa vašom pričom nema veze, a takođe su Srbi mnogo veći narod da bi nestajali poput Hrvata. Ovo zbog toga što Srbi nisu naseljavali samo Srbiju, već i mnogo šire oblasti, za razliku od ograničenih Hrvata. I ono najbitnije, mi smo imali carstvo, vi ste fafali Mađarima, to nešto govori o polaznim osnovama jednih i drugih.

 

[Kroasanije]

Srbija sa vašom pričom nema veze, a takođe su Srbi mnogo veći narod da bi nestajali poput Hrvata. Ovo zbog toga što Srbi nisu naseljavali samo Srbiju, već i mnogo šire oblasti, za razliku od ograničenih Hrvata. I ono najbitnije, mi smo imali carstvo, vi ste fafali Mađarima, to nešto govori o polaznim osnovama jednih i drugih.

Polazne osnove ne mogu biti tamo gdje ih ti postaviš.
-Činjenica je da Hrvati i Srbi o svojoj ranoj povijesti crpe iz istih ili gotovo istih izvora, njih 3-4 glavna i nekoliko sporednih, milijun puta pretresenih.
-Činjenica je da za hrvatsku ranu povijest postoji više materijalnih ostataka, uglavnom rezbarene kamenčine, to je dijelom plod i okolnosti da je kamen bio u izobilju na tim prostorima, ajd.
-Činjenica je da Srbija doživljava svoj zenit krajem 13. i početkom 14.stoljeća kada postoji veća produkcija svih budućih nalaza. I u Hrvatskoj postoje mnoge stvari, statuti, zakonici, listine, isprave, arhitektura.
-Hrvatska u to vrijeme postoji kao kraljevina čiji status varira od vazalne zemlje Ugarske do gotovo samostalne feudalne zemlje u zavisnosti od snage kraljevske vlasti. I Srbija dobar dio svoje povijesti provodi kao vazalna zemlja, bilo Bizanta, Turske, pa i Bugarske i Ugarske, makar djelovima. To ne znači da Srbija ne postoji.
-Činjenica je da Srbija potpuno propada zbog turske najezde i ne postoji dugi niz godina.
-Činjenica je da Hrvatska cijelo to vrijeme opstaje makar u slabom i okrnjenom stanju.
-Srbija se postupno osamostaljuje od slabog Osmanskog Carstva. To dobro koristi za snaženje svog utjecaja.
-Hrvatska uspjeva imati nekakvu autonomiju ali nema šanse da se otrgne od puno snažnijeg Austrijskog Carstva tj A-U kasnije, niti ima toliko želje za tim jer se radi o katoličkim i kulturološki bliskim zemljama koje su stoljećima obilno ispomagale Hrvatsku u obrani od Turaka, vojno, novčano. Naročito "austrijske nasljedne zemlje", Koruška, Štajerska, Kranjska.

 

[veliki krang]

Polazne osnove ne mogu biti tamo gdje ih ti postaviš.

Pa i mogu, znaš zašto? Jer su one u domenu spekulacije, to jest s obzirom na to da o njima nema puno pouzdanih podataka, moramo da se služimo metodom dedukcije. Ona u našem slučaju glasi ovako: s obzirom na to da su Srbi imali carstvo, logično je pretpostaviti i da su imali i državno uređenje u doba o kojem pričamo, a o kojem nemamo previše materijalnih dokaza, iz jednostavnog razloga jer carstvo ne pada sa neba. U slučaju Hrvata, dedukcija ne vodi nikuda jer, ako se počne od fafanja Mađarima, iz toga se može zaključiti da je pre toga postojalo opet neko fafanje, ali se ne može zaključivati o obliku i razvoju državnog uređenja. Problem Hrvata je što ne samo da pretenduju na neko postojanje, već bi da dokažu i kako je to postojanje bilo značajno, čak monumentalno, a to već nema veze s vezom. Mi taj problem nemamo jer ne umišljamo nikakvu preteranu veličinu, samo konstatujemo da smo postojali i imali državu, što Hrvati na osnovu raspoloživih podataka i logičkog zaključivanja ne mogu da konstatuju.

 

[sumljiv_tip]

-Hrvatska u to vrijeme postoji kao kraljevina čiji status varira od vazalne zemlje Ugarske do gotovo samostalne feudalne zemlje u zavisnosti od snage kraljevske vlasti. I Srbija dobar dio svoje povijesti provodi kao vazalna zemlja, bilo Bizanta, Turske, pa i Bugarske i Ugarske, makar djelovima. To ne znači da Srbija ne postoji.

Cekaj, neces valjda za ozbiljno da uporedis status Hrvatske u Madjarskoj sa recimo statusom Despota Stefana medj` Madjarima?

PS msm da se ipak polazaj Hrvatske u Ugarskoj, i pored odredjenog stepena autonomije koje plemstvo uziva, ne moze opisati vazalstvom.

 

[veliki krang]

Cekaj, neces valjda za ozbiljno da uporedis status Hrvatske u Madjarskoj sa recimo statusom Despota Stefana medj` Madjarima?

PS msm da se ipak polazaj Hrvatske u Ugarskoj, i pored odredjenog stepena autonomije koje plemstvo uziva, ne moze opisati vazalstvom.

Pa možemo i to da uporedimo. Despot Stefan dobija od Mađara na upravu Beograd, dok Mađari nakon smaknuća hrvatskog "narodnog kralja" dobijaju na upravu Hrvate.

 

[sumljiv_tip]

Pa možemo i to da uporedimo. Despot Stefan dobija od Mađara na upravu Beograd, dok Mađari nakon smaknuća hrvatskog "narodnog kralja" dobijaju na upravu Hrvate.

Ruku na srce mi i ne znamo tacno sta se tu desavalo i kako je Hrvatska postala deo Ugarske. Ali iako uzmemo da je Hrvatska u personalnoj uniji sa Madjarskom, opet je to drugacije od vazalstva, vazal moze zadrzati medjunarodni subjektivitet ( da se moderno izrazim ) i svog vladara, dok u personalnoj uniji da se obolezija nezavisnosti i drzavnosti u gube.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pojam vazal je toliko širok da je pravi kišobran pod kojim možete strpati komotno sve živo.

 

[veliki krang]

Ruku na srce mi i ne znamo tacno sta se tu desavalo i kako je Hrvatska postala deo Ugarske. Ali iako uzmemo da je Hrvatska u personalnoj uniji sa Madjarskom, opet je to drugacije od vazalstva, vazal moze zadrzati medjunarodni subjektivitet ( da se moderno izrazim ) i svog vladara, dok u personalnoj uniji da se obolezija nezavisnosti i drzavnosti u gube.

Naravno da je drugačije, Srbija je bila vazal u nekoliko navrata i to je značilo da mora da ratuje u tuđim ratovima, ali takođe i da druga strana mora da pošalje vojsku u pomoć svom vazalu ukoliko se ovaj nađe u nekom problemu. Takođe je to značilo da sistem unutrašnje uprave zemlje ostaje isti, bez tuđe vojske na teritoriji vazalne države.

 

[Kroasanije]

Cekaj, neces valjda za ozbiljno da uporedis status Hrvatske u Madjarskoj sa recimo statusom Despota Stefana medj` Madjarima?

PS msm da se ipak polazaj Hrvatske u Ugarskoj, i pored odredjenog stepena autonomije koje plemstvo uziva, ne moze opisati vazalstvom.

Ne uspoređujem ja ništa niti pretendiram da znam kakav je točno status Srbija imala za kojeg despota. Za Hrvatsku znam da joj je status varirao, i što je interesantno, bio je najslobodniji upravo za vrijeme Arpadovića, dakle onih koji su "osvojili" Hrvatsku kako se to uglavnom potpuno besmisleno, riječnikom 20.stoljeća tumači ignorirajući sasvim ondašnje uređenje i uopće način razmišljanja. Dakle, status Hrvatske je varirao od "personalne unije" što bi trebalo značiti kraljevstvo povezano istim kraljem pa do podređenog kraljevstva Ugarske. Kasnije, dolaskom Habzburgovaca stvar se još usložnjuje dodatno nekoliko puta i svodi se uglavnom na zajedničko spašavanje žive glave od Turaka gdje statusna pitanja padaju u drugi plan mada se tada formiraju fiksni organi Hrvatske koji traju do danas. Jenjavanjem Turaka to se opet aktualizira, naročito nakon što su Mađarima otjerali(kombinirane multinacionalne carske vojske) Turke i gdje su morali izvršiti repopulaciju opustošene zemlje, većim dijelom novim stanovništvom. U Budi npr nije ostalo ništa Mađara u 17.st. Digresija, ali važna za shvaćanje konteksta.

 

[Kroasanije]

Ruku na srce mi i ne znamo tacno sta se tu desavalo i kako je Hrvatska postala deo Ugarske. Ali iako uzmemo da je Hrvatska u personalnoj uniji sa Madjarskom, opet je to drugacije od vazalstva, vazal moze zadrzati medjunarodni subjektivitet ( da se moderno izrazim ) i svog vladara, dok u personalnoj uniji da se obo

Meunarodno javno pravo nije bilo kao danas. "Mađarsko osvajanje" Hrvatske zbilo se onda kada je riknuo zadnji Trpimirović. Ta dinastija je bila povezana sa Arpadovićima ženidbom i oni su se htjeli predstaviti kao legitimni nasljednici hrvatskog trona, što vjerojatno i jesu bili u većoj mjeri nego Petar Snačić koji prethodno nije bio kraljevske loze. Dakle sukob prvenstveno dinastičke prirode iako vrijedi reći kako se načelo nasljeđivanja u to vrijeme nije, a negdje nije nikada, potpuno iskristaliziralo. Dio hr plemstva je "izglasao" Snačića, a dio je odmah pristao uz Kolomana odn. Ladislava. Kasnije, jačanjem nacionalizma to se tumačilo potpuno deplasirano i sa mađarske i sa hrvatske strane.

 

[veliki krang]

Meunarodno javno pravo nije bilo kao danas. "Mađarsko osvajanje" Hrvatske zbilo se onda kada je riknuo zadnji Trpimirović. Ta dinastija je bila povezana sa Arpadovićima ženidbom i oni su se htjeli predstaviti kao legitimni nasljednici hrvatskog trona, što vjerojatno i jesu bili u većoj mjeri nego Petar Snačić koji prethodno nije bio kraljevske loze. Dakle sukob prvenstveno dinastičke prirode iako vrijedi reći kako se načelo nasljeđivanja u to vrijeme nije, a negdje nije nikada, potpuno iskristaliziralo. Dio hr plemstva je "izglasao" Snačića, a dio je odmah pristao uz Kolomana odn. Ladislava. Kasnije, jačanjem nacionalizma to se tumačilo potpuno deplasirano i sa mađarske i sa hrvatske strane.

Zapravo nije nikakva dinastička priroda u pitanju, jer nije reč o istoj dinastiji. U pitanju je klasična osvajačka namera Mađara kojoj Hrvati nisu bili u stanju da se odupru, a sva kasnija tumačenja namenjena su ublažavanju gorčine poraza.

 

[veliki krang]

Ne uspoređujem ja ništa niti pretendiram da znam kakav je točno status Srbija imala za kojeg despota. Za Hrvatsku znam da joj je status varirao, i što je interesantno, bio je najslobodniji upravo za vrijeme Arpadovića, dakle onih koji su "osvojili" Hrvatsku kako se to uglavnom potpuno besmisleno, riječnikom 20.stoljeća tumači ignorirajući sasvim ondašnje uređenje i uopće način razmišljanja. Dakle, status Hrvatske je varirao od "personalne unije" što bi trebalo značiti kraljevstvo povezano istim kraljem pa do podređenog kraljevstva Ugarske. Kasnije, dolaskom Habzburgovaca stvar se još usložnjuje dodatno nekoliko puta i svodi se uglavnom na zajedničko spašavanje žive glave od Turaka gdje statusna pitanja padaju u drugi plan mada se tada formiraju fiksni organi Hrvatske koji traju do danas. Jenjavanjem Turaka to se opet aktualizira, naročito nakon što su Mađarima otjerali(kombinirane multinacionalne carske vojske) Turke i gdje su morali izvršiti repopulaciju opustošene zemlje, većim dijelom novim stanovništvom. U Budi npr nije ostalo ništa Mađara u 17.st. Digresija, ali važna za shvaćanje konteksta.

Najbitnija napomena, status Hrvata je varirao ne u zavisnosti od njihovih želja, već u zavisnosti od želja njihovih gospodara. Pojednostavljeno, Hrvati nisu imali mogućnost izbora. Slično kao i kada se neko diči skromnošću kao vrlinom, a zapravo nema pas za šta da ga ujede. Taj nema drugog izbora osim da bude skroman, baš kao što ni Hrvati nisu imali izbora osim da se podrede Mađarima. Da su imali izbora, odnosno da su bili u stanju da se izbore za drugu opciju, pa onda izabrali da uđu u savez sa Mađarima, onda to može da se nazove "personalnom unijom" ili nekom drugom vrstom alijanse. Ovako, ostaje samo poraz i potom supremacija Mađara, a činjenica da Mađari nisu naselili prostore koji se danas zovu Hrvatska govori samo o tome da nisu imali biološkog potencijala za tako nešto, a ne da su im Hrvati hrabrim otporom uskratili takvu mogućnost.

 

[Khal Drogo]

Историја је таква каква јесте, неку слику можемо формирати на основу сачуваних списа, свједочења, археолошких налаза и на свакоме је хоће ли прихватити историју каква јесте или ће је настојати уљепшати, исмислити и домислити догађаје, "замаглити" непријатне епизоде, произвољно и комотно тумачити времена и процесе.
Народи историје богате догађајима, који су имали своје династије, који су имали важну улогу у неким епохама, шта ти ја знам, рецимо Њемци, Пољаци, Срби, Руси, Мађари, Енглези и ини, немају потребе домишљати и измишљати јер су те историје богате и славним временима и садржајем.
Народи чије историје нису богате догађајима, који нису имали то неко "своје вријеме" ће домишљати, измишљати догађаје, произвољно и комотно тумачити, што би се рекло "препарираће и дестиловати" историју.
Ту ми падају на памет Шћипетари који када погледамо неке видео прилоге њихових "историчара", кажемо "шта је ово, мајко моја мила", или пак Хрвати, који се упиру догађајима и процесима дати неко пожељније тумачење. Како нису потпали под власт Угарске (а Угарска је овладала свим тим просторима, зато што је могла), како то бјеше персонална унија, те како постоји континуитет хрватске државе читаво то вријеме (да ли?) и да су имали самоуправу (да ли су?), подоста вратоломија које нам је поновио и овдје један који барем дјелује малчице нормалније од других хрватских тролова на форуму који долазе само како би троловали и под*ебавали, и са којима је немогуће водити комуникацију.

Ту на тој таласној дужини те неке "препариране и дестиловане" историје је и хрватска википедија, узећемо насумице три владара (а њих јер их је поменуо један форумаш 5-6 страница раније) из тих времена персоналне уније шта кажу у тој википедији..
Тако за Андраша II (овдје) којег су преименовали у Андрија (чуј Андрија) кажу

Andrija II. (mađarski: II. András ili Endre, slovački: Ondrej) (Ostrogon, 1177. - Eger, 21. rujna 1235.), hrvatsko- ugarski kralj (1205. - 1235.) iz dinastije Arpadovića.

хрватско-угарски краљ. Занимљиво да су у двојном префиксу приоритет дали хрватском.
И за Белу IV (овдје)

Bela IV. (mađ. IV. Béla) (Komoransko-ostrogonska županija, Mađarska[1][2], 29. studenoga 1206. - kraj Budima, 3. svibnja 1270.), hrvatsko-ugarski kralj (1235. - 1270)

и за Иштвана V (овдје) којег су преименовали у Стјепан

Stjepan V. (mađ. V. István) (Budim, 18. listopada 1239. - otok Csepel, 6. kolovoza 1272.), hrvatsko-ugarski kralj (1270. - 1272.) iz dinastije Arpadovića.

пише да су хрватско-угарски краљеви, опет приоритет дају на хрватско што ће рећи да је у тој "двојној монархији" (а по именовању тако испада) Хрватска имала важнију улогу.

Међутим у мађарској википедији, а поменути краљеви су ипак и прије свега део мађарске историје, пише другачије.
За Андраша II (овдје)

II. András – más alakváltozatban Endre – (1176 körül – 1235. szeptember 21.), Magyarország királya 1205 és 1235 között.

не пишу да је хрватско-угарски краљ, чак ни мађарско-хрватски већ само краљ Мађарске. Хрватску су некако заборавили.
И за Белу IV (овдје)

IV. Béla (1206. november 29. – 1270. május 3.) Magyarország királya 1235-től haláláig. II. András magyar király és első felesége,

и за Иштвана V (овдје)

V. István (1239 – 1272. augusztus 6.) Magyarország királya 1270 és 1272 között, IV. Béla király

исти клинац, не пише ни хрватско-угарски ни мађарско-хрватски већ опет само краљ Мађарске, не помињу ту никакве Хрвате.
Исто или слично би нашли и за оне владаре прије и послије, и уопште код описа истих личности, догађаја и епоха имамо велика одступања у хрватској и мађарској википедији, и у хрватској википедији су овдје ипак "малчице искривили" историју.

То бјеше краљевина Угарска, мађарска држава са унутрашњим уређењем, баш као и послије 1527.године Хабсбуршка монархија, како кад и гдје би административне јединице, и оне које се обухватале простор данашње Хрватске, имале мањи или већи степен аутономије, мање или више надлежности, зависно од прилике до прилике. И ту се већ можемо на сваки период засебно фокусирати.
Баш као што су одређени степен аутономије и надлежности имале административне јединице, ејалети, санџаци, у Османском царству, но то не мијења да су све те области (укључујући и једном времену и српске земље, и Срби за разлику од неких не бјеже од те чињенице) ти крајеви били под влашћу освајача.

Ничим изазвано поређење са Србима је бесмислено. Узећемо један примјер. Имали смо Краљевину Србију 1718-39, која је имала законодавну, административну, судску, полицијску и финансијску власт на свом простору, симболе краљевине, заставу и грб (сад оно реално гледајућо изглед, није баш за хвале, али ето и то је имала), и која је имала и већи степен аутономије и веће надлежности него ли је неки хрватски ентитет икад имао (укључујући и "славно вријеме" ендехазије), па опет мислим да нема српског историчара који ће рећи да то бјеше доказ некаквог континуитета државности или постојања српске државе, јер иако се звала краљевином, таква ушла у све мапе, суверен бјеше хабсбуршки цар, и то бјеше "де факто" тек административна јединица Хабсбуршке монархије.

Тако да су то ипак потпуно друге релације.