Славену и
Statler and Waldorf-у:
Извините, помало ми је незгодно да додам цитате, а и не желим да се понављам, па вам одговарам овако групно.
Па, од Немањића до Црнојевића и пар њих између.. двоглави орао је хералдички симбол средњовековне Србије првог ранга, тако да појава тог симбола на грбу патријарха није нимало изненађујућа.
Што се тиче лава, колега Статлер је сигурно у праву. И мени су прво на памет пали Бранковићи. Породица Бранковић је имала огроман значај за Србе у Хабзбуршкој монархији (што наравно нимало не умањује значај Немањића и Лазаревића). Није ли и грб Јакшића позајмио лава са грба Бранковића?
Статлер се већ дотакао овога. Лав на грбу Бранковића јесте
rampant али је зато на новцу и печатима чешће приказан
passant, тако да сам приказ лава, који одступа од оне уобичајене представе грба Бранковића, не треба да нас чуди.
Mislio sam više po pitanju direktnog izvora.
Orao Crnojevića u samoj Zeti bo je drugačiji, spuštenih krila. Takav orao se koristio u Crnoj Gori i pre izrade ovog novog sa lavom, 1749. godine.
S obzirom da lav izgleda
umetnut, pretpostavljam da bi pomeranje orlovih nogu zajedno za sobom povuklo i pomeranje krila, ali nisam baš najsigurniji da se ovde radi o tako drastičnim umetničkim inovacijama.
Oblik krila i otvoreni kljunovi sa isplaženim jezikom su me podsetili na fojnički grbovnik:
Posebni interes mi, doduše, pridaje ova prilično razvijena kruna iznad Arsenijevog orla (umesto dve krune, po jedna iznad obe glave)..?
Тешко је установити директан извор. 'Промена' у позицији крила је могла бити последица ослањања на неки извор у коме је двоглави орао управо тако приказан, али и свесне одлуке и чеље да се на симболичан начин представи или 'призове' препород. Ако је извор био неки грбовник, то би могло значити да је у питању немањићки орао а не орао Црнојевића, тј. да је патријарх Арсеније III имао на уму Немањиће а не Црнојевиће кад је изабрао тај елемент (без обзира на то што су Црнојевићи заправо преузели симбол Немањића).
Па, двоглави орао са спуштеним крилима се користи у свим српским земљама. Од Немањића, до Котроманића (знамо у ком контексту) и осталих. Не видим разлог за посебно издвајање Црне Горе, осим ако то чиниш са циљем да нагкасиш да је и ова специфичност грба патријарха Арсенија III (позиција крила) доказ утицаја истог на грб црногорских митрополита (итд).
Реч је о митри а не круни. То можда није толико очигледно у приказу грба на надгробној плочи, али јесте на портрету, где је митра приказана изнад штита. Уосталом, уз владичанско жезло, крст и панагију (строго говорећи, није реч о панагији јер на њој, вероватно из техничких разлога, није представљена Богородица) иде митра а не круна.
Верујем да приказ грба на портрету није ништа мање веродостојан од оног са плоче. Просто не могу да верујем да је приказ на надгробној плочи био једини пример употребе патријарховог гроба пре израде портрета, и да га је неко касније прецртао, а притом одлучио и да га 'дотера' и да му дода штит (што би значило да га изворни грб није имао).
владичанско жезло, крст и круна (тј. митра) указују на достојанство, тј. статус (а преко тога духовну и световну власт) грбоносца. та три елемента који прате основне хералдичке фигуре јављају се први пут код патријарха Арсенија III на његовој надгробној плочи у Крушедолу. ту је и орао подигнутих крила у чијем је подножју лав у пролазу. нешто касније се идентичан мотив јавља и на печатима црногорских владика. логика да су цетињски митрополити следили хералдички образац свог славног земљака, патријарха Арсенија Црнојевића, има ми више смисла од тезе да се ради о пукој случајности, и да је лав преузет са грба млетачке Албаније.
Теорија о преузимању лава са грба Млетачке републике је и више него очигледан покушај дистанцирања од српског наслеђа. Та небулоза не заслужује никакав осврт.
С друге стране, теорија о утицају грба патријарха Арсенија III Чарнојевића на грб цетињских митрополита и потоњих владара, као и саме Црне Горе, је врло убедљива.