двоглави орлови српских краљева у базилици Св. Николе у Барију:
Svakako najveći i najskupoceniji srpski poklon bazilici Svetog Nikole bio je srebrni oltar, koji je za svetiteljev grob dao da se načini kralj Stefan Uroš II Milutin. Najstariji poznati opis oltara sačuvan je u inventaru riznice od 30. septembra 1362. godine. Po njemu, mermerni oltar bio je sa svih strana obložen srebrnim pločama koje su bile ukrašene figurama svetitelja i natkriven ciborijumom od srebra na kojem se, po sredini zvezdanog neba, nalazio lik Boga Oca, a oko njega bile razmeštene predstave četvorice jevandjelista (ili njihovih simvola). Iza ciborijuma bila je oltarska pala koja se horizontalno prostirala izmedju njegovih koloneta i bila optočena srebrnom oplatom na kojoj je bio lik Svetog Nikole i drugih svetitelja.
Opisanu celinu osvetljavalo je čak osamnaest srebrnih kandila koja su visila iznad oltara i oko njega, od kojih je dvanaest većih bilo ukrašeno pozlatom i emaljem, a šest manjih dvoglavim orlovima. Nije moguće utvrditi da li su medju pomenutim bila
i tri srebrna kandila na kojima su u emalju bili izvedeni S. Nicolai, Regis Arasce et arma dicti Regis ili su, po odluci kapitola bazilike iz 1353, već bila otudjena.
Inventar ne spominje ime darodavca ovog više nego raskošnog poklona, ali je o njemu jasno svedočio opširni natpis, koji se, po Beatilu, nalazio na srebrnoj ploči sa zadnje strane oltara: ANNO DOMINI MILLESIMO TRECENTESIMO DECIMO NONO MENSE IVNII SECVNDA INDICTIONE VROSIVS REX RASSIE ET DIOCLIE ALBANIE BVLGARIE ET TOTIVS MARITIME DE GVLFO ADRIATICO A MARI VSQVE AD FLVMEN DANVBII MAGNI PRESENS OPVS ALTARIS YCONAM MAGNAM ARGENTEAM COOPERTVRAM TRIBVNALEM SVPRA HOC ALTARE DE ARGENTO LAMPADES ET CANDELABRA MAGNA DE ARGENTO FIERI FECIT AD HONOREM DEI AC BEATISSIMI NICOLAI EIVS OBRADO ADSTANTE DE CATARA FILIO DESISLAVE FIDELI ET EXPERTO A PREDICTO REGE SVPER DICTO OPERE DEPVTATO ET NOS ROGERIVS DE INVIDIA PROTOMAGISTER ET ROBERTVS DE BARVLO MAGISTER IN OMNIBVS PREFATIS OPVS DE PREDICTO MENSE IVNII INCEPIMVS ET PER TOTVM MENSEM MARTII ANNI SEQVENTIS TERTIA INDICTIONE CHRISTO FAVENTE FIDELITER COMPLEVIMVS.
U delu natpisa koji navodi iz čega se ovaj skupoceni dar sastojao, osim samog oltara, pale, ciborijuma i kandila, spominju se i veliki srebrni svećnjaci. Dva velika, delimično pozlaćena kandelabra, visine nešto veće od jednog metra,
que facta fuerunt de argento Regis Urosii, nalazila su se medju mobilijarom pobrojanim u gornjoj crkvi u inventaru iz 1326. Ovoj celini je verovatno pripadala i velika kadionica od belog srebra ukrašena predstavama Raspeća, Svetog Nikole, Blagovesti
et Regis Urosii izvedenim u emalju azurno plave boje, koja se 1362. takodje čuvala medju bogoslužbenim predmetima u gornjoj crkvi.
Dragocen opis srebrnog oltara daje i Antonio Beatilo. On najpre donosi njegove dimenzije izražene u pedljima — dužina oltara je bila devet i po, širina šest i visina četiri pedlja (prevedeno u današnje merne jedinice to približno iznosi 2,5 x 1,6 x 1 m), a potom piše da su se po sredini antependijuma nalazila dvokrilna, polukružno završena vratanca koja su korespondirala sa otvorom na pročelju mermernog oltara iza njih, koji, kroz okulus u podu u njegovoj unutrašnjosti, i danas omogućava komunikaciju sa moštima svetitelja pohranjenim ispod oltara. Srebrne ploče sa strane su bile, po Beatilovom svedočanstvu, ukrašene brojnim figurama različite veličine izvedenim u plitkom reljefu, a pratili su ih votivni natpisi Kralja i Konstantina, njegovog sina, koje, nažalost, italijanski pisac ne donosi da ne bi preterano detaljnim opisom zamarao čitaoca svog dela. Za oltarsku palu tvrdi da je bila načinjena od čistog srebra, visoka šest, a duga čak 14 pedalja. (Ukoliko nije po sredi greška, ovo bi značilo da je oltarska pala za 1,2 m bila duža od oltara ispod nje. Manje je verovatno da su njeni krajevi visili slobodno u prostoru, tim pre što je svojom dužinom nadmašivala i dužinu donjeg dela postamenta. Pala je najverovatnije bila izradjena u obliku monumentalnog triptiha ili poliptiha tako da su bočna krila mogla biti razvijena pod odredjenim uglom u odnosu na središnji deo i završavala se izmedju koloneta ciborijuma.) Po sredini pale bila je predstava Svetog Nikole u punoj figuri, visine, izražene u današnjim merama, nešto veće od jednog metra, sa scenama iz njegovog života i čudima rasporedjenim oko nje i još trinaest figura visine oko 40 cm, koje su predstavljale Hrista, Bogorodicu i druge neimenovane svete ličnosti.
више о томе-
Bojan Miljković: NEMANJIĆI I SVETI NIKOLA U BARIJU
Zbornik radova Vizantološkog instituta XLIV, 2007.
