Етнички састав и припадност Скопске епархије у саставу Пећке патријаршије 16-18 век

[Krishna]

Зар ниси свестан да твоје објашњење подржава доказ да су се ти Срби осећали угроженим?

Нормално да су били угрожени кад је Сентомаш тј. Србобран био поприште оружане борбе између Срба и Мађара.1848-49 на простору Војводине беснио је рат између Срба који су били на страни Беча и Мађара који су предвођени Лајошом Кошутом дигли оружани устанак против Беча желећи да се отцепе од Аустрије и створе своју независну државу од Јадрана до Карпата и од Татри до Земуна.
Мађарска револуционарна војска је осим стварања независне Мађарске хтела и етничко чишћење не-Мађара укључијући и Србе, зато су Срби стали уз Беч. 1848-49 српски народ у Панонији је био угрожен. Поразом Мађара 1849. чему су велики допринос дали Срби је прошла директна физичка опасност по Србе. Срби су као награду за учешће у сламању мађарског устанка добили Војводство Србију и Тамишки Банат са седиштем у Темишвару, та аутономија Срба у јужној Угарској је постојала до 1860 https://sr.wikipedia.org/wiki/Војводство_Србија_и_Тамишки_Банат
Место Книћанин код Зрењанина је добило име по војводи Стевану Книћанину, команданту српских добровољаца из Кнежевине Србије који су дошли у помоћ браћи Србима из Војводине против Мађара https://sr.wikipedia.org/wiki/Стеван_Книћанин

 

[sumljiv_tip]

Западаш у дубоки неоромантизам ..... нико не пориче да постоји српски утицај после 13. века. Питање је да ли су 100 година владавине и Душанов законик довољни да се Скопље прогласи српском земљом. Кан Крум је такође писао законе и владао великим подручјима северно од Дунава, али данас нико не каже да је Трансилванија „бугарска земља“.

Ja msm da ti samo pratis bugarski neki zvanicni narativ, iako sam nisi nacionalisticki ostrascen, pa onda pokusavam da uklopis te dve suprotnosti. E sad, koliko vidim, to uglavnom radis tako sto okreces glavu od izvora koji pominjimu Skoplje ( i ne samo Skoplje ) kao srpske teritorije, i to u jako dugom kontinuitetu.

 

[Boris T]

Ja msm da ti samo pratis bugarski neki zvanicni narativ, iako sam nisi nacionalisticki ostrascen, pa onda pokusavam da uklopis te dve suprotnosti. E sad, koliko vidim, to uglavnom radis tako sto okreces glavu od izvora koji pominjimu Skoplje ( i ne samo Skoplje ) kao srpske teritorije, i to u jako dugom kontinuitetu.

Па, пази, не могу бити националиста јер по националности нисам Бугарин. Ја сам мешовитог бугарско-чешког порекла. Овде сам то већ рекао неколико пута.
Друго, нисам рекао да недвосмислено подржавам званичну језичку политику Бугарске према Македонији.
И треће, Славен је навео неколико примера Скопља и српских земаља, али као што смо видели из главних патријархалних директних извора (Бркић и Мојсије) то се не може сматрати "готовом чињеницом"
Штавише, како истиче Верковић, и не само он, већ готово све статистике у 19. веку - У Скопљу и околини постоји веома ограничено српско становништво.

 

[Pravi Vlah]

Нормално да су били угрожени кад је Сентомаш тј. Србобран био поприште оружане борбе између Срба и Мађара.1848-49 на простору Војводине беснио је рат између Срба који су били на страни Беча и Мађара који су предвођени Лајошом Кошутом дигли оружани устанак против Беча желећи да се отцепе од Аустрије и створе своју независну државу од Јадрана до Карпата и од Татри до Земуна.
Мађарска револуционарна војска је осим стварања независне Мађарске хтела и етничко чишћење не-Мађара укључијући и Србе, зато су Срби стали уз Беч. 1848-49 српски народ у Панонији је био угрожен. Поразом Мађара 1849. чему су велики допринос дали Срби је прошла директна физичка опасност по Србе. Срби су као награду за учешће у сламању мађарског устанка добили Војводство Србију и Тамишки Банат са седиштем у Темишвару, та аутономија Срба у јужној Угарској је постојала до 1860 https://sr.wikipedia.org/wiki/Војводство_Србија_и_Тамишки_Банат
Место Книћанин код Зрењанина је добило име по војводи Стевану Книћанину, команданту српских добровољаца из Кнежевине Србије који су дошли у помоћ браћи Србима из Војводине против Мађара https://sr.wikipedia.org/wiki/Стеван_Книћанин

А и овдашњи форумаши су угрожени, зар не?

Па ко овде долази а да се не осећа угроженим? Срби као и остали учесници. Срби због Хрвата, Бошњака, Албанаца, Бугара, итд а остали због Срба.

 

[veliki krang]

Лично име Србин ipso facto доказује да се ради о некој српској мањини која се налази у неспрском окружењу. Да ли се он тако називао док је био у Влашкој (Крајова, или како је он написао, Краљево, је главни град Олтеније, дела Влашке) или зато што су у Кратову Срби били изузетак, то је отворено питање.

Skroz tačno, iz istog razloga na teritoriji današnje Hrvatske ima onoliko toponima sa prefiksom "hrvatski"...

 

[sumljiv_tip]

@Slaven777 kad smo kod Kratova, bese kod Stojanovica negde objavljeno je zitije Djordja Kratovca gde pise da je Srbin?

 

[Krishna]

А и овдашњи форумаши су угрожени, зар не?

Па ко овде долази а да се не осећа угроженим? Срби као и остали учесници. Срби због Хрвата, Бошњака, Албанаца, Бугара, итд а остали због Срба.

Jesi li ti ugrožen od Srba Vlajko? Bojiš li da će te Srbi posrbiti daleko bilo?

 

[sumljiv_tip]

Па, пази, не могу бити националиста јер по националности нисам Бугарин. Ја сам мешовитог бугарско-чешког порекла. Овде сам то већ рекао неколико пута.
Друго, нисам рекао да недвосмислено подржавам званичну језичку политику Бугарске према Македонији.
И треће, Славен је навео неколико примера Скопља и српских земаља, али као што смо видели из главних патријархалних директних извора (Бркић и Мојсије) то се не може сматрати "готовом чињеницом"
Штавише, како истиче Верковић, и не само он, већ готово све статистике у 19. веку - У Скопљу и околини постоји веома ограничено српско становништво.

Pa sad, koliko je bas Verkovic pouzdan izvor za bilo sta. Mada tvrdio je da su Srbi drzali primorske gradove u Maloj Aziji, tako da ono cool, turisticki kraj, bolje more nego Makedonija.

Ali salu na stranu, msm da.je greska sto ne rasmisljas po jasnoj hronologiji, u deugoj polovini 19. veka i pocetku 20. Bugari vode u Makesoniji, a uglavnom smo koliko vidim pricali o 18. i 17. veku.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 999269


Pogledajte prilog 999264


Дакле, чињеница да је Скопље у Краљевини Србији био око 100 година и да га ово чини српском земљом је арбитрарно мишљење. Ево шта је Верковић написао 1858. године. Па где су Срби у Кратову - стопили су се за 150 година?
Ајмо, Славене, појаснимо појмове - шта је то "српска земља"? - земља која се у духовном и верском смислу сматра "својом" или земљиштем везаном за неку посебну етничку групу.
Због Пећке патријаршије северни део Македоније може се сматрати „српском земљом“, односно духовног и културног утицаја Пећке патријаршије, која је од свог настанка под утицајем и Русије и Цариградске патријаршије.
Други услов није испуњен, јер се види да је у 18. веку становништво било мешовито, а у 19. веку српско становништво је било у мањини.

Дакле сад , kо је свети Гаврило Лесновски?

Borise, da li sam ja dobro razumeo da si ti upravo citirao Stjepana Verkovića, kako kaže Vojislav Jovanović Marambo jednog od najstrašnijih mistifikatora (da ne kažem pravih fantasta) naše prošlosti; čoveka kojeg je vrlo teško nazvati romantičarem jerbo se prodavao za pare i Kurti i Murti, koji se u Srbiji predstavljao kao veliki Srbohrvat, bio je kod Ante Starčevića nudeći mu usluge predstavljajući se kao veliki Hrvat, u Bugarskoj kao veliki Bugarin i zahvaljujući kojem je u objavljeno štivo dospeo jedan veliki broj falsifikata (uključujući i čuvene tzv. slovenske vede)? Čoveka koji je na bugarskom platnom spisku sa zadatkom da bugari (i to u isto vreme dok je na srpskom sa zadatkom da srbuje, bar dok ga nisu uhvatili i utvrdili da radi u isto vreme iza Bugare).

Čoveka koji je u tom istom izvoru koji ti sada citiraš i vezano za upravo to naše Kratovo video (prvi u poslednji) natpis u kojem car Dušan prilikom podele svoje teritorije daje Malu Aziju vojvodi Bogdanu a knezu Prilepu je dao Ohrid?

Ja jednim delom mislim da to uopšte nisi svestan koga si ti zapravo citirao. Pa nećemo valjda tako. Hoćeš ja da sada krenem da postavljam šta je Miloš S. Milojević pisao o Bugarima (što bilo manje strašno od ovog što si ti učinio, jerbo je ovaj bar ono iz ubeđenja, a ovaj tvoj jedan kameleonski baron Minhauzen južnoslovenskog sveta koji nije imao ravna sve do fantastičnog izuma deretićevštine).

Zašto Verković to piše? Pa pre svega to je jedan celi vek posle ukidanja srpske patrijaršije pa u neku ruku i nije tema (ako su svojevremeno Bugari preuzeli čak i jedan Hilandar od Srba, šta je neobično da uzimaju i neka druga bitna mesta?), no svakako ako malo kreneš da kopaš (a što naravno ne preporučujem) siguran sam da je Verković bio spreman da Kratovo proglasi i hrvatskim i mađarskim gradom, ako se dovoljno plati.

A vidim da je i @Pravi Vlah stavio like.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa sad, koliko je bas Verkovic pouzdan izvor za bilo sta. Mada tvrdio je da su Srbi drzali primorske gradove u Maloj Aziji, tako da ono cool, turisticki kraj, bolje more nego Makedonija.

Pouzdan je otprilike koliko je da Draženu Erdemoviću daš pušku.

I to još pazi, ovi naši novoromantičari svi vlaže na Verkovića jer je milojevićevski duvao njihovim vetrom, ali u principu se uvek vidi da je najmanje mirisao Srbe. Bez obzira na to što se prozvao Stefanom, u Srbiji je bio Srbi-Hrvat, a izvan Bugarin i Hrvat. I to pazi mislim da je od Srbije primao pare sve do 1870-ih godina i ništa mu nije smetalo da bude sve to vreme i bugarski lobista, što je svakako bio uspešniji nego srpski, tj. da bukvalno radi protiv interesa države za koju se zakačio kao parazit i tu objavljuje koju pesmicu da se opravda...

I onda Boris T pita zašto jedan od utemeljivača moderne bugarske nacionalne propagande i lobiranja ideje Bugarstva u Makedoniji piše da su to tamo u Kratovu Bugari.

 

[Pravi Vlah]

Jesi li ti ugrožen od Srba Vlajko? Bojiš li da će te Srbi posrbiti daleko bilo?

Ма не, ниси схватио.

На овом форуму долазе људи који су рођени на територији бивше Југославије. Једини могући изузетак је можда Хан Ацо. Нема овде Румуна из Румуније или Албанаца из Албаније. Такви имају бољу разоноду.

А зашто долазимо овде да млатимо празну сламу могу ја тебе да питам.

 

[Boris T]

Ali ne, on je najčešće poznat kao pop-Jovan. Dakle to ne treba čitati kao Jovan Srbin, već kao Srbin iz Kratova po imenu Jovan.

Tako da jedan Srbin iz Kratova ni u kakvom kontekstu ne bi trebalo da bude anomalija.

Stoga je jedini ispravan zaključak taj koji je i tradicionalno tumačenje pomenutog zapisa, odnosno koji sam i naveo, a to je da je reč o (jednom) Srbinu rodom iz Kratova, koji se u svom radu obreo i u Rumuniji.

Најављујеш рукопис, где се помиње као Иван Србин (што си нагласило у тексту), да биси доказао да је Кратово било средиште српске књижевности. Добро.
Затим си један рекао да је то само Србин из Кратова, који је до краја живота радио у Крајови и често су га звали само поп Јован.

Па зашто уобште најавити текст у којем пише да је то Јован Сербин, без обзира на то да ли се ради о личном имену или надимку, па онда рећи да га скоро нико није звао Иван Србин, већ само поп Иван ... Контроверзно?
Односно, да ли је размишљање Правог Влаха да, ако има надимак Србин, значи да је из мањинске групе, натерало те да се сам демантираш

 

[sumljiv_tip]

Најављујеш рукопис, где се помиње као Иван Србин (што си нагласило у тексту), да биси доказао да је Кратово било средиште српске књижевности. Добро.
Затим си један рекао да је то само Србин из Кратова, који је до краја живота радио у Крајови и често су га звали само поп Јован.

Па зашто уобште најавити текст у којем пише да је то Јован Сербин, без обзира на то да ли се ради о личном имену или надимку, па онда рећи да га скоро нико није звао Иван Србин, већ само поп Иван ... Контроверзно?
Односно, да ли је размишљање Правог Влаха да, ако има надимак Србин, значи да је из мањинске групе, натерало те да се сам демантираш

Koliko se secam i u zitiju Djordja Kratovca pominje se da je Srbin i cini mi se da je to zitije napisano cak u Sofiji, tipa 16. veka.

 

[Pumpaj Dinstanović]

https://www.poreklo.rs/2021/07/31/l...dnom-delu-severne-makedonije-u-xix-i-xx-veku/

http://www.rasen.rs/2018/06/licno-ime-srbin-u-krajevima-danasnje-makedonije/


@Boris T

Malo sam prevideo ovo kad sam to kucao, ali to je očigledno neki specifikum zapadnijih delova Makedonije.

U nedostatku nekog konzistentijeg o boljeg objašnjenja, ja bih rekao da je @Pravi Vlah ovde u pravu, ili barem donekle u pravu.

Kažem donekle, iz razloga što je primer Dimitrija Petrova iz Kičeva (1706) vrlo jasan ukazatelj. On nije Srbin imenom, već po narodnosti, a kičevski kraj ohridske eparhije se čak naziva i srpskom zemljom.

Dakle, očigledno je da je postojao u zapadno-makedonskim krajevima taj običaj imenovanja pojedinaca o biće da je prisustvo u stranoj sredini moguće imalo ključnog udela u tome, ali to nije zato što su to nekakvi monasi koji su se ušetali tu, vrlo jasno. Očigledno je da je tu postojao izvesni srpski faktor (koliko god) do izvesne mere ograničenog formata.

To bi bilo konzistentno i nekim kasnijim filološkim nalazima koji te zapadne krajeve opisuju kao mešovito bugarsko-srpske.

Naravno, druga stvar koja i na pamet, a koju bismo možda mogli do izvesne mere razmotriti, jeste je li tu bila etnički srpska populacija šireg formata, a jednostavno bilo popularno da se ljudi zovu Srbima iz razloga što je to bila bugarska arhiepiskopija; dakle oni nisu imali etničku odrednicu koja je uobičajena preko nadležnog eparha, kao što je bilo u srpskim (crkveno govoreći) zemljama. I onda je to vrlo moguće bio specifikum tog područja.

Što zapravo, uopšte nije nešto posebno drugačije od prvog tumačenja, a koje je Pravi Vlah bio nagovestio.

No, svakako, kao što naglasih, iz navedena dva ili konteksta jasno je da se to ne odnosi na popa Jovana, koji je Srbin iz Kratova. Ne možemo zaključiti da je u njegovom slučaju to bilo i lično ime baš; dakle, radi se isključivo o situacionoj etničkoj odrednici koju je sam sebi dodelio u Krajovi.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Malo sam prevideo ovo kad sam to kucao, ali to je očigledno neki specifikum zapadnijih delova Makedonije.

U nedostatku nekog konzistentijeg o boljeg objašnjenja, ja bih rekao da je @Pravi Vlah ovde u pravu, ili barem donekle u pravu.

Kažem donekle, iz razloga što je primer Dimitrija Petrova iz Kičeva (1706) vrlo jasan ukazatelj. On nije Srbin imenom, već po narodnosti, a kičevski kraj ohridske eparhije se čak naziva i srpskom zemljom.

Dakle, očigledno je da je postojao u zapadno-makedonskim krajevima taj običaj imenovanja pojedinaca o biće da je prisustvo u stranoj sredini moguće imalo ključnog udela u tome, ali to nije zato što su to nekakvi monasi koji su se ušetali tu, vrlo jasno. Očigledno je da je tu postojao izvesni srpski faktor (koliko god) do izvesne mere ograničenog formata.

To bi bilo konzistentno i nekim kasnijim filološkim nalazima koji te zapadne krajeve opisuju kao mešovito bugarsko-srpske.

Naravno, druga stvar koja i na pamet, a koju bismo možda mogli do izvesne mere razmotriti, jeste je li tu bila etnički srpska populacija šireg formata, a jednostavno bilo popularno da se ljudi zovu Srbima iz razloga što je to bila bugarska arhiepiskopija; dakle oni nisu imali etničku odrednicu koja je uobičajena preko nadležnog eparha, kao što je bilo u srpskim (crkveno govoreći) zemljama. I onda je to vrlo moguće bio specifikum tog područja.

Što zapravo, uopšte nije nešto posebno drugačije od prvog tumačenja, a koje je Pravi Vlah bio nagovestio.

No, svakako, kao što naglasih, iz navedena dva ili konteksta jasno je da se to ne odnosi na popa Jovana, koji je Srbin iz Kratova. Ne možemo zaključiti da je u njegovom slučaju to bilo i lično ime baš; dakle, radi se isključivo o situacionoj etničkoj odrednici koju je sam sebi dodelio u Krajovi.

Sad ne znam da li sam ispao malo konfuzan tj. pogubio se u svojim mislima, ali TLDR bi bio: očigledno je postojao u zapadnim delovima Makedonije neki etnički srpski masiv. Mi ne možemo da tvrdimo da su južno od linije Veles-Strumica to stanovništvo imalo dominantnu etnički srpsku svest, pa ni elita, nikako, ali očigledno je da je postojala neka (koliko-toliko) brojna skupina, koja se može identifikovati u zapadnijim obroncima makedonskog geografskog podneblja.

U sredini u kojoj postoje male jezičke barijere i verski nikakve jerbo su svi pravoslavci, te izvan područja srpske Crkve, očigledno da je bilo potrebno uz lično ime dodati etnoidentifikaciju kao jedinu formu razgraničenja, na etnički graničnom području.

@veliki krang u tom smislu treba modifikovati moju izvornu izjavu da je južno Srba bilo tada u statistički zanemarljivoj brojki. Očigledno sam se malčice istrčao i pogrešio.

 

[sumljiv_tip]

Malo sam prevideo ovo kad sam to kucao, ali to je očigledno neki specifikum zapadnijih delova Makedonije.

U nedostatku nekog konzistentijeg o boljeg objašnjenja, ja bih rekao da je @Pravi Vlah ovde u pravu, ili barem donekle u pravu.

Kažem donekle, iz razloga što je primer Dimitrija Petrova iz Kičeva (1706) vrlo jasan ukazatelj. On nije Srbin imenom, već po narodnosti, a kičevski kraj ohridske eparhije se čak naziva i srpskom zemljom.

Dakle, očigledno je da je postojao u zapadno-makedonskim krajevima taj običaj imenovanja pojedinaca o biće da je prisustvo u stranoj sredini moguće imalo ključnog udela u tome, ali to nije zato što su to nekakvi monasi koji su se ušetali tu, vrlo jasno. Očigledno je da je tu postojao izvesni srpski faktor (koliko god) do izvesne mere ograničenog formata.

To bi bilo konzistentno i nekim kasnijim filološkim nalazima koji te zapadne krajeve opisuju kao mešovito bugarsko-srpske.

Naravno, druga stvar koja i na pamet, a koju bismo možda mogli do izvesne mere razmotriti, jeste je li tu bila etnički srpska populacija šireg formata, a jednostavno bilo popularno da se ljudi zovu Srbima iz razloga što je to bila bugarska arhiepiskopija; dakle oni nisu imali etničku odrednicu koja je uobičajena preko nadležnog eparha, kao što je bilo u srpskim (crkveno govoreći) zemljama. I onda je to vrlo moguće bio specifikum tog područja.

Što zapravo, uopšte nije nešto posebno drugačije od prvog tumačenja, a koje je Pravi Vlah bio nagovestio.

No, svakako, kao što naglasih, iz navedena dva ili konteksta jasno je da se to ne odnosi na popa Jovana, koji je Srbin iz Kratova. Ne možemo zaključiti da je u njegovom slučaju to bilo i lično ime baš; dakle, radi se isključivo o situacionoj etničkoj odrednici koju je sam sebi dodelio u Krajovi.

Pa i kod nas postoji ime "Srboljub"

Inace ime Srbin postojalo je samo u zapadnoj Makedoniji, Kumanovski kraj je potpulo preskocilo, ali i komplet istocnu Makedoniju, sto je zanimljivo. Hm... da nije ovo ime nastalo mozda da bi se slovensko stanovnistvo diferenciralo medjusobno, vec od nadirajucih zapadnih suseda?

 

[Boris T]

bio je kod Ante Starčevića nudeći mu usluge predstavljajući se kao veliki Hrvat, u Bugarskoj kao veliki Bugarin i zahvaljujući kojem je u objavljeno štivo dospeo jedan veliki broj falsifikata (uključujući i čuvene tzv. slovenske vede)? Čoveka koji je na bugarskom platnom spisku sa zadatkom da bugari (i to u isto vreme dok je na srpskom sa zadatkom da srbuje, bar dok ga nisu uhvatili i utvrdili da radi u isto vreme iza Bugare

Па, знам шта људи мисле о Верковићу. Па, то може бити само напола истина. Верковић је своје податке прикупљао у Македонији у периоду 1855-1857. Бугарског револуционарног препорода у Македонији још није било. Е сад, ко је 1857. године платио Верковићу да објави ове статистике? Па да видимо где је Верковић био на послу 1862. године - у Бугарској или код Гарашанина. Почетна идеја Србије до 1865. није била србизација већ словенизација, односно борба против фанариота.Један од истакнутих словенских историчара (K.Струкова) је у помоћ позивајући се на Верковичеву архиву која се чува у Софији. Гледамо:

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa i kod nas postoji ime "Srboljub"

Inace ime Srbin postojalo je samo u zapadnoj Makedoniji, Kumanovski kraj je potpulo preskocilo, ali i komplet istocnu Makedoniju, sto je zanimljivo. Hm... da nije ovo ime nastalo mozda da bi se slovensko stanovnistvo diferenciralo medjusobno, vec od nadirajucih zapadnih suseda?


Pogledajte prilog 999461Pogledajte prilog 999458

Sinulo je to i meni. Dakle ako se dobro sećam oni su Srbe zvali škja. Ako su ovo stanovništvo isto zvali, bez obzira na to što je etnonim izveden iz slovenskog, moguće je da je stanovništvo u očima Arnauta bilo prepoznato kao etnički istovetno onim na severu. I to je etničko razgračinenje možda moglo uticati za učvršćenje/očuvanje srpske etničke svesti duž tog pojasa (koji zapravo počinje još od Prečiste krajine između Skadarskog jezera i Jadranskog mora).

P. S. Inače ja ne znam @sumljiv_tip zašto se ti ne baviš profesionalno istorijom; mislim, a to sam na ovom forumu strašno retko video, primećuje se neverovatna intuicija, i to posebno ona na osnovu strašno malo pročitanog štiva. To se vrlo teško stiče i to samo posle izuzetno dugog vremena i može se nazvati pravim talentom za istoriografiju do te mere da je grehota ako se ozbiljnije ne ganja. To sam primetio kod možda sveukupno 3-4 forumaša, bukvalno...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па, знам шта људи мисле о Верковићу. Па, то може бити само напола истина. Верковић је своје податке прикупљао у Македонији у периоду 1855-1857. Бугарског револуционарног препорода у Македонији још није било. Е сад, ко је 1857. године платио Верковићу да објави ове статистике? Па да видимо где је Верковић био на послу 1862. године - у Бугарској или код Гарашанина. Почетна идеја Србије до 1865. није била србизација већ словенизација, односно борба против фанариота.Један од истакнутих словенских историчара (K.Струкова) је у помоћ позивајући се на Верковичеву архиву која се чува у Софији. Гледамо:

Pogledajte prilog 999465

Pa ništa ako ćemo baš već tako (kako si sam pokrenuo), onda evo Milojevićeve etnografske mape:

Dakle Srbo-Maćedonci počinju tu Egejskoj i Pirinskoj Makedoniji; ovo na severozapad su čisti Srbi. A Bugari su zapravo subetnos Srba.

Baš je lepa, zar ne.

 

[Boris T]

No, svakako, kao što naglasih, iz navedena dva ili konteksta jasno je da se to ne odnosi na popa Jovana, koji je Srbin iz Kratova. Ne možemo zaključiti da je u njegovom slučaju to bilo i lično ime baš; dakle, radi se isključivo o situacionoj etničkoj odrednici koju je sam sebi dodelio u Krajovi.

Па, ово је моја поента - зашто давати пример српске доминације са човеком који је имао надимак "Србин" једноставно зато што је радио у Крајови. Поп Иван је само један српски свештеник у Кратовој и ту је прича завршена.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па, ово је моја поента - зашто давати пример српске доминације са човеком који је имао надимак "Србин" једноставно зато што је радио у Крајови. Поп Иван је само један српски свештеник у Кратовој и ту је прича завршена.

Zato što mogu da nanižem još jedan dvocifren (a možda i trocifren) primer takvih izvora (mitropolita Mihajla i jeromonaha onog sam ti već bio postavio) i zato što je bilo neuobičajeno mnogo Kratovaca, te se s pravom reći da je Kratovo bilo neko (mini, naravno) srpsko Moskopolje? Očigledno je iz izvora to bio jedan od važnih centara, ili hajde da kažemo važnijih, srpske učesnosti.

 

[Pravi Vlah]

Србољуб је једно а Србин друго. Србољуб сугерира угроженост доживљена од самих Срба, док Србин је неутрални назив за некога који се налази у махом несрпском окружењу.

 

[Krishna]

Pa ništa ako ćemo baš već tako (kako si sam pokrenuo), onda evo Milojevićeve etnografske mape:

Dakle Srbo-Maćedonci počinju tu Egejskoj i Pirinskoj Makedoniji; ovo na severozapad su čisti Srbi. A Bugari su zapravo subetnos Srba.

Baš je lepa, zar ne.

 

[Boris T]

Dakle Srbo-Maćedonci počinju tu Egejskoj Makedoniji; ovo na severozapad su čisti Srbi. A Bugari su zapravo subetnos Srba.

Ајмо, дакле негираш све ове статистике Киперта, Буе, Лежана, Вејганда, Канчова, Григоровича , Кондакова и других, а ми дајеш пример са попом Joваном који није ни живео у Кратову. А онда, да смех буде потпун, додајеш онда и Милојевића. Па добро.

 

[Krishna]

Ајмо, дакле негираш све ове статистике Киперта, Буе, Лежана, Вејганда, Канчова, Григоровича , Кондакова и других, а ми дајеш пример са попом Joваном који није ни живео у Кратову. А онда, да смех буде потпун, додајеш онда и Милојевића. Па добро.

Не разбијај главу око прошлости, уживај у доброј маћедонској музици.