Етнички састав и припадност Скопске епархије у саставу Пећке патријаршије 16-18 век

A sad “samo o turskom stanovništvu”?
Тако, нам Бркић 1771. говори да Скопље има мешовито бугарско-српско становништво како у самом граду тако и у околним селима. Турци живе у граду и околини Скопља, а домова има око 2 хиљаде - то је 7-8 хиљада људи. Скопље и околна подручја нису имали више од 10-12 хиљада .становника. Једноставна математика.
Бркћ нигде није показао да Скопље има претежно хришћанско становништво, осим у селима која нису у градском подручју.
 
Много је јасно из овог уводног текста. Скопље се налазило у Дарданији, односно Сервији, како се ова земља у то време звала. Наравно, то објашњава зашто је у селима било Срба, а не Албанаца.

"Misia universalmente considerata si divide nella Superiore, et Inferiore, questa hora Bulgaria, La Superiore fu detta Rascia dalli Popoli che il Concilio Const. chiama Serbli; quali per la querre dai Turchi, si ritiranono presso a Temisfar, si chiamo anchora Dardania hoggi Servia"

Превод:

Опште је прихваћено да се Мизија дели на Горњу, и Доњу – данашња Бугарска.
Горња Мизија је позната као „Рашка“ по народу, који Цариградска црква назива Сeрблима; они су се, због рата са Турцима, повукли код Темишвара, oва земља се још увек зове Дарданија, данас позната као Сервија.
Дакле – ови људи су онолико Срби колико су повезани са овим географским именом, на исти начин на који је, на пример, Теофилкт Охридски у 11. веку Мези називао Бугарима. Овај израз не алудира посебно на етничку припадност.
Тераш ме да се понављам.

Uhhh, sad si baš omašio. :D
 
Pa kažeš zašto Srbi, a ne Albanci, a Bogdani vrlo jasno razlikuje Albance od Srba i srpski jezik od albanskog...
Јасно, нисам хтео да поредим Србе и Албанце, иако би на први поглед тако изгледало. Hаравно, сам Богдани је пореклом Албанац.
Поента је била једноставно у томе да се од становника Дарданије, односно Сервије, очекивало да буду Срби, а не неки други људи.
 

Back
Top