Па није тачно - ја сам урадио превод - послао је прво писмо из Пећи - друго писмо је из Скопља (време између два писма је можда 20 дана -14. септембар - 4. октобар по старом календару) - не кажем да се на основу ових података може закључити да је Скопље бугарска земља. ... али такође не видим чврсте доказе да је то српска земља. Није изненађујуће што се митрополита и свештенства изјаснило да су Срби. Ако је Јагић потврдио за Ђорђа Кратовца - онда сам склон да верујем. Међутим, нисам могао пронаћи рукопис који си поставио. Морам да пронађем Јагићев оригинал и биографију коју је написао поп Пеја.
Pa to pismo nije ni dokaz d aje srpska zemlja, tako da nije ni čudno da se iz njega ne može zaključiti.
Pogledaj ove druge pisane izvore koje sam postavljao. Da te podsetim i kako je diskusija krenula:
Само једно појашњење - слажем се да је постојао српски елемент на линији Скопље - Куманово и на северу. Али то је постало очигледно тек почетком 20. века. До тада је Скопље, према Ђорче Петрову, град са претежно турским становништвом, затим Бугарима и поприлично Цигана. СПЦ је основана 1906. године у Македонији, до тада је већина Срба припадала Цариградској патријаршији.
Početak srpskog elementa u severnim delićima Makedonije smestio si u 1906. godinu.
У реду, али не доказујемо порекло попа из Кратова - тема је о Скопској епархији и њеном становништву - то јест, циљ је доказати претежно српски етнички елемент - ако нађем бугарског или грчког свештеника из Кратова у 16. веку - шта то значи за целокупно становништво? Мислим да ништа ....
Pa kao prvo, ne postavljam ti izolovane pojedince, već veliki broj ljudi koje je istorija zapisala, uključujući i one na odgovornim položajima. Kao drugo, u predmodernom svetu, pre masovne pismenosti, štampe, globalizacije, interneta, totalitarnih sistema,...istorija je bila istorija malog broja ljudi. Nije isto reći da danas nađemo tamo nekog džedaja iz Crne Gore i od retkih ljudi koji su ostavili traga iza sebe pre XIX stoleća. To su dve potpuno različite dimenzije koje ne bi trebalo mešati, odnosno treba percipirati značaj ovog potonjeg.
Ja sam predstavio nekoliko, a mogao bih još prilično mnogo, pisanih izvora koji definišu teritorije koje su ulazile u sastav srpske Crkve na krajnjem jugu, kao srpske. Bugari se pominju u komparaciji vrlo retko; ogromna većina istorijskih izvora to zove srpskom zemljom, stanovništvo naziva Srbima, mitropolite srpskima, a jezik kojim su se služili tj. varijantu crkvenoslovenskog jezika, srpskim etnonimom. Da tu reč nije o nečemu što se u potpunosti može vezati, dakle isključivo, za instituciju srpske Crkve (mada je potpuno nesporno da je to u srži, tj. svakako najbitnija komponenta za tu etnoidentifikaciju, jer su «srpski nacion» (dakle u predmodernom kontekstu) sačinjavali pravoslavni hrišćani u nadležnosti etnarha u pećkoj crkvi) jerbo postoji i u zapadnim delovima Makedonije, dakle izvan područja srpskih matičnih ili nominalnih zemalja (tj. eparhija) i nemali broj koji identifikuje Srbe i opisuje to područje kao srpsko, kao npr. pomenuti Dimitrije Petrov iz ohridskog Kičeva.
Što se tiče toga prvog što si naveo, pa ako naćeš još neke spomene bugarskog etniteta u naznačenom (XVI-XVIII st.) periodu sa područja severne Sev. Makedonije, pa postavi ih ovde sve. Naravno da jeste od značaja svaka najmanja sitnica, pa i da li se neko zapisao Bugarinom, ili takvim bio prepoznat, jerbo će moći možda u nekom formatu i pomoći da se razjasne dva patrijaršijska pisma koja si već bio spomenuo...kao što rekoh, sve je to bitno, pa sam zato krenuo i sa pop Jovanom iz Kratova.
, pop Peja u XVI stoleću, nedugo po spaljivanju Đorđa Kratovca na lomači 1515. godine...sastavlja mu žitije i piše da je srpskog korenja.
