Срамни псеудонаучни и србомрзачки докторски рад извесне Јелене Н. Радосављевић под називом Кнежевина Србија и Бугарска егзархија 1870-1878 од 2019. године, која је одбранила дисертацију пред комисијом којом је председавао наш академик Славенко Терзић.
Ова жена је превазишла и Стојана Новаковића, који је тврдио за Видин да је место у коме несумњиво живе Срби и који представља српски етнички простор. Насупрот њему, Радосављевићева се дрзнула да историчара архимандрита ковиљског Јована Рајића (1726 - 1801), сматра "посрбљеним Бугарином", само зато што му је отац пореклом из Видина, те на страни 20 - 21 овог срамног аутошовинистичког рада, каже "Јован Рајић је је још један пример прихватања српске традиције и идентитета код потомака Бугара који су се, заједно са Србима, преселили у Хабзбуршку монархију. Његов отац, Радивој Јанков(ић), био је из околине Видина." Врхунац срамоте и неукуса, чак је по узору на најекстемније великобугарске пропагандисте, побугарила презиме оца Јована Рајића, називајући га Јанковим, придодајући у загради (ић). Помиње "румунску цркву", ма шта то по њој значило, а Бугарима који живе јужно од Дунава, као и Срби, признаје да је на територијама Влашке и Молдавије у XIV веку постојала канонска јурисдикција Трновске патријаршије, након чега су ове територије потпале под Цариград. Али између ове две етапе, зјапи огромна рупа, вишевековног присуства српске цркве на овим просторима (имамо доказе да је то било још од времена Светог Саве, што се још истражује), као и канонске јуриисдикције Пећке патријаршије и Карловачке митрополије на територијама које данас припадају држави Румунији. Румунској православној цркви мајка црква није била Цариградска патријаршија, већ Српска православна црква - митрополија у Сремским Карловцима, од које су се они неканонски одвојили у XIX веку, изазивајући раскол (који неодољиво подсећа на македонски раскол из 1967. године).
Шта мислите колико је ових штеточинских докторских дисертација још?