Докази да су се Словени на Балкан доселили у 6. (или било ком) веку

[Pumpaj Dinstanović]

који није хејтовао ни по коме нити превише оспоравао и ако је радио то је радио на одређеним детаљима.

Kako tebi deluje ovо (izrečeno u poslednjoj godini života, te među njegovim poslednjim rečima u javnosti).

Рани средњи век, колико год временски далек и магловит био, предмет је најжучнијих полемика у одређеним круговима, пре свега међу лаицима заинтересованим за националне историје и њихове политичке интерпретације, окупљених око тзв. српске аутохтонистике школе (новоромантичара), а такође и друге балканске државе имају своје пандане нашим параисторичарима. Све је кренуло деведесетих, али се тај талас наставио и у двехиљадитим, издавањем бројних ,чак високотиражних књига, одржавањем трибина, оснивањем интернет форума. Интересовање за теорије о Србима као најстаријем народу је и даље велико, и свако помињање досељавања Срба на Балкан, буде пропраћено љутитим коментарима о завери, великој лажи Ватикана и германске школе. Има ли изгледа да ће се ова полемика окончати, када знамо да ни Вук Бранковић још није рехабилитован, иако је још у 19. веку одбачен сценарио о његовој издаји?​

​

Сами сте рекли да је рани средњи век предмет полемика у одређеним круговима, пре свега међу лаицима. Све сте овим казали. Наука се пише у тишини радне собе, нешто ређе библиотеке, док лаици то чине, онако, како би се науком у кафани бавили. Да будем прецизан до краја, наука пре свега подразумева метод, па тако и историографија, а то се учи током основних, а потом и постдипломских студија, али историје, не машинства или медицине. Без методологије, нема науке. Псеудоисторичарима мањка тај важан сегмент, који би њиховим тумачењима додао на тежини. Нешто друго је по среди када су у питању новоромантичари – новац. Пласирање незнања, упакованог у бајке о небеском народу, најстаријем народу, пранароду, даје јако добру финансијску жетву. Народу, који једва да има неколико процената факултетски образованих људи, лако је подметати и њиме манипулисати. Али, то је шири феномен којег су новоромантичари само део. Када већ помињете то весело друштво, сећам се да је негде 1994. године, на телевизији Палма или тако некако, редовно емитован позив донаторима који би помогли издавање српских извора. Паметном доста. Професионални историчари углавном стоички игноришу новоромантичаре, уз изузетак проф. Радивоја Радића, и понекад, далеко ређе, моје маленкости. Мислим да их не треба игнорисати. Овај народ мора, дословце, да се бори за сваког човека, за што више образованих, како би се, надајмо се, некако кренуло у мало лепшу будућност. А борба са произвођачима лажи и опсена најбоље ће се водити уз одређену законску регулативу усмерену према џеповима оних који ту маглу продају.​

​

Аутохтонисти се често позивају на изворе из 19. века попут Милоша С. Милојевића, Велесове књиге итд. Шта историјска наука каже о тим изворима и њиховом настанку?​

​

Историјска наука је, о овим егзотичним ауторима и делима, одавно рекла шта је имала. Милојевић је био, у најмању руку и најблаже речено, непоправљиви романтичар, док је Велесова књига 19-вековна творевина. Њихова вредност је, по прилици, тачно онаква каква је и Хитлерових дневника штампаних у Шпиглу.​

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kako tebi deluje ovо (izrečeno u poslednjoj godini života, te među njegovim poslednjim rečima u javnosti).

Рани средњи век, колико год временски далек и магловит био, предмет је најжучнијих полемика у одређеним круговима, пре свега међу лаицима заинтересованим за националне историје и њихове политичке интерпретације, окупљених око тзв. српске аутохтонистике школе (новоромантичара), а такође и друге балканске државе имају своје пандане нашим параисторичарима. Све је кренуло деведесетих, али се тај талас наставио и у двехиљадитим, издавањем бројних ,чак високотиражних књига, одржавањем трибина, оснивањем интернет форума. Интересовање за теорије о Србима као најстаријем народу је и даље велико, и свако помињање досељавања Срба на Балкан, буде пропраћено љутитим коментарима о завери, великој лажи Ватикана и германске школе. Има ли изгледа да ће се ова полемика окончати, када знамо да ни Вук Бранковић још није рехабилитован, иако је још у 19. веку одбачен сценарио о његовој издаји?​

​

Сами сте рекли да је рани средњи век предмет полемика у одређеним круговима, пре свега међу лаицима. Све сте овим казали. Наука се пише у тишини радне собе, нешто ређе библиотеке, док лаици то чине, онако, како би се науком у кафани бавили. Да будем прецизан до краја, наука пре свега подразумева метод, па тако и историографија, а то се учи током основних, а потом и постдипломских студија, али историје, не машинства или медицине. Без методологије, нема науке. Псеудоисторичарима мањка тај важан сегмент, који би њиховим тумачењима додао на тежини. Нешто друго је по среди када су у питању новоромантичари – новац. Пласирање незнања, упакованог у бајке о небеском народу, најстаријем народу, пранароду, даје јако добру финансијску жетву. Народу, који једва да има неколико процената факултетски образованих људи, лако је подметати и њиме манипулисати. Али, то је шири феномен којег су новоромантичари само део. Када већ помињете то весело друштво, сећам се да је негде 1994. године, на телевизији Палма или тако некако, редовно емитован позив донаторима који би помогли издавање српских извора. Паметном доста. Професионални историчари углавном стоички игноришу новоромантичаре, уз изузетак проф. Радивоја Радића, и понекад, далеко ређе, моје маленкости. Мислим да их не треба игнорисати. Овај народ мора, дословце, да се бори за сваког човека, за што више образованих, како би се, надајмо се, некако кренуло у мало лепшу будућност. А борба са произвођачима лажи и опсена најбоље ће се водити уз одређену законску регулативу усмерену према џеповима оних који ту маглу продају.​

​

Аутохтонисти се често позивају на изворе из 19. века попут Милоша С. Милојевића, Велесове књиге итд. Шта историјска наука каже о тим изворима и њиховом настанку?​

​

Историјска наука је, о овим егзотичним ауторима и делима, одавно рекла шта је имала. Милојевић је био, у најмању руку и најблаже речено, непоправљиви романтичар, док је Велесова књига 19-вековна творевина. Њихова вредност је, по прилици, тачно онаква каква је и Хитлерових дневника штампаних у Шпиглу.​

Dodaću ovome šta je napisao u svom poslednjem objavljenom naučnom radu, u kojem je dao sebi slobodu i bukvalno razvezao jezik (pretpostavljam, predosećajući da mu se bliži kraj); o Relji Novakoviću:

Kada se na to pridoda Relja Novaković, koji se DAI bavio nezavisno od svih drugih naučnih centara tadašnje SFRJ, razmere neznanja koje je ušlo u naučne časopise postale su gotovo zastrašujuće. [..] U kasnijim radovima [..] njegova su razmišljanja otišla u sasvim drugom pravcu, može se reći u fantaziju; videti, na primer, Novaković 1977; Novaković 1981; Novaković 1999. ​

http://www.anubih.ba/godisnjak/god41/Pages from Godisnjak 41-11.pdf

P. S. U pomenutom radu, uzgred, afirmativno govori o Ilarionu Ruvarcu kao rodonačelniku srpske istoriografije, kao i njenim utemeljivačima, Stojanu Novakoviću, Ljubomiru Stojanoviću i Ljubomiru Kovačevću, kao i o uspešnoj pobedi nad romantičarskom školom Pante Srećkovića.

 

[NickFreakyrgios]

Dodaću ovome šta je napisao u svom poslednjem objavljenom naučnom radu, u kojem je dao sebi slobodu i bukvalno razvezao jezik (pretpostavljam, predosećajući da mu se bliži kraj); o Relji Novakoviću:

Kada se na to pridoda Relja Novaković, koji se DAI bavio nezavisno od svih drugih naučnih centara tadašnje SFRJ, razmere neznanja koje je ušlo u naučne časopise postale su gotovo zastrašujuće. [..] U kasnijim radovima [..] njegova su razmišljanja otišla u sasvim drugom pravcu, može se reći u fantaziju; videti, na primer, Novaković 1977; Novaković 1981; Novaković 1999. ​

http://www.anubih.ba/godisnjak/god41/Pages from Godisnjak 41-11.pdf

P. S. U pomenutom radu, uzgred, afirmativno govori o Ilarionu Ruvarcu kao rodonačelniku srpske istoriografije, kao i njenim utemeljivačima, Stojanu Novakoviću, Ljubomiru Stojanoviću i Ljubomiru Kovačevću, kao i o uspešnoj pobedi nad romantičarskom školom Pante Srećkovića.

Уз моје поштовање свакако очекивано од стипендисте грчке владе!
Кад би посматрали ратове српско-бугарске-византијске у 8-9 веку стигли би до закључка да се ради о словенско-словенских ратова под три различите политичке идеје.
Свакако је Бугарима требало до 10-ог века да постану Словени а исто толико и Словенима да постану Грци.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Уз моје поштовање свакако очекивано од стипендисте грчке владе!
Кад би посматрали ратове српско-бугарске-византијске у 8-9 веку стигли би до закључка да се ради о словенско-словенских ратова под три различите политичке идеје.
Свакако је Бугарима требало до 10-ог века да постану Словени а исто толико и Словенима да постану Грци.

Da li je očekivano ili ne (kao i šta su uzrozi zbog kojih je bio tih stavova), potpuno je nebitno, jerbo ne menja činjenicu da je kazao to što jeste. Bitno je da Tibora njegovi bukvalno dušmani pokušavaju da iskopaju i koriste njegov leš kako bi manipulisali njime. Ništa što je Antić rekao kod Milanovića nije istina; sve je izmislio i vidi se da jedno slovo Tiborovih tekstova nije svojim očima pogledao, već da je samo video jedan minut na YouTube-u Tiborovog gostovanja u Ćirilici kod Milomira Marića. I sve što ovo rade, preko Šarića zaključno sa skorašnjim opaskama Blagojevića i Šargića i njihovim konfabulacijama o tobožnjoj saradnji sa Jankovćem i simultanom ubistvu njih dvojice, strašno je bezobrazno i bukvalno ravno sa odlaskom na Novo bežanijsko groblje i vršenjem velike i potom male nužde na Tiborom grobu dok 100 ljudi posmatra, to snima i potom simak kači na društvene mreže.

To takođe vrlo slikovito prikazuje na šta su sve spremni tzv. srbski autohtonisti (na, bukvalno, sve), jerbo nem ničeg luđeg od pokušavanja da se posmrtno konvertuje jedan od doslovno dvojice jedinih srpskih istoričara koji su istupali protiv novoromantičara — barem do pojave Dejana Ristića i onog apela krajem 2019. godine — i da se predstavlja kao da je Tibor napuštao ne samo okvire zvanične nauke, već i da bi, navodno, (sic!) prešaltao se na stranu novoromantičara da je poživeo dovoljno dugo. A potpuno suprotno, sve što je Tibor radio — kako na delu, tako i deklrativno — zasnivalo se na temeljnom otklonu od bukvalno svih postulata i romantičara i novoromantičra, od Milojevića do Deretića. Ne postoji nijedan način da se to nazove sem brutalnim lažima i pokušajima falsifikovanja doskorašnje prošlostl.

Hoće li i Radivoj Radić, kada jednog dana umre, postati neko ko evo samo što nije prešao na stranu onih koje je ismevao?

 

[NickFreakyrgios]

Da li je očekivano ili ne (kao i šta su uzrozi zbog kojih je bio tih stavova), potpuno je nebitno, jerbo ne menja činjenicu da je kazao to što jeste. Bitno je da Tibora njegovi bukvalno dušmani pokušavaju da iskopaju i koriste njegov leš kako bi manipulisali njime. Ništa što je Antić rekao kod Milanovića nije istina; sve je izmislio i vidi se da jedno slovo Tiborovih tekstova nije svojim očima pogledao, već da je samo video jedan minut na YouTube-u Tiborovog gostovanja u Ćirilici kod Milomira Marića. I sve što ovo rade, preko Šarića zaključno sa skorašnjim opaskama Blagojevića i Šargića i njihovim konfabulacijama o tobožnjoj saradnji sa Jankovćem i simultanom ubistvu njih dvojice, strašno je bezobrazno i bukvalno ravno sa odlaskom na Novo bežanijsko groblje i vršenjem velike i potom male nužde na Tiborom grobu dok 100 ljudi posmatra, to snima i potom simak kači na društvene mreže.

To takođe vrlo slikovito prikazuje na šta su sve spremni tzv. srbski autohtonisti (na, bukvalno, sve), jerbo nem ničeg luđeg od pokušavanja da se posmrtno konvertuje jedan od doslovno dvojice jedinih srpskih istoričara koji su istupali protiv novoromantičara — barem do pojave Dejana Ristića i onog apela krajem 2019. godine — i da se predstavlja kao da je Tibor napuštao ne samo okvire zvanične nauke, već i da bi, navodno, (sic!) prešaltao se na stranu novoromantičara da je poživeo dovoljno dugo. A potpuno suprotno, sve što je Tibor radio — kako na delu, tako i deklrativno — zasnivalo se na temeljnom otklonu od bukvalno svih postulata i romantičara i novoromantičra, od Milojevića do Deretića. Ne postoji nijedan način da se to nazove sem brutalnim lažima i pokušajima falsifikovanja doskorašnje prošlostl.

Hoće li i Radivoj Radić, kada jednog dana umre, postati neko ko evo samo što nije prešao na stranu onih koje je ismevao?

"Професионални историчари углавном стоички игноришу новоромантичаре, уз изузетак проф. Радивоја Радића, и понекад, далеко ређе, моје маленкости. Мислим да их не треба игнорисати. "

Опет по мени присвајање човека у своју визуру..

Овако сасвим сигурно је постојао договор макар под притиском византијских власти и Словена јер су по свој прилици били мирнији и питомији погоднији за суживот , добри у пољопривреди већ опустелих плодних предела после суша и глади и помора када је једина житница била Египат.
Много је лакше схватити тако ствари населити грчко копно у Европи скроз делом и Малу Азију где Грци заправо остају правно и формалн.
Да и према ДАИ нису улазили у Дукљау јер су прихватили обавезу да не дирају римско и ромејско становништво. Све до 8 века и напада Сарацена на Далмацију када Ромејима и Римљанима у приморју намећу данак. Овде је све јасно и врло вероватно да је Дукља након ових догађаја и насељена.

Него ли да их је било толико мало да су избегавали утврђења и Дукљу не зато што нису хтели него их је било толико мало да их напуне.
Објасни ми стручно етнолошки прооцес добијања Срба и Хрвата као 3% колониста?





Онај Јанковићев клип који сам поставио око етногенезе Словена Седов исто говори , идентично изостављакући Подунавље и Балкан јер ту није имао никаквих сазнања. Седов никад није закључивао сам без консултације са лингвистима и историчарима тек онда би закључио.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Опет по мени присвајање човека у своју визуру..

Ko, koga?

 

[NickFreakyrgios]

Ево ти пријатељ Тибора Живковића , па није Тибор био гејчина бре!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ево ти пријатељ Тибора Живковића , па није Тибор био гејчина бре!

Sad je i ova modelsica njegov prijatelj.

OK, definitivno postoji barem neka korelacija između patološkog laganja i novoromantičara.

 

[NickFreakyrgios]

Sad je i ova modelsica njegov prijatelj.

OK, definitivno postoji barem neka korelacija između patološkog laganja i novoromantičara.

Па Славене777 са ким би био бољи пријатељ са тобом или њом?
Њој може да каже оно што теби не може.(бар колико знам)
Уз сво поштовање лепше ми је да гледам њу и слушам него да читам твоје постове?!
Ја мислим да би се и Тибор Живковић овде сложио са мном!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па Славене777 са ким би био бољи пријатељ са тобом или њом?
Њој може да каже оно што теби не може.(бар колико знам)
Уз сво поштовање лепше ми је да гледам њу и слушам него да читам твоје постове?!
Ја мислим да би се и Тибор Живковић овде сложио са мном!

Moj najbolji prijatelj je bio Slobodan Jarčević. On mi je rekao da je posle tone i tone teksta pročitanog shvatio nedugo pred smrt. Rekao mi je da je pokušavao ljudima da opiše koliko Deretićeva škola nema smisla, tako što je izvrgava ruglu prikazujući što gluplje stvari je moguće. Naažlost, ljudi nisu skapirali a bolest mu je skratila život tako da anije stigao svma da obelodani. Na samrti sam bio pored njega dok mi je govorio Slavene...ne posustaj; oni moraju biti zaustavljeni! I Radić je bio tu i rekao da sada posebno, u Jarčevićevo ime, mora punom parom da se nastavi. Trenutno piše 3. izdanje Srbi pre i posle Adama; u rukopisu je bila posveta našem vrlo dobrom prijatelju Jarčeviću, ali morali smo nažalost da skinemo kako ne bi bilo kompromitujuće. No, bez obzira na sve, duh Jarčevićeve BB škole živi!

 

[NickFreakyrgios]

Али ни она ни Јанковић нису Деретић.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Али ни она ни Јанковић нису Деретић.

Pa ne znam je li Janković Tibora u životu pominjao...je l vidiš da i u njegovo ime govore, dakle u ime oba čoveka.

A i ovaj snimak što je emitovan treba provesti istragu; vidiš šta sve ta žena lupeta redom. Ne bi trebalo isključiti da je npr. obila stan i ukrala neobjavljene snimke pokojnog Đoleta...ko zna šta je tu istina.

 

[NickFreakyrgios]

Морају се разликовати ствари јако битно иако се сви из истих фондова финансирају да ратују једино што још пушке не деле.

Какав си ти женски шовиниста и ниподаштаватељ лепих успешних жена! и то још лојалних и после смрти!
Боље да нађеш себи једну такву ако ниси већ ако јеси QQ i lele њој

"Рекох себи мој Боже колико демагогије су уставно поређане у артиљеријске салве , колико покрадених мисли иза кога не стоји ништа осим мржње , сујете , власти и колико покварености је потребно да се излије пред наше ноге? Како то да је до непрепознавања доведена суштина преваре!"

 

[gost 41782]

Trenutno piše 3. izdanje Srbi pre i posle Adama;

wtf

 

[Pumpaj Dinstanović]

wtf

Nisi u toku, pravim ironičnu foru.

Ovi nadriistoričari stalno čekaju da neko umre, pa se onda posle njihove smrti izdaju kao njihovi prijatelji, veliki poznavaoci i govore u ime mrtvih.

 

[NickFreakyrgios]

wtf

Ма пусти бре Славена777 добар је он човек овако али га цима култ предака. Он је родом из камењарије где жене мушкарцима перу ноге и убадају иглу у кравату а не да сад ту просипају неку науку или облаче Леди Гагу. Не сећам се за ових 12 година да се позвао на неки женски ауторитет можда Нада Клаић пар пута у незгодној ситуацији.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ivan Tomko Mrnavić; žitije Svetog Save:

Tres huius nominis, hactenus illatos caelo, praeclaroс sanctitate viros, catholica veneratur ecclesia. Horum primus et antiquissimus Sabba natione Cappadox, in Palaestina, plurimorum monachorum pater, quinto saeculo christiano, post defensum Chalcedonense concilium contra haereticos, sancto fine claruit. Alter Gothus sub finem eiusdem saeculi, a Gothorum rege Athanarico martyrio affectus, egregie triumphavit. Tertius est Sabba noster, Simeonis Stephani Rasciae regis praeclara soboles, qui decimo tertio saeculo morum sanctitate regiam suorum progeniem illustravit. Rasciae regnum, cum praeter admodum paucos nostrates, qui illius meminere, vix aliquis ех externis attigerit scriptoribus, breviter hic aliqua de eo simulque regibus ipsius perstringemus. Tellurem hoc regnum eandem plane comprehendit quae ante Romanorum imperium Dardania, mox Moesia superior, sub imperatoribus vero, qua Danubium attingit, Dacia Aureliani et Ripensis, sub declinationem Romanae maiestatis iterum prisco nomine Dardaniae recuperato, denique inclinato imperio ac ferme exstincto Sirbia, Serbia, ac Servia, a Sirbis populis a Tanai fluvio populariter eo commigarantibus, postremo regnantibus in ea Nemaniae familiae principibus Rascia, sive a Russis, vel Ruthenis, qui cunt Sirbis Danubium transierant, sive ab antiquis Tauriscis, Iustinoi Plinio Ptolemaeo ibidem notis et eodem loci descriptis, seu demum a Rasca, non admodum nobili fluvio, per tellurem eandem stagnante, đicta est. Rasciae nomen sub finem duodecimi christiani saeculi obtinuit, Nemama stirpe rerum potiente.

Три човека са овим именом, до сада уздигнута на небо, слави католичка црква. Од њих први и најстарији Сава, по народности Кападочанин, (духовни) отац многих монаха у Палестини, у петом веку после Христа, пошто је узео учешћа у халкедонском синоду против јеретика, умро је светитељски и славно. Други је био Гот, и, пред крај истога века бачен на муке од готскога краља Атанарика, дочекао је сјајан триумф. Трећи је наш Свети Сава, Симеона Стефана, краља Рашке, славно чедо, који је у тринаестом веку светитељским животом прославио своју краљевску лозу. О краљевини Рашкој, будући да је, осим једног сасвим малог броја наших људи који су о њој говорили, готово нико од туђих писаца није ни споменуо, казаћемо овде — и о њој и о њеним краљевима — неколико речи. Ова краљевина обухвата готово исте оне крајеве које је пре римскога царства обухватала Дарданија, а доцније Горња Мезија; под императорима пак, тамо где излази на Дунав, (добила је име) Дакија Аурелијанова и Рипензис; кад је римска величина почела да се губи, названа је она поново старинским именом Дарданија; после тога, кад је империја почела да пропада и готово сасвим ишчезла, (названа је она) Сирбијом, или Сербијом, или Сервијом, по српским племенима, која су се са реке Дона у масама ту доселили; најзад, када су њоме владали кнежеви из породице Немањине, названа је Рашком, било по Русима, односно Рутенима, који су са Србима прешли Дунав, било по старим Таурисцима, које су Јустин, Плиније и Птолемеј забележили ту и описали (као становнике) тих крајева, било најзад по Рашки, (једноj) не врло угледној реци која ове крајеве натапа. Име Рашка добила је пред крај дванаестога века после Христа, када је Немањина лоза дошла на власт.

 

[NickFreakyrgios]

Ivan Tomko Mrnavić; žitije Svetog Save:

Tres huius nominis, hactenus illatos caelo, praeclaroс sanctitate viros, catholica veneratur ecclesia. Horum primus et antiquissimus Sabba natione Cappadox, in Palaestina, plurimorum monachorum pater, quinto saeculo christiano, post defensum Chalcedonense concilium contra haereticos, sancto fine claruit. Alter Gothus sub finem eiusdem saeculi, a Gothorum rege Athanarico martyrio affectus, egregie triumphavit. Tertius est Sabba noster, Simeonis Stephani Rasciae regis praeclara soboles, qui decimo tertio saeculo morum sanctitate regiam suorum progeniem illustravit. Rasciae regnum, cum praeter admodum paucos nostrates, qui illius meminere, vix aliquis ех externis attigerit scriptoribus, breviter hic aliqua de eo simulque regibus ipsius perstringemus. Tellurem hoc regnum eandem plane comprehendit quae ante Romanorum imperium Dardania, mox Moesia superior, sub imperatoribus vero, qua Danubium attingit, Dacia Aureliani et Ripensis, sub declinationem Romanae maiestatis iterum prisco nomine Dardaniae recuperato, denique inclinato imperio ac ferme exstincto Sirbia, Serbia, ac Servia, a Sirbis populis a Tanai fluvio populariter eo commigarantibus, postremo regnantibus in ea Nemaniae familiae principibus Rascia, sive a Russis, vel Ruthenis, qui cunt Sirbis Danubium transierant, sive ab antiquis Tauriscis, Iustinoi Plinio Ptolemaeo ibidem notis et eodem loci descriptis, seu demum a Rasca, non admodum nobili fluvio, per tellurem eandem stagnante, đicta est. Rasciae nomen sub finem duodecimi christiani saeculi obtinuit, Nemama stirpe rerum potiente.

Три човека са овим именом, до сада уздигнута на небо, слави католичка црква. Од њих први и најстарији Сава, по народности Кападочанин, (духовни) отац многих монаха у Палестини, у петом веку после Христа, пошто је узео учешћа у халкедонском синоду против јеретика, умро је светитељски и славно. Други је био Гот, и, пред крај истога века бачен на муке од готскога краља Атанарика, дочекао је сјајан триумф. Трећи је наш Свети Сава, Симеона Стефана, краља Рашке, славно чедо, који је у тринаестом веку светитељским животом прославио своју краљевску лозу. О краљевини Рашкој, будући да је, осим једног сасвим малог броја наших људи који су о њој говорили, готово нико од туђих писаца није ни споменуо, казаћемо овде — и о њој и о њеним краљевима — неколико речи. Ова краљевина обухвата готово исте оне крајеве које је пре римскога царства обухватала Дарданија, а доцније Горња Мезија; под императорима пак, тамо где излази на Дунав, (добила је име) Дакија Аурелијанова и Рипензис; кад је римска величина почела да се губи, названа је она поново старинским именом Дарданија; после тога, кад је империја почела да пропада и готово сасвим ишчезла, (названа је она) Сирбијом, или Сербијом, или Сервијом, по српским племенима, која су се са реке Дона у масама ту доселили; најзад, када су њоме владали кнежеви из породице Немањине, названа је Рашком, било по Русима, односно Рутенима, који су са Србима прешли Дунав, било по старим Таурисцима, које су Јустин, Плиније и Птолемеј забележили ту и описали (као становнике) тих крајева, било најзад по Рашки, (једноj) не врло угледној реци која ове крајеве натапа. Име Рашка добила је пред крај дванаестога века после Христа, када је Немањина лоза дошла на власт.

То би требао бити доказ или?

 

[Carlin15]

Ancient Bone Sheds Light on Slav Alphabet History

URL:
https://www.courthousenews.com/ancient-bone-sheds-light-on-slav-alphabet-history/

PRAGUE (AFP) — An inscribed cow bone dating back to the seventh century proves that Germanic runes were the oldest script ever used by the ancient Slavs, Czech scientists said Thursday.

Up to now, it was believed that the oldest Slavic alphabet was Glagolitic, invented by Byzantine monk St Cyril in the ninth century.

Cyril and his brother St Methodius came to former Great Moravia, covering today’s Czech Republic, Hungary and Slovakia and parts of Austria, Germany, Poland, Ukraine and the Balkans, on a mission in 863.

But the broken bovine rib found in the southern Czech Republic in 2017 and examined by an international team of Czech, Austrian, Swiss and Australian scientists proved the assumption about the alphabet wrong.

“The team discovered this was the oldest inscription found with the Slavs,” head researcher Jiri Machacek from Masaryk University in the city of Brno said in a statement.

The team used genetic and radio-carbon testing to examine the bone.

“These sensitive analyses have shown the bone comes from domesticated cattle that lived around the year 600 AD,” said team member Zuzana Hofmanova, an analyst at the University of Fribourg in Switzerland.

Robert Nedoma from the University of Vienna identified the inscription as so-called Elder Futhark runes, used by the German-speaking inhabitants of central Europe in the second to seventh centuries.

The Elder Futhark alphabet comprised 24 signs, and the last seven were inscribed on the newly found rib, according to the researchers.

“It is probable that the bone originally comprised the whole runic alphabet. Hence, it is not a specific message but rather a teaching tool,” the scientists said.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ancient Bone Sheds Light on Slav Alphabet History

URL:
https://www.courthousenews.com/ancient-bone-sheds-light-on-slav-alphabet-history/

PRAGUE (AFP) — An inscribed cow bone dating back to the seventh century proves that Germanic runes were the oldest script ever used by the ancient Slavs, Czech scientists said Thursday.

Up to now, it was believed that the oldest Slavic alphabet was Glagolitic, invented by Byzantine monk St Cyril in the ninth century.

Cyril and his brother St Methodius came to former Great Moravia, covering today’s Czech Republic, Hungary and Slovakia and parts of Austria, Germany, Poland, Ukraine and the Balkans, on a mission in 863.

But the broken bovine rib found in the southern Czech Republic in 2017 and examined by an international team of Czech, Austrian, Swiss and Australian scientists proved the assumption about the alphabet wrong.

“The team discovered this was the oldest inscription found with the Slavs,” head researcher Jiri Machacek from Masaryk University in the city of Brno said in a statement.

The team used genetic and radio-carbon testing to examine the bone.

“These sensitive analyses have shown the bone comes from domesticated cattle that lived around the year 600 AD,” said team member Zuzana Hofmanova, an analyst at the University of Fribourg in Switzerland.

Robert Nedoma from the University of Vienna identified the inscription as so-called Elder Futhark runes, used by the German-speaking inhabitants of central Europe in the second to seventh centuries.

The Elder Futhark alphabet comprised 24 signs, and the last seven were inscribed on the newly found rib, according to the researchers.

“It is probable that the bone originally comprised the whole runic alphabet. Hence, it is not a specific message but rather a teaching tool,” the scientists said.

Crte i reze Crnorisca Hrabrog?

 

[Pumpaj Dinstanović]

U raspravi januara 1792. episkop gornjokarlovački Petar Petrović izjavio da se ilirski narod pre seoba prostirao između obala Kaspijskog i Crnog mora (ЛМС 194, 4).

Pogledajte prilog 689153

Svi brojevi Letopisa Matice srpske digitalizovani su i dostupni na sajtu Biblioteke MS; ako nekog interesuje da proveri i više pročita, može sam otići na sajt...

Nažalost, upravo u ovom momentu sajt iz nekog razloga ne radi: http://digital.bms.rs/ Probaćemo sutra, izgleda da se radi o tehničkim komplikacijama.

U svakom slučaju, da ima nečeg iole relevantnog za diskusiju, veruj mi da bih sa stranice postavio. To drevno vreme je pre svega devet stoleća, odnosno kraj IX veka, što će reći da su se Iliri (Sloveni) doselili u ove prostore po mišljenju episkopa Petra Petrovića posle 900. godine (naše ere).

Pogledajte prilog 689633

Ево, прорадио је сајт Библиотеке Матице српске.

http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/31/numid:4256

Tiče se pokušaja standardizacije srpskog jezika s kraja XVIII stoleća. Da napišu pravopis i gramatiku za Srbe dovedeni su Marijan Lanosović Đurić iz Slavonije i Josip Krmpotić iz Like. Osnov je trebalo da bude rečnik Joakima Stulića iz Dubrovačke republike, odnosno dubovačko-dalmatinska pravopisna škola. Episkop Petar Petrović najoštrije se suprotstavio tim namerama, ističući da je to pokušaj nametanja hrvatskog jezika, koji je dosta drugačiji, Srbima, te da pomenuti rečnik može biti od koristi samo Hrvatima i Dalmatincima. Iza ideje, koja bi uključivala da Srbi uče i latinično pismo, Petrović ovde vidi zaveru za odrođavanje Srba i gušenje njihove narodnosti, koja bi se izgubila tako što bi hrvatski, latinski i mađarski jezici zauzeli mesto slovenosrpskoga.

Tom prilikom, 1792. godine, episkop Petrović je tvrdio da se srpski narod („ilirski”) služio ćiriličnim pismom (nastalom krajem IX stoleća) još pre seoba na ova područja, dok je živeo između obala Kaspijskog i Crnog mora.

Spojler

 

[sumljiv_tip]

. Episkop Petar Petrović najoštrije se suprotstavio tim namerama, ističući da je to pokušaj nametanja hrvatskog jezika, koji je dosta drugačiji, Srbima, te da pomenuti rečnik može biti od koristi samo Hrvatima i Dalmatincima. Iza ideje, koja bi uključivala da Srbi uče i latinično pismo, Petrović ovde vidi zaveru za odrođavanje Srba i gušenje njihove narodnosti, koja bi se izgubila tako što bi hrvatski, latinski i mađarski jezici zauzeli mesto slovenosrpskoga.

Ispasce na kraju jos i u pravu oni sto tvrde da je SPC sabotirala konstituciju srpske nacionalne svesti medju katolicima i muslimanima

 

[Pumpaj Dinstanović]

Geografski opis Gvida od Pize iz 1118. ili 1119. godine:

Sexta ut hora noctis Scytharum
est patria, unde Sclavinorum exorta est
prosapia; sed et Vites et Chimabes ex
illis egressi sunt. cuius post terga Ocea-
num non invenimus navigari.

https://www.tabula-peutingeriana.de/download/rc1.txt

Prema Gvidonu Pižaninu, Skitija je zemlja porekla Slovena.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Forumaš @Kole11 je nedavno skrenuo pažnju na jednu manje poznatu stavku iz izvora bliskog ovom vremenu, Jovana Lidijskog iz VI stoleća.

Ως δε και Συγάριβρoις επαγρυπνείν ήπείλει ( Φράγκους αυτούς εξ ηγεμόνος καλούσιν επί του παρόντος οι περί “Ρήνον και αύθις Χοσρόης ως μηδενός άρτι πραχθέντος επί τάς Συρίας απροόπτως εξεχύθη, των Ρωμαϊκών δυνάμεων Λιβύης τε προς Μαυρουσίων σειομένης και της εσπέρας προς Γετών όλης ταραττομένης υπερμαχουσών , Κολχούς τε και τον Καύκασον Σκυθών και την Θρακήν μυρίων όσων θηρίων ενοχλούντων

Eng. prevod (Anastasija Bandija):

While he was threatening to keep a vigilant eye also on the Sygambrians (those who dwell around the Rhine and Rhone call them at the
present time Franci after a leader), Chosroes, as though no agreement had recently been negotiated, unexpectedly invaded the Syrias again at a time when the Roman forces were fighting both for Libya, which was being staggered by the Moors, and for the whole West, which was being harassed by the Getans, and at a time when the Scythians were troubling the Colchians and the Caucasus and when prodigiously countless beasts were troubling Thrace.

Negde oko 550. godine, Jovan Lidijski opisuje da Goti zlostavljaju Zapad, Mavari Libiju, Skiti Kolhidu i Kavkaz; dok su Sasanidi prodrmali kroz Siriju, nebrojeno mnoštvo zveri obrušilo se na Trakiju.

 

[Kole11]

Negde oko 550. godine, Jovan Lidijski opisuje da Goti zlostavljaju Zapad, Mavari Libiju, Skiti Kolhidu i Kavkaz; dok su Sasanidi prodrmali kroz Siriju, nebrojeno mnoštvo zveri obrušilo se na Trakiju.

Znam da stalno zamišljaš u svojim najlepšim snovima reku Dunav i invaziju koju preko te reke preduzimaju Sloveni. Međutim ni naznaku tako nečega ne možeš naći kod Jovana Lidijskog. Lidijski koristi termin ενοχλούντο, što znači uznemiravati, praviti problem

Fus koristi termin vexant a Bandi troubling i oni više manje odražavaju volju Jovana Lidijskog. Ti naravno, obzirom da si ekstrem, koristiš termin obrušiti i tako impliciraš toliko poželjnu invaziju preko Dunava. Na stranu što u toj interpretaciji invaziju vrše jednostavno Zveri, koje međutim nisu mogle biti potpuštene, jer se poptuštanje desilo kasnije, ove Zveri su dakle u tvojoj interpretaciji delovale samostalno.

U ovakvim situacijama uvek proverim šta kaže Vizantijski institut, ali avaj, nema kod njih Lidijskog, tako da moram da se oslonim na tvoju interpretaciju. Lidijskog nema jer ne pominje Slovene, verovatno je to razlog. To što pominje Tribale i Gete nema veze, jer ti narodi ne mogu biti Srbi ni Sloveni. Zato Vizantijski institut ne zna ni za Marselina Komesa, iako Marselin daje zlata vredne informacije o Getima, nezavisno od informacija koje daje o Gotima. Iako Simokata neznatno kasnije Slovene povezuje sa Getima to nije dovoljan razlog za Vizantijski institut da prouči Marselina i Jovana Lidijskog.

Znaš šta, sve više osećam mučninu kad se ti pozivaš na nauku.