Tumačeći izvore, Srbi i Hrvati su se mirno naselili u Carstvo. Srbi pod Olimp, pa kasnije ovde gde smo i sada. I jedni i drugi su saveznici. Hrvati se naselili zbog odbrane od Avara a Srbi pod Olimpom zbog odbrane Soluna od Slovena. Ako obratiš pažnju , opsade Soluna od doseljavanja Srba više nema. A da ostali Sloveni zaziru (boje se) od Srba pišu i arapski izvori. Nažalost, ne znamo iz kojeg razloga.
Što se tiče 'Seoba' stvar je shvatanja. Kad se pređe Dunav, to je 'seoba', jer Dunav je rimski limes. To ne znači da u današnjoj Mađarskij, na primer, nije bilo Slovena pre seobe.
Мислим да овај део морамо прохватити као извор али и као литерални наратив који има и политичку поруку. Ако говоримо о сеобама највећи део и најобимнији се десио у 6. веку Словени су у Далмацији , презимљују читаву зиму у Далмацији и освајају Драч 546. године. Дакле томом готских ратова Словени се шире и вероватно до 7. века постају домицијални. Њихови трагови су свуда у Јустинијановој прими ,Петровцу на Млави Пелопонезу свуда. Међутим доласком Авара се дешава нешто сасвим друго нестају стари савези заузимају теритлрију Гепида који су држали границу ка Словенима и пропуштали их чак их превозили у пљачку преко Дунава за дукат по глави. Авари ће заузети гепидску територију и отерати Ломбарде у Италију.
Словени баш према Хрвоју Гарачанину "етницитети у јужној Панонији " покривају територију Гепида.
Чак их Симоката Ираклијев назива гетским народом.
Анти су стали у антаварску коалицију са царством аСловени се поделили у две групе неке помињу визснтијски извори често Словени који су Авари то чак помиње и Порфирогенит дакле постоје и Аварословени и читав аварски каганат је славизиран изнутра и можда би лингва франка био неки језик Македонаца или Бугара оно што ће касније постати први црквенословенски без русизама.
Е сад после 626. Ираклије подстиче побуну Бугара у аварском каганату и извори су ти јасни МСД Псеудофедеригарова хроника. Према изворима које имамо и што је оставио Порфитогенит и нешто није разумео или није хтео у то да улази. Први архонт који добија титулу од Ираклија је Кубрат Хорватос који формира прву аваро-бугарску антиаварску коалицију. У поглављу о Хрватима њега сматрају родоначелником Хрвата.
Ми не знамо докле ме аварска моћ допирала али није нереално да је аварски утицај допирао докле и Словени можда до Пелопонеза и зида Цариграда око Солуна и читава Тракија
Другу организовану побуну који су поразили чак кагана је Кувер са Бугарима и Серберијанцима.
Они чак формирају тему и поље око Солуна ће се звати Сермисијанско или Кермисијакско имамо кимерско име Срема.
Кувер и Маур се деле Маур напредује у царству његов печат ће остати као архонт Бугара и Сермисијанаца.
Извор описује да им Дмољани и други Словени доносе храну и служе им.
Садвим је могуће да Кувер који одустаје од заузимања Цариграда због присуства царске флоте заиста негде одлази до Београда види да преко Дунава нема шта да тражи и добија нову земљу.
Сад заправо 7. век је подела аварског каганата и цепање на политичке центре који улазе у византијски круг постају независни и номинални савезници Византије.
Индикативно да Порфирогенит овај део сакрива иако говори о делу Хрвата који је отишао у Срем ,Драва ,Сава и како имају свог архонта који је у присним писменим односима са далматинским.
Овде не прави исту аналогију са Подолимпским Србима и овима у Горњој Далмацији.
Дакле тих савеза је било сигурно и више али до Порфирогенитовог времена су преживели српски и хрватски и он нарагивно попуњава ова два савеза.
Он дпомиње да су се овојили скроз од крштења и у време Василија Македонца вратили ту почиње већ прича 9. века где радња може да се прати.
Да добро си рекао Дунав као римска граница и онда страшан нсратив да нелатинско или негрчко становништво морало бити некако досељено и страно.
Мислим да се тај наратив формира тек за вре е Ћирила и Методија и крштењем Словена мао етнонима који нине ни грчки ни римски а живи на њиховим територинјама.
Тамо да сеоба буквалних. после 6. века није било осим тих малих забележених Хробатоса ,Кувера уу Бугара који постају и нарастају у независан огранак аварског каганата и моћи који то настављају у експанзији до 10. века. Чак ће Крум са Францкма освојити и поделити аварски каганат.
Дакле Порфирогенит је направио једну добру квалитетну причу са политичком позадином и у сагласности са изворима али извор од 7-9. века је наративан пакује догађаје у своју савремену призму стварности и политичких аспкрација царства.
Дакле процес дестабилизације аварског каганата и цепање је морало бити готове пре Ираклијевог освајања Персије јер не би могао мрднути на исток од Авара.
Тако да можемо сматтати дасу се главнд промене догодиле између 626. и његовог похода на Персију.