Da li su kajkavci Hrvati ili zaseban narod?

[Лекизан]

Ovo me već dulje zanima. Što je čakavac koji prijeđe na štokavicu? Je li još uvijek Hrvat ili tad dobiva diplomu da je prešao u Srbe?

Хрват који говори српским језиком као Американци који говоре енглески.То се радило кроз образовање у школски систем а не преко ноћи, а то и јесте период друге половине 19. века када се отварају школе масовно

 

[Лекизан]

Sretni su i Skandinavci. Norvežani i Šveđani mogu bez ikakvih problema čitati novine jedni od drugih. Sad, ne mogu ti reći jesu li Norvežani zapravo Šveđani ili Šveđani zapravo Norvežani, ali možeš ovdje priupitati nekog Srbina. Oni su stručnjaci za takve stvari.

Чак и Норвежани имају две варијанте норвешког, књижевни језик и новонорвешки.

 

[Ovi jedan]

Nestali svi lingvisti s ove teme

Evo još malo o Vinodolskom Zakonu jer zanimljivo za vidit kako u samo ovom jednom malom pasusu pronalazimo elemente i čakavice i kajkavice, a i šćakavice za koju neki govore da nema veza s čakavicom Isto tako je zanimljivo za vidit kako se u govoru isprepliču ekavica i ikavica šta su karkateristike kajkavaca i čakavaca. A sve to u jednoj "općini" na Kvarneru

Neke jezično-stilske značajke Vinodolskoga zakona (1288)

»Ošće, ako bi ki pred dvorom postavil svedoke tako govoreći "Ta i takov vi da tako e.", a strana suprotivna reče "A tai takov vi da tako nij” svedoki od toga "Tako” esu pripušćeni; a oni ki ’"Nij” ispuenіesu. « (čl. 47); »... ako ki pita nikoga prid dvorom na polači, i reče 'E tako volani?" ... on ... povidati volan je vola taiti. « (čl. 21); »Ošće, ako bi ki hotel pokazati nikoga ... ima tako reći dvoru "Ja tebi pokažuju, takova od takove riči" ili '"T(e)bědim, da takov e učinil takovu rič ...« (čl. 60); »... imaju taknuti ruku i reći "V turotu". I ka se onde rota, da ne odgovornik, ima odgovoriti "Da, s onu rotu prisegu"

 

[Škutor Kićo]

Nestali svi lingvisti s ove teme

Evo još malo o Vinodolskom Zakonu jer zanimljivo za vidit kako u samo ovom jednom malom pasusu pronalazimo elemente i čakavice i kajkavice, a i šćakavice za koju neki govore da nema veza s čakavicom Isto tako je zanimljivo za vidit kako se u govoru isprepliču ekavica i ikavica šta su karkateristike kajkavaca i čakavaca. A sve to u jednoj "općini" na Kvarneru

Neke jezično-stilske značajke Vinodolskoga zakona (1288)

»Ošće, ako bi ki pred dvorom postavil svedoke tako govoreći "Ta i takov vi da tako e.", a strana suprotivna reče "A tai takov vi da tako nij” svedoki od toga "Tako” esu pripušćeni; a oni ki ’"Nij” ispuenіesu. « (čl. 47); »... ako ki pita nikoga prid dvorom na polači, i reče 'E tako volani?" ... on ... povidati volan je vola taiti. « (čl. 21); »Ošće, ako bi ki hotel pokazati nikoga ... ima tako reći dvoru "Ja tebi pokažuju, takova od takove riči" ili '"T(e)bědim, da takov e učinil takovu rič ...« (čl. 60); »... imaju taknuti ruku i reći "V turotu". I ka se onde rota, da ne odgovornik, ima odgovoriti "Da, s onu rotu prisegu"

Jos niko nije odredia granicu tih jezika

 

[Mrkalj]

Ovo ima smisla jedino kao prikaz utjecaja talijanskoga na lokalne hrvatske i srpske govore toga podneblja, te regionalizme u njima.

Važnije je što je stvoreno u književnom jeziku (južno)slavenske podloge, a ne rječnik dijalektizama. Npr.

Dakle, veći je dio hrvatskih riječi, velik broj kajkavskih, čakavskih-istarskih, te dalmatinsko-bosanskih-a kojih nije bilo u srpskim vrelima...One jesu iz slavenskoga fonda, no hrvatskoga (isključivo hrvatskoga? ne znam...) Navedeni su samo prvi autori i vrijeme vjersko-pravnoga spisa.

Sve u svemu tema.

Baruština (Lastrić, 18. st)

Bat (Poljički statut, 15. st)

Baviti (Đorđić, 17. st)

Bečati (Belostenec, 17. st)

Beskrajan (Gundulić, 17, st)

Beskoristan (Kašić, 17, st)

Bespokojan (Stulić, 18. st)

Bespravno (Stulić, 18. st)

Besprijekorno (Stulić, 18. st)

Besputan (Ranjina, 16.st)

Bespuće (Mrnavić, 17. st)

Besraman (Vetranović, 16, st)

Bestidan (Kavanjin, 17. st)

Besumnjiv (Kašić, 17. st)

Besvijesnost (Stulić, 18. st)

Bešćutan (Ančić, 16. st)

Bezazlen (Stulić,18. st)

Bezbrižan (Mikalja, Gundulić, 17. st)

Bezbrojan (Gundulić, Kašić, 17. st)

Bezobziran (Stulić, 18. st)

Bezobrazan (Palmotić, Đorđić, 17. st)

Bezočan (Držić, Zlatarić 16. st)

Bezrazložan (Bella, Glavinić, 17. st)

Bezudan (Kavanjin, 17. st)

Bezuzročan (Stulić, 18. st)

Bezvjernik (Držić, 16. st)

Bezvodan (Postila, 16. st)

Bezvoljan (Stulić, 18. st)

Bičevati (Gučetić, 16. st)

Bijeg (Vetranović, 16. st)

Bijeliti (Vrančić,16. st)

Bodež (Vrančić, 16. st)

Bodljiv (Zlatarić,16. st)

Bogogrdnik (Kanižlić,18. st)

Bogomilost (Kašić, Mikalja, 17. st)

Bogoslužba (Stulić, 18. st)

Bogoubojstvo (Alberti, Gučetić, 16, st)

Bogoštovlje (Alberti, 16. st)

Bojažljiv (Bandulavić, Belostenec, 17. st)

Brazgotina (Vrančić, 16. st)

Brbljati (Stulić, 18. St)

Brdašce (Mon. Croat., 15.st)

Dirnuti (Relković, 18. st)
....................

Gluhoća (17.st., Mikalja)

Gmizati (Marulić, 1500)

Gnjaviti (17.st, Mikalja)

Isprelamanje (17. st, Mikalja)

Ispresijecati (Mikalja, 17. st)

Ispričati (hrv.15. st)

Isprika (hrv, 16. st.)

Ispripovijedati (Stulić, 18.st)

Isprskati (Bella, 18.st)

Ispržiti (Menčetić, 16. st)

Ispuhati (Držić,16. st)

Ispuznuti (17. st, Mikalja, Belostenec)

Jednakost (17.st, Jambrešić, Belostenec)

Jednobitan (hr., 17. st)

Jednogodišnji (16. st, Vrančić)

Jednostruk (hrv. 16. st)

Kititi (hrv. 14. st)

Književnik (hrv. 15. st)

Knjižnica (17. st., Mikalja, Belostenec, Jambrešić)

Kobasičar (17. st, Mikalja)

Konjanik (17. st, Jambrešić, Belostenec)

Korjenast (17. st, Jambrešić)

Krivokletnik (17. st, Belostenec)

Krojač (17. st, Mikalja)

Krpica (16. st, Držić, Vetranović)

Krševit (18. st, Kačić)

Krvnik (hrv. 15. st)

Ludost (hrv. 16. st)

Malovrijedan (hrv. 16. st)

Mjenica (Šulek, 19. st)

Mještanin (hrv. 16. st)

Mrklina (hrv., 16. st)

Mrljati (17. st, Palmotić)

Nadahnuće (Marulić, 1500)

Nadčovječan (18. st, Stulić)

Nadići (hrv., 14. st)

Naručaj (Dalmatin, 16. st)

Narukvica (Mikalja, 17. st)

Nasip (Belostenec, 17. st)

Nasladiti (Držić,16. st)

Naslutiti (Ranjina, 16. st)

Navaliti (Bernardin Splićanin, 15. st)

Nejedinstvo (Divković, 16. st)

Nekretnina (Šulek, 19. st)

Nelagodan (Vrančić, 16. st)

Nemoćnik (Bernardin, 15. st)

Nenasitljiv (Belostenec, 17. st)

Neplodnost (Kašić, 17. st)

Nepodnošljiv (Belostenec, 17. st)

Nepokoj (Divković, 16. st)

Nepomičan (Palmotić, 17. st)

Neposlušnik (Divković, 16. st)

Nepovredljiv (Šulek, 19.st)

Neprebrodiv (Stulić, 18. st)

Nepresušan (Kadčić, 18. st)

Neprigodan (Dalmatin, 16. st)

Neprikladan (Mikalja, 17. st)

Nepristojan (hrv. 16. st)

Nerastavljiv (Dobretić, 18. st)

Odlomiti (Divković,16. st)

Odluka (Vrančić, 16.st)

Odmamiti (Hektorović, 16. st)

Odmazda (Martić, 19. st)

Odrezak (Belostenec, 17.st)

Okoliš (Bernardin, 15. st)

Okorjeti (Glavinić, 17. st)

Okrivljivati (Divković, 16. st)

Omraza (Vrančić, 16. st)
................

Srpski rečnik iz 15 veka, ekavska verzija: Olga Zirojević: "Navedimo i neke naše stare reči iz ovog srpskog rečnika: bogobojnik, bogostrašnik, dalekost, daždan, dažditi, govorac, jestija, juha, klanjati se, kto, lagahno, lažac, lepost, ličnik, ljubenica, ljubnik, mnogosmejac, naučitelj, neznanik, nitko, odelati, ogojiti, ojutriti se, omestiti, osnežiti, ozoriti, polesan, postnik, prazdan, premamitelj, prevarnik, primitelj, prostitelj, rabota, sedalište, slugati, slušanik, strašnik, suh, udobriti se, ukriviti, ulomiti se, umoliti se, uravniti, urabotati, utamniti se, uvisočiti se, velikost, zaboravnjac, zlogovornik, znanik."



Arabic-Persian-Greek-Serbian conversation textbookCreated during the reign of Ottoman Sultan Mehmed II the Conqueror.The original text of the textbook is in Arabic. Each Arabic (black) line is followed by its translation into Persian (red), Greek (green) and Serbian (orange).

Image of a 15th century manuscript folio from a multilingual Ottoman conversation textbook. Ayasofia MS collection, no. 4749.
A Linguistic Textbook from the Sublime Porte: an Arabic-Persian-Greek-Serbian Conversation Textbook from the Court of the Sultan from the 15th Century as a Source for the History of the Serbian Language
Prvi srpski rečnik iz 15. veka u pdf-u.

Link (postavljen virus za one sa IP-jem iz Hrvatske)

https://www.swisstransfer.com/d/b0f0498f-88e5-414e-966e-91f734ea65d6


PS. Naravno da je dijalektolofija važna. Taj proizvoljni stav kako je književni jezik važniji služi kao krinka za činjenicu da hrvatska lingvistika nikada neće napraviti dijalektološki atlas, jer bi on belodano progovorio srpskim jezikom.

Zato se dovijate kvazisofizmima, da biste prikrili činjenicu da vam je jezik gramatički stvoren na srpskoj istočnohercegovačkoj osnovici.

Samoubojstvo.

 

[Mrkalj]

Mi Krajišnici govorimo kruv. Ja čitav život tako govorim, kao i moji preci. Srbijanski hleb i bosanski hljeb su kod nas bili nepoznati u svakodnevnom govoru.

Ne pratiš o čemu je reč. Kako ide Očenaš?

 

[Mej bregami]

Хрват који говори српским језиком као Американци који говоре енглески.То се радило кроз образовање у школски систем а не преко ноћи, а то и јесте период друге половине 19. века када се отварају школе масовно

Kad je u Srbiji uveden današnji jezik?

 

[Mej bregami]

Srpski rečnik iz 15 veka, ekavska verzija: Olga Zirojević: "Navedimo i neke naše stare reči iz ovog srpskog rečnika: bogobojnik, bogostrašnik, dalekost, daždan, dažditi, govorac, jestija, juha, klanjati se, kto, lagahno, lažac, lepost, ličnik, ljubenica, ljubnik, mnogosmejac, naučitelj, neznanik, nitko, odelati, ogojiti, ojutriti se, omestiti, osnežiti, ozoriti, polesan, postnik, prazdan, premamitelj, prevarnik, primitelj, prostitelj, rabota, sedalište, slugati, slušanik, strašnik, suh, udobriti se, ukriviti, ulomiti se, umoliti se, uravniti, urabotati, utamniti se, uvisočiti se, velikost, zaboravnjac, zlogovornik, znanik."



Arabic-Persian-Greek-Serbian conversation textbookCreated during the reign of Ottoman Sultan Mehmed II the Conqueror.The original text of the textbook is in Arabic. Each Arabic (black) line is followed by its translation into Persian (red), Greek (green) and Serbian (orange).

Image of a 15th century manuscript folio from a multilingual Ottoman conversation textbook. Ayasofia MS collection, no. 4749.
A Linguistic Textbook from the Sublime Porte: an Arabic-Persian-Greek-Serbian Conversation Textbook from the Court of the Sultan from the 15th Century as a Source for the History of the Serbian Language
Prvi srpski rečnik iz 15. veka u pdf-u.

Link (postavljen virus za one sa IP-jem iz Hrvatske)

https://www.swisstransfer.com/d/b0f0498f-88e5-414e-966e-91f734ea65d6


PS. Naravno da je dijalektolofija važna. Taj proizvoljni stav kako je književni jezik važniji služi kao krinka za činjenicu da hrvatska lingvistika nikada neće napraviti dijalektološki atlas, jer bi on belodano progovorio srpskim jezikom.

Zato se dovijate kvazisofizmima, da biste prikrili činjenicu da vam je jezik gramatički stvoren na srpskoj istočnohercegovačkoj osnovici.
Pogledajte prilog 1796099

Samoubojstvo.

Izgledaju kao crkvenoslavenske rijeci, što i biti je bio službeni jezik u Srbiji.

 

[Frontiersman]

Izgledaju kao crkvenoslavenske rijeci, što i biti je bio službeni jezik u Srbiji.

To su narodne riječi.

 

[Лекизан]

Kad je u Srbiji uveden današnji jezik?

Српски језик код Срба није увођен, говорен је стално од раног средњег века, а и раније вероватно, и наравно еволуирао са напретком цивилизације и науке до данашњег облика који је уобличио Вук Караџић својом реформом.
Као књижевни језик уводи се за време Вука, мада је и тај славеносербски који није српски народни језик имао одређене елементе из овог народног језика, то видимо и код Доситеја и Венцловића.

 

[Krishna]

Ne pratiš o čemu je reč. Kako ide Očenaš?

To što su popovi koristili izraz hljeb nema nikakve veze sa narodnim/svakodnevnim govorim srpskog krajiškog naroda. Mi Krajišnici od iskona govorimo KRUV i to je dio našeg zavičajnog identiteta. Imam otpor prema hljebu (bosanski narodni izraz), hlebu (srbijanski narodni izraz), a pogotovo prema kruhu (hrvatski standardni izraz).

 

[Škutor Kićo]

To što su popovi koristili izraz hljeb nema nikakve veze sa narodnim/svakodnevnim govorim srpskog krajiškog naroda. Mi Krajišnici od iskona govorimo KRUV i to je dio našeg zavičajnog identiteta. Imam otpor prema hljebu (bosanski narodni izraz), hlebu (srbijanski narodni izraz), a pogotovo prema kruhu (hrvatski standardni izraz).

Vecina hrvata govori kruv

 

[Škutor Kićo]

Ne pratiš o čemu je reč. Kako ide Očenaš?

Pitaj slovence

 

[Ovi jedan]

Vecina hrvata govori kruv

Ne bi baš reka većina nego 1/3 otprilike.

 

[Škutor Kićo]

Ne bi baš reka većina nego 1/3 otprilike.

bez knjizevnog tj tradicionalno svi stokavci

 

[Mej bregami]

To su narodne riječi.

Da da, zato se prevode danas.

 

[Mej bregami]

Српски језик код Срба није увођен, говорен је стално од раног средњег века, а и раније вероватно, и наравно еволуирао са напретком цивилизације и науке до данашњег облика који је уобличио Вук Караџић својом реформом.
Као књижевни језик уводи се за време Вука, мада је и тај славеносербски који није српски народни језик имао одређене елементе из овог народног језика, то видимо и код Доситеја и Венцловића.

Nema dokaza, sve crkvenoslavenski, kad drugi odavno koriste narodne govore. Srbi izmišljsli bugarsko-ruski hibrid slavenosrpski.
1867. usvojili ste saradnji standard i počeli prisvajati hrvatsku književnost jer eto, i vi to sada razumijete.

 

[Лекизан]

Nema dokaza, sve crkvenoslavenski, kad drugi odavno koriste narodne govore. Srbi izmišljsli bugarsko-ruski hibrid slavenosrpski.
1867. usvojili ste saradnji standard i počeli prisvajati hrvatsku književnost jer eto, i vi to sada razumijete.

Српски народни језик имаш забележен још у средњем веку, црквенословенски никада није био народни језик Срба, хрватска митоманија ти је појела мождане ћелије.
Те године је српски народни језик постао књижевни, предходно су 1850 на њега прешли и хрватски књижевници, што им је отворило врата да својатају све живо, од Дубровника па надаље.

 

[Škutor Kićo]

Српски народни језик имаш забележен још у средњем веку, црквенословенски никада није био народни језик Срба, хрватска митоманија ти је појела мождане ћелије.
Те године је српски народни језик постао књижевни, предходно су 1850 на њега прешли и хрватски књижевници, што им је отворило врата да својатају све живо, од Дубровника па надаље.

svojatanje dubrovcana koji su katolici,latinicari,smatraju se hrvatima, koji su pisali na cakavstini
Kakve veze imaju sa srbima?

 

[Škutor Kićo]

Српски народни језик имаш забележен још у средњем веку, црквенословенски никада није био народни језик Срба, хрватска митоманија ти је појела мождане ћелије.
Те године је српски народни језик постао књижевни, предходно су 1850 на њега прешли и хрватски књижевници, што им је отворило врата да својатају све живо, од Дубровника па надаље.

Sta je vamo srpski?

 

[Frontiersman]

Da da, zato se prevode danas.

Narodni jezik se takođe mijenja.

svojatanje dubrovcana koji su katolici,latinicari,smatraju se hrvatima, koji su pisali na cakavstini
Kakve veze imaju sa srbima?

Koji se Hrvat prisvaja? Nikako da navedeš jednog.

 

[Ovi jedan]

Narodni jezik se takođe mijenja.


Koji se Hrvat prisvaja? Nikako da navedeš jednog.

Pa njega i mene neki prisvajaju

 

[Škutor Kićo]

Narodni jezik se takođe mijenja.


Koji se Hrvat prisvaja? Nikako da navedeš jednog.

Marin drzic dzore drzic sisko mencetic niksa ranjina ivan gundulic

 

[Škutor Kićo]

Pa njega i mene neki prisvajaju

Trazena smo roba u gradu

 

[Frontiersman]

Marin drzic dzore drzic sisko mencetic niksa ranjina ivan gundulic

Apsolutno niko ne tvrdi da su oni Srbi. Lupetaš gluposti opet.