@bernardo nastavak:
4) Oko
jezičnih istraživanja postoje razne nedoumica, ali jedna stvar oko koje su apsolutno svi složni jeste da su slovenski jezici svi međusobno jako srodni. Značajno više nego germanski ili romanski jezici. To dosta jasno pruža podršku uverenju o tome da su proistekli iz nekog prajezika, koji se u nešto skorije vreme širio. Lingvisti pokušavaju preko raznih onomastičkih istraživanja, pre svega oslanjajući se na hidronimiju. Tu treba reći da postoji izuzetno veliki broj različitih teorija; iako Pripjat kod lingvsita tradicionalno uzima, pojedinačno gledano, najveće mesto, daleko od toga da je to jedina teorija i svakoj se može naći više ili manje mana. Međutim, ono oko čega su takođe jezikoslovci prilično u saglasju jeste da ne postoje i jasni ukazatelji u toponomastičkoj građi ili leksemima očuvanim posredno, kod autohtone populacije, koji bi se nedvosmisleno povezali sa praslovenskim jezikom.
Oni jednostavno ne postoje. Svi koji imaju alternativne modele, zapravo ne govore istinu da imaju modele, zato što se njihova tumačenja ne zasnivaju na prisustvu nekakve razvijene metodologije uopšte (u stručnim krugovima to što koriste se naziva „pučka etimologija“). Naši alternativni istoričari, primera radi, samo listom kažu da metateza likvida uopšte nikada nije postojala. Zbog zato što nije i tačka. Dakle, oni ignorišu šta kaže lingvistika u celosti, bez obrazloženja (tvrditi da je nešto teorija zavere i da se tvrdi iz razloga da se naškodi Slovenima nigde u svetu nije prihvatljiv argument) i ne predlažu nikakvu alternativu. A druga stvar je da svaku sličnost pripisuju nužno dokazom o tome da je reč o slovenskoj leksici. U potpunosti preskaču šta su tačno indoevropski jezici, kojima su pripadali i apsolutno svi jezici na području Balkanskog poluostrva i pre VI st. naše ere. To je, kao što rekoh, pristup kojim se može „dokazati” apsolutno sve šta se god poželi. Može se dokazati i da je, kao što rekoh, srpski jezik nastao kao dijalekat albanskog.
Štaviše, neki primeri naziva mesta u Dalmaciji jasno svedoče o tome da su Sloveni došli u kontakt sa mestima čije ime u prvo vreme uopšte nisu razumevali (Sutorina, Sutorman, Sutomore, Sutilija, Sutivan, Suđurađ,...). Taj sloj toponima vrlo jasno se razlikuje od novijeg sloja (Sveti Ilija, Sveti Mihailo, Sveta Varvara) koji je nastao kasnije, u vreme kada su Južni Sloveni razumeli pravo značenje tih naziva, zato što su te ličnosti bile postale i njihovi sveci.
5) Što se tiče
etnoloških dokaza, narod u kršnim predelima sa očuvanim plemenskim društvom i kulturom pamćenja (koja je tu bila prisutna prvenstveo zbog društvenog značaja krvne osvete) postojali su bledi ostaci narodnog pamćenja o životu pre doseljavanja Slovena. Govori se o drevnoj populaciji, o predistorijskom vremenu koje nastanjuju Rimljani, Grci, Jevreji, Kriči, Španji, Mataguži,...pre doseljavanja predaka populacije. Narodne tradicije svedoče o tome da je ta drevna populacija bila jako strana i iščezla.
Danas se tako po raznim društvenim mrežama može pronaći kako, tobože, doseljavanje Slovena nije ostalo u narodnom pamćenju, iako to očigledno nije baš najtačnije. I nikakve priče o prokletom caru Dukljanu i šta god slično; nikakvi elementi slovenske kulture koji se na ovaj ili ovaj način dovode u vezu sa paleobalkanskim stanovništvnom, bilo da govorimo o nekim pričama o polifonom pevanju i nekim kulturnim obeležnjima, nikakve veze koje postoje između mitografskog lika Marka Kraljevića i tzv. Tračkog konjanika, ni na koji način ne osporavaju pređašnje navedeno.
6) Iako nemam običaj da se previše pozivam na
genetska istraživanja, pre svega zato što mislim da smo doslovno tek zakoračili u te vode, ne može se nikako prenebregavati da sva genetska istraživanja potpuno nedvosmisleno potvrđuju doseljavanje Slovena. I tu je ono što je vrlo značajno to što su
potpuno nezavisno jedni od drugih, do istih zaključaka došli, s jedne strane, domaći amaterski entuzijasti okopljeni oko Društva srpskih rodoslovaca Poreklo (Srpski DNK projekat) i velika međunarodna ekipa istraživača. Svi tvrde da je odnos tuda negde, pola-pola (možda 60-40 posto) čime su, s jedne strane, definitivno sahranili sa još jednog aspekta zastarele istraživače koji su govorili o ogromnoj slovenskoj najezdi (a po kojima su Grci ogromnom većinom helenizovani Sloveni), a sa druge strane, demantovali su postmodernističke istoričare koji danas pokušavaju da predstave kako je migracija Slovena bila minimalistička migracija ograničenih grupa naružanih ljudi.
7) Ono što se mora razumeti jeste da je vek koji je prethodio nesaljevanju Slovena bio
najmraćnije doba u ljudskoj istoriji. Alternativni istoričari često tvrde da nauci nedostaje multidsiciplinaran pristup, ali to tvrde zato što, pre svega, nisu uopšte upućeni u najnovije naučne radove. Postoji celi niz radova koji se bavi ovim pitanjem, koristeći brojne prirodne nauke, a posebno klimatološka istraživanja koja se danas proučavaju (kao i npr. istorije bolesti, itd.). Za seobu Slovena, traži se jedno sistemsko, sveobuhvatno obrazloženje koje ne bi samo konstatovalo šta se dogodilo kao činjenicu, već pronašlo i jasno naučno obrazloženje za tačne uzroke i da objasne proces. Na ovoj temi smo mnoge već i spomenuli. Spomenuli smo analize uticaja Justinijanove kuge, kao i velikih vremenskih nepogoda, kao što su sudar meteora ili velike vulkanske erupcije u Indoneziji ili Južnoj Americi. Slika koju potpuno jasno imamo jeste da je epoha savremena Justinijanu bila jedno pravo mračno doba, po tome koliko je malo Sunca bilo zbog vulkanskog pepela, kakve su strašne zime i bolesti, po mnogo čemu jedno od najcrnjih perioda za život. O tome imamo jednu sveobuhvatnu sliku koja obuhvata kako vizantijske zivore, tako i kineske, kao i npr. analize slojeva leda na Islandu. I razna druga istraživanja postoje, npr. uticaj severno-atlanskog oscilatora na seobe Slovena, i tako dalje.
Da rezimiram, seoba Slovena je jako dobro dokumentovana. Ljudi koji pokušavaju da ospore to iz konteksta istrgavaju primere koji, kao što sam naveo, dokazuju na određenoj oblasti kontinuitet stanovništva, na taj način nimalo ne demantujući ama baš ništa što je rečeno. I kako se javljaju nova istraživanja, kao npr. pomenuta geketska, svi novi dokazi uglavnom sve više i više potvrđuju da se ona dogodila. Ono čime se danas društvene nauke bave jeste
objašnjavanje procesa. Ono o čemu će se još dosta razmišljati i pričati, pa i istraživati, jesu razmere slovenskih doseljenika nasuprot starosedeocima, kao i njihov suodnos. Kako je, zašto i kada dolazilo do njihovoj mešanja, i tako dalje; poreklo Starih Slovena i šta su oni uopšte i bili, itd. Otkud oni u Podunavlju, kada su, odakle, zašto i kuda bili pre tog Podunavlja? To su sve pitanja o kojima će se diskutovati još izuzetno dugo; neki ljudi zbog toga što nešto izuzetno pojednostavljeno piše u tamo nekom udžbeniku iz istorije u osnovnoj školi ili zbog toga što je nešto teorija imaju iluzije o tome šta uopšte nauka kaže, pa tako ni nemaju pojma da je poreklo Slovena izuzetno složena oblast oko koje postoji i mnogo neslaganja između slavističkih proučavalaca. Ali, sama
seoba Slovena na Balkan u VII stoleću je potpuno nedvosmislena naučna činjenica, koja svakim sledećim istraživanjem samo dobija nove potvrde. Šta god sve drugo rekli, a o čemu sam ukratko rezimirao, potpuno je jasno da je krajnje besmisleno pokušavati je osporiti i svako ko misli da će nekada u budućnosti biti osporena, bukvalno, živi u samozavaravanju. Seoba Slovena je toliko temeljno i dobro dokumenovana — sa svih aspekata — naučna činjenica da ju je toliko nemoguće osporiti, a dokaz za to jeste i što svi koji pokušavaju da je ospore zalaze isključivo u sferu teorija zavere. Nemaju nikakve prave argumente, nego samo viču da je nešto falsifikat zbog zato što jeste i to je sve. I kada neki kažu da, navodno, ne postoji jedan holistički pristup migracijama Slovena na Balkan, ne može se ništa drugo reći sem da ti ljudi ne govore istinu.
