Докази да су се Словени на Балкан доселили у 6. (или било ком) веку

[NickFreak]

Оно што можемо да будемо сигурни да су у 6. веку Анти са ове стране Дунава. Прокопије помиње неккаву сеобу Анта као федерата , чак и заједничко веће Словена и Анта о овој важној ствари иако су били тада зараћени. Свакако су ту и пре ои дефинитивно је илирска војска Прокопија антска.
Која прати Словене али их не напада. Осим што историја уопште не помиње већ овај детаљ већ држи по страни.
На само једном месту се помиње после првог примирја Ромеја и Бајана Словени нападају ромејску територију преко Дунава нападају их и сузбијају Анти тек онда се Авари умешају и стижу Словеним у помоћ да савладају Анте.
Сасвим сигурно да су совенске фибуле и артифакти у Јустинијановој прими пре словенско-аварске епохе заправо антски.Врло вероватно та су Озерити и Милинге били Анти.

 

[NickFreak]

Jedan zanimljivi rad dva finska naučnika, skoro pripremljen:

: Proto-Slavic was originally a small Baltic dialect with little internal variation, and because of this bottleneck it took time for the individual Slavic languages to develop in different directions.

https://blogs.helsinki.fi/esalmela/...Salmela_Slavic_spread_March_2018_preprint.pdf

Ово не тврди ни Марија Гимбутас већ да су се Словени и Балти одвојили негде око 3500 п.н.е у две језички блиске сродне популације.
Овде ваља рећи да је радила на археолошкој реконструкцији северно карпатске културе чији континуитет како каже се може пратити без прекида од тог времена. Додуше нестају 2 пута једном у 4. веку претпоставила је да су се сакрили у шуме од Хуна. Вероватно да су већ Хуни покренули прве миграције на север јер су ти крајеви били поштеђени од разарања и један део засигурно у Панонију. Није то једина миграција имамо Роксалине беле Сармате који се придружују Дачанима у њиховом устанку против Рима. Да Рокаслини су исто што и Русалини јер су Дачани у рату са Сарматима у том сукобу Словени су на страни Дачана против Сармата. Рокаслини се појављују на територији иза Карпата као и на северу тамо ће баш чудно источна Неначка мосити великоиндогерманско име Пруска до 19. века.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Један интересантни Ломин рад о Матаругама (површно и Матагужима): Матаруге као ономастички проблем​

 

[NickFreak]

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Neprijatelji iz tračke oblasti pljačkali su carstvo. Ogromnim mnoštvom svojih snaga, munjevitim pohodima želeli su da unište carstvo i narod Rimskog carstva, i da umesto njih caruju Carigradom.

U to vreme grčki car izdao je naredbu da se okupe sve snage iz istočnih provincija, jerbo je bio mir i nije trpeo nikakve probleme zbog Persijskog carstva u Siriji. Naredio im je svima da pređu preko mora i okupe se u tračkoj oblasti radi neprijatelja. Dalje je zapovedio čitavoj konjici iz Jermenije da se okupi, kao i svim kneževima-poglavicaa, i onima koji su bili iskusni i sposobni da istraju čvrsto u borbenoj liniji kopljanika. Takođe je naredio drugim snagama da budu dovedene iz Jermenije u velikim brojevima, sve voljne i u najboljim godinama, da se okupe u bataljone i potom, naoružani, svi pređu zemlju Trakiju protivu neprijatelja, sa Mušelom Mamikonienom kao njihovim zapovednikom.

I stoga napali su narode koji su okupirali zapadne teritorije, na obalama velike dunavske reke. Strašana rat se vodio u toj zemlji. Snaga neprijatelja bila je srušena pred grčkom vojskom, šaljući ih u beg preko Dunava. Sami su vrlo brzo poslali glasnika sa vestima o velikoj pobedi caru i čitavoj palati.

Neprijatelji je otišao u poharu unutrašnjeg dela zemlje, prošavši kroz neka uzana mesta i poharao celu zemlju. Kad su se suočili, došlo je do velike bitke. Porazili su grčku vojsku i uništili ih u velikom pokolju, rasterujući ih. Neprijatelj je zauzeo uzana mesta ispred, porazio ih mačem i jedva su uspeli da pobegnu i nađu utočište u utvrdama zemlje Trakije. Zarobili su Mušela Mamikoniana, vezali za ga veliko drvo u šumi i pogubili. Veliko mnoštvo jermenskih plemića i vojnika bilo je istrebljeno i poklano na taj dan.

Potom je car još jednom okupio jednu drugu vojsku i naredio joj da dela isključivo defanzivno.

Jermenski istoričar Sebeos, u Istoriji Iraklija.

 

[Kole11]

Neprijatelji iz tračke oblasti

Tako je. Iz Sklavonije. Sebeos je vrlo važan izvor, dobro je da si počeo da ga čitaš.
Simokata je pogrešno preveden, tako da izlazi da se Sklavinija nalazila severno od Dunava i da je vojska dobila naređenje tamo da pređe iz Trakije i prezimi, pa je zato izbila Fokina pobuna. Bez obzira na enormnu količinu gluposti takvog iskaza, odnosno prevoda, to je moderno mišljenje.

Međutim imamo Sebeosa. Neprijatelj je u Trakiji. Rat je u Trakiji. Foka se vrača u Trakiju da ratuje nakon krunisanja.
A imamo i Simokatu naravno. Samo da ga prevedemo valjano, pošteno

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Tako je. Iz Sklavonije. Sebeos je vrlo važan izvor, dobro je da si počeo da ga čitaš.
Simokata je pogrešno preveden, tako da izlazi da se Sklavinija nalazila severno od Dunava i da je vojska dobila naređenje tamo da pređe iz Trakije i prezimi, pa je zato izbila Fokina pobuna. Bez obzira na enormnu količinu gluposti takvog iskaza, odnosno prevoda, to je moderno mišljenje.

Međutim imamo Sebeosa. Neprijatelj je u Trakiji. Rat je u Trakiji. Foka se vrača u Trakiju da ratuje nakon krunisanja.
A imamo i Simokatu naravno. Samo da ga prevedemo valjano, pošteno

Pogledajte prilog 1125543

U jermenskoj geografiji, Dunav nije severna granica Trakije; Trakija se seže daleko na sever, obuhvatajući i celu Dakiju.

 

[Kole11]

U jermenskoj geografiji, Dunav nije severna granica Trakije; Trakija se seže daleko na sever, obuhvatajući i celu Dakiju.

Jao Slavene a gde je Trakija kod Jordanesa i Prokopija?
Kod Menandra, Simokate?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Jao Slavene a gde je Trakija kod Jordanesa i Prokopija?
Kod Menandra, Simokate?

Kakve ima veze šta je Trakija kod nekog drugog? Govorimo o jermenskoj istoriografiji, ovde konkretno.

 

[Kole11]

Kakve ima veze šta je Trakija kod nekog drugog? Govorimo o jermenskoj istoriografiji, ovde konkretno.

Koliko tu problema ima, užas

Prvo govoriš o verziji otkrivenoj gle čuda krajem 19.veka, verziji u kojoj Sloveni prelaze i Don i Kavkaz, samo što još kineski zid nisu prešli na putu do Balkana.
Drugo, čak i da se Trakija prostirala do Dona, kako se tamo tvrdi, gde ti je dokaz da je Sebeos mislio na te regione severno od Dunava. Ma ne vredi raspravljati o glupostima bre.

I na kraju, zašto ne kažeš da postoji spis jermenskog geografa otkriven i štampan kad i ostali drevni spisi i u kojem se Trakija nalazi tamo gde se nalazi i kod ostalih autora.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Koliko tu problema ima, užas

Prvo govoriš o verziji otkrivenoj gle čuda krajem 19.veka, verziji u kojoj Sloveni prelaze i Don i Kavkaz, samo što još kineski zid nisu prešli na putu do Balkana.
Drugo, čak i da se Trakija prostirala do Dona, kako se tamo tvrdi, gde ti je dokaz da je Sebeos mislio na te regione severno od Dunava. Ma ne vredi raspravljati o glupostima bre.

I na kraju, zašto ne kažeš da postoji spis jermenskog geografa otkriven i štampan kad i ostali drevni spisi i u kojem se Trakija nalazi tamo gde se nalazi i kod ostalih autora.

Ne govorim uopšte ni o kakvim verzijama, niti mislim samo na Širakacijev spis. Trakija u širem smislu geografski obuhvata veliko prostranstvo na sever/severoistok; o tome smo postavljali već na Krstu dosta citata, a ti dotično i prihvatio.

 

[Kole11]

Ne govorim uopšte ni o kakvim verzijama, niti mislim samo na Širakacijev spis. Trakija u širem smislu geografski obuhvata veliko prostranstvo na sever/severoistok; o tome smo postavljali već na Krstu dosta citata, a ti dotično i prihvatio.

To nema veze nikakve sa zrdavim razumom što pričaš.

Samo mutiš dok ja čitam.

Jordanes, Prokopije, Menander, Simokata smeštaju Trakiju tamo gde jeste. Predeo severno od Dunava tamo gde je u antici bila Dakija, za njih je Gepidija. A Dakija njihovog vremena se nalazila zapadno od Trakije i južno od Dunava.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

I na kraju, zašto ne kažeš da postoji spis jermenskog geografa otkriven i štampan kad i ostali drevni spisi i u kojem se Trakija nalazi tamo gde se nalazi i kod ostalih autora.

To nije istina. U skraćenoj verziji spisa, o kojoj ti govoriš, Trakija se deli na 7 malenih regiona i 1 veliki. Taj jedan veliki je upravo Dakija, severno od Dunava; sadržaj je u potpunosti komplementaran potpunoj verziji, bez obzira na to što ne navodi specifično naziv te velike regije. Skraćena verzija ni na koji način ne ograničava Trakiju Dunavom.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

To nema veze nikakve sa zrdavim razumom što pričaš.

Samo mutiš dok ja čitam.

Jordanes, Prokopije, Menander, Simokata smeštaju Trakiju tamo gde jeste. Predeo severno od Dunava tamo gde je u antici bila Dakija, za njih je Gepidija. A Dakija njihovog vremena se nalazila zapadno od Trakije i južno od Dunava.

Ne znam zašto želiš da se ponavljajz u krug jedne te iste diskusije. Postoji Trakija u užem smislu, kao i Trakija u širem smislu. Neki su koristili u vreme komunista da Srbijom nazivaju samo užu Srbiju, pa se dešavalo da Kosovo i Vojvodinu nabrajaju pored Srbije. To je kolokvijalno odražavalo tadašnje stanje, iako je Srbija naravno obuhvatala obe autonomne pokrajine.

Pored Trakije u užem smislu, postojala je i potpuna Trakija, čija je granica bila na Karpatima, rekama Prut i Siret, prema ukrajinskim stepama. Celi svet delio se na četiri 'strane' sveta; na Libiju, Aziju, Evropu i Trakiju. U najširem kontekstu Trakija je čak označavala jednu od četiri strane sveta; ogromno prostranstvo, bez otkrivenih i poznatih krajeva.

https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-39022454

To je nešto što se nalazi i u suštini naziva ja Tračana u Slovena najvećim i najmnogoljudnijim narodima poznatog sveta (a gde je i suština, takođe, čuvene i kontroverzne Halkokondilove rečenice).

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Jedan noviji rad (2020) koji sumira šta kaže arheologija o seobama Slovena, iz pera arheologa Mišela Kazanskog (prevod sa originalnog ruskog na engelski): Archaeology of the Slavic Migrations.

 

[Kole11]

Jedan noviji rad (2020) koji sumira šta kaže arheologija o seobama Slovena, iz pera arheologa Mišela Kazanskog (prevod sa originalnog ruskog na engelski): Archaeology of the Slavic Migrations.

Ko li vas klonira? Ovaj pripjatista se poziva na Trubačova kao i ti na Budimira dok dokazujete putpunu suprotnost njihovog učenja .....

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ko li vas klonira? Ovaj pripjatista se poziva na Trubačova kao i ti na Budimira dok dokazujete putpunu suprotnost njihovog učenja .....

Pogledajte prilog 1155178

Kakve suprotnosti?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Jedan noviji rad (2020); zbornik Migration Histories of the Medieval Afroeurasian Transition Zone.

Poglavlje br. 3 (str. 81-100) napisao je Johanes Koder, posvećeno seobama Slovena na vizantijski Balkan; dostupno u celosti: https://brill.com/view/book/edcoll/9789004425613/BP000004.xml

 

[Лекизан]

Sloveni i Vizantija | Slovenske Hronike 1. Deo​

Византијски историчари сложни су у бележењу храбрости, поштења, гостопримства и, пре свега, слободољубља словенских племена. У овом видеу ћемо се дотакнути тема као што су, како је Византијско царство утицало на ране Словене, зашто су расле дубоке међусобне симпатије између Јужних и Источних Словена и грчког народа и какав је утицај православље имало на развој језика, културе и духовност Јужних и Источних Словена.

 

[Carlin15]

"Slavs" of Macedonia with Dr. Florin Curta (ubrzati do 30:00 min.)

 

[Q. in perpetuum hibernum]

 

[Q. in perpetuum hibernum]

 

[Mrkalj]

Presumpcija koja se predstavlja kao činjenica je da onih 60% autohtonih nisu Sloveni. To genetika ne može da kaže, nego se oslanja na postojeću istoriografsku dogmu, a u zaključku se iznosi kao sastavni deo genetičke analize što je greška.

 

[Mrkalj]

Koje su to haplogrupe, tih 60% autohtonih?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Presumpcija koja se predstavlja kao činjenica je da onih 60% autohtonih nisu Sloveni. To genetika ne može da kaže, nego se oslanja na postojeću istoriografsku dogmu, a u zaključku se iznosi kao sastavni deo genetičke analize što je greška.

Suština je u seobi, a kako ćeš nazvati nopridošlu populaciju i kako starosedeoce, manje je bitno.