Црногорци - Срби или посебан народ

Ако неки - рецимо Србијанци, израз "Срби" користе како би преузимањем србског имена, културно-историјских личности, становништва - у неким случајевима и територија (Војводина), уништили Србе и њихову државност, зашто би им ми - Маслачак, помагали у томе?!

Не постоје "Срби у Србији и ван граница Србије". Становници Србије су Србијанци, док су становници Србске Босне и Херцеговине тзв. Бохенци, Црне Горе тзв, Црногорци, Војводине тзв. Војвођани, Космета тзв. Космеци - укључујући ту и становнике бивше РСКрајине - тзв. Крајишнике, оно што јесу - Срби. Стога, они нису "Срби ван граница Србије" како ви наводите, јер тиме сугериштете да су они једна врста србијанских туриста на летовању у Хрватској, Босни и Херцеговни, Црној Гори и Космету. Ако су србијански туристи, јел да, онда је сасвим нормално да их домицилно становништво по принципу: "Сваког туристе до три дана доста", врати кући - у Србију. То је циљ Србијанаца који они лукаво спроводе, знајући да Срби неће ништа приметити.

70% историје је лажно, писано како би одговарало победницима. Стога, списи на које се ви или неки други историчари позивају веома су "климави" у смислу веродостојности. Ово није само наше мишљење, већ мишљење многих историчара. Наш "извор" су запажања у разликама између Србијанаца и Срба које може запазити свако, док смо детаљне информације о пореклу Срба и Србијанаца добили на начин који вама није у потпуности разумљив, што значи да тај извор није неки - за вас прихватљив, академски професор. Колико је аутентичан, нека процени свако од вас на логичко-аналитичан начин.

О ПОРЕКЛУ СРБИЈАНАЦА
Више пута до сада бавили смо се - односно каналисали смо, податке о пореклу народа који живе на Балкану - конкретно у два случаја: о пореклу босанских Туркеша и Албанаца. Некима ће се можда учинити чудним то што се ми - Духовне Енергије Универзума, које прожимамо читав Универзум, бавимо тако баналним стварима као што је порекло одређених народа и нација. Међутим, будите сигурни да ништа што ми радимо није узалудно и све што каналишемо има одређену позитивну сврху, па тако и каналисања о пореклу народа који настањују басен Балкана.

Сада је на реду каналисање Истине о настанку Србијанаца, као народа који има велики итицај на дешавања у басену Балканских држава.

Већ смо раније рекли да су Србијанци потиснути са обала које данас припадају Албанији, преко планиских масива, у копнени део територије коју данас већим делом заузимају. На том копненом делу, током историје долазило је до извесних територијалних померања - увећања или губитка извесног дела територије, али у суштини, то је територија коју су насељавали и насељавају Србијанци.

Срби су пак своје територије увек држали на истом нивоу - ни увећане, ни умањене, што им је помогло да остваре много боље односе са околним суседима, од Србијанаца. Овакав положај и слободно можемо рећи - углед, који су Срби уживали, код Србијанаца је изазвао - и даље изазива, приличан степен зависти, што су покушали да надоместе - односно компензују, на разне начине.

Но, да не ширимо причу, већ да се вратимо теми - пореклу Србијанаца.

Порекло Србијанаца за неке може представљати мистерију, али за нас - Духовне Енергије Универзума, ствари су јасне: Србијанци представљају мешанце Срба и Турака који су се временом претопили у један - србијански народ. Овако мешање народа није било баш добронамерно дочекано од стране Срба, међутим, како су и они истовремено били окупирани од стране Турака, нису могли да утичу на то.

Елем, с обзиром да је време прекрило трагове, на ово порекло Србијанаца заборавило се, међутим, народ који је настао мешањем Срба и Турака, попримио је нови менталитет и однос према својим комшијама - нарочито Србима.

Срби су им сада постали главни непријатељи, јер су представљали неугодно сећање - односно, подсећање, на њихово порекло и на то како су некада изгледали и понашали се. Зато су њихове акције усмерене ка томе да се Срби униште, нестану и претопе у Србијанце, а да њихово име, култура и историја постану сада власништво Србијанаца.

О томе смо нешто мало писали и раније, ви сте спознајно добијене информације објавили отварањем пар одговарајућих тема на форумима, а ово је комплетан увид и приказ постанка србијанског народа, као и објашњење узрока њихових поступака према Србима.

Надамо се да ће овај делић Истине помоћи да се престане са непријатељством између Србијанаца и Срба, те да ће пронаћи нови и квалитетнији начин изградње међусобних односа.

Духовне Енергије Универзума


каналисање бр.7 http://iscelenietravm.ucoz.ru/index/o_srbi_ancima/0-445

као и остала каналисања са овог фолдера која говоре о односу Србијанаца према Србима. Препознаћете их по наслову.


Што се интелигенције и лукавости тиче ("Србијанци су 30% интелигентнији и 3-4 пута лукавији од Срба"), колико знамо не постоји научно упоредно тестирање интелигенције и лукавости између Срба и Србијанаца. Стога, дата процена је наш лични утисак, а да ли је он тачан, нека процени свако од вас.

И на крају, да ли је циљ Србијанаца уништење преосталих србских држава: Србске Босне и Херцеговине и Црне Горе (РСКрајина, Војводина и Космет већ су изгубили државност) и пресељење њиховог становништва у Србију, не можемо никоме наметати као њихов став, само истичемо да је то наше виђење односа између Србијанаца и Срба, током протеклих 100 година.

Те духовне енергије универзума је побила генетичка генеологија а сасвим логично да око 50000 Турака на Балкану није могло да промени генетску структуру становништва.
Као друго Турци су се најдуже задржали и најдубљи печат су оставили управо у Босни где имамо највећи број Муслимана нешто већи од броја Срба.
Србија је током 17. века била испражњена као што се види на мапи горе већина их је отипшла у Аустроугарску а део њих је ушао у састав црногорске државе. Велика већина је отишла на разне делове Крајне где год су могли живети слободно , Молдавија , Трст и где год хоћеш.

Ако говорш о том "новом идентитету" Србијанаца углавном од повратника Брђана , Црногораца , Херцеговаца и нешто Старосрбијанаца у Рашкој.

Довољан податак пружа да је током Пожаревачког мира у Београдском пашалуку шивело око 30000 Срба.
А Србија Михајла Обреновића броји већ милион становника.
ја мислим да овде човек не мора да буде превише паметан да би закључио шта се десило.
 
А на та повлачења тачније нестанак Срба са својих матичних територија утицала је прво римска црква која се мудром политиком враћала на своје територије овога пута као германски Рим. Од 9. века негде креће превага на штету Византије губљење византијске Италије и стварање папске државе. Даље Срби су нестајали са својих територија јер нису били политички мудри нити видовити при избору савезника , тако да од тада па до данас губе своје територије у корист Рима.
 
Не постоје "Срби у Србији и ван граница Србије". Становници Србије су Србијанци, док су становници Србске Босне и Херцеговине тзв. Бохенци, Црне Горе тзв, Црногорци, Војводине тзв. Војвођани, Космета тзв. Космеци - укључујући ту и становнике бивше РСКрајине - тзв. Крајишнике, оно што јесу - Срби. Стога, они нису "Срби ван граница Србије" како ви наводите, јер тиме сугериштете да су они једна врста србијанских туриста на летовању у Хрватској, Босни и Херцеговни, Црној Гори и Космету. Ако су србијански туристи, јел да, онда је сасвим нормално да их домицилно становништво по принципу: "Сваког туристе до три дана доста", врати кући - у Србију. То је циљ Србијанаца који они лукаво спроводе, знајући да Срби неће ништа приметити.

Meni ne smeta da me neko zove Srbijanka i to ne moze da uvredi ali ja sebe tako ne zovem niti se mi tako medjusobno zovemo u Vojvodini.
Srbijanci su oduvek bili stanovnici centralne Srbije za nas.

Ne verujem da se iko iz Vojvodine dozivljava 'Srbijancem".

Mislim zovite nas kako hocete meni je to nevazno. Ja znam ko sam.
 
Meni ne smeta da me neko zove Srbijanka i to ne moze da uvredi ali ja sebe tako ne zovem niti se mi tako medjusobno zovemo u Vojvodini.
Srbijanci su oduvek bili stanovnici centralne Srbije za nas.

Ne verujem da se iko iz Vojvodine dozivljava 'Srbijancem".

Mislim zovite nas kako hocete meni je to nevazno. Ja znam ko sam.

Мени не смета да ме зову Крајишником иако ја и нисам баш прави Крајишник. Из Далмације сам, а Далмација није била у саставу аустријске Војне Крајине. 1797 кад је Далмација припала Аустрији није прикључена Војној Крајини, него је постала провинција од 1815 до 1918 под именом "Краљевина Далмација." Крајишници чији преци су служили у аустријског Војној Крајини су Личани, Кордунаши, Банијци, дио Славонаца и дио Војвођана.
Моји преци су се борили против Турака, предак ми Павле је погино у борби против Турака 11-ог Августа 1693, а његов син Ратко је учестова у чувеној сињској бици 1715 у којој је ликвидира 3 Турчина. Они су се борили за рачун Млечана, за Павла је записано да је погино борећи се у "служби дуждевој", а Ратко је добио орден од генералног провидура Ангела Ема за подвиг у сињској бици.
Моји преци су ваје себе сматрали Србима нормално, а завичајно Далматинцима.
 
О ПОРЕКЛУ СРБИЈАНАЦА
Порекло Србијанаца за неке може представљати мистерију, али за нас - Духовне Енергије Универзума, ствари су јасне: Србијанци представљају мешанце Срба и Турака који су се временом претопили у један - србијански народ.
Ако већ методом copy/paste преузимаш овај текст (овдје), то нагласи или стави у цитат да знамо да "није из твоје главе".
У реду, дао си "извор" својих тврдњи, наравно са неког портала. А портала има разних, и ту свакојаких глупости можемо прочитати.

Но ово је подфорум историја, текстови са наведеног портала су залутали на подфорум историја, они су за подфорум теорија завере, иако би најприкладније било за такве текстове отворити подфорум ниђе везе.
Не мари.
Сам текст, како написах залутао је на овај подфорум, свакако и на ову тему, толико је неозбиљан, плитак, ниво (мислим тај дио о поријеклу "Србијанаца", остало на том порталу нити сам прочитао, нити ћу) неког од учесника ријалити емисија, неке маце, змаја и једноставно речено не заслужује пажњу.
 
Мени не смета да ме зову Крајишником иако ја и нисам баш прави Крајишник. Из Далмације сам, а Далмација није била у саставу аустријске Војне Крајине. 1797 кад је Далмација припала Аустрији није прикључена Војној Крајини, него је постала провинција од 1815 до 1918 под именом "Краљевина Далмација." Крајишници чији преци су служили у аустријског Војној Крајини су Личани, Кордунаши, Банијци, дио Славонаца и дио Војвођана.
Моји преци су се борили против Турака, предак ми Павле је погино у борби против Турака 11-ог Августа 1693, а његов син Ратко је учестова у чувеној сињској бици 1715 у којој је ликвидира 3 Турчина. Они су се борили за рачун Млечана, за Павла је записано да је погино борећи се у "служби дуждевој", а Ратко је добио орден од генералног провидура Ангела Ема за подвиг у сињској бици.
Моји преци су ваје себе сматрали Србима нормално, а завичајно Далматинцима.
Krajina nije austrijski naziv nego srpski. Kao sto je postojala austrijska tako je postojala i mletacka krajina. I Mlecani su vodili ratove u Dalmaciji kao i Austrijanci na drugim mjestima.
Sta su uskoci bili nego granicari tj. krajisnici.
Jedni u austrijskoj sluzbi a drugi u mletackoj.

Austrijanci su nas zvali GRENZER-ima, a mi sami sebe GRANICARIMA ili KRAJISNICIMA.
 
Krajina nije austrijski naziv nego srpski. Kao sto je postojala austrijska tako je postojala i mletacka krajina. I Mlecani su vodili ratove u Dalmaciji kao i Austrijanci na drugim mjestima.
Sta su uskoci bili nego granicari tj. krajisnici.
Jedni u austrijskoj sluzbi a drugi u mletackoj.

Austrijanci su nas zvali GRENZER-ima, a mi sami sebe GRANICARIMA ili KRAJISNICIMA.

Слажем ја с тобом, наравно да су појмови Крајина и Крајишник српски.

Само кажем да моји преци нису себе завичајно звали Крајишницима него Далматинцима. И ћаћа и матер ми сматрају себе завичајно Далматинцима, а не Крајишницима.
Исто ки што би твоји преци рекли за себе да су Личани или Срби из Лике, а не Крајишници или Срби из Крајине. А Срби из Војнића би прије рата 1990-их рекли да су Кордунаши, а не Крајишници.
 
Млетачка војна крајина је настала у исто вријеме ко и аустријска. Кад су Турци били у Лици и у Бос. Крајини, Срби су служили у млетачкој војсци као крајишници.
У Душановој војсци још били су Крајишници.
Сам назив Крајина и Крајишници није од 1990. него пуно раније. Наравно да смо имали више идентитета, међу њима и онај Крајишнички.
Немам сад ни времена ни могућности да ти изнесем старије документе у којима се народ од Далмације па до Славоније и Војводине назива Крајишницима.
 
Млетачка војна крајина је настала у исто вријеме ко и аустријска. Кад су Турци били у Лици и у Бос. Крајини, Срби су служили у млетачкој војсци као крајишници.
У Душановој војсци још били су Крајишници.
Сам назив Крајина и Крајишници није од 1990. него пуно раније. Наравно да смо имали више идентитета, међу њима и онај Крајишнички.
Немам сад ни времена ни могућности да ти изнесем старије документе у којима се народ од Далмације па до Славоније и Војводине назива Крајишницима.

У Далмацији имаш називе за мање регије Книнска Крајина, Врличка Крајина, Цетинска Крајина, Имотска Крајина, Буковица, Равни Котари. Само Буковица и Равни Котари имају јасно дефинисане границе а остало су више неформални називи. Становнике Буковице и Равних Котара други Далматинци а и они сами себе су звали Буковчанима и Котаранима, становнике Книнске Крајине нико није звао книнским Крајишницима ни Книњанима (него посебно по селима: Голубићани, Плавањци, Отоњци, Полачанци итд.), становнике Врличке Крајине други Далматинци су звали Врличанима а не врличким Крајишницима, становници Цетинске Крајине су називани Сињанима а не цетинским Крајишницима, а становници Имотске Крајине су називани Имоћанима а не имотским Крајишницима.
 
VASELJENSKI PATRIJARH STAVIO MILA NA MESTO:
Priznajemo samo mitropolita Amfilohija i SPC, niko neće priznati
Dedeićevu antikanonsku tvorevinu .


Vaseljenski patrijarh Vartolomej pisao je crnogorskom predsedniku Milu Đukanoviću i izrazio čuđenje zbog usvajanja predloga zakona o slobodi veroispovesti i davanja podrške stvaranju Pravoslavne Crkve Crnogorske.


Pismo vaseljenkog patrijarha Vartolomeja prenosimo u celosti:

"Vaša Ekselencijo,
Sa radošću se obraćamo Vašoj uvaženoj Ekselenciji, želeći Vama i Vašem vjernom narodu svakog višnjeg Božijeg blagoslova.
lg.php

Nedavno smo u Vaseljenskoj Patrijaršiji bili začuđeni saznanjem da ste iskazali svoju podršku stvaranju Pravoslavne Crkve Crnogorske i da je Vlada Vaše zemlje usvojila predlog zakona o slobodi vjeroispovijesti, koji predviđa podržavljenje svih pravoslavnih crkvi izgrađenih prije 1918. godine, kao i druge crkvene imovine. Ovo bi značilo da Vaša država oduzima pravo svojine nad crkvama i imovinom Sveštenoj Mitropoliji crnogorskoj, kao i ostalim trima eparhijama Pravoslavne Crkve Srpske.


Vaša Ekselencijo, ovim pismom Vam jasno i potpuno otvoreno saopštavamo da Vaseljenska Patrijaršija, zajedno sa svim drugim Pravoslavnim Crkvama, kao jedinu kanonsku pravoslavnu jurisdikciju u Crnoj Gori priznaje onu pod nadležnošću Visokopreosvećenog Mitropolita crnogorskog Amfilohija, jerarha Najsvetije Crkve Srpske. Crkva Crnogorska nikad nije bila autokefalna, a sadašnja takozvana Pravoslavna Crkva Crnogorska pod Mirašem Dedeićem ne pripada Pravoslavnoj Crkvi. Gospodin Dedeić nije Episkop Pravoslavne Crkve, nego osoba raščinjena od Vaseljenske Patrijaršije. Jedini tamošnji kanonski Jerarh je naš brat Mitropolit Amfilohije, svepravoslavno priznate Patrijaršije Srpske.

Šaljemo Vam ovo pismo jer ne želimo da naš ljubljeni narod Crne Gore dođe u stanje crkvene izolacije i odsječenosti od tijela sveukupne zajednice Pravoslavnih Crkava, s obzirom da nijedna od njih neće priznati ni podržati Dedeićevu antikanonsku tvorevinu.

Ponavljamo ono što smo Vam napisali 2000. godine: "Uvjereni smo da će Vaša draga Ekselencija razumjeti opasnost po duhovno jedinstvo naroda Crne Gore, koja je prouzrokovana pokretom pomenutog g. Miraša Dedeića, te da ćete se Vi distancirati od njega, radi dobra i jedinstva Vašega naroda."

Vaša Ekselencijo, molimo Vas da gore napisano ne shvatite kao miješanje u unutrašnje stvari Vaše države, nego kao želju naše Majke Crkve Konstantinopoljske da pomogne Vašem pobožnom narodu u kritičnim istorijskim trenucima.

Stoga, ostajemo s poštovanjem, ljubavlju i najsrdačnijim željama.
U Konstantinopoljskoj Patrijaršiji, 21. juna 2019.

Vaše poštovane Ekselencije
usrdni molitvenik pred Bogom
+ VARTOLOMEJ

Arhiepiskop Konstantinopolja-Novog Rima
i Vaseljenski Patrijarh"
 
Dodirnimo se i Srpsko-crnogorskog literarnog društva iz San Franciska.

Najznačajnije zajedničko udruženje Srba i Crnogoraca, utemeljeno 20. aprila 1880. u San Francisku, nosilo je dvonacionalnu odrednicu – „SrpskoCrnogorsko literarno i dobrotvorno društvo”. Srbin, ostrašćeni autor monografije o ovom udruženju, piše 1905. da se „zahtijevalo da se društvu dade ime samo ’Srpsko’, jer ova riječ skuplja sebe Crnogorce“, ali – avaj! – „da su tako odlučili, neprijateljima ćahu dati priliku da ustanove ’Crnogorsko’ društvo’“. Veli da bi to, crnogorsko društvo „OSNOVALI OVDAŠNJI OTPADNICI, KOJI OVAJ NAŠ MILOZVUČNI JEZIK NI PO ŠTO SRPSKIM NE NAZIVAHU I KOJIMA JE BILO SAMO DO TOGA DA SE SRPSKO IME NE SPOMINJE“. Latentna podvojenost američkih Crnogoraca i Srba je dovela i do međunacionalnih, fizičkih sukoba u vrijeme Prvoga svjetskog rata i docnije…

Ovo je još jedan eklatantni primer zloupotreba radi propagande tj. u dnevno-političke svrhe. Pogledajmo šta piše u samom izvoru.

Pogledajte prilog 584299
Vjere2.png

Vjere3.png


Jasno se kaže Crnogorsko društvo, ne biše bili osnovali Crnogorci. Autor feljtona pokušava to prekrstiti kao da postoje sami Crnogorci kojima je mrsko ime i koji ga ne žele srpski nazivati.

Novine-Srpsko-Crnogorskog-literarnog-i-dobrotvornog-drustvo3.jpg


To društvo znalo je samo za srpski jezik, za Svetog Savu, srpsku nacionalnu istoriju. Postojala je samo srpska trobojka i jedan grb. Dualizam koji je nedavno uveden skorašnjim obeležavanjem 135 godina njegovog postojanja, nikada nije postojao u staroj (1880-1918) epohi, niti je na ijedan način bilo dovođeno u pitanje Srpstvo Crnogoraca.

Plakat-proslave-u-San-Francisku.jpg


Pojava društava ovakvih imena nije bilo jedinstveni slučaj. Postojalo je, npr. i Srpsko hercegovačko radničko društvo.
 
Komatina.jpg

Crkva i država u srpskim zemljama od XI do XIII veka, I.Komatina

Pozdrav svima, prvi mi je post, nisam istoričar tako da ako lupim nešto, praštajte. U kojoj uopšte mjeri možemo pričati o Duklji kao isključivo katoličkoj u prednemanjićkom periodu? U istom djelu se spominje Dračka mitropolija (dio Carigradske patrijarije) sa prevlasti nad Dukljom do osnivanja Dubrovačke nadbiskupije u X vijeku pa onda povratak uticaja Drača... Bar meni je iz onog što znam ona katolička ali da li možemo potpuno isključiti prisustvo grčkog obreda pa kasnije i pravoslavlje u njoj... Sve u svjetlu Sv.Save koji je mačem popravoslavio katoličku Duklju J.Brković
 
Pogledajte prilog 585175
Crkva i država u srpskim zemljama od XI do XIII veka, I.Komatina

Pozdrav svima, prvi mi je post, nisam istoričar tako da ako lupim nešto, praštajte. U kojoj uopšte mjeri možemo pričati o Duklji kao isključivo katoličkoj u prednemanjićkom periodu? U istom djelu se spominje Dračka mitropolija (dio Carigradske patrijarije) sa prevlasti nad Dukljom do osnivanja Dubrovačke nadbiskupije u X vijeku pa onda povratak uticaja Drača... Bar meni je iz onog što znam ona katolička ali da li možemo potpuno isključiti prisustvo grčkog obreda pa kasnije i pravoslavlje u njoj... Sve u svjetlu Sv.Save koji je mačem popravoslavio katoličku Duklju J.Brković

На исти начин на који можемо о Србији која је припадала Дубровачкој епископији па је сачувано писмо папе српском кнезу Мутимиру у време успостављање панонске дијацезе Чирло и Методијевскње да се српски кнез прикључи Панонској дијацези као што је то некад било.
Међутим и овде причамно о обредима не различитим црквама о првим разликама можемо причати од Сплитског сабора на коме учествују хрватски кнез Томисалав и хумски кнез Михајло Вишевић а касније тек од шизме.
 
"...Među posjedima Berulanske crkve izvan Italije pominje se i Crna Gora (Monte nigrum) sa njenim crkvama..."
"...U osmoj poslanici ovoga seta dokumenata nalazi se privilegija za Vultarensku crkvu. U njoj papa Aleksandar III potvrđuje biskupu Hugu iz Voltera posjed njegove crkve, koju uzima u apostolsku zaštitu. U njoj se pominju Skadar i Skadarska gora, i u njoj crkva svete Marije, ali ne i Crna Gora, ako se možda ne radi o istome..."

"...Izvjesno je da svi navedeni pomeni pojma Crna Gora (Monte nigro) (imena, naziva) svjedoče da se ne radi o lokalitetu već o nekom manje-više širem području ili oblasti u Dukljanskoj arhontiji, odnosno kneževini pa kraljevini, ali ga je teško pouzdano identifikovati i utvrditi. To je zadatak poznavalaca toga vremena, specijalista za srednji vijek, polihistora i, pogotovo stručnjaka za crkvenu istoriju."

http://www.maticacrnogorska.me/files/67/21 marijan maso miljic.pdf


I oni pišu da to treba istražit.

Sad mi je jasno zašto niko drugi ne pominje da je prvi pomen Crne Gore bio 1053-e godine, jer izgleda da su i drugi vidjeli da oni dokazi ne piju vodu.

Na tragu dobre pretpostavke si bio. Evo te izvan Italije. :mrgreen: Str. 99, 100 Miscellanea Slavorum:

izvan ital.jpg

izvan ital2.jpg

18.dokumentioslovenima.jpg
 
I to još Matica crnogorska objavi.
Zaista je istorija kao nauka dotakla samo dno u Crnoj Gori.
Pa tamo i zvanične naučne institucije rade naširoko na falsifikovanju istorijskih činjenica.

Matica crnogorska generalno po kvalitetu radova dolazi na samo dno od svih slovenskih akademskih institucija slične prirode. To je, nažalost, posledila političke prirode njene pozadine. Dok su razne druge slične organizacije kao npr. u slučaju srpske prolazile kroz taj period pre više od jednog veka, ona je nedavno osnovana kao samostalna organizacija koja se bori za nacionalnu emancipaciju Crnogoraca, nešto što je u srpskom slučaju bila stvar još XIX stoleća. Tako da ne treba ni preterano da čudi što tamo prolaze doslovno svakojake gluposti, posebno jer se radi dobrim delom o izrazitoj propagandi u srži.

Ali, da se vratimo na Nikčevićevo Miscellanea Slavorum. Tek ćeš sad da se iznenadiš, kada budeš video koji prilog je poslednji objavljen u knjizi. :lol: Stranice 143 i 144:

Crkva Srba.jpg

Crkva Srba2.jpg


Da. Dobro vidite svi. :lol:

srba.JPG


Crkva u Sirbiju kod Linkolnšajra u Engleskoj pretvorena je u crkvu Srba. :hahaha:

Da li je ovde ikakav dalji komentar nužan? :p Hvala bogu što je planirana edicija ostala samo na pars prima odnosno što Državni arhiv Crne Gore nije nikako dalje posle 2000. godine imao namere da finansira Nikčevićeve ludarije.

Vojislav Nikčević je savršeni primer kako i koliko neko može nacionalističkim busanjem u grudi daleko napredovati, iako nema ta osoba nema ni kompetencije niti namere baviti se stvarnom naukom. Od potpunog anonimusa kojeg bi istorija progutala i koji je u SFRJ bio i šikaniran zbog raspirivanja nacional-šovinizma (zato sam i upitao Starog Crnogorca da se o njemu izjasni, zato što kritičari upravo rečenog ne mogu ići u isti paket sa nekim ko ima pozitivno mišljenje o dotičnom pseudonaučniku) on je postao svojevrsni nacionalni junak i u nekuruku (pra)otac crnogorskog jezika.

Inače, za one koji ne znaju, pošto je Nikčević bio (nešto umereniji, doduše) deretićevac pretpostavljam da je ovde sasvim moguće i da nije pomislio da se ovde radi o srpskoj episkopiji, već o nekoj srpskoj teritoriji u Britaniji u XII stoleću. :mrgreen:
 

Back
Top