Čiji je naš jezik

[Лекизан]

Gaj kaže da sada se sa Srbima može razgovarati na normalnom jeziku kada su prihvatili hrvatski.

Srbi su bježali od štokavštine jer da je to hrvatski jezik.
Ostali su zapisi iz njih tako da te svoje bajke zadrži za sebe jer ispadaš smiješan.
Čemu bi Vuk prepisivao iz hrvatskih rječnika i knjiga ako je toga bilo i u Srbiji?

Не није тако измишљаш.

 

[Mej bregami]

Mej bregami, već sam ti slao članak Aleksandra Mladenovića koji koriguje dotično, kao i sa sajta hrcak pozitivnu recepciju u hrvatskoj sredini vezano za dostična saznanja.

Ne znam za taj članak Mladenovića ili sa hrčka, možda sam previdio.

 

[Mej bregami]

Не није тако измишљаш.

Ne izvlaći dijelove iz konteksta koji sami za sebe ništa ne govore.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne znam za taj članak Mladenovića ili sa hrčka, možda sam previdio.

Postavicu kasnije opet.

A ono drugo? Vezano za kvantitativnu komparaciju glotonimije?

 

[Лекизан]

Ne izvlaći dijelove iz konteksta koji sami za sebe ništa ne govore.

Не радим то ја него ти, и то толико привидно да је тешко и водити дијалог са тобом.

 

[Harvat]

Ne znam za taj članak Mladenovića ili sa hrčka, možda sam previdio.

Ovi ovdje nemaju ništa do blebetanje bez ikakve vrijednosti. Mladenović je pokojni Aleksandar Mladenović, autor Istorije srpskog jezika. On se s Hrvatima nije petljao u nekom suludom pokušaju da išta dokaže, za razliku od Miloša Kovačevića, Jelice Stojanović, Aleksandra Milanovića i Dragoljuba Petrovića, koji su propali s karikaturalnim srbovanjem. Ostali srpski lingvisti, živući, razne su kakovosti glede obradbe svoga jezika, no čim zinu o Hrvatima, unakaze se u ruglo. Davno prije sam mislio da možda ne znaju, no to je bilo naivno. To je pokvareno do srži, ili konformistički amoralno i opskurantski. Zato u svijetu od Srba imaju prođu jedino oni koji pišu o tehničkim detaljima gramatike i sl, dok ovi nacionalni radnici ne zanimaju nikoga. Putovi hrvatskoga i srpskoga jezika i književnosti jasno su omeđeni.

 

[Пилипенда]

Ovi ovdje nemaju ništa do blebetanje bez ikakve vrijednosti. Mladenović je pokojni Aleksandar Mladenović, autor Istorije srpskog jezika. On se s Hrvatima nije petljao u nekom suludom pokušaju da išta dokaže, za razliku od Miloša Kovačevića, Jelice Stojanović, Aleksandra Milanovića i Dragoljuba Petrovića, koji su propali s karikaturalnim srbovanjem. Ostali srpski lingvisti, živući, razne su kakovosti glede obradbe svoga jezika, no čim zinu o Hrvatima, unakaze se u ruglo. Davno prije sam mislio da možda ne znaju, no to je bilo naivno. To je pokvareno do srži, ili konformistički amoralno i opskurantski. Zato u svijetu od Srba imaju prođu jedino oni koji pišu o tehničkim detaljima gramatike i sl, dok ovi nacionalni radnici ne zanimaju nikoga. Putovi hrvatskoga i srpskoga jezika i književnosti jasno su omeđeni.

Омеђени, него шта него су омеђени, наиме, с једне стране мед, а с друге гoвнa, док на самом додирном мјесту меда и гoванa имаш омеђена гoвнa.

 

[Mrkalj]

Ovi ovdje nemaju ništa do blebetanje bez ikakve vrijednosti.
propali s karikaturalnim srbovanjem.
unakaze se u ruglo.
Putovi hrvatskoga i srpskoga jezika i književnosti jasno su omeđeni.

Meni je ovo blesavo,
A vi se pravite blesavi.
no još manje vidim kako netko može ustrajati na imbecilijama kao vi.
A najmanje zašto bi se itko uporno bavio vašim tuparijama.

Dobro e se sagnuh te izbjegoh (bespilotni) argumijenat. Poživčanjelijeh baba bilo je uvijeka.

 

[Mej bregami]

Postavicu kasnije opet.

A ono drugo? Vezano za kvantitativnu komparaciju glotonimije?

Ne mogu to navesti precizno broj, to sam naveo uspoređujući po viđenom u literaturi i što se može saznati po internetu.

 

[Mej bregami]

Не радим то ја него ти, и то толико привидно да је тешко и водити дијалог са тобом.

Ja postavim dio gdje jasno u nekoliko rečenica piše što i zašto. Ti postaviš dio koji je toliko općenit da može biti svašta, stvar interpretacije bez šireg konteksta.

 

[Mej bregami]

Ovi ovdje nemaju ništa do blebetanje bez ikakve vrijednosti. Mladenović je pokojni Aleksandar Mladenović, autor Istorije srpskog jezika. On se s Hrvatima nije petljao u nekom suludom pokušaju da išta dokaže, za razliku od Miloša Kovačevića, Jelice Stojanović, Aleksandra Milanovića i Dragoljuba Petrovića, koji su propali s karikaturalnim srbovanjem. Ostali srpski lingvisti, živući, razne su kakovosti glede obradbe svoga jezika, no čim zinu o Hrvatima, unakaze se u ruglo. Davno prije sam mislio da možda ne znaju, no to je bilo naivno. To je pokvareno do srži, ili konformistički amoralno i opskurantski. Zato u svijetu od Srba imaju prođu jedino oni koji pišu o tehničkim detaljima gramatike i sl, dok ovi nacionalni radnici ne zanimaju nikoga. Putovi hrvatskoga i srpskoga jezika i književnosti jasno su omeđeni.

Jesi u pravu da to kod Srba većinom izgleda dosta djetinjasto, ali neću generalizirati.

 

[Лекизан]

Ja postavim dio gdje jasno u nekoliko rečenica piše što i zašto. Ti postaviš dio koji je toliko općenit da može biti svašta, stvar interpretacije bez šireg konteksta.

Поставио сам ти шта каже Гај у својим новинама и он пише директно и јасан је.
Не значи то, то је само оправдање да црквене власти не прихвате српски народни језик и зато га називају хрватским, или ти сматраш да су у Тршићу и Лозници живели неки Хрвати........што је глупост тешка.

 

[Mej bregami]

Поставио сам ти шта каже Гај у својим новинама и он пише директно и јасан је.
Не значи то, то је само оправдање да црквене власти не прихвате српски народни језик и зато га називају хрватским, или ти сматраш да су у Тршићу и Лозници живели неки Хрвати........што је глупост тешка.

Gaj je sretan što se sa Srbima konačno ima jedan jezik, iako se to kod Srba ograničavalo na Vuka i nekoliko sljedbenika. Sad si ti po tome zaključio da je Gaj preuzeo srpski jezik?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne znam za taj članak Mladenovića ili sa hrčka, možda sam previdio.

Evo, sad sam naš proverio. Otprilike svake godine nanovo zaboraviš i ja to postavim opet i ti opet zaboraviš.

Ovo je iz 2021. godine: https://forum.krstarica.com/threads...preveo-u-drugu-narodnost.917690/post-41969528

Ovo je iz 2023. godine: https://forum.krstarica.com/threads...-srba-hrvata-i-slovenaca.981858/post-47823319

 

[Mej bregami]

Evo, sad sam naš proverio. Otprilike svake godine nanovo zaboraviš i ja to postavim opet i ti opet zaboraviš.

Ovo je iz 2021. godine: https://forum.krstarica.com/threads...preveo-u-drugu-narodnost.917690/post-41969528

Ovo je iz 2023. godine: https://forum.krstarica.com/threads...-srba-hrvata-i-slovenaca.981858/post-47823319

Pa da, opet ti sa krajem 18.st., kako je Venclović pisao privatno u svoja četiri zida narodnim jezikom itd.
U isto vrijeme žestoki otpor Srba tom jeziku u književnosti i javnoj upotrebi.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa da, opet ti sa krajem 18.st., kako je Venclović pisao privatno u svoja četiri zida narodnim jezikom itd.
U isto vrijeme žestoki otpor Srba tom jeziku u književnosti i javnoj upotrebi.

Druga polovina, da.

Pa svi su pisali u četiri svoja zida. XD

 

[Boris T]

Поставио сам ти шта каже Гај у својим новинама и он пише директно и јасан је.
Не значи то, то је само оправдање да црквене власти не прихвате српски народни језик и зато га називају хрватским, или ти сматраш да су у Тршићу и Лозници живели неки Хрвати........што је глупост тешка.

Ставио си неки одломак са интернета. Поcтави оригинални текст из новина да се све сагледа у ширем контексту „илирског језика“. Или да ти се поново објасни шта је извор и како га треба цитирати?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne mogu to navesti precizno broj, to sam naveo uspoređujući po viđenom u literaturi i što se može saznati po internetu.

Otvorio sam specifično temu gde bi se to moglo pregledati.

Nisam popisao sve i koncentrisao sam se na najranije primere, pre svega. Dakle, najčešće srednji vek, XVI stoleće.

https://forum.krstarica.com/threads/istorija-srpskih-lingvonima.905709/

Iz tog razdoblja postoji jako veliki broj srpskog glotonima, u poređenju sa hrvatskim.

Tako da bih rekao da je to što si naveo više nego upitno i/ili problematično. A vrlo verovatno i netačno.

 

[Mej bregami]

Druga polovina, da.

Pa svi su pisali u četiri svoja zida. XD

Kod Venclovića je tako i ostalo, ali eto primjer da se pisalo., Mrkalj zbog svoje reforme ćirilice otjeran u smrt. Vuk u izgnanstvo....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kod Venclovića je tako i ostalo, ali eto primjer da se pisalo., Mrkalj zbog svoje reforme ćirilice otjeran u smrt. Vuk u izgnanstvo....

Mnogo je kompleksnije od toga što si naveo. No, i da jeste tako (a nije baš) - pa šta?

 

[Пилипенда]

Druga polovina, da.

Pa svi su pisali u četiri svoja zida. XD

А не! Хрвати су вишеструко утројчени, троструки плетери, тројезичност, трописменост, тројност краљевине... па су им и собе зацијело тисућљетно трозидне.

 

[NickFreakyrgios]

Pa da, opet ti sa krajem 18.st., kako je Venclović pisao privatno u svoja četiri zida narodnim jezikom itd.
U isto vrijeme žestoki otpor Srba tom jeziku u književnosti i javnoj upotrebi.

Ма у 18. веку и уназад сви су имали лаптопове и писали на форуму крстарица.

"Манастир Рача, крај Дрине, био је можда једини преостали расадник српске писмености. Када су и њега Турци спалили 1688."

"Венцловић је за собом оставио 20 хиљада страница рукописа од којих је 7 хиљада на српскословенском, а 9 хиљада на народном српском „простом језику“, тринаестак већих и мањих рукописа, делом илуминисаних страница, од беседа до реторичког песништва, преписе црквених књига, преводе, пре свега руских аутора."

"он у српску азбуку увео слова ћ, ђ и џ, и радио на поправци правописа стотину година пре Вука."

"Како су највећи део његове пастве чинили граничари — шајкаши и њихове породице, почео је да записује своје проповеди онако како их је и говорио. Тако су настале збирке његових проповеди „Мач духовни“ од којих су сачуване две, од укупно три књиге."

"За свој рад он је 1732. године написао да је писао србско простим језиком на службу сељаком некњижевном..., што је, заправо, парафраза апостола Павла. Венцловић је веровао да се ширућем језуитизму тога доба може супротставити само просвећивањем народа."

"Венцловић (око 1740. године)
„Виноград обљубљеному би посађен на брду, на лепоме виделу месту. Врло га — вели Господ — с плотом и с кољем обградих. Добру по избору лозу у њему посадих...“
Даничић (око 1860. године)
„Драги мој има виноград на родну брдашцу. И огради га и отријеби из њега камење. И насади га племенитом лозом...“
или, из Новога завета, Друга Петрова 2, 9.10:"

"Венцловић (око 1740. г.)
„Зна, рече, Господ благочастиве от напасти ослобођивати, а неправеднике по судњому дну у муки вечној чувати, а најотвише оне којино се све за тим дају, и скрнаве се у телесној жељи блудно...“
Караџић (око 1840. г.)
„Зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни; а особито оне који иду за тјелеснијем жељама нечистоте...“

АЕ И ТАКО ХУХ!

 

[NickFreakyrgios]

Kod Venclovića je tako i ostalo, ali eto primjer da se pisalo., Mrkalj zbog svoje reforme ćirilice otjeran u smrt. Vuk u izgnanstvo....

Па велику жртву су поднели да би ти данас писао и Χουβρατις се звао!
Шта да ти кажем "брате Кубрате среће смо курате !"

 

[Harvat]

Evo, sad sam naš proverio. Otprilike svake godine nanovo zaboraviš i ja to postavim opet i ti opet zaboraviš.

Ovo je iz 2021. godine: https://forum.krstarica.com/threads...preveo-u-drugu-narodnost.917690/post-41969528

Ovo je iz 2023. godine: https://forum.krstarica.com/threads...-srba-hrvata-i-slovenaca.981858/post-47823319

Moguš truća gluposti. Nema objavljenih djela od 1750. do 1818. na nekom uvelike narodnom srpskom više od 10, a pola toga od Obradovića. Nisu ni Vezilić, ni Raič, ni ostali pisali na nekom pretežito srpskom. A što je važnije, ne postoji nikakav kontinuitet književnog jezika. Kod Hrvata je posve druga priča, od 1500ih nadalje. Grof Drašković svjesno piše Disertaciju,najvažniji politički spis Iliraca, na dubrovačkom za "Slavo-Hrvate". O Mažuranićima i kasnije Demetru da ne govorimo. Kod Srba počinje sve s Vukovima folklornim jezikom, i tu iz djela do njega, kontinuiteta nema. Ima jedino u izostavljanje /h/ i drugim stvarima kasnije ispravljenim.

 

[Лекизан]

Ставио си неки одломак са интернета. Поcтави оригинални текст из новина да се све сагледа у ширем контексту „илирског језика“. Или да ти се поново објасни шта је извор и како га треба цитирати?

Овом се кориснику ово поставља већ неколико пута из самог извора и пренесено овако, а и овде лепо стоји који је извор, из које године и која страница, опет се правиш паметан, и прати расправу или немој да учествујеш у њој.