Ма у 18. веку и уназад сви су имали лаптопове и писали на форуму крстарица.
"Манастир Рача, крај Дрине, био је можда једини преостали расадник српске писмености. Када су и њега Турци спалили 1688."
"Венцловић је за собом оставио 20 хиљада страница рукописа од којих је 7 хиљада на српскословенском, а 9 хиљада на народном српском „простом језику“, тринаестак већих и мањих рукописа, делом илуминисаних страница, од беседа до реторичког песништва, преписе црквених књига, преводе, пре свега руских аутора."
"он у српску азбуку увео слова ћ, ђ и џ, и радио на поправци правописа стотину година пре Вука."
"Како су највећи део његове пастве чинили граничари — шајкаши и њихове породице, почео је да записује своје проповеди онако како их је и говорио. Тако су настале збирке његових проповеди „Мач духовни“ од којих су сачуване две, од укупно три књиге."
"За свој рад он је 1732. године написао да је писао србско простим језиком на службу сељаком некњижевном..., што је, заправо, парафраза апостола Павла. Венцловић је веровао да се ширућем језуитизму тога доба може супротставити само просвећивањем народа."
"Венцловић (око 1740. године)
„Виноград обљубљеному би посађен на брду, на лепоме виделу месту. Врло га — вели Господ — с плотом и с кољем обградих. Добру по избору лозу у њему посадих...“
Даничић (око 1860. године)
„Драги мој има виноград на родну брдашцу. И огради га и отријеби из њега камење. И насади га племенитом лозом...“
или, из Новога завета, Друга Петрова 2, 9.10:"
"Венцловић (око 1740. г.)
„Зна, рече, Господ благочастиве от напасти ослобођивати, а неправеднике по судњому дну у муки вечној чувати, а најотвише оне којино се све за тим дају, и скрнаве се у телесној жељи блудно...“
Караџић (око 1840. г.)
„Зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни; а особито оне који иду за тјелеснијем жељама нечистоте...“



АЕ И ТАКО ХУХ!