Ne bih rekao, ako se uključe rukopisi i pisma koja spominju hrvatski jezik ili na hrvatski dolazi se do popriličnoj broja koji Srbi mogu samo sanjati.
Srpska država "štokavski" smatrala hrvatskim, da bi danas Srbi tvrdili drugačije.
Де си ово нашао на бувљаку?
Ово није поента мог коментара - тако се не наводи извор и није битно колико пута и који корисник га је овде пренео.
Prijevodi Biblije ili evanđelja na hrvatski postoje od kraja 15.st.Ма у 18. веку и уназад сви су имали лаптопове и писали на форуму крстарица.
"Манастир Рача, крај Дрине, био је можда једини преостали расадник српске писмености. Када су и њега Турци спалили 1688."
"Венцловић је за собом оставио 20 хиљада страница рукописа од којих је 7 хиљада на српскословенском, а 9 хиљада на народном српском „простом језику“, тринаестак већих и мањих рукописа, делом илуминисаних страница, од беседа до реторичког песништва, преписе црквених књига, преводе, пре свега руских аутора."
"он у српску азбуку увео слова ћ, ђ и џ, и радио на поправци правописа стотину година пре Вука."
"Како су највећи део његове пастве чинили граничари — шајкаши и њихове породице, почео је да записује своје проповеди онако како их је и говорио. Тако су настале збирке његових проповеди „Мач духовни“ од којих су сачуване две, од укупно три књиге."
"За свој рад он је 1732. године написао да је писао србско простим језиком на службу сељаком некњижевном..., што је, заправо, парафраза апостола Павла. Венцловић је веровао да се ширућем језуитизму тога доба може супротставити само просвећивањем народа."
"Венцловић (око 1740. године)
„Виноград обљубљеному би посађен на брду, на лепоме виделу месту. Врло га — вели Господ — с плотом и с кољем обградих. Добру по избору лозу у њему посадих...“
Даничић (око 1860. године)
„Драги мој има виноград на родну брдашцу. И огради га и отријеби из њега камење. И насади га племенитом лозом...“
или, из Новога завета, Друга Петрова 2, 9.10:"
"Венцловић (око 1740. г.)
„Зна, рече, Господ благочастиве от напасти ослобођивати, а неправеднике по судњому дну у муки вечној чувати, а најотвише оне којино се све за тим дају, и скрнаве се у телесној жељи блудно...“
Караџић (око 1840. г.)
„Зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни; а особито оне који иду за тјелеснијем жељама нечистоте...“
АЕ И ТАКО ХУХ!
Добро избаци да видимо без адаптације на модерни језик.
Мени једино ово има смисла и једини разлог зашто уопште улазим у дискусију јер је ово бар 20 пут да вртимо једно те исто.Да? И шта је овде "стољећима прије", да све друго оставимо по страни? Постављаш штампане текстове, значи свако ко зна када је пронађена штампарска машина зна колико они могу бити стари. Шта је ту старије од српске средњевековне књижевности?
Мука ми је са вама недоученим нацошима да се играм шовинистичке фарсе по интернету, али некад неко треба да подсети како пишете глупости, чисто да буде забележено.
Дај да га видимо принер постави стеаницу?
Знам ја шта је поента твог коментара, да покушаш да поправиш утисак на некој другој теми пошто си на сви предходним испао смешан.
Ne znam to točno, moguće.
Маријино јеванђеље - споменик на старословенском језику писан глагољицом у 11. веку негде на подручје Западне Македоније је ознака за „српски језик“?
Ne učim mnogo sa foruma. Izvinjavam se.
To ti je isto kao što su se jedno vrijeme bili uhvatili odlomka iz jednog teksta Antuna Radića gdje kao piše kako Hrvata nije bilo u Slavoniji, a nisu vidjeli cijeli članak i da je to satira kojom ismijava Pravaše koji su tvrdili da su jedini čuvari hrvatstva.
Не само да сам у принципу много више читао о томе – већ сам овде изнео најмање 10 докумената који говоре о раним старословенским књижевним корпусима. Не читам википедијске анализе, које обрадује ко зна ко. Читам директно материјале који се баве овом тематиком, не треба неко да ми сажваће материјал.
To je stvarno super.
Izgleda kao bugarski ili ruski. Ne znam što ti treba vrijeđanje, ne pojačava tvoj argument
