Ћути, бре! Ухваћен си у лажи више пута!
Umesto komentara:
Провокација из комшилука – екскурзија по југу Србије стазама бугарских злочина у Првом светском рату
Историчари експедицију виде као провокацију; илустрација (Фото. Љ.М.)
“Стазом 41. пешадијског пука – март 1917. године – чишћење Јастрепца од разбојника” назив је експедиције коју бугарска невладина организација “Војно-историјски комитет” организује 29. и 30. јуна на југу Србије. Нишки историчари то виде као провокацију, екстремистички испад и промовисање масовних злочина над српским становништвом током бугарске окупације и Топличког устанка 1917. Сматрају да би држава Србија то морала да санкционише.
На плакату којим бугарска организација најављује ту акцију помињу се, између осталог, и Месна заједница “Зора” из Ћустендила, као и клуб “Пуковник Христо Стојанов”. Обилазе Власину, Сурдулицу, Лесковац, Ниш, Прокупље и планину Јастребац.
“Експедицију” најављивали и на друштвеним мрежама; фото: Принтсцреен/Фацебоок/Милитарy
Хисторy Цоммиссион
Дејан Антић са Департмана за историју Филозофског факултета у Нишу уверен је да је циљ те кампање да промовише и глорификује бугарску војску која је у периоду од 1915. до 1918. године починила масовне злочине над српским цивилима на просторима Топлице, Јабланице, Пусте реке, Врања и Сурдулице.
Сматра да није случајност што су организатори одабрали баш 30. јун за такав догађај јер је то датум обележавања годишњице Битке на Брегалници.
То је битка која је започела тако што су 30. јуна у току ноћи бугарски војници покушали да ножевима елиминишу српске предстраже у рејону Брегалнице и Злетовске реке и да изненадним ноћним нападом бугарске Четврте армије елиминишу српске оружане снаге у областима које је српски ратник ослободио од Турака током Првог балканског рата – наводи Антић.
Овакви догађаји, додаје, не доприносе стабилности у региону и изградњи добрих односа Срба и Бугара као два блиска православна словенска народа.
Убеђен сам да већина грађана Бугарске не подржава екстремистичке испаде тзв. “Војно-историјске комисије” из Ћустендила, као што сам сигуран и да српски народ више никада неће дозволити да се злочини попут Сурдулице, Топлице и Бојника понове – каже он.
Антић каже да је реч о
промоцији злочина над Србима; Подсећа да су представници бугарске власти у јесен 1915. хтели да на простору југоисточне Србије направе “Моравску Бугарску” и да су зато злостављали, мучили и силовали жене, као и да су масовно пљачкали и убијали цивиле.
Када су хтели да регрутују српске младиће за бугарску војску, народ са подручја Топлице, Јабланице, Јастрепца, Јужне Мораве, Кукавице и Копаоника подигао се на устанак. Ослободили су Лебане, Бојник, Медвеђу, Куршумлију и Прокупље.
Устанак је крајем марта 1917. угашен услед надмоћи окупационих снага, а у гушењу је учествовао и 41. бугарски пешадијски пук чијим стазама “Војно-историјски комитет” из Ћустендила данас намерава да корача, појашњава Антић.
Према подацима званичног Беча, приликом гушења устанка убијено је више од 20.000 људи. Окупатор није правио селекцију током ликвидација. На најмонструознији начин убијане су и жене, деца и старци. Током читаве 1917. бугарске комите су пљачкале и палиле српска села на Јастрепцу и ширем подручју југа Србије тражећи преживеле српске четнике-устанике како би их ликвидирали. Ако неко у тим чињеницама налази повод за било коју врсту обележавања, макар то била и некаква “експедиција са фото-сесијом” тај или није при чистој свести или иза свега тога стоје скривени мотиви које нормалан човек не може да разуме – закључује Антић.
И историчар Небојша Озимић каже да је реч о озбиљној провокацији која заслужује кривичну пријаву и на коју би, како истиче, држава морала да реагује.
Детаље не знам, не знам која је та организација, ни шта је. Треба тужити организатора тога и забранити им да уђу у Србију, ништа више. Шта год да су, начин на који су насловили ту своју акцију је екстремно провокативан и сматрам да треба да буде санкционисан – наводи Озимић.
Додаје да су 1917. године бугарски окупатори починили највеће злочине у Првом светском рату на простору Србије, у Заплању и Топлици.
Т. Радовановић
(Јужне вести, 30. 06. 2022)