Бугарски ратни злочини у окупираној Србији 1915-1918

[Boris T]

Da, da. Vojska je poznata po tome što izdaje pismena naređenja sa pečatima.

Па сваки војни сектор има свог команданта, који издаје наређења која се односе на окупиране територије.

 

[Amelica]

Па сваки војни сектор има свог команданта, који издаје наређења која се односе на окупиране територије.

Izdaje ih u pravilu usmeno kako to u vojsci već ide.
Najbolje da je neko izdao pismeno naređenje da se ubijaju žene.

 

[Boris T]

Izdaje ih u pravilu usmeno kako to u vojsci već ide.
Najbolje da je neko izdao pismeno naređenje da se ubijaju žene.

И како се онда може доказати да је неко издао усмено наређење? Опет долазимо до закључка да се тако нешто не може доказати.
Не може се градити историјски наратив на недоказаним догађајима, а још мање на онима који су засновани на изјавама са циљем изазивања националне мржње.

 

[Amelica]

И како се онда може доказати да је неко издао усмено наређење? Опет долазимо до закључка да се тако нешто не може доказати.
Не може се градити историјски наратив на недоказаним догађајима, а још мање на онима који су засновани на изјавама са циљем изазивања националне мржње.

Da se to tako dokazivalo gomila ratnih zločinaca nikad ne bi bila osuđena.
Većina haških osuđenika osuđena je na osnovu iskaza svjedoka, od kojih su mnogi bili insajderi.

 

[Boris T]

Da se to tako dokazivalo gomila ratnih zločinaca nikad ne bi bila osuđena.
Većina haških osuđenika osuđena je na osnovu iskaza svjedoka, od kojih su mnogi bili insajderi.

Па, ако говориш о Босни – то су кривични процеси који трају више од 15 година са хиљадама докумената и видео записа. Истовремено су идентификоване жртве и починиоци. Твоје поређење је потпуно нетачно. Још један аргумент страшила.

 

[Amelica]

Па, ако говориш о Босни – то су кривични процеси који трају више од 15 година са хиљадама докумената и видео записа. Истовремено су идентификоване жртве и починиоци. Твоје поређење је потпуно нетачно. Још један аргумент страшила.

Čekaj malo.
Ti tvrdiš da se zločini i zločinci ne mogu identifikovati bez materijalnih dokaza/pismenih naređenja vojnih starješina.
Ja tvrdim da mogu i na osnovu drugih dokaznih sredstava i nijednom riječju nisam pomenuo BiH.

 

[Boris T]

Čekaj malo.
Ti tvrdiš da se zločini i zločinci ne mogu identifikovati bez materijalnih dokaza/pismenih naređenja vojnih starješina.
Ja tvrdim da mogu i na osnovu drugih dokaznih sredstava i nijednom riječju nisam pomenuo BiH.

Не, добро знаш на шта мислим...немој да ми стављаш речи у уста...Рекао сам управо – да се нешто не може доказати када за то не постоје аутентични историјски извори, већ само претпоставке! Међутим, променио си тему разговора на неке правне доказе и суђења. То значи да не разумеш о чему причам. Односно, покушаваш да докажеш да пошто је Хашки трибунал доносио пресуде на основу исказа сведока, нема потребе за аутентичним изворима за утврђивање ваљаности историјског догађаја.
Типичан антилогички приступ са елементима "whataboutism"-а.

 

[Amelica]

Не, добро знаш на шта мислим...немој да ми стављаш речи у уста...Рекао сам управо – да се нешто не може доказати када за то не постоје аутентични историјски извори, већ само претпоставке! Међутим, променио си тему разговора на неке правне доказе и суђења. То значи да не разумеш о чему причам. Односно, покушаваш да докажеш да пошто је Хашки трибунал доносио пресуде на основу исказа сведока, нема потребе за аутентичним изворима за утврђивање ваљаности историјског догађаја.
Типичан антилогички приступ са елементима "whataboutism"-а.

Kojim autentičnim izvorima?
Za tebe ne postoji nijedan izvor ako nije pismeno dokumentovan sa sve pečatom i potpisom.
Lijepo sam napisao da vojska vrlo rijetko izdaje pismena naređenja a nikad ih ne izdaje za likvidaciju civila. Iz toga si ti izveo zaključak da ako nema materijalnih dokaza, nema ni zločina.

Vidi, imaš selo x na teritoriji raskomadane Jugoslavije koje okupira bugarska vojska.
U tom selu za vrijeme okupacije ubijeno je xy civila.
Postoji komandant jedinice te vojske u čijoj zoni odgovornosti je, između ostalog, to selo.
Taj komandant je ratni zločinac jer je naredio, ili nije spriječio zločine nad civilima.
Da li je bio problem da se utvrdi u čijoj zoni odgovornosti je bilo područje gdje su izvršeni ratni zločini?

 

[Casual Observer]

Не, добро знаш на шта мислим...немој да ми стављаш речи у уста...Рекао сам управо – да се нешто не може доказати када за то не постоје аутентични историјски извори, већ само претпоставке! Међутим, променио си тему разговора на неке правне доказе и суђења. То значи да не разумеш о чему причам. Односно, покушаваш да докажеш да пошто је Хашки трибунал доносио пресуде на основу исказа сведока, нема потребе за аутентичним изворима за утврђивање ваљаности историјског догађаја.
Типичан антилогички приступ са елементима "whataboutism"-а.

Tipično velikobugarsko negiranje zločina počinjenih u ime “viših ciljeva”.

 

[Boris T]

Kojim autentičnim izvorima?
Za tebe ne postoji nijedan izvor ako nije pismeno dokumentovan sa sve pečatom i potpisom.
Lijepo sam napisao da vojska vrlo rijetko izdaje pismena naređenja a nikad ih ne izdaje za likvidaciju civila. Iz toga si ti izveo zaključak da ako nema materijalnih dokaza, nema ni zločina.

Vidi, imaš selo x na teritoriji raskomadane Jugoslavije koje okupira bugarska vojska.
U tom selu za vrijeme okupacije ubijeno je xy civila.
Postoji komandant jedinice te vojske u čijoj zoni odgovornosti je, između ostalog, to selo.
Taj komandant je ratni zločinac jer je naredio, ili nije spriječio zločine nad civilima.
Da li je bio problem da se utvrdi u čijoj zoni odgovornosti je bilo područje gdje su izvršeni ratni zločini?

Опет си скренуо са теме. Питање је било како доказати да је бугарска војска намерно убијала Српкиње. Другим речима, да ли је постојао план стрељања женске популације у Србији.
Рекао си да у војсци није било писмено наређење за такве ствари, највероватније је то било усмено наређење. Па баш због тога, ово није доказ, то је премиса.

 

[ZabranjeniLegenda]

Jel treba da volimo Bugare zbog svega što su uradili na teritoriji Srbije u dva rata?

Jel treba Svajcarska da voli Srbe posle svega sto je Djokovic ucinio Federeru?

 

[Boris T]

Iz toga si ti izveo zaključak da ako nema materijalnih dokaza, nema ni zločina.

Тенденциозна интерпретација, нигде нисам тако нешто рекао. Мораш схватити да се нешто за шта се само може претпоставити да се догодило не може назвати чињеницом из историографске перспективе.
Управо из тог разлога се неки догађаји и детаљи описани у чланцима на интернету не могу сматрати историјском истином, јер за њих не постоје статистике и доказни материјал.

 

[Boris T]

Tipično velikobugarsko negiranje zločina počinjenih u ime “viših ciljeva”.

Нико није оспорио чињеницу да је било војних злочина које су починиле бугарска војска и паравојне формације ВМРО.
Али ове злочине такође не треба предимензионирати. За такве монструозне бројке нема основа.
99% садржаја који си објавио је апсолутно копирање интернет текстова и није намењен да пружи нове изворе или детаље о овим догађајима, већ да тражи колективну кривицу код Бугара. Тема нема историјску вредност, јер у њој нема тумачења аутентичних извора, већ политичка препричавања и лична мишљења пуна говора мржње.

 

[Casual Observer]

Нико није оспорио чињеницу да је било војних злочина које су починиле бугарска војска и паравојне формације ВМРО.
Али ове злочине такође не треба предимензионирати. За такве монструозне бројке нема основа.
99% садржаја који си објавио је апсолутно копирање интернет текстова и није намењен да пружи нове изворе или детаље о овим догађајима, већ да тражи колективну кривицу код Бугара. Тема нема историјску вредност, јер у њој нема тумачења аутентичних извора, већ политичка препричавања и лична мишљења пуна говора мржње.

Osporava se svaki čas da se uopšte desilo, u Bugarskoj štampi i javnosti i u potpunosti, a povremeno i vas dvojica ovde i tu nema nikakve diskusije.

Uostalom pročitaj šta si o tome pisao samo na ovoj strani.

 

[Casual Observer]

Нико није оспорио чињеницу да је било војних злочина које су починиле бугарска војска и паравојне формације ВМРО.
Али ове злочине такође не треба предимензионирати. За такве монструозне бројке нема основа.
99% садржаја који си објавио је апсолутно копирање интернет текстова и није намењен да пружи нове изворе или детаље о овим догађајима, већ да тражи колективну кривицу код Бугара. Тема нема историјску вредност, јер у њој нема тумачења аутентичних извора, већ политичка препричавања и лична мишљења пуна говора мржње.

Da ne osporavaš da su zločini počinjeni ti ne bi ovde po sto puta zahtevao da se tema zatvori niti bi konstataciju činjenica nazivao “govorom mržnje”.

Da nije tvojih ličnih (i tvog istomišljenika sa titulom kana) konstantnih šovinistickih ispada prema Srbima, negiranja samog postojanja Srba i širenja maksimalističke velikobugarske propagande (npr nebuloza o “Bugarima u Pomoravlju, Nišu, Smederevu, Kruševcu” i slično) niko se ovde ne bi ni bavio Bugarskom i Bugarima.

 

[Boris T]

konstataciju činjenica nazivao “govorom mržnje”.

Баш тако. Користиш тему да подстичеш антибугарска осећања објављујући све врсте интернет чланака, као и своје личне оптужбе против бугарског народа за признавање колективне кривице. Ова тема не може бити историјска, а наслов треба да буде – „Шта је говор мржње“
На било ком другом европском форуму одавно би добио прилично дуг бан.

 

[Casual Observer]

Баш тако. Користиш тему да подстичеш антибугарска осећања објављујући све врсте интернет чланака, као и своје личне оптужбе против бугарског народа за признавање колективне кривице. Ова тема не може бити историјска, а наслов треба да буде – „Шта је говор мржње“

На било ком другом европском форуму одавно би добио прилично дуг бан.

Ne lupaj, ovde neprekidno provociraš svojim sanstefanskim ludostima a njihovo odbacivanje proglašavaš za “govor mržnje” i “antibugarizam”.

Što se tiče vaših “evropskih snova”, u EU se uvodi kvalifikovana većina za odlučivanje, baš zbog vas i vaših ambicija. Sanstefanske frustracije ≠ realna moć.

Tiddler je inače kolokvijalni izraz za sitnu ribu, tj za one što primaju pomoć, i bez prava veta.

 

[Casual Observer]

Опет, не постоји аутентични извор за ове тврдње, осим неких интернет чланака на на српском простору. Све наведено је засновано на претераним претпоставкама и своди се на чисти говор мржње какав смо видели од Горана Симеуновића пре 2 године и за шта је уследио дипломатски одговор и реакција Европског парламента. Да би се доказало да су жене посебно злостављане, мора постојати писмена наредба команде или неки документ који описује ове радње.
Истина је да је војна управа у Моравском инспекторату била прилично сурова, као и да примена кривичних закона током рата није правила разлику између мушкараца и жена. Све остало што си објавио су опет ствари које се не могу доказати јер не постоје оригинални документи за такву намеру од стране команде.
Ипак, долазимо до тога да овим објавама овде није место, па ни у политичком подфоруму, јер предимензионирањем злочина, распирују мржњу према суседном народу. Не знам зашто многи људи овде не могу, а неки не желе да то разумеју.

Ti ovde neprekidno iznosiš svoja najnežnija srbomrzačka osećanja a kad ti se argumentovano odgovori onda počinješ da lupetaš o “raspirivanju mržnje prema susednom narodu”.

 

[Casual Observer]

 

[Casual Observer]

Teror i prisilna bugarizacija na jugu Srbije u Velikom ratu​

Nikola Janić
7. juna 2021.

Savremenici su u svojim zapisima ostavili užasne slike okupatorskog trogodišnjeg prisustva u Srbiji. Pogotovo su strahovite posledice ostale u krajevima obuhvaćenim Topličkim ustankom. Žitelji sela ostali su bez stoke, zemljoradničkih sprava, alata i mašina, nameštaja i pokućstva. Veliki broj kuća je bio porušen, sa razgrađenim dvorištima, porušenim stajama, vajatima i kačarama, sa uništenim voćnjacima i baštama.

Nemaštinu, glad i bolesti je pratio strah od deportacije, mučenja, silovanja i drugih različitih vidova zločinačkih postupaka, kao i sistematske represalije kao što su dodatni nameti i globe, bugarizacija stanovništva… Pojave kao što su špijuniranje i potkazivanje, ratno profiterstvo, postale su takođe deo svakodnevnice na Jugu Srbije.

Seljanke na Kamenom trgu u Nišu 1916.

Tokom 1916. godine teror i zlostavljanje se pojačavaju. Na jugu Srbije bugarske okupacione vlasti primenile su sistem sabirnih logora, deportovanje srpskog civilnog stanovništva u obližnje opštinske centre, varoši i gradove. Raseljavali su čitava sela u Jablanici, Kosanici, Toplici i leskovačkom kraju. Marta i aprila 1917. godine formirano je 150 sabirnih logora na području Kosanice, Jablanice, Puste Reke i Toplice u kojima su deportovali i raseljavali porodice. U sabirnim logorima je umrlo od mučenja, bolesti i gladi 1.250 lica, mahom dece i staraca. Veći broj žena, dece i devojaka Bugari su silovali.

U mnoštvu represivnih mera protiv srpskog stanovništva, u bugarskoj okupacionoj zoni bila su vršena i javna vešanja i šibanja ljudi, kao jedan poseban vid egzekucije i način za vršenje psihičkog pritiska.

Lobanje i kosti 3000 zverski pobijenih Srba u Surdulici

Bugarska nasilja nad stanovništvom vršena su u kontinuitetu tokom čitavog perioda okupacije. A da su nasilje i zlostavljanja bili krajnje surovi, pokazuje i činjenica da su se nad njima zgražavali i pojedini pripadnici bugarskih okupacionih snaga. U tome je najviše otišao poručnik Ingilizov, komandir treće čete 17. dopunskog bataljona, koji je početkom 1918. godine u telefonskom izveštaju iz Grdelice – obavestio pretpostavljene u Vlasotincu da su postupci nekog potporučnika Petkova „neizdrživi“, da se „stanovništvo tuče, peče na založenim pećima, veša“, i da „ima ljudi u postelji koji povraćaju krv“. Poručnik je molio „za brz odgovor da se učini kraj anarhiji koju je on stvorio“.

Prisilan kuluk Srba na pruzi u selu Grejač kod Aeksinca, 1916.

Špijuniranje i potkazivanje: Najveću moru za stanovnike predstavljalo je špijuniranje i potkazivanje, jer se time stvarao osećaj opšte nesigurnosti i postepeno razarao moral stanovništva. Policijske i obaveštajne vojne službe su sakupljale podatke o sumnjivim licima i njihovom radu, o sakrivenom oružju i predmetima vojničkog porekla, slali ljude pred sudove, u zatvore i internaciju. U svim mestima su raspoređeni agenti koji su imali zadatak da vrbuju doušnike u svim slojevima stanovništva. U Prokuplju su ostali upamćeni „detektivi“ Bičev, Nikolov i Ćeranov, poznatiji od imenom „Doktor“. Oni su birali ljude koje su potkazivali, zatim su ih zatvarali u zatvore, maltretirali i ucenjivali. Cena otkupa je bila visoka.

Pljačka stanovništva je bila stalna praksa, kako vojnih tako i civilnih vlasti. Ona je vršena u svakoj prilici i tesno je vezana za rekviziciju. Svojevrstan vid pljačkanja predstavljalo je novčano kažnjavanje stanovništva. Kazne su, uz izdavanje priznanica ili bez njih, izricali ili naplaćivali pojedinci ili pojedine institucije bez ikakvih kriterijuma.

Jedan od vidova pljačke koji su sprovodili zvanični organi ili institucije Bugarske predstavljalo je prisvajanje novca od srpskog stanovništva. Taj novac je dospevao službenim putem, ali – umesto da bude uručen onome kome je upućen – jednostavno je prisvajan. U nizu institucija koje su uzimale novac posebno mesto pripadalo je Bugarskoj narodnoj banci. Ona je prisvajala novac Srpskog crvenog krsta, koji je sa Krfa upućivan kao pomoć pojedinim porodicama u Srbiji.
Ratni profiteri: Život pod okupacijom doveo je do relativizacije moralnih normi i slabljenja kriterijuma vezanih za poslovnu saradnju srpskih privrednika sa bugarskim vlastima. Pojedini trgovci i zanatlije počeli su da se ponašaju praktično. Najveći broj trgovaca je nastavio svoj predratni posao. Drugi su „razvili“ posao sa okupacionim, bugarskim vlastima, kao vojni liferanti.

Većina stanovnika gradskih naselja ostala je bez posla i mogućnosti da zaradi za život. U bugarskoj okupacionoj zoni Morava pljačka je uzela tolike razmere da su već nekoliko meseci po okupaciji žene bile prinuđene da idu u obližnja sela i prose.

I na selu je stanje bilo teško, jer je okupator odnosio zrnastu hranu, kudelju, tkanine i predmete od bakra i metala, a odvodio je konje, volove, ovce, naročito svinje, pa čak i steone krave. Šume su posečene, a građa odneta na frontove. Narod je bio prinuđen na dovijanje u skrivanju životnih namirnica. Ukopavao je u zemlju žito u buradima tako što je u njima prvo sagorevao slamu zbog vlage i zatim žito zatrpavao zemljom. Stoka je sakrivana po obližnjim šumama.

Bugari su u leto 1917. godine popisali sve njive pod pšenicom, raži i ovsem i naredili da se ova letina isporuči bugarskoj vojsci. Čak su iz Bugarske doveli svoje poljake i čuvare polja „žitare“ koji su obilazili njive i seljake i određivali ko će koliko dati pšenice, ovsa, raži, ječma ili kukuruza. Oni koji bi nešto sakrili bili bi batinani, hapšeni i zatvarani u zatvor. Posle mučenja, uz otkup, bili bi puštani kućama. Mnoge seljake su ubili, a njihove žene i kćeri silovali. Za vreme velike gladi, u proleće 1917. godine, mnoge žene su prosjačile da bi othranile decu.

Prilike u Leskovcu odslikavaju beleške D. Trajkovića: „Nezaposlena, jer fabrike nisu radile, kao većinom ni zanati, radnička sirotinja je teško živela, više gladna no sita, naročito sušne 1917. godine koju je pogodila i pljačka po selima iz kojih je bilo učesnika u Topličkom ustanku. Te godine srećni su bili oni siromasi koji su mogli da dođu do kojeg kilograma projinog brašna da od njega i koprive naprave pljeskanik, koji se zvao i „pita pljeskanica“. I drugi savremenik je zabeležio slično: „parče proje sa pekmezom od šljiva koje su majke kuvale i čuvale u ćupovima, bilo je tih godina i hleb nasušni i praznični kolač.“


https://www.koreni.rs/teror-i-prisilna-bugarizacija-na-jugu-srbije-u-velikom-ratu/

 

[Casual Observer]

Bugarizacija Srba pod okupacijom​

Ministarstvo prosvete Bugarske vodilo je politiku bugarizacije Srba. Bugarsko sobranje „dotiralo je velike sume novca za otvaranje bugarskih škola u okupiranim krajevima, koje kao `buktinje` treba da ozare um njihovih novih saplemenika“. U tom cilju, „po budžetu od 24. novembra 1916. godine izglasana je suma za 270 osnovnih škola, za 450 učitelja i 350 profesora“, a 100.000 leva „dotirano je za novine i knjige, koje bi se imale besplatno rasturati po narodu“. Pored ovoga, za finansiranje škola u okupiranom delu Srbije korišćena su i sredstva opštinskih budžeta, što je padalo i na teret lokalnog stanovništva. To potvrđuje i podatak da „svi učitelji u varošima dobijaju po 40 leva mesečno od opštine“.

Učitelji koji su dovedeni iz Bugarske delovali su u skladu sa politikom ministarstva da se stanovništvo u okupiranim teritorijama Srbije tretira kao bugarsko. Kao rezultat toga, „prilikom otvaranja bugarskih škola u Nišu“, izvesni Čapranikov „držao je govor da deca koja su bila pod Srbima nisu Srbi, nego Bugari i da imaju postati dobri Bugari.

Za sve vreme bugarske okupacije trgovački promet robe i proizvoda je zamro u varošima na jugu Srbije. Bugari su zaveli policijsku torturu, da se bez njihove objave nije moglo iz grada izaći ili u grad ući. U Leskovcu je seljacima bez objave bio strogo zabranjen ulazak u „grad Leskovac na Moravi“. Pijace su obavljale mali promet jer je u opticaju bio bugarski lev. Malo je bilo seljaka koji su na gradsku pijacu donosili svoje poljoprivredne proizvode.

Na ulasku u grad Bugari su ih pljačkali i „rekvirirali“ im robu, uz ucene i batine. Nije bilo dovoljno hleba, mleka, masti, mesa ni drugih životnih potrepština. Čak nije bilo ni tekstila, odeće i obuće. Za vreme okupacije grad je tavorio. No, i pored policijskog nadzora, promet soli, gasa, šećera i kafe i obuće obavljao se noću, „ispod tezge“. Seljaci su preko „veze“ ulazili u grad i ilegalnim kanalima snabdevali se lekovima i nužnim artiklima.

Strah od gladi, bolesti, internacije, zatvora i raznih vrsta maltretiranja od strane okupatora, obeležio je svakodnevni život ogromne većine Srba, onih koji su ostali u okupiranoj otadžbini i na svojoj koži osećali tešku sudbinu porobljenog stanovništva. Težak život i nemaština koja se često graničila sa bedom bila je stvarnost svakog pojedinca.

Svaki život predstavljao je istoriju za sebe, ličnu dramu, kao i deo porodične tragedije stotine hiljada srpskih porodica. Okupaciona bugarska uprava doprinela je svojom okrutnošću i svojom bezobzirnošću, da to dostigne nivo tragedije čitavog jednog naroda i da ga, na kraju rata, ostavi bukvalno na ivici njegove ljudske, materijalne i istorijske egzistencije.

---

Tekst je deo kataloga izložbe prikazane u Galeriji Radio-televizije Srbije „Jug Srbije 1914-1918“ čiji su autori istoričari Mira Ninošević i Veroljub Trajković, viši kustosi Muzeja u Leskovcu.

Izložba je realizovana u saradnji muzeja u Leskovcu, Nišu, Pirotu, Vranju i Prokuplju.

Izvor: Zločini nad Srbima

 

[Casual Observer]

 

[Boris T]

То што се неко не сећа или слабо сећа значи да се то није ни десило вероватно!
Манифестација поводом Топличког устанка се организује сваке године у Прокупљу.

Када ће бити организоване манифестацје у част хиљадама жртава у Македонији и Албанији које је Србија претукла током Балканских ратова и окупације Македоније 1913-1945?

 

[Boris T]

Бизарно је да у Србији постоје аутори као што су Видановић и Писарија, који своју каријеру граде на догађајима попут бугарске окупације. Штавише, подаци изнесени у оваквим радовима су, благо речено, контроверзни.

 

[Лекизан]

Када ће бити организоване манифестацје у част хиљадама жртава у Македонији и Албанији које је Србија претукла током Балканских ратова и окупације Македоније 1913-1945?

Онда када се Бугарска одрекне претензија на Македонију и друге српске земље.