Бугарски ратни злочини у окупираној Србији 1915-1918

Када ће бити организоване манифестацје у част хиљадама жртава у Македонији и Албанији које је Србија претукла током Балканских ратова и окупације Македоније 1913-1945?
Онда када се Бугарска одрекне претензија на Македонију и друге српске земље.
 
Онда када се Бугарска одрекне претензија на Македонију и друге српске земље.
Када је Македонија била српска земља? А у ком сну ти је ова фантазија?
 
претензија на Македонију
А када ћеш научити нешто ново овде на овом форуму? Ове будалаштине које стално овде пишеш држе те у некој клиничкој еуфорији, сам немаш знање из области језика, бацаш лајк на постове које не разумеш, а онда кад те нешто питам, не можеш да одговориш. Обично ме тролујеш у коментарима... али садa си тих као миш, јел ниси?
 
Poslednja izmena:
Када је Македонија била српска земља? А у ком сну ти је ова фантазија?
А када ћеш научити нешто ново овде на овом форуму? Ове будалаштине које стално овде пишеш држе те у некој клиничкој еуфорији, сам немаш знање из области језика, бацаш лајк на постове које не разумеш, а онда кад те нешто питам, не можеш да одговориш. Обично ме тролујеш у коментарима... али садa си тих као миш, јел ниси?
Када ћеш научити да ове твоје провокације и великобугарска пропаганда овде не пролази и да си пометлан кад год си хтео да изиграваш дрвеног адвоката бугарским шовинистима и мегаломанима.
Када ће бити организоване манифестацје у част хиљадама жртава у Македонији и Албанији које је Србија претукла током Балканских ратова и окупације Македоније 1913-1945?
Шта рећи, дно дна.
 
Када ћеш научити да ове твоје провокације и великобугарска пропаганда овде не пролази и да си пометлан кад год си хтео да изиграваш дрвеног адвоката бугарским шовинистима и мегаломанима.
Када ћеш схватити да када је тема о Бугарској да је оно што сматраш провокацијом и пропагандом само твоја лична предрасуда?
 
Poslednja izmena:
Када ћеш схватити да када је тема о Бугарској да је оно што сматраш провокацијом и пропагандом само твоја лична предрасуда?
Колико видим није.

Ако је тема о Бугарској онда се држи Бугарске, а не Србије и Македоније и бугарских влажних снова о истима.
 
Шта рећи, дно дна.
Топло ћу ти препоручити да будеш опрезнији са оваквим оценама да се не бих враћао и поново цитирао твоје детињасто резоновање и апсурдне тврдње у неким другим темама. Људи су ти се ионако смејали.
 
Топло ћу ти препоручити да будеш опрезнији са оваквим оценама да се не бих враћао и поново цитирао твоје детињасто резоновање и апсурдне тврдње у неким другим темама. Људи су ти се ионако смејали.
Dno dna je isuviše blag opis tvojih izjava.
 
Када ћеш схватити да када је тема о Бугарској да је оно што сматраш провокацијом и пропагандом само твоја лична предрасуда?
Otkad je to Bugarska postala mera svih stvari?
 
Poslednja izmena:
Бизарно је да у Србији постоје аутори као што су Видановић и Писарија, који своју каријеру граде на догађајима попут бугарске окупације. Штавише, подаци изнесени у оваквим радовима су, благо речено, контроверзни.
Blago rečeno kontroverzno je jedini to što se vi obožavatelji Ferdinanda I i Borisa III uopšte tolerišete na forumu.
 
Друштво против Срба била је бугарска антисрпска организација основана 1897. године у Солуну у тадашњем Османском царству. Оснивач организације је Дамјан Груев, члан Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО). Циљ организације је било смакнуће утицајних Срба у османској Македонији, како би се одржала бугарска пропаганда у тој области.

Организација је основана у Солуну 1897. година на иницијативу Дамјана Груева,[1]професора у бугарској гимназији у Солуну.[2] Била је изданак ВМРО.[2] Настала је као резултат напретка српске заједнице у Македонији.[3] Бугарска пропаганда није била у стању да сузбије српски напредак културним средствима, нити шпијунажом.[3]Отварање српских школа у османској Македонији сусретало се са протестима, тучама и нередима које су организовали антисрпски Македонци.[4] Српски учитељи и ученици ових школа су застрашивани и нападани.[4] Организација је отворено позивала на насиље над Србима; у бугарском часопису из Солуна, Народно право, у чланку „Бугарски образовни рад у Македонији” (буг. Блгарското учебното дело в Македониӑ)[3] речено је: „Србе треба огњем и мачем истребити из Македоније” (1897).[3][5][2] Организација је спроводила убиства Срба, углавном у Македонији.[6]Жртвама су ножем урезан крст на челу.[6]Прва жртва са урезаним крстом пронађена на улици у Солуну био је професор српске гимназије Илија Пејчиновски.[2]Организација је до 1902. године извршила убиства најмање 43 особе, док је рањено 52, а то су били власници српски школа, учитељи, свештеници Српске православне цркве, као и други значајни Срби у Османском царству.[7] До 1905. године, бугарски агенти су убили више од 500 Срба у Старој Србији и Македонији.[1]


Референце:​

Maćedonija i Maćedonci: putopisne beleške sa geografiskom, etnografskom...1906. стр. 175. „То су учин ли агенти „Друштва против Срба“ основаног У Солуну иницијативом проф. Лам. Грујева са задатком да „Србе треба огњем и мачем истребити из Маћедоније“ (в. . Нар. Права“ у Софији 1897. г.) То Друштво је до сад (1897–195 г.) у славу „српско-бугарског братства“ поубијало преко 500 најугледни их Срба у Маћедонији и Старој Србији. (Списак погинулих изаћиће у овој књизи). У повећем селу Моносишову множи се број присталица Егзархије и протестанске вере, јер струмски митрополит Грк, никако неће да дозволи словенско богослужење у том чисто словенском селу. Овде су хтели држати ...
  • 297. Mouton. 1973. стр. 152. „Sometime around 1897, "A Society against Serbs in Thessalonica" was founded which seems to have been responsible for a number of acts of violence. The opening of Serbian schools was met with protest demonstrations, fights, and riots on the part of anti-Serb elements of the Macedonian population. Numerous students and teachers from these schools were intimidated and assaulted.
  • ^Ivanić 1902, стр. 112.
  • ^Hadži Vasiljević 1928, стр. 14.


Slavistic printings and reprintings. 297. Mouton. 1973. стр. 152. „Sometime around 1897, "A Society against Serbs in Thessalonica" was founded which seems to have been responsible for a number of acts of violence. The opening of Serbian schools was met with protest demonstrations, fights, and riots on the part of anti-Serb elements of the Macedonian population. Numerous students and teachers from these schools were intimidated and assaulted.
  • Maćedonija i Maćedonci: putopisne beleške sa geografiskom, etnografskom... 1906. стр. 175. „То су учин ли агенти „Друштва против Срба“ основаног У Солуну иницијативом проф. Лам. Грујева са задатком да „Србе треба огњем и мачем истребити из Маћедоније“ (в. . Нар. Права“ у Софији 1897. г.) То Друштво је до сад (1897–195 г.) у славу „српско-бугарског братства“ поубијало преко 500 најугледни их Срба у Маћедонији и Старој Србији. (Списак погинулих изаћиће у овој књизи). У повећем селу Моносишову множи се број присталица Егзархије и протестанске вере, јер струмски митрополит Грк, никако неће да дозволи словенско богослужење у том чисто словенском селу. Овде су хтели држати ...
  • Đurić, Veljko Đ.; Mijović, Miličko (1993). Ilustrovana istorija četničkog pokreta. Narodna knj. стр. 63. „Из У нутрашњеОрганизације родило се Друштво Против Срба коме је циљ био још јасније опредељен; убиство. "Да огњем и мачем искорени Србе из Македони- је", отворео је тада бугарски лист Народно Право написао. На лешевима жртава налажен је увек знак крста на челу. Извршиоци ових убистава били су најчешће најмљени циглари из Кукуша. Организатор и вођа ове акције био је Дамњан Грујев, професор бугарске гимназије у Солуну, који је доцније постао комитски војвода. Прва жртва њихова, чије је тело са урезаним крстом на челу нађено једног јутра у забаченој улици солунској, био је Илија Пејчиновски, професор српске гимназије. После његове смрти цела 1897 година испунила се успоменама на убиства. По друмовима, по улицама, у селима, налажени су мртви наши људи. Свој ужасни посао организација је вршила смишљено, систематски и непрекидно ...
  • Hadži Vasiljević, Jovan (1928). Četnička akcija u Staroj Srbiji i Maćedoniji. Belgrade: Sv. Sava.
  • Ivanić, Ivan (1902). Iz Crkvene Istorije Srba u Turskoj. стр. 112. „Оснивање „Друштва против Срба у Солуну", или правилније „Друштва за убијање Срба" са де- визом „Србе треба огњем и мачем истерати из Маћедонији", (в. софијска „Народна Права" од 1897 године), последица је бугарског ...
  • Ivanić, Ivan (1908) [1906]. Maćedonija i maćedonci ... Štampa Savića i komp. стр. 466. „Та су средства мучка убиства, која над угледнијим Ср- бима, учитељима и свештеницима српским у Маћедонији из- вршује бугарска пропаганда преко „Друштва за убијање Срба" (или правим именом „Друштва против Срба"), којеје са седиштем у Солуну основано 1897 год. Оснивање тога друштва са тим убилачким циљем била је последица све јачег напредовања Срба у Маћедонији, па како томе напредовању Бугари нису могли стати на пут културним средствима, а још мање шпијунажом, ... против Срба" у Солуну, као што је то отворено признао бугарски лист у Софији, „Народни Права", још 1897 год. Да ово друштво није творевина „српске маште и нахалности", већ да оно у истини постоји, то показује један чланак ...
  • Miletić, Milan (1997). Božija kuća. BIGZ.
 
Опет чаршијско паламуђење – постоји очување tl,dl у неким дијалекатским облицима глагола, посебно у прелазним говорима источне Србије и западне Бугарске: на пример „искрадла“, „уплетла“ – али ови облици не показују континуитет од српског језика, већ су ретроградирали под утицајем облика глагола у презенту: „искрадем“, „уплетем“. Да не говоримо да се чак и у неким дијалектима око Софије може чути облик „искрадла“.
Иначе, ево реконструисане поделе дијалеката - oвде нема ни изблизу онога о чему причаш.

Pogledajte prilog 1482197
Паламудиш ти лично - ево како је изгледала бугаризација Ћуприје: ти и @Nenad1331 овде форсирате управо такву идеологију. Он то и оправдава, на сва уста:

8227DD97-8D7D-41FA-B85E-B9C73803ED1D.png

FE4FC222-25E5-4338-9450-0A547EB306D9.png
 
Najveća zabluda je da je Rusija kumovala velikobugarskoj ideologiji - nije. Otac velikobugarske ideologije je Pajsije Hilandarac. Kad god se on pomene treba se setiti Ferdinanda I i genocida nad Srbima:


И у Великом рату, као и у Другом светском рату у Ћуприји је постојала бугарска окупациона власт. Зашто су Немци уступали Бугарима Ћуприју?

Није сачувано много писане документације о претходним временима поред Велике Мораве. Бугари су се својски потрудили да спале све што је било могуће да се спали – документа, слике, пореске књиге, црквене књиге…

Током Великог рата скоро сви Ћупричани су били прекрштени у Бугаре, једноставно је сваком презимену обрисано оно „ић“, па су Поповићи постали Попов, Узуновићи Узунов, Богдановићи Богданов, Живковићи Живков…
У то време, док су се ћупријски студенти у Београду окупљали у Синђелићевом сокачету, Тито је спроводио самоуправљање и мењао устав, а у гимназијским уџбеницима је о Првом светском рату постојао само један, наглашено само један, пасус са неколико реченица. Због тога је „Српска трилогија“ Стевана Јаковљевића била једини писани извор информација о страдању Срба. Наравно, памтиле су се и приче које смо слушали од својих баба и деда.

С нама је био много добар другар који је имао право бугарско име и презиме. Наравно да смо га волели као брата. Ни он није знао о историји српско-бугарских односа, о Првом и Другом балканском рату, о Санстефанском споразуму и Берлинском конгресу, о утицају Русије на стварање Велике Бугарске на рачун малене Србије.
 
Бизарно је да у Србији постоје аутори као што су Видановић и Писарија, који своју каријеру граде на догађајима попут бугарске окупације. Штавише, подаци изнесени у оваквим радовима су, благо речено, контроверзни.
Bizarno je što se u Bugarskoj uči o “etničkim Bugarima” na obalama Save.
 
Када ће бити организоване манифестацје у част хиљадама жртава у Македонији и Албанији које је Србија претукла током Балканских ратова и окупације Македоније 1913-1945?
Kakve “hiljade žrtava”?! Kakve “okupacije Makedonije”?! Primitivna velikobugarska laž smišljena da bi se skrenula pažnja sa sopstvenih genocidnih zločina nad Srbima.

9DF73574-46AD-417E-9E80-95A3E92825D4.jpeg
 

Prilozi

  • 2014_2_03_Koljanin.pdf
    232,3 KB · Pregleda: 0
Када ће бити организоване манифестацје у част хиљадама жртава у Македонији и Албанији које је Србија претукла током Балканских ратова и окупације Македоније 1913-1945?
кад ви будете победници у рату
 
Када је то тема која је постала бизнис у Србији, можете писати било шта, без апсолутно икаквог доказа, па и такве измишљотине како је 8 хиљада деце и жена продато у ропство Турцима.
Još jednom, “biznis u Srbiji”, dabome, valjda bi nekako da kaźeš da ne sme da se pominje bugarski plan za satiranje srpskog elementa?
8D4BDCF6-056C-43E8-8499-1C3FBE6EA73A.jpeg
8D4BDCF6-056C-43E8-8499-1C3FBE6EA73A.jpeg

E81B4B04-20D4-49AB-AE44-23C404DC0132.jpeg
 
Još jednom, “biznis u Srbiji”, dabome, valjda bi nekako da kaźeš da ne sme da se pominje bugarski plan za satiranje srpskog elementa?
Pogledajte prilog 1495605Pogledajte prilog 1495605
Pogledajte prilog 1495606
нису то ти бугари данас, ови бугари нас воле и ми сарађујемо са њима одговор је једног мог познаника који често борави у бугарској и који је развио "бизнис" тамо
 
О злочинима треба говорити из другачије перспективе, односно из перспективе одавања почасти жртвама, обележавања годишњице, а не као изговор да се неко оптужује на националној основи. Подсећам да је тема Историја Бугара, а ако хоћеш да пишеш о злочинима – за то постоји посебна тема.
Deo bugarske istorije su i metode bugarizacije koju je primenjivala Egzarhija koja nije prezala ni od organizovanja ubistava, inače pomenutu bugarsku crkvenu organizaciju, tj Bugarsku Egzarhiju i bugarske škole u Makediniji su vodili ljudi koji su izdavali naređenja četama VMRO.

Ovo je deo spiska Srba pobijenih u Kumanovskom srezu zbog pružanja otpora bugarizaciji:

Srbi-u-kumanovskom-srezu-Dušica-Bojić-203-208_page-0001.jpg
Srbi-u-kumanovskom-srezu-Dušica-Bojić-203-208_page-0002.jpg
Srbi-u-kumanovskom-srezu-Dušica-Bojić-203-208_page-0003.jpg

Srbi-u-kumanovskom-srezu-Dušica-Bojić-203-208_page-0005.jpg
Srbi-u-kumanovskom-srezu-Dušica-Bojić-203-208_page-0004.jpg
Srbi-u-kumanovskom-srezu-Dušica-Bojić-203-208_page-0006.jpg


Iz dela:

Srbi u Kumsnovskom srezu, Dušica Bojić. Link:

https://imus.org.rs/wp-content/uploads/2020/03/Srbi-u-kumanovskom-srezu-Dušica-Bojić.pdf
 
нису то ти бугари данас, ови бугари нас воле и ми сарађујемо са њима одговор је једног мог познаника који често борави у бугарској и који је развио "бизнис" тамо
Izvini, da li pratiš temu Istorija Bugara?
 

281 srpski vojnik svirepo je ubijen u Valandovskom pokolju: Ranjene su ih klali u krevetima​

30/09/19 | 17:03 ≫ 13/04/23 | 13:52

Valandovski pokolj jedna je od mnogih tragedija sprskog naroda o kojoj se ne govori dovoljno. Čak 281 srpski vojnik stradao je na Veliki petak 1915. godine od ruke VMROterorista i bugarskih snaga. Njih skoro 5.000 udarilo je na 450 srpskih vojnika, od kojih su mnogi bili tek regrutovani dečaci, ranjenici i oboleli od tifusa. Njihova tela ostala su u Valandovu i okolini, unakažena i nakon smrti, sve da bi im mir bio ponovo oduzet 20 godina kasnije.

Ako vam pogled skrene sa glavnog puta, dok putujete iz Severne Makedonije u Grčku na more, na uzvišenju u selu Udovo, ugledaćete crkvicu, skrivenu u svojoj visini. U njoj se ne služe pričešća, svadbe i krštenja. Nije posvećena nijednom svecu.

Ovo čak i nije prava crkva, već kosturnica koja u svom podnožju čuva ostatke 2.281 srpskog vojnika, koji je mladost svesno žrtvovao za slobodu i nezavisnost svih nas. Samu kosturnicu čuva Zoran Stamenković Moravac, a sa njom i sećanja na taj 20. mart 1915. godine, kada su bugarske neprijateljske čete napale srpske jedinice i masakrirale sve one koji su im pali pod ruku.

- Posle velikih pobeda na Ceru i Kolubari dolazi 1915. godina, vrlo tragična za našu zemlju. Pored najezde neprijatelja i povlačenja vojske i vlade na jugu, zadesio nas je i tifus, bolest koja je odnela više od 150.000 Srba. I ovaj prostor kuvao je od nemira. Od samog početka rata Bugari su vršili stalne upade duž srpsko-bugarske granice, obično na stražarska mesta i karaule. Ipak, danas se zna da je ovaj napad bio organizovan od strane bugarske vlade, mada su sami počinioci pokolja bili članovi VMRO partije.Vođe napade bili su Todor Aleksandrov i Aleksandar Protogerov, aktivni oficiri bugarske vojske, koje su Austrijanci bogato platili da onesposobe prugu koju je ovde čuvala srpska vojska - rekao je Stamenković Moravac juče, prilikom polaganja venaca na ovo mesto stradanja.

PRAVOSLAVCI POKLALI PRAVOSLAVCE NA VELIKI PETAK

Kako kaže, po nekim saznanjima, oni su još od kraja 1914. godine planirali napad u Valandovo, grad koji se nalazi neladeko od Udova i tadašnje srsko-bugarske granice, uspostavljene nakon Balkanskih ratova.


- I sami pravoslavci, odabrali su da datum pokolja bude upravo najtužniji dan za sve hrišćane - Veliki petak. Dobro su se pripremili. Austrijska vlada slala im je naoružanje, tehničku podršku i ljude koji su ih obučavali kako da ruše mostove i održavaju komunikaciju. U grupi od 3.00 do 5.000 komita bilo je i ljudi iz okoline Valandova, koje je vezivaLo nezadovoljstvo podelom Makedonije nakon prethodnih ratova - objašnjava ovaj kustos i nastavnik istorije.

Bugarske komite rasporedile su se na Strumici, duž 34 kilometra, od Demir kapije do Dojranskog jezera. Zato istoričari ističu da Valandovski pokolj nije bio upad, već pravi napad.

- U selu Udovu i samoj varoši Valandovu bilo je oko 450 srpskih vojnika - mahom ranjenika i mladih kadeta. Nije im bilo teško da savladaju naše karaule i pogranične straže. I to bez jednog pucanja! Klali su ih noževima. Zato se taj napad i naziva Valandovski pokolj - kaže ovaj istoričar.
Naša vojska je ipak uspela da se konsoliduje i neravnopravnu borbu nekako održava, sprečavajući teroriste da unište prugu. A onda je došlo do preokreta.

- Zahvaljujući majoru Pavlu Blažariću, vojvodi Bistričkom sa Jarinja, bitka nije u potpunosti izgubljena. Blažarić je bio komadant obezbeđenja pruge od Skoplja do Đevđelije. Čim je čuo pucnjeve, pokušao je da prepliva Vardar, ali krajem marta reka je bila nadošla i hladna. Vratio se nazad, i most prešao ispod - držeći se rukama za grede. Uspeo je da dođe do stanice u Udovu i telegrafom pozove naše jedinice u Demir kapiji i Đevđeliji. Oni su ovde stigli brzo, oko 9 sati ujutru. Već do 10, 11 uspeli su da odgurnu brojnije teroriste i odbrane most na Vardaru - kaže Stanković.

Major Pavle Blažarić preokrenuo je tok napda i uspeo da odbrani most Foto: Telegraf

UBIJALI BOLESNE MLADIĆE U POSTELJI

Nažalost, u Vandalovu se nalazilo oko 120 srspkih vojnika. Mnogi među njima bili su bolesni ili tek u vojsku pristigli kadeti.

- Kada su VMRO komiti osvojili grad, 20 mladih regruta zaklani su u bolničkoj postelji. Toliko su bili krvnički nastrojeni, da su čak i onog koga je pogodio metak mrtvog sekli noževima - kaže on.

O tome svedoče fotografije koje su načinjene isti i naredni dan. Snimili su ih fotografi iz savezničkih misija. Na njima su prikazani unakaženi leševi, razbacani po celom gradu.

- Svedočenja kažu da su Toliko su bili svirepi. Ukupno 120 vojnika je poginulo je samo u Valandovu - kaže on.

Svoju "pobedu" opravdali su antisrpkim mitingom održanim istog dana u Valandovu. Sebi su pridobili 3.000 - 4.000 ljudi, pre svega Turaka, sa kojima su se povukli na bugarsku teritoriju.

Pavle Blažarić je sa svojim jedinicima uspeo da stigne u Valandovo, ali nažalost kasno.

Ubistva su bila svirepa Foto: Telegraf

- Samo je nekolicina preživela. Jedan sprski vojnik se sakrio u crkveni zvonik, a jedna žena u furunu... - prepričava kustos.

POKOLJ JE POSTAO AFERA

Tela stradalih se još nisu ni ohladila, a politika je počela da deluje. Valandovski knez počeo je da širi priču kako pokolj nisu počinili Bugari, već isključivo Turci, čije su čete tuda takođe harale.

- Događaj je vrlo brzo nazvan "Valandovska afera", jer Bugarska je u tom trenutku i dalje bila neutralna, no teško da njena vlada nije znala za upade koji se dešavaju u pograničnim područjima. Zvanično Bugarska je i dalje nije ratovala, mada je svima bilo jasno kojoj će strani da se privoli. I zaista, već u oktobru 1915. Bugarska nam je objavila rat - kaže Stanković Moravac.
Pored 261 vojnika, koji je stradao na Veliki petak, još 20 teško ranjenih nije izdražalo u narednim danima. Svih 281 sahranjeno je na lokalnom groblju, koje i dan danas nosi ime Srpsko groblje.

- Njihove kosti prenete su kasnije u ovu spomen-kosturnicu. Ona je podignuta na zahtev kralja Aleksandra, a po zamisli čuvenog Momira Korunovića. Otvorena je i osvećena 1. novembra 1936. godine, samo 10 dana pre Srpskog vojničkog groblja Zejtinlik. Tada su ovde preneseni ostaci još 2.000 naših vojnika koji su na postradali na prostoru Đevđelije, Strumice, Dorjana i mesta Negotino.Sve do 1941. godine u ovoj spomen-kosturnici, koja ima epitete crkve, nalazio se ikonostas, velelepan polilej (luster u crkvi), svećnjaci... Opela su se redovno održavala - kaže on.

No kada je izbio Drugi svetski rat ovo područje ponovo je napala Bugarska.Jednog dana njihove snage provalile su u kosturnicu, razgrabile sve što je bilo vredno i pritom oskrnavili grobove.

- Ostaci ubijenih bili su spakovani u kvalitetne vreće, pa potom u sanduke. Na svakom sanduku pisala su imena i mesto porekla stradalog. Ipak, kada su Bugari 1941. upali ovde, kosturnica je uništena. Svedočenja kažu da su polomili sanduke, iz lobanja iščupali zlatne i srebrne zube, i pokrali vreće u kojima su bile kosti, kako bi od njih sebi sašili košulje. Imena su se tada zagubila, a za sve ove godine oko 30 smo uspeli da pronađemo. Daće Bog da ih nađemo sve, jer zaslužuju da im nađemo imena. Zaslužuju da se jednog dana ispred ove kosturnice nađe tabla na kojoj će pisati ko su ovi junaci bili - kaže Stamenković Moravac, koji dodaje da se ovde svakog Veliko petka služi opelo, doduše bez sveštenika, što uslovljavaju dnevne političke okolnosti.

KOSTURNICU JE POTREBNO OBNOVITI

Počast stradalima juče su na ovom mestu odali državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić, delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koju je predvodio brigadni general Siniša Kresović, ambasadorka Srbije u Severnoj Makedoniji Dušanka Divjak-Tomić, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Duško Milunović.

Državni sekretar Antić izrazio je nadu da će Vlada Srbije biti u mogućnosti da ovu spomen-kosturnicu obnovi, te da će to "postati mesto na kome će srpska deca učiti svoju istoriju, jer se ona na takvim mestima razume bolje nego iz bilo kog udžbenika".

Oni koji kosturnicu čuvaju, raduju se tome. Voleli bi, kažu, da ovde ponovo videostatke ikonostasa i ikonekoje pri upadu 1941. nisu bile odnesene.

- Hvala Bogu, svake godine ovde dolazi sve veći broj posetilaca. Znam da svi žure da se okupaju ili vrate kući, ali sve više ih svraća. Mi smo tu tik do puta. Verujem da bi još više došlo, samo kada bi znalo za nas - kaže Stamenković Moravac.

(D.Savanović/ d.savanovic@telegraf.rs)

https://www.telegraf.rs/vesti/srbij...vskom-pokolju-ranjene-su-ih-klali-u-krevetima
 
Primitivizam pojedinih bugarskih vojnika, kao i sistematsko podstrekivanje svih zamislivih zločina nad srpskim narodom su doveli do toga da su bugarske jedinice u Jugoslaviji i Grčkoj počinile više zločina silovanja u odnosu na svoju brojni sastav nego bilo koji drugi okupator u Evropi:


Сексуално насиље и бугарски окупатор у Југославији током Другог светског рата​

Апстракт: У раду су на основу архивске грађе и литературе проучени случајеви сексуалног насиља које су починили представници бугарских окупаторских снага на територији Југославије током Другог светског рата. Анализирани су методи и структура окупационих власти, утицај ратних збивања на сексуално насиље, као и конкретни примери сексуалног насиља и његове главне карактеристике. Извршен је покушај нумеричког одређивања извршених злочина на основу постојећих архивских материјала и прикупљених статистичких података.

FD051000-DDBE-4D32-A4AD-41AC6C18E1A2.jpeg


https://www.researchgate.net/public...in-Yugoslavia-during-the-Second-World-War.pdf
 

Back
Top