Бугарски ратни злочини у окупираној Србији 1915-1918

Žrtve bugarskih zločina:
37AC0BE6-453C-4BF6-B8F2-D955672FD546.jpeg
 
Дакле, обојица се бавите бесмисленим стварима - уместо да ми доказујете да нисам у праву представљањем извора и аутентичних докумената, ви заправо ширите демагогију и тиме мој став чините још веродостојнијим.
Nastavljaš da lupaš gluposti, po svom starom običaju.
 

КАКО СУ БУГАРИ УБИЈАЛИ СРБЕ: „ЉУЉАШКА” ЗА НЕДУЖНЕ СРПСКЕ ЦИВИЛЕ​

„На путу за Лесковац зауставили смо се у малом селу Велика Грабовница, где смо нашли први доказ о бугарском мучењу званом ’љуљашка’. На таваници су избушене две рупе, кроз које су провучени конопци и везани за греде на тавану. Повлачећи му конопац испод пазуха, обесили би голог Србина кога би зањихали тако да је он попут клатна одбачен од једног ударао у други зид, а Бугари су, да би одржали ритам, код сваког замаха ударали по њему дебелом мачетом.

ударао у други зид, а Бугари су, да би одржали ритам, код сваког замаха ударали по њему дебелом мачетом.

bugarski-vojnici-poje-konje-i-krave-na-reci-veternici-u-leskovcu-novembra-1915--godine.jpg


Видели смо на лицу места како изгледа ова справа за мучење… У Медвеђи су голе жене бесили о таваницу као код мучења по систему ’љуљашка’ и тукли их по голом трбуху”. Ово је део извештаја америчког новинара Вилијама Драјтона о српском страдању у Великом рату. Ово и бројна друга сведочанства изложена су у две галерије Народног музеја у Лесковцу под називом „Југ Србије у Великом рату 1915–1918”.

Изложба коју су припремили историчари-кустоси Мира Ниношевић и Верољуб Трајковић, у сарадњи са музејима са југа Србије, хронолошки приказује период од повлачења српске војске и народа 1915/16, преко успостављања окупационе војно-цивилне власти, страдања и депортовања српског становништва у логоре, положаја Српске православне цркве и школства под окупацијом, до избијања Топличког устанка, његовог суровог угушења и, на крају, славног повратка у ослобођену отаџбину.

У први план истакнути су појединци – ратници и јунаци, обични српски сељаци, занатлије и малобројна српска интелигенција, који су показали беспоштедну пожртвованост у одбрани Српства. Изложене су појединачне и групне фотографије одликованих заслужних ратника, обичних војника и драматичних призора из борби.

Посетиоци први пут могу да виде фотографије које сведоче о путу наших ратника преко Албаније, Крфа, Солуна, Солунског фронта и ослобађању Србије, потом, о свакодневном животу цивила, жена, деце и стараца на окупираној територији, над којима су Бугари починили до тада незапамћена зверства. Најзад, изложена су документа о избеглицама које су наставиле живот у северној Африци.

Цивилно становништво је претрпело велики терор, силовања, паљења, набијања на колац. Аутори изложбе кажу да злочинци нису трошили муницију, већ су убијали ножевима. Подаци су сурови: 1917. године, осам хиљада девојчица са југа Србије завршило је у турском харему, а шестсто је стрељано.

Међу бројним документима читамо ратне белешке Тасе Стојановића из Лесковца:
- „Десетог ујутру пођемо за Приштину и у подне стигосмо. У Приштини смо чули да је и Скопље пало и Приштина је била пуна избеглица из Скопља поред којих нађох мог зета Владу Петровића, адвоката из Скопља, који је са женом Наталијом избегао из Скопља и хоћемо да идемо за Ниш, па можда у Лесковац код нас. Једанаестог октобра идемо возом за Качаник, где се водила највећа борба и ту дознадох да се налази наша Батаљонска комора првог пука, трећег позива, која је одступала од Шапца. Командир те коморе био је наредник Прока Петровић близнак из Лесковца, а као комесари били су наредник Дина Литрић из Лесковца и Васа Станковић Шумар из Масурице.

Иста комора била је на служби при Брегалничкој дивизији, јер је изгубила свој правац ноћу одступајући испред непријатеља преко Овчег поља, па место да одступе преко Велеса право за Прилеп, они одступили испред Велеса правца који води за Скопље. А та грешка можда је била за моју срећу те да имам јединицу из мог пука, па са својом јединицом пребродим све несреће, тешкоће преко пусте Албаније. Кобилу са којом сам дошао у Приштину продао сам Кости Осман Беговићу, трговцу из Лесковца за 140 динара”.

Упечатљиво сведочанство о бугарским зверствима представља и текст из књиге Мих. М. Шпанића „Окупација, буна и терор у Србији од 1915. до 1918” издате у Београду 1925. године:

- „Бугари су отворили школу у Прокупљу 1916. године, прво основну, а после и вишу основну – прагимназију. У почетку нико није хтео дати своје дете у школу. Свако је хтео да то избегне. Али је власт отпочела да прети интернирањем и другим ’наказанијама’.

Грађанству је објављена ова ’обавеза’ писменим наредбама и преко добоша. Образовала је општинска власт школски одбор. Наставни план и програм био је исти, изузев наставе из српског језика, место кога се проучавао бугарски, као и “бугарска историја”. Деца нису показивала никакав успех…

Учитељице су нарочито биле веома агилне да преко песме и декламације однарођавају. Свечаност школска о Ћирилу и Методију извођена је насред прокупачке пијаце, на којој су подигли трибину (сталну), као и у другим варошима, са које су деца певала и декламовала пред истераном бајонетима публиком, која је оборене главе кувала у дубини своје душе одвратност, мржњу и освету.

У школи, као и на улици и у цркви свуда су Бугари говорили о нестанку Србије, о заробљавању краља Петра и о томе како више српске војске нема”.

Аутор: Милан Момчиловић
Извор: ПОЛИТИКА
Објављено: 10.01.2016.
@хан Ацо
Cerekanje je odobravanje zločina.
 
O demografskim gubicima Srbije tokom Prvog svetskog rata izlišno je i govoriti - 1,250,000 ljudi, tj preko 26% stanovništva zemlje!

Под демографским губицима не подразумевају се само људи који су страдали директно у рату или војним дејствима, већ и људи који су умрли из других разлога због болести, глади итд. Такође, у ову категорију спада и смањен наталитет.
Опет показујеш да немаш озбиљног знања или разумевања о чему разговараш.
Објављен је нови научни рад на ову тему, прочитај га и престани да лупеташ.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

1700058439124.png
 

Prilozi

  • 1700058380844.png
    1700058380844.png
    90,9 KB · Pregleda: 4
Под демографским губицима не подразумевају се само људи који су страдали директно у рату или војним дејствима, већ и људи који су умрли из других разлога због болести, глади итд. Такође, у ову категорију спада и смањен наталитет.
Опет показујеш да немаш озбиљног знања или разумевања о чему разговараш.
Објављен је нови научни рад на ову тему, прочитај га и престани да лупеташ.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Pogledajte prilog 1447432
Kakve to ima veze sa činjenicom da je i Bugarska debelo zaslužna za te demografske gubitke koje na svaki način osporavaš, umanjuješ i relativizuješ?
 
Kakve to ima veze sa činjenicom da je i Bugarska debelo zaslužna za te demografske gubitke koje na svaki način osporavaš, umanjuješ i relativizuješ?
То има везе са тим што уопште не знаш значење речи „демографски“.
Бугарска је можда крива за демографски губитак Србије, повезан само са доказаним жртвама бугарских злочина, али никако са негативном демографском сликом која се после 1912. године одиграла у Србији због дуготрајних ратова, економске ситуације и повећане смртности становништва због лошег живота и болести.
 
Poslednja izmena:
То има везе са тим што уопште не знаш значење речи „демографски“.
Бугарска је можда крива за демографски губитак Србије, повезан само са доказаним жртвама бугарских злочина, али никако са негативном демографском сликом која се после 1912. године одиграла у Србији због дуготрајних ратова, економске ситуације и повећане смртности становништва због лошег живота и болести.
Pa jesu li negdje dokazivane ili dokazane žrtve zločina bugarske vojske?
Da li su se neki sudovi time bavili?
 
Pa jesu li negdje dokazivane ili dokazane žrtve zločina bugarske vojske?
Da li su se neki sudovi time bavili?
Па ствар је у томе да је постојао некакав суд, али тамо су осуђена два човека, шефови логора. А људи у Бугарској одговорни за масакре и смрти у логорима нису кажњени. Постоји извештај савезне комисије 1919. године, али га Бугари нису званично признали , јер су од 4 радна члана 3 били Срби. Наравно, описано је око 300 сведочења о злочинима. Извештај је на француском .
 
Poslednja izmena:
Па ствар је у томе да је постојао некакав суд, али тамо су осуђена два човека, шефови логора. А људи у Бугарској одговорни за масакре и смрти у логорима нису кажњени. Постоји извештај савезне комисије 1919. године, али га Бугари нису званично признали , јер су од 4 радна члана 3 били Срби. Наравно, описано је око 300 сведочења о злочинима. Извештај је на француском .
Ok. Na koje logore misliš?
 
Ok. Na koje logore misliš?
Мислим да је логор Сливен, за друге нисам сигуран - можда Шумен или Орханије (Ботевград).
Заиста, Сливенски логор је био најстрашнији - тамо је умрло доста жртава (углавном ратних заробљеника), ако не од болести, онда од неподношљивог принудног рада и неухрањености.
 
Poslednja izmena:
Srbi iz Leskovca na putu ka logorima u Bugarskoj. Više od četvrtine žrtava bugarske represije nad Srbima tokom okupacije za vreme Velikog rata se nije vratilo iz internacije.
Pogledajte prilog 1447752

Сада, пошто си показао да овде објављујеш шта год ти падне на памет - фотографија је из књиге Пола Јефтића и његове супруге - Лондончани српског порекла, штампана 1919. године и насловљена "Tragedy of a Nation". Фотографија је објављена у поглављу „Снабдевање храном" за време аустроугарске окупације . Дакле, највероватније, фотографија приказује људе који чекају храну негде у Србији за време аустроугарске окупације.

tragedyofnation00yeftiala_0050.jpg
tragedyofnation00yeftiala_0051.jpg
 

ЗЛОЧИНИ БУГАРСКИХ КОНТРАЧЕТА И САБИРНИ ЛОГОРИ​

Сажетак

Топлички устанак у Јабланици и Топлици угрозио је саобраћајнице према Солуну и Блиском истоку. Бугарски – аустроугарски окупатор, у марту и априлу 1917. године, покренуо је жестоку офанзиву, којом је у крви угушио устанак. Окупатор је убио око 35.000 Срба. Само у Јабланици, Топлици, Пустој Реци, Косаници убијено је око 20.000 Срба, а села су спаљена, а имовина опљачкана. Наступајући окупатор – Бугари, Аустроугари, са арнаутским четама (30.000), до 25. марта 1917. угушили су Топлички устанак у крви. Над српским становништвом почињени су ужасни и крвави злочини: спровођена су масовна клања, убијања, вешања, силовања жена и девојака, батинања, бестијална мучења и спаљивања 50 устаничких села. Окупатор је пљачкао сва српска добра и спровео масовно интернирање Срба у своје заробљеничке логоре. Окупатор је у Јабланичком срезу на свиреп начин, убио 1.911 Срба, од тога 1.397 мушкараца, 278 жена 236 деце. Окупатор је батинао 4.229 лица, од тога 1.847 мушких, 1.594 жена и 288 деце. Бугари су спалили 19.241 зграда, од тога 4.061 кућу, 1.081 амбар, 1.782 штала, затим 10.682 штале, 1.114 салача, 486 кошева, 30 воденица, 2 кафане и друге зграде. Анкетна комисија Србије проценила је да ратна штета у јабланицком срезу износи 55.093.000 ондашњих динара у злату. Бугари су интернирали око 2.500 устаника и цивила Јабланице и Пусте Реке. О свих устаничких села највише је настрадало село Гајтан, где су Бугари село спалили, а његове житеље побили. Силовали су преко 2.500 жена и девојака.
https://leskovackizbornik.rs/index.php/zbornik/article/view/94
 

ЗЛОЧИНИ БУГАРСКИХ КОНТРАЧЕТА И САБИРНИ ЛОГОРИ​

Сажетак

Топлички устанак у Јабланици и Топлици угрозио је саобраћајнице према Солуну и Блиском истоку. Бугарски – аустроугарски окупатор, у марту и априлу 1917. године, покренуо је жестоку офанзиву, којом је у крви угушио устанак. Окупатор је убио око 35.000 Срба. Само у Јабланици, Топлици, Пустој Реци, Косаници убијено је око 20.000 Срба, а села су спаљена, а имовина опљачкана. Наступајући окупатор – Бугари, Аустроугари, са арнаутским четама (30.000), до 25. марта 1917. угушили су Топлички устанак у крви. Над српским становништвом почињени су ужасни и крвави злочини: спровођена су масовна клања, убијања, вешања, силовања жена и девојака, батинања, бестијална мучења и спаљивања 50 устаничких села. Окупатор је пљачкао сва српска добра и спровео масовно интернирање Срба у своје заробљеничке логоре. Окупатор је у Јабланичком срезу на свиреп начин, убио 1.911 Срба, од тога 1.397 мушкараца, 278 жена 236 деце. Окупатор је батинао 4.229 лица, од тога 1.847 мушких, 1.594 жена и 288 деце. Бугари су спалили 19.241 зграда, од тога 4.061 кућу, 1.081 амбар, 1.782 штала, затим 10.682 штале, 1.114 салача, 486 кошева, 30 воденица, 2 кафане и друге зграде. Анкетна комисија Србије проценила је да ратна штета у јабланицком срезу износи 55.093.000 ондашњих динара у злату. Бугари су интернирали око 2.500 устаника и цивила Јабланице и Пусте Реке. О свих устаничких села највише је настрадало село Гајтан, где су Бугари село спалили, а његове житеље побили. Силовали су преко 2.500 жена и девојака.
https://leskovackizbornik.rs/index.php/zbornik/article/view/94
Па настављаш да тврдоглаво не схваташ да сви такви чланци без наведених аутентичних извора о броју погинулих ништа не значе. Они нису ни најмање поузданији, рецимо, од било ког материјала СербијаГлобал-а.


1700151626772.png
 

Злочин у селу Гајтан​


8D0AF4A6-D10B-472F-851D-439BCD658F9D.jpeg


Амерички новинар и истраживач Драјтон наводи:

„Марта 1917. Бугари су запалили и потпуно са земљом сравнили село Гајтан. На једној гомили побили око 200 душа, највише жена и деце. Убијено је 20 трудних жена, а следећег јутра поред једне жене нађено мало дете, које је чудом остало живо, како грчевито покушава да сиса груди своје мртве мајке”.

Званични подаци казују да је у устаничком селу Гајтан убијено 539 људи, жена и деце. Читаве породице су нестале. Из фамилије Грубач побијено је 29, Божовића 27, Жугића 25, Ђуровића 20, Јововића 19, Кулића 21 итд.

Најмлађа жртва, Милена, из фамилије Жугића, имала је само две године. У породици Банића поубијано је петоро деце, најмлађи Сретен имао је само годину, а најстарији Митар 25 година. Нико није био поштеђен ни од фамилија Туровића, Тмушића, Кецојевића и дугих. Гајтан је платио страшну цену непоштовања бугарске окупације. Уништена је младост, како би се Срби у корену истребили.Срби су гинули на све стране. Непријатељ је желео што пре да оствари наређење генерала Нересова:

да би се могао бугаризовати овај крај, треба срушити све што је српско, и тако, на рушевинама Српства да васкрсне бугаризам”.

О бугарским злочинима у том крају у Извештају међународне комисије за испитивање злочина стоји:

„Овде нису само убијани људи и жене, већ су вршени сви видови мучења испроведени облици садизма, као што су: набијање на колац, што су измислили Турци, убијање на тенане спаљивањем на људождерски начин, силовање мајки у присуству кћери или кћери у присуству мајке, предаја жена на блуд са псима, сакаћење полних органа итд.”

Овај докуменат потписали су Француз А. Бонасје и енглески пуковник Х. Б. Мејн.

https://muzejleskovac.rs/leskovacki-zbornik/leskovacki-zbornik-2016-final.pdf
 
Па настављаш да тврдоглаво не схваташ да сви такви чланци без наведених аутентичних извора о броју погинулих ништа не значе. Они нису ни најмање поузданији, рецимо, од било ког материјала СербијаГлобал-а.


Pogledajte prilog 1448299
Нико и не тражи потврду од човека који теоретски оправдава геноцид. Твоје великобугарско мишљење је ирелевантно.
 
О бугарском злочину у селима Гајтан, Туларе и Реткоцер - Лесковачки зборник LVI 2016, стр. 86



Од свих устаничких срезова највише су настрадали јабланички, добрички и лесковачки. У Јабланичком срезу Бугари и Арнаути су убили 1911 Срба, од тога 1397 мушких, 278 женских и 236 деце. Заклали су 251, обесили 23, живе спалили 13, убили моткама 123, удавили у води 3, а коњима прегазили једног Србина. Такође, батинали су 4.229 Срба, од тога 1847 мушких, 1594 женских и 288 деце. Од свих устаничких села посебно су настардала села Гајтан, Туларе и Реткоцер. У Гајтану Бугари су са Аранутима убили 586 лица, од тога 122 деце, село спалили, а коње, рогату и ситну стоку, као и храну и покућанство опљачкали. Такође, у Гајтану је настрадао велики збег који је побегао од Арнаута из туларске и реткоцерске општине. Бугари су интернирали 2.500 Јабланичана и Пусторечана у бугарске логоре: у Софију, Сливен, Рушчук, Шумен, Једрене, Пловдив, Хасков, Стару и Нову Загору, Бургас, Перник, Раковски, Паначарево, Добруџу, Драгоман, Радомир, Свиштово, Свиленград, где су подвргнути тешком физичком раду, батињању и глади. Нажалост, ни једна трећина се није вратила својим кућама у Србију. О бугарским злочинима 1917, у извештају Суда медвађске општине 1919. године пише: „У медвеђској општини бугарска окупациона војска убила је 192 грађана, од тога: 138 одраслих мушкараца, 26 жена и 28 деце, затим, спалили су 331 кућу и 1.783 зграде и пољопривредне објекте, потом опљачкали сточни фонд, одећу, покућанство сељака, људску и сточну храну, пољопривредна оруђа и мајсторске алате. Велики број људи, жена и деце Бугари су батинали, а млађе жене и девојке масовно силовали. У овој општини Шиптари у саставу бугарских јединица убили су 23 лица, а јабланички устаници 8 грађана, због издаје“ а у извештају оранске општине стоји: „У оранској општини Бугари су убили 88 грађана, од тога: 69 мушкараца, 8 жена и 3 деце. У тој општини, јабланички комити стерљали су 6 лица због издаје. Бугарска окупациона војска опљачкала је је од сељака: 62 коња, 324 говеда, 6.370 оваца, 1.247 коза, 590 свиња, 330 кошница пчела, затим 76.000 кг пшенице, 20.200 кукуруза, 10.000 ражи, 29.600 јечма, 6.000 кромпира, 1.000 пасуља, потом 25.000 литара ракије, 4.660 кгр сира, 4.100 кг масти, 4.500 кг вуне, 490.000 кг сена, 191.000 кг сламе, 2 коњска кола, 50 волујска кола, 70 седла, 15 самара, 150 бакрача, 2 казана, 740 џакова и 795 пањева. Бугари су опљачкали од сељака и 490 пари мушких и 500 пари женских одела, затим 1.015 мушког и 660 женског веша и 2.100 мушких и женских чарапа. Бугари су спалили 285 кућа и 981 зграду.“

https://muzejleskovac.rs/leskovacki-zbornik/leskovacki-zbornik-2016-final.pdf
 

Злочин у селу Гајтан​


Pogledajte prilog 1448435

Амерички новинар и истраживач Драјтон наводи:

„Марта 1917. Бугари су запалили и потпуно са земљом сравнили село Гајтан. На једној гомили побили око 200 душа, највише жена и деце. Убијено је 20 трудних жена, а следећег јутра поред једне жене нађено мало дете, које је чудом остало живо, како грчевито покушава да сиса груди своје мртве мајке”.

Званични подаци казују да је у устаничком селу Гајтан убијено 539 људи, жена и деце. Читаве породице су нестале. Из фамилије Грубач побијено је 29, Божовића 27, Жугића 25, Ђуровића 20, Јововића 19, Кулића 21 итд.

Најмлађа жртва, Милена, из фамилије Жугића, имала је само две године. У породици Банића поубијано је петоро деце, најмлађи Сретен имао је само годину, а најстарији Митар 25 година. Нико није био поштеђен ни од фамилија Туровића, Тмушића, Кецојевића и дугих. Гајтан је платио страшну цену непоштовања бугарске окупације. Уништена је младост, како би се Срби у корену истребили.Срби су гинули на све стране. Непријатељ је желео што пре да оствари наређење генерала Нересова:

да би се могао бугаризовати овај крај, треба срушити све што је српско, и тако, на рушевинама Српства да васкрсне бугаризам”.

О бугарским злочинима у том крају у Извештају међународне комисије за испитивање злочина стоји:

„Овде нису само убијани људи и жене, већ су вршени сви видови мучења испроведени облици садизма, као што су: набијање на колац, што су измислили Турци, убијање на тенане спаљивањем на људождерски начин, силовање мајки у присуству кћери или кћери у присуству мајке, предаја жена на блуд са псима, сакаћење полних органа итд.”

Овај докуменат потписали су Француз А. Бонасје и енглески пуковник Х. Б. Мејн.

https://muzejleskovac.rs/leskovacki-zbornik/leskovacki-zbornik-2016-final.pdf
Па прочитај мало – бугарска војска никада није користила вешала као меру казне, већ стрељање.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Ма опет, небулоза – логори за ратне заробљенике нису били само за Србе - тамо су били интернирани Французи, Енглези, Грци, Румуни, Срби и Руси.
Нико и не каже да су били само за Србе.
 
Па настављаш да тврдоглаво не схваташ да сви такви чланци без наведених аутентичних извора о броју погинулих ништа не значе. Они нису ни најмање поузданији, рецимо, од било ког материјала СербијаГлобал-а.
Pogledajte prilog 1448299
Мораш да читаш а не да прејудицираш закључке унапред.Нисам чланак ни поставио због броја убијених.
Извори су ти на маргини сваке стране текста.
 
Па прочитај мало – бугарска војска никада није користила вешала као меру казне, већ стрељање.
Ово су Аустроугари у Источној Галицији, а сељани су Украјинци !!Фотографије су из руског медија!

Лекизане, кад ћеш да забраниш овог спамера и лажова?

Pogledajte prilog 1448496
@
Порекло фотографије је јасније, а то је најбитније, као и то што немаш примедбе на текст, тако да нема потребе за радикалним радњама.
 

Back
Top