Bog će zauvek uništiti zlo

Zlo je defekt?
Ok
Ljubav-mržnja
Svetlo-tama
Pozitivno-negativno
Dobro-loše
Desno-levo
Gore-dole

Jednostavno suprotnost mora da postoji, jer ako ne znaš gde je levo ne znaš ni gde je desno.

A sad logično pitanje
Otkud ta nemoć ima razornu energiju? To nešto nestvoreno?
Па ја то гледам на онај начин, ујутро се може попити кафица, а може и цијанид, исто тако само на духовном нивоу, а све у складу са слободном вољом која је од Бога дата разумним бићима.
 
Па ја то гледам на онај начин, ујутро се може попити кафица, а може и цијанид, исто тако само на духовном нивоу, а све у складу са слободном вољом која је од Бога дата разумним бићима.
Nije poenta šta ćeš izabrati, nego otkud negacije, cijanid nije sam od sebe. Mi verujući znamo ko je stvoritelj.
Komplementarnost ovakve vrste (dualnost) su međusobno povezani i jednostavno materijalni svet a i duhovni ne mogu drugačije da funkcionišu. Utopija je za nas apstrakcija i težnja ali koliko vidimo jedno bez drugog ne ide.
 
https://www.kcns.org.rs/agora/bogumili-misterija-srednjovekovnog-balkana/



Манихејство и масалијанство јесу две јереси са којима се богумилство најчешће повезује. Ово прво је учење персијског философа Манија који је повезивао учења Христа, Буде и Заратустре. Масалијанство је, пак, хришћанска секта, строго аскетска која се појавила у Сирији. Дуалистички концепт света, својствен манихејству, постао је обележје и богумила, али и свих сличних покрета. Наиме, они су веровали да постоје два бога-добар и лош, тј. да је Сотона творац свега материјалног, а Бог свега духовног. Вера у та два принципа карактеристична је за катаре (албижане) у Француској, валдежане у Италији, али и балканске јеретике богумиле (тако назване по попу Богумилу, њиховом наводном оснивачу), који су називани још патарени (по крају у Милану), бабуни (по планини Бабуни), док су себе сматрали изворним хришћанима-крстјанима.
 
Nije poenta šta ćeš izabrati, nego otkud negacije, cijanid nije sam od sebe. Mi verujući znamo ko je stvoritelj.
Komplementarnost ovakve vrste (dualnost) su međusobno povezani i jednostavno materijalni svet a i duhovni ne mogu drugačije da funkcionišu. Utopija je za nas apstrakcija i težnja ali koliko vidimo jedno bez drugog ne ide.
Па дуалност је у самој нашој природи, само је питање шта ћеш одабрати.
 
Мени је увек једно питање на памети: Ко је ближњи мој?
И она мисао да се у немоћи познаје. Она тема гласу вапијућег у пустињи.
Не могу да се сложим са поједностављивањима било које врсте,
Али могу да ми буде Имајте љубав међу собом.
Има и опомена о лажним учитељима, који искривљују реч Божију.
Нада и Љубав, Не можемо баш све својим разумом обухватити.
Праштајте, ако сам била груба.
Nije mi bas jasno kako funkcionise to, kako se neko odrice dobrog i kako zlo odmah popuni taj prostor dje je bilo dobro?
 
Па дуалност је у самој нашој природи, само је питање шта ћеш одабрати.
Tačno, ali u većini slučajeva i ne znamo šta činimo da li dobro da li loše, bitno je čisto srce i ako nas nekad vodi ka paklu. Kontradiktornost jeste ali si uradio iz dobre namere. Nažalost u to sam se sam uverio i to češće puta. Da bi potpuno znao šta je dobro moraš da znaš sve činjenice, a mi to ne znamo. Znači ipak je bitna namera bez obzira na naše greške.
 
Tačno, ali u većini slučajeva i ne znamo šta činimo da li dobro da li loše, bitno je čisto srce i ako nas nekad vodi ka paklu. Kontradiktornost jeste ali si uradio iz dobre namere. Nažalost u to sam se sam uverio i to češće puta. Da bi potpuno znao šta je dobro moraš da znaš sve činjenice, a mi to ne znamo. Znači ipak je bitna namera bez obzira na naše greške.
Имаш ону изреку, пут у пакао је поплочан "добрим намјерама", генерално требало би да испитујемо срце и да мјеримо по Христовој мјери, или што би се у нашој епској поезији рекло "ни по баби, ни по стричевима, већ по правди Божијој".
 
Имаш ону изреку, пут у пакао је поплочан "добрим намјерама", генерално требало би да испитујемо срце и да мјеримо по Христовој мјери, или што би се у нашој епској поезији рекло "ни по баби, ни по стричевима, већ по правди Божијој".
Da, treba da ispitujeme sebe u svetlu Bozj ereci i svoje srce - motive.
 
Tačno, ali u većini slučajeva i ne znamo šta činimo da li dobro da li loše, bitno je čisto srce i ako nas nekad vodi ka paklu. Kontradiktornost jeste ali si uradio iz dobre namere. Nažalost u to sam se sam uverio i to češće puta. Da bi potpuno znao šta je dobro moraš da znaš sve činjenice, a mi to ne znamo. Znači ipak je bitna namera bez obzira na naše greške.
Imamo razum da znamo sta cinimo.
A Bog nam je dao Bozji zakon da znamo sta je dobro a sta zlo.
Takodje imamo savest od Boga kao unutrasnji zakon.
A cisto srce nas ne moze voditi ka paklu, ako koristimo razum.
 
Имаш ону изреку, пут у пакао је поплочан "добрим намјерама", генерално требало би да испитујемо срце и да мјеримо по Христовој мјери, или што би се у нашој епској поезији рекло "ни по баби, ни по стричевима, већ по правди Божијој".
Na tu izreku sam i mislio
Kakva je pravda božija samo bog zna a mi se vodimo našoj ljudskoj pravdi. Pa tako ispada da što je dobro po meni ne znači da je dobro po tebi.
Recimo želiš da učiniš dobro delo, daš nekoj porodicai sirotinji 5000 evra, oni se posvađaju i porodica se rasturi. Iz čijeg ugla si ti učinio dobro delo, božijeg? tvog? društvenog? U suštini da li si uopšte učinio dobro delo?
Ti si imao samo dobru nameru a delo zavisi od ishoda.
Čovek se spotakne i padne ti pritrčiš da mu pomogneš, on ti se zahvaljuje a nakon minut mu padne crep na glavu i ubije ga. Da mu nisi pomogao da ustane on bi bio živ.
Mnogo su te stvari komplikovane. A to je nepoznavanje činjenica, niti si znao kakva je to porodica niti da je krov u lošem stanju.
Opet kako meriti kada ne znamo meru.
"okrenuti drugi obraz" hiljadu tumačenja, biblija milion tumačenja, dakle koje je pravo, božije? Da li ti misliš da su svi zli sem jehovinih svedoka i da ništa ne znaju kao oni koji imaju direktnu liniju sa bogom? Da li su oni zli ili samo pogubljeni i umišljeni? Ja mislim ovo drugo i tu je razlika između dobrog i lošeg. Svako gleda iz svoje perspektive. Ako imaš perspektivu da su svi zli osim tebe da svi lažu osim tebe onda ti je zla namera. E vidiš oni meni ne mogu da naškode ali jedva čekaju da u njihovoj režiji bog satre takve. Okreni obrni namera se meri jer se ishod ne zna.
 
Na tu izreku sam i mislio
Kakva je pravda božija samo bog zna a mi se vodimo našoj ljudskoj pravdi. Pa tako ispada da što je dobro po meni ne znači da je dobro po tebi.
Recimo želiš da učiniš dobro delo, daš nekoj porodicai sirotinji 5000 evra, oni se posvađaju i porodica se rasturi. Iz čijeg ugla si ti učinio dobro delo, božijeg? tvog? društvenog? U suštini da li si uopšte učinio dobro delo?
Ti si imao samo dobru nameru a delo zavisi od ishoda.
Čovek se spotakne i padne ti pritrčiš da mu pomogneš, on ti se zahvaljuje a nakon minut mu padne crep na glavu i ubije ga. Da mu nisi pomogao da ustane on bi bio živ.
Mnogo su te stvari komplikovane. A to je nepoznavanje činjenica, niti si znao kakva je to porodica niti da je krov u lošem stanju.
Opet kako meriti kada ne znamo meru.
"okrenuti drugi obraz" hiljadu tumačenja, biblija milion tumačenja, dakle koje je pravo, božije? Da li ti misliš da su svi zli sem jehovinih svedoka i da ništa ne znaju kao oni koji imaju direktnu liniju sa bogom? Da li su oni zli ili samo pogubljeni i umišljeni? Ja mislim ovo drugo i tu je razlika između dobrog i lošeg. Svako gleda iz svoje perspektive. Ako imaš perspektivu da su svi zli osim tebe da svi lažu osim tebe onda ti je zla namera. E vidiš oni meni ne mogu da naškode ali jedva čekaju da u njihovoj režiji bog satre takve. Okreni obrni namera se meri jer se ishod ne zna.
Има једна поучна причица која управо говори о чему и ти, само је у питању зло из посматрачеве перспективе, а испостави се да је добро кад се узму све чињенице у обзир, поставићу ако нађем.
Моје мишљење је да свагдје има добрих људи, који су спремни да помогну другима и на своју штету, да се жртвују за друге итд, али ко ће бити спашен то само Бог зна.
 
Има једна поучна причица која управо говори о чему и ти, само је у питању зло из посматрачеве перспективе, а испостави се да је добро кад се узму све чињенице у обзир, поставићу ако нађем.
Моје мишљење је да свагдје има добрих људи, који су спремни да помогну другима и на своју штету, да се жртвују за друге итд, али ко ће бити спашен то само Бог зна.
Mislim da znam na koju priču misliš. Kada dva monaha putuju zajedno a jedan od njih čini naizgled loše stvari poput gađanje kamenom napuštenu crkveu, blagosilja kafanu itd
Moje mišljenje da u svakom čoveku ima dobro i zlo samo je pitanje šta hraniš.
Dobro=ljubav, razumevanje, empatija, oprost...
Zlo=mržnja, pakost, zavidnost, arogancija...
 
Na tu izreku sam i mislio
Kakva je pravda božija samo bog zna a mi se vodimo našoj ljudskoj pravdi. Pa tako ispada da što je dobro po meni ne znači da je dobro po tebi.
Recimo želiš da učiniš dobro delo, daš nekoj porodicai sirotinji 5000 evra, oni se posvađaju i porodica se rasturi. Iz čijeg ugla si ti učinio dobro delo, božijeg? tvog? društvenog? U suštini da li si uopšte učinio dobro delo?
Ti si imao samo dobru nameru a delo zavisi od ishoda.
Čovek se spotakne i padne ti pritrčiš da mu pomogneš, on ti se zahvaljuje a nakon minut mu padne crep na glavu i ubije ga. Da mu nisi pomogao da ustane on bi bio živ.
Mnogo su te stvari komplikovane. A to je nepoznavanje činjenica, niti si znao kakva je to porodica niti da je krov u lošem stanju.
Opet kako meriti kada ne znamo meru.
"okrenuti drugi obraz" hiljadu tumačenja, biblija milion tumačenja, dakle koje je pravo, božije? Da li ti misliš da su svi zli sem jehovinih svedoka i da ništa ne znaju kao oni koji imaju direktnu liniju sa bogom? Da li su oni zli ili samo pogubljeni i umišljeni? Ja mislim ovo drugo i tu je razlika između dobrog i lošeg. Svako gleda iz svoje perspektive. Ako imaš perspektivu da su svi zli osim tebe da svi lažu osim tebe onda ti je zla namera. E vidiš oni meni ne mogu da naškode ali jedva čekaju da u njihovoj režiji bog satre takve. Okreni obrni namera se meri jer se ishod ne zna.

Iz danasnjeg Prologa:

Али дајите милостињу од онога што је унутра,
и гле, све ће вам бити чисто.
(Лк. 11, 41)
Чистота спољашња доликује човеку. Но то је мала чистота. Чистота унутрашња несравњено је важнија од чистоте спољашње. То је велика чистота. Један суд може корисно послужити само ако је он изнутра опран и чист, ма споља био гарав и пепељав. Ако је чаша изнутра прљава, њена спољашња чистота никога неће привући да из ње пије. Ако је здела изнутра гарава и пепељава, ко ће се усудити да из ње једе? Више је у свету учитеља и примера спољашње него унутрашње чистоте. Јер је лакше и учити и примером показати чистоту спољашњу него унутрашњу.
Но погледајте, браћо, како Учитељ и Пример велике чистоте ставља ову велику чистоту у зависност од унутрашње милостиње. Милостиња, која се чини од срца, чисти човеково срце. Милостиња, која се чини од душе, чисти човекову душу. Милостиња, која се чини од свег ума, чисти човеков ум. Једном речју, унутрашња милостиња чисти целога човека. Ако ли је милостиња само од руке, она не чисти ни руку а камоли срце, и душу, и ум. Неопходна је и милостиња од руке, но она чисти дародавца само онда када срце покреће руку на милостињу. Но осим те милостиње од руке постоје и друге врсте милостиње. Молитва за људе јесте милостиња унутрашња, а тако исто и жалостивост према људском болу и радост у радости туђој. То је милостиња што иде од срца и ствара чистоту у срцу, и у души, и у уму.
Пречисти Господе, помози нам да истинском милостињом задобијемо велику чистоту, Теби слава и хвала вавек. Амин.
 
Iz danasnjeg Prologa:

Али дајите милостињу од онога што је унутра,
и гле, све ће вам бити чисто.
(Лк. 11, 41)
Чистота спољашња доликује човеку. Но то је мала чистота. Чистота унутрашња несравњено је важнија од чистоте спољашње. То је велика чистота. Један суд може корисно послужити само ако је он изнутра опран и чист, ма споља био гарав и пепељав. Ако је чаша изнутра прљава, њена спољашња чистота никога неће привући да из ње пије. Ако је здела изнутра гарава и пепељава, ко ће се усудити да из ње једе? Више је у свету учитеља и примера спољашње него унутрашње чистоте. Јер је лакше и учити и примером показати чистоту спољашњу него унутрашњу.
Но погледајте, браћо, како Учитељ и Пример велике чистоте ставља ову велику чистоту у зависност од унутрашње милостиње. Милостиња, која се чини од срца, чисти човеково срце. Милостиња, која се чини од душе, чисти човекову душу. Милостиња, која се чини од свег ума, чисти човеков ум. Једном речју, унутрашња милостиња чисти целога човека. Ако ли је милостиња само од руке, она не чисти ни руку а камоли срце, и душу, и ум. Неопходна је и милостиња од руке, но она чисти дародавца само онда када срце покреће руку на милостињу. Но осим те милостиње од руке постоје и друге врсте милостиње. Молитва за људе јесте милостиња унутрашња, а тако исто и жалостивост према људском болу и радост у радости туђој. То је милостиња што иде од срца и ствара чистоту у срцу, и у души, и у уму.
Пречисти Господе, помози нам да истинском милостињом задобијемо велику чистоту, Теби слава и хвала вавек. Амин.
Jeste u teoriji ali u praksi nije.
Šta misliš zašto je Isus Hrist dao zapovest da ljubiš (voliš) bližnjeg svog kao samog sebe, zašto je u molitvi rekao "i ne uvedi nas u iskušenje"? Zar je tako lako?
 
Дошао је због грешних..сетимо се цариника и фарисеја..ја се увек сетим оне жене која се сва погрбила, и тако лазила у храм...њој није рекао :-По вери твојој нека ти буде
Само ју је ословио са:-Жено! Усправи се!
И кад се усправила из њених уста су потекле речи у славу Бога.
Уопште мени на овој теми необично да се Исус Христос не спомиње и жртва Његова.
Има код апостола Павла у Посланици Галатима лепих места о Закону, и Новом Завету...:cao:
 
ZAŠTO bog MOŽE DA ME VIDI KAD VARAM - a ne vidi dete koje umire od gladi i bolesti ?
Шта је то монолог или рецитација :lol: ?

Бог је Бог живих, смрт је пролазна, нема трајна овлашћења, ако ниси чуо радосну вијест, сад је право вријеме, управо у овом периоду се прославља Онај који смрт порази.
Искористи ово вријеме, помири се са Њим, нема сврхе, а ни среће у том рату.
 

Back
Top