http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/библиотека/item/907-старозаветно-схватање-смрти
Тројични Бог је ипостасно и изворно добро. Зло је одрицање добра, тј. Бога. Зло тријумфује у свету и Црква не занемарује силу зла, али му не признаје апсолутну власт. По хришћанском учењу зло не представља онтолошки него етички принцип. „Зло није некаква почетна суштина која је вечна као Бог и једнака Њему: оно је отпадање од добра, противљење добру. У том смислу оно не може бити названо „суштином“ јер не постоји само по себи. Као што тама или сенка нису самостална бића већ само одсуство светлости, тако је зло само одсуство добра. Зло није жива духовна суштина, већ стање душе које је супротно врлини и које има порекло у отпадању од добра. Бог није створио ништа зло, и анђели, и људи, и материјална природа – све је то по природи добро и предивно. Али разумним личним бићима (анђелима и људима) дата је слободна воља и они могу своју слободу усмерити против Бога и самим тим породити зло. Иако зло није ни суштина ни биће, зло је ипак активни рушилачки принцип, оно се ипостазира, тј. постаје реалност у личности ђавола и демона. Ми у молитви „Оче наш“ се не молимо „избави нас од зла“, тј. уопште од сваког зла, већ „избави нас од злога“, од конкретне личности која у себи садржи зло, а то је демон. Бог апсолутно нема никаквог контакта са злом, али се оно ипак налази под Његовом контролом, с обзиром на то да управо Бог одређује границе у којима зло може деловати.“ [20] „Зло је по својој суштини противприродно и неприродно. Оно је у ствари кретање од природног у противприродно, јер нема ничег злог по природи. Зло није нека богомдана суштина, нити природа и својство природе. Грех дакле није природа, него стање природе. Могло би се рећи да је зло нека врста болести природе, која се уселила у човекову природу и у њој обитава као паразит, који покушава да је уништи. Грех је живот по захтеву природе.“ [21] „Зло не постоји само у, већ и изван добра. Зло је тотална негација, осакаћење или несташица. Несумњиво, зло је недостатак или дефект, defectus. А и састав зла је такође парадоксалан и супротан. Зло је празнина ништавила, али празнина која постоји и која гута и прождире биће. Зло је немоћ, никада створена а тако разорне енергије.»[22]
