Pera zdera
Buduća legenda
- Poruka
- 42.516
Samo nije precizirala datum, samo "jednog dana"......
-
- Popularno:
- Miholjdan – dan kada počinje prava jesen
- Da li bi i u Srbiji trebalo uvesti...
- 141. psalam analiza i prevod prema...
- Zasto se Vucic toliko boji Rusa?
- Cene registracija skupe ko djavo - sto...
- Istraživanje Crte: Za studentsku listu...
- Peškiri
- Aci Srbinu okrenuli leđa EU, Ameri...
- Policija na poziv novog direktora ušla...
- Istina o inkognito modu
Bog će zauvek uništiti zlo
- Začetnik teme Arianna
- Datum pokretanja
InternetExplorer
Domaćin
- Poruka
- 3.623
To je laz. Jerusalim je srusen 587 pre ne.
- Poruka
- 46.570
To nije istina
Bilija je istina.
Prema Biblijskoj hronologiji jerusalim je unisten 607 pre ne.
Evo ovde je sve objasnjeno. https://wol.jw.org/sr-Latn/wol/d/r353/lp-sbo/2011736#h=12
i prestani da mi spamujes temu veruj sta zelis
napisao si svoje misljenje i to je to
ja iznosim Biblijsku istinu.
a sto se tice istorije. nekad nije najtacnija
istoriju su pisali ljudi a Bibliju Bog.
Biblija sadrzi neke istorijske podatke - godine,
na temelju kojih se dolazi do tacnih
podataka.
evo na primer ovde isto pise
da je Jerusalim unisten 607 pre ne
https://sh.wikipedia.org/wiki/Hebrejski_jezik
Većina naučnika se slaže da je klasični jevrejski počeo nestajati nakon što je vavilonski kralj uništio Jerusalim 607. pne. godine (prvo uništenje Jerusalima), a nasleđivao ga je mišnajski hebrejski i lokalne verzije aramejskog jezika.
dakle postoje i arheoloski dokazi da je Jerusalim Unisten 607 pre ne
evo ovde https://wol.jw.org/sr-Latn/wol/d/r353/lp-sbo/2011810#h=45-59:0
Poslednja izmena:
InternetExplorer
Domaćin
- Poruka
- 3.623
Prestani ti da mi govoris da spamujem. Ovo o cemu diskutujemo se savrseno uklapa u temu.
Mozda se ne uklapa u tvoju viziju ali se uklapa u temu.
I ako nekog zanima neka pogleda o cemu se ovde radi:
https://www.jwfacts.com/watchtower/607-1914.php#607
- Poruka
- 46.570
Prema Biblijskoj hronologiji jerusalim je unisten 607 pre ne.
Evo ovde je sve objasnjeno. https://wol.jw.org/sr-Latn/wol/d/r353/lp-sbo/2011736#h=12
evo na primer ovde isto pise
da je Jerusalim unisten 607 pre ne
https://sh.wikipedia.org/wiki/Hebrejski_jezik
Većina naučnika se slaže da je klasični jevrejski počeo nestajati nakon što je vavilonski kralj uništio Jerusalim 607. pne. godine (prvo uništenje Jerusalima), a nasleđivao ga je mišnajski hebrejski i lokalne verzije aramejskog jezika.
dakle postoje i arheoloski dokazi da je Jerusalim Unisten 607 pre ne
evo ovde
https://wol.jw.org/sr-Latn/wol/d/r353/lp-sbo/2011736#h=1:0-122:0
https://wol.jw.org/sr-Latn/wol/d/r353/lp-sbo/2011810#h=45-59:0
Evo ovde je sve objasnjeno. https://wol.jw.org/sr-Latn/wol/d/r353/lp-sbo/2011736#h=12
evo na primer ovde isto pise
da je Jerusalim unisten 607 pre ne
https://sh.wikipedia.org/wiki/Hebrejski_jezik
Većina naučnika se slaže da je klasični jevrejski počeo nestajati nakon što je vavilonski kralj uništio Jerusalim 607. pne. godine (prvo uništenje Jerusalima), a nasleđivao ga je mišnajski hebrejski i lokalne verzije aramejskog jezika.
dakle postoje i arheoloski dokazi da je Jerusalim Unisten 607 pre ne
evo ovde
https://wol.jw.org/sr-Latn/wol/d/r353/lp-sbo/2011736#h=1:0-122:0
https://wol.jw.org/sr-Latn/wol/d/r353/lp-sbo/2011810#h=45-59:0
- Poruka
- 46.570
Tadko da o tome necu vise to je nebitno za ovu temu.
bitno je ono sto nam sledi
ta Biblijska prorocanstva
bitno je ono sto nam sledi
ta Biblijska prorocanstva
- Poruka
- 46.570
ovo je bitno
da se nalazimo u Poslednjim danima ovog sistema stvari
i da nam predstoji
novi svet i unistenje zla.
Poslednja izmena od moderatora:
- Poruka
- 46.570
Bog je stvorio Zemlju da na njoj zive ljudi vecno.
Psalam 37: 29 Pravednici će naslediti zemlju, i živeće na njoj zauvek.
15 I tko se god nije našao zapisan u knjizi života, bio je bačen u jezero ognjeno.
jezero ognmjeno i sumporno je simbol unistenja
i sam citat kaze
To jezero ognjeno predstavlja drugu smrt.
druga smrt je smrt iz koje nema vaskrsenja - konacno unistenje
(Otkrivenje 21:8) A kukavice, bezvjerni, okaljani, ubojice, bludnici, vračari, idolopoklonici i svi lažljivci završit će u jezeru koje gori ognjem i sumporom. Ono predstavlja drugu smrt.”
Psalam 37: 29 Pravednici će naslediti zemlju, i živeće na njoj zauvek.
da Bi ljudi mogli da zive vecno u savrsenstvu Bog ce unistiti SMRT
i dovesti ljude do savrsenstva u buducnosti
Takodje ce unistit sve zlo sa Zemlje i sve uzrocnike zla - Satanu i njegove demone.
o buducim dogadjajima Biblija ovako kaze
Otkrivenje 12
9 I bio je zbačen veliki zmaj, prazmija, koji se zove Ðavo i Satana, koji zavodi ceo svet.*
Bio je zbačen na zemlju, a s njim su bili zbačeni i njegovi anđeli.
10 I čuo sam jak glas na nebu kako govori: „Sada je nastalo spasenje* i moć i kraljevstvo našeg Boga i vlast
njegovog Hrista,*
jer je zbačen tužitelj naše braće, koji ih je dan i noć optuživao pred našim Bogom!
11 I oni su ga pobedili Jagnjetovom krvlju+ i rečju svog svedočenja i nisu marili za svoj život* ni onda kad su se suočili sa smrću.
12 Zato veselite se, nebesa, i vi koji prebivate na njima!
Teško vama, zemljo i more, jer je Ðavo sišao k vama, veoma gnevan, znajući da ima malo vremena!“
Zbacivanje Satane Djavola na Zemlju se odigralo 1914 i to je pocetak poslednjih dana ovog sistema
Otkrivenje 20
1 I vidio sam jednog anđela kako silazi s neba s ključem od bezdana i velikim lancem u ruci.
2 I uhvatio je zmaja, prazmiju, koji je Đavo i Sotona, i svezao ga na tisuću godina. 3 I bacio ga je u bezdan, koji je nad njim zaključao i zapečatio, da više ne zavodi narode dok se ne navrši tisuću godina. Nakon toga treba biti nakratko odvezan.
4 I vidio sam prijestolja. Onima što su sjeli na njih dano je da sude. Vidio sam duše onih koji su pogubljeni zato što su svjedočili za Isusa i zato što su govorili o Bogu, onih koji se nisu poklonili zvijeri ni liku njezinu i koji nisu primili žig na čelo ni na ruku. I oživjeli su i kraljevali s Kristom tisuću godina. 5 (Ostali mrtvi nisu oživjeli dok se nije navršilo tisuću godina.) To je prvo uskrsnuće. 6 Sretan je i svet svatko tko ima udio u prvom uskrsnuću. Nad njima druga smrt nema vlasti, nego će biti svećenici Božji i Kristovi i kraljevat će s Kristom tisuću godina.
7 A kad se navrši tisuću godina, Sotona će biti pušten iz tamnice svoje. 8 I izaći će da zavodi narode na četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi za rat. Bit će ih kao pijeska morskoga. 9 I vidio sam kako su napredovali po širini zemlje i okružili tabor svetih i ljubljeni grad. Ali vatra je sišla s neba i proždrla ih.
10 A Đavo, koji ih je zavodio, bio je bačen u jezero ognjeno i sumporno, gdje se već nalaze i zvijer i lažni prorok. I bit će mučeni dan i noć u svu vječnost.
11 I vidio sam veliko bijelo prijestolje i onoga koji sjedi na njemu. Pred njim su pobjegli zemlja i nebo, i za njih se više nije našlo mjesta. 12 I vidio sam mrtve, velike i male, kako stoje pred prijestoljem, i svici su se otvorili. A otvorio se i jedan drugi svitak — svitak života. I mrtvima se sudilo prema djelima njihovim na temelju onoga što je napisano u svicima. 13 I more je predalo mrtvace koji su bili u njemu i smrt i grob predali su mrtvace koji su bili u njima. I svakome se sudilo prema djelima njegovim. 14 A smrt i grob bili su bačeni u jezero ognjeno. To jezero ognjeno predstavlja drugu smrt.
i dovesti ljude do savrsenstva u buducnosti
Takodje ce unistit sve zlo sa Zemlje i sve uzrocnike zla - Satanu i njegove demone.
o buducim dogadjajima Biblija ovako kaze
Otkrivenje 12
9 I bio je zbačen veliki zmaj, prazmija, koji se zove Ðavo i Satana, koji zavodi ceo svet.*
Bio je zbačen na zemlju, a s njim su bili zbačeni i njegovi anđeli.
10 I čuo sam jak glas na nebu kako govori: „Sada je nastalo spasenje* i moć i kraljevstvo našeg Boga i vlast
njegovog Hrista,*
jer je zbačen tužitelj naše braće, koji ih je dan i noć optuživao pred našim Bogom!
11 I oni su ga pobedili Jagnjetovom krvlju+ i rečju svog svedočenja i nisu marili za svoj život* ni onda kad su se suočili sa smrću.
12 Zato veselite se, nebesa, i vi koji prebivate na njima!
Teško vama, zemljo i more, jer je Ðavo sišao k vama, veoma gnevan, znajući da ima malo vremena!“
Zbacivanje Satane Djavola na Zemlju se odigralo 1914 i to je pocetak poslednjih dana ovog sistema
Otkrivenje 20
1 I vidio sam jednog anđela kako silazi s neba s ključem od bezdana i velikim lancem u ruci.
2 I uhvatio je zmaja, prazmiju, koji je Đavo i Sotona, i svezao ga na tisuću godina. 3 I bacio ga je u bezdan, koji je nad njim zaključao i zapečatio, da više ne zavodi narode dok se ne navrši tisuću godina. Nakon toga treba biti nakratko odvezan.
4 I vidio sam prijestolja. Onima što su sjeli na njih dano je da sude. Vidio sam duše onih koji su pogubljeni zato što su svjedočili za Isusa i zato što su govorili o Bogu, onih koji se nisu poklonili zvijeri ni liku njezinu i koji nisu primili žig na čelo ni na ruku. I oživjeli su i kraljevali s Kristom tisuću godina. 5 (Ostali mrtvi nisu oživjeli dok se nije navršilo tisuću godina.) To je prvo uskrsnuće. 6 Sretan je i svet svatko tko ima udio u prvom uskrsnuću. Nad njima druga smrt nema vlasti, nego će biti svećenici Božji i Kristovi i kraljevat će s Kristom tisuću godina.
7 A kad se navrši tisuću godina, Sotona će biti pušten iz tamnice svoje. 8 I izaći će da zavodi narode na četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi za rat. Bit će ih kao pijeska morskoga. 9 I vidio sam kako su napredovali po širini zemlje i okružili tabor svetih i ljubljeni grad. Ali vatra je sišla s neba i proždrla ih.
10 A Đavo, koji ih je zavodio, bio je bačen u jezero ognjeno i sumporno, gdje se već nalaze i zvijer i lažni prorok. I bit će mučeni dan i noć u svu vječnost.
11 I vidio sam veliko bijelo prijestolje i onoga koji sjedi na njemu. Pred njim su pobjegli zemlja i nebo, i za njih se više nije našlo mjesta. 12 I vidio sam mrtve, velike i male, kako stoje pred prijestoljem, i svici su se otvorili. A otvorio se i jedan drugi svitak — svitak života. I mrtvima se sudilo prema djelima njihovim na temelju onoga što je napisano u svicima. 13 I more je predalo mrtvace koji su bili u njemu i smrt i grob predali su mrtvace koji su bili u njima. I svakome se sudilo prema djelima njegovim. 14 A smrt i grob bili su bačeni u jezero ognjeno. To jezero ognjeno predstavlja drugu smrt.
15 I tko se god nije našao zapisan u knjizi života, bio je bačen u jezero ognjeno.
jezero ognmjeno i sumporno je simbol unistenja
i sam citat kaze
To jezero ognjeno predstavlja drugu smrt.
druga smrt je smrt iz koje nema vaskrsenja - konacno unistenje
(Otkrivenje 21:8) A kukavice, bezvjerni, okaljani, ubojice, bludnici, vračari, idolopoklonici i svi lažljivci završit će u jezeru koje gori ognjem i sumporom. Ono predstavlja drugu smrt.”
Poslednja izmena od moderatora:
- Poruka
- 46.570
Armagedon- Bozji rat u kojem ce Bog unistiti Zlo sa zemlje
predstoji u buducnosti skorijoj
Otkrivenje 16
13 I video sam kako tri nečiste nadahnute izjave koje su izgledale kao žabe izlaze iz usta zmaja
i iz usta zveri i iz usta lažnog proroka.
14 To su izjave nadahnute od demonâ koje čine čuda i odlaze kraljevima celog sveta,*
da ih sakupe za rat koji će se dogoditi na veliki dan Boga Svemoćnog.
15 „Evo, dolazim kao lopov! Srećan je onaj ko bdi i čuva svoje haljine,
da ne bi hodao go i da se ne bi videla njegova sramota.“
16 I sakupili su ih na mesto koje se na hebrejskom zove Har-Magedon.
Otkrivenje 21:3,4
3 I čuh silan glas s neba da govori: Evo šatora Božjeg među ljudima!
On će prebivati s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima.
4 On će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade.
Bog ce u buducnosti ZAUVEK unistiti SMRT, zlo i sve uzrocnike zla
Tako ce ljudi moci da zive vecno na Zemlji, kao savrsena bica.
Nakon Armagedona Bog ce za vreme hiljadugodisnje vladavine Hrista da
dovede ljude do savrsenstva da bi mogli da zive vecno.
savrsenstvo podrazumeva vecni zivot.
I Samo savrsen covek moze da zivi vecno.
Za vreme te hiljadugodisnje vladavine Hrista Bog ce takodje
vaskrsavati ljude na Zemlji - u savrsenom telu, tako da ce i oni moci da zive vecno.
Na kraju tih 1000 god Bog konacno unistava uzrocnike zla Satanu i Demone.
nakon toga nikada vise nece postojati zlo.
predstoji u buducnosti skorijoj
Otkrivenje 16
13 I video sam kako tri nečiste nadahnute izjave koje su izgledale kao žabe izlaze iz usta zmaja
i iz usta zveri i iz usta lažnog proroka.
14 To su izjave nadahnute od demonâ koje čine čuda i odlaze kraljevima celog sveta,*
da ih sakupe za rat koji će se dogoditi na veliki dan Boga Svemoćnog.
15 „Evo, dolazim kao lopov! Srećan je onaj ko bdi i čuva svoje haljine,
da ne bi hodao go i da se ne bi videla njegova sramota.“
16 I sakupili su ih na mesto koje se na hebrejskom zove Har-Magedon.
Otkrivenje 21:3,4
3 I čuh silan glas s neba da govori: Evo šatora Božjeg među ljudima!
On će prebivati s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima.
4 On će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade.
Bog ce u buducnosti ZAUVEK unistiti SMRT, zlo i sve uzrocnike zla
Tako ce ljudi moci da zive vecno na Zemlji, kao savrsena bica.
Nakon Armagedona Bog ce za vreme hiljadugodisnje vladavine Hrista da
dovede ljude do savrsenstva da bi mogli da zive vecno.
savrsenstvo podrazumeva vecni zivot.
I Samo savrsen covek moze da zivi vecno.
Za vreme te hiljadugodisnje vladavine Hrista Bog ce takodje
vaskrsavati ljude na Zemlji - u savrsenom telu, tako da ce i oni moci da zive vecno.
Na kraju tih 1000 god Bog konacno unistava uzrocnike zla Satanu i Demone.
nakon toga nikada vise nece postojati zlo.
InternetExplorer
Domaćin
- Poruka
- 3.623
Na osnovu cega si zakljucila da su sad "poslednji dani". Na osnovu toga sto mislis da je isus poceo da "vlada" 1914te. Zasto mislis da je bas 1914ta. Zato sto mislis da je jerusalim unisten 607me.
Jerusalim je unisten 587me.
https://www.jwfacts.com/watchtower/607-1914.php#607
Prema tome nesto ste tu pogresno izracunali i nemate pravo da dizete paniku.
- Poruka
- 46.570
na sva ta pitanja sam vec odgovorila pa prelistaj temu.
Dala sam dokaze:
Jos samo da procitas
Takodje sam ti dala dokaze za 607pre ne godinu imas linkove kao dokaze.
InternetExplorer
Domaćin
- Poruka
- 3.623
Slobodno nastavi da zatrpavas sa kilometarskim postovima. Ja sam tu da ukazem na lazi. Doslo je vreme da se sazna Istina o "istini".
- Poruka
- 46.570
ti pises lazi a ja istinu
nemas nikakve dokaze
Ja iznosim Biblijske dokaze oni su istina.
Moji postovi govore o znanju
ni ne citas a pises dakle dokaz da lazes
nemas nikakve dokaze
Ja iznosim Biblijske dokaze oni su istina.
Moji postovi govore o znanju
ni ne citas a pises dakle dokaz da lazes
InternetExplorer
Domaćin
- Poruka
- 3.623
Ma vazi. Ja sam sa jehovinim svedocima dobro upoznat i sve to sto si okacila sam precesljao do tancina.
I vec sam ti citirao i kulu strazaru kad sam dokazivao da mislite da cete jedini preziveti armagedon.
Ti si ta koja nikad ne citira nista van svog sajta.
Jel stvarno mislis da se to ne vidi sa strane?
- Poruka
- 46.570
da si upoznat ne bi pisao te lazi
ja pisem sve iz Biblije
ja pisem sve iz Biblije
- Poruka
- 46.570
Vecni zivot je nesto sto nam Bog obecava i tako je i stvorio prvobitne ljude da zive vecno.
Gde ocekujemo Vecni zivot?
Ja ocekujem na Zemlji kada bude sveopste vaskrsavanje ljudi na Zemlji za vreme Hristove hiljadugodisnje vladavine.
Vecinu ocekuje vecni zivot na Zemlji.
Biblija kaze:
“Jer živi znaju da će umrijeti, a mrtvi ne znaju ništa niti im ima plate,
jer im se spomen zaboravio. I ljubavi njihove i mržnje njihove i zavisti njihove nestalo je,
i više nemaju dela nigde ni u čemu što biva pod suncem” (Propovednik 9:5, 6).
Sin Božji, Isus Hrist, rekao je da “ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas sina Božijega,
i izići će” (Jovan 5:28, 29).
Apostol Pavle je izrazio svoje “nadanje na Boga da će biti uskrsenje mrtvima, i pravednicima i grešnicima” (Dela apostolska 24:15).
Jov, verni Božji sluga prethršćanskog vremena, takođe je izrazio svoju nadu u uskrsnuće:
“Kad umre čovek, hoće li oživeti? Sve dane vremena koje mi je odredjeno čekaću dokle mi dodje promena. Zazvaćeš, i ja ću ti se odazvati; delo ruku svojih poželećeš” (Jov 14:14, 15).
A ako je dusa besmrtna onda ne treba uskrsenje.
A uskrsenje je temeljna nauka hriscanstva.
Besmrtnost duse i vaskrsenje iskljucuju jedno drugo.
U istocnjackim religijama gde nema Hrista ima besmrtnosti duse.
Psalmist je napisao da kad osoba umre, ‘iz nje iziđe duh, i vrati se u zemlju svoju:
taj dan propadnu sve pomisli njene’ (Psalam 146:4).
Biblija kaže da kad covek umre, ‘duh se vraća k Bogu, koji ga je dao’ (Propovednik 12:7)
Dakle duh se vraca Bogu duh - zivotna snaga
a ne dusa
Dusa je sastavni neodvojivi deo coveka..
kao sto kaze u Postanju " i posta covek dusha ziva"
1 Mojsijeva 2
7 Tada je Jehova Bog načinio čoveka od praha zemaljskoga i udahnuo mu u nosnice dah života,
i čovek je postao živa duša.
Kad covek umre - dusa umire.
A Bog vraca u zivot coveka uskrsenjem.
Tako kaze Bozja rec.
Gde ocekujemo Vecni zivot?
Ja ocekujem na Zemlji kada bude sveopste vaskrsavanje ljudi na Zemlji za vreme Hristove hiljadugodisnje vladavine.
Vecinu ocekuje vecni zivot na Zemlji.
Biblija kaze:
“Jer živi znaju da će umrijeti, a mrtvi ne znaju ništa niti im ima plate,
jer im se spomen zaboravio. I ljubavi njihove i mržnje njihove i zavisti njihove nestalo je,
i više nemaju dela nigde ni u čemu što biva pod suncem” (Propovednik 9:5, 6).
Sin Božji, Isus Hrist, rekao je da “ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas sina Božijega,
i izići će” (Jovan 5:28, 29).
Apostol Pavle je izrazio svoje “nadanje na Boga da će biti uskrsenje mrtvima, i pravednicima i grešnicima” (Dela apostolska 24:15).
Jov, verni Božji sluga prethršćanskog vremena, takođe je izrazio svoju nadu u uskrsnuće:
“Kad umre čovek, hoće li oživeti? Sve dane vremena koje mi je odredjeno čekaću dokle mi dodje promena. Zazvaćeš, i ja ću ti se odazvati; delo ruku svojih poželećeš” (Jov 14:14, 15).
A ako je dusa besmrtna onda ne treba uskrsenje.
A uskrsenje je temeljna nauka hriscanstva.
Besmrtnost duse i vaskrsenje iskljucuju jedno drugo.
U istocnjackim religijama gde nema Hrista ima besmrtnosti duse.
Psalmist je napisao da kad osoba umre, ‘iz nje iziđe duh, i vrati se u zemlju svoju:
taj dan propadnu sve pomisli njene’ (Psalam 146:4).
Biblija kaže da kad covek umre, ‘duh se vraća k Bogu, koji ga je dao’ (Propovednik 12:7)
Dakle duh se vraca Bogu duh - zivotna snaga
a ne dusa
Dusa je sastavni neodvojivi deo coveka..
kao sto kaze u Postanju " i posta covek dusha ziva"
1 Mojsijeva 2
7 Tada je Jehova Bog načinio čoveka od praha zemaljskoga i udahnuo mu u nosnice dah života,
i čovek je postao živa duša.
Kad covek umre - dusa umire.
A Bog vraca u zivot coveka uskrsenjem.
Tako kaze Bozja rec.
- Poruka
- 46.570
Nada u Vecni Zivot je osnova hriscanske VERE.
To je tema Biblije vecni zivot.
Jer je Bog stvorio ljude da zive VECNO.
I Kada Bog unsiti SMRT ljudi ce ziveti vecno.
Kao posljednji neprijatelj bit će uništena smrt (1. KOR. 15:26)
To je Bozja namera da ljudi zive vecno na Zemlji.
Bog je stvorio Zemlju da na njoj zive ljudi vecno.
Psalam 37: 29 Pravednici će naslediti zemlju, i živeće na njoj zauvek.
Bog nam daje obecanje vecnog zivota preko zrtve Isusa Hrista kao naseg otkupitelja
od greha i smrti.
Jovan 3: 16 „Jer Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina,
da niko ko iskazuje veruu njega ne bude uništen, nego da ima večni život
Otkrivenje 21:3,4
3 I čuh silan glas s neba da govori: Evo šatora Božjeg među ljudima! On će prebivati s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima.
4 On će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade.
Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Isusu Hristu, Gospodu našemu. (Rimljanima 6:23)
To je tema Biblije vecni zivot.
Jer je Bog stvorio ljude da zive VECNO.
I Kada Bog unsiti SMRT ljudi ce ziveti vecno.
Kao posljednji neprijatelj bit će uništena smrt (1. KOR. 15:26)
To je Bozja namera da ljudi zive vecno na Zemlji.
Bog je stvorio Zemlju da na njoj zive ljudi vecno.
Psalam 37: 29 Pravednici će naslediti zemlju, i živeće na njoj zauvek.
Bog nam daje obecanje vecnog zivota preko zrtve Isusa Hrista kao naseg otkupitelja
od greha i smrti.
Jovan 3: 16 „Jer Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina,
da niko ko iskazuje veruu njega ne bude uništen, nego da ima večni život
Otkrivenje 21:3,4
3 I čuh silan glas s neba da govori: Evo šatora Božjeg među ljudima! On će prebivati s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima.
4 On će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade.
Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Isusu Hristu, Gospodu našemu. (Rimljanima 6:23)
vcbccbc vcbcvb
Iskusan
- Poruka
- 6.887
imalo bi to smisla, kako se niko drugi nije setio da poveze 1 s.r. sa padom, da Hristos nije posvedocio da je satana jos onda pao u 1. veku,a ne u 20.
LUKA 10,17 Vratiše se pak Sedamdesetorica sa radošcu govoreci: Gospode, i demoni nam se pokoravaju u ime tvoje
10,18 A on im rece: Videh satanu gde pade sa neba kao munja [OTK. 16,17 i 18; 11,19; 8,5: 4,5]
Znaci, ako Gospod još onda posvedoci da je satana pao sa neba, nije li djavolski plan ono što govori lažno otkrivenje, koji svojim scenarijem bacanja 1/3 zvezda na zemlju [OTK. 12,4], te zbacivanja [OTK. 12,10], tj. silaženja [OTK. 12,12 ...sidje k vama djavo...], pa bacanja u bezdan i puštanja iz tamnice [OTK. 20,7], predstavlja lukavo izmišljenu bajku koja zavodi svet ?
sta kazes ti na ovo
InternetExplorer
da ne bi laznog otkrivenja [vidi moj potpis], ne bi bilo ni pseudohriscanskih s. uklj. i js?
vikipedija na srpskom je mnogo manje pouzdana od one na engleskom (jer je mnogo manje ljudi uključeno u pisanje). na engleskom ne postoji ta rečenica a postoji sledeća
https://en.wikipedia.org/wiki/Hebrew_language
kako zamišljaš te arheološke dokaze... arheologija ne može da da tačnu godinu...
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
"
Библијски закони о рату
Ратови у ове наше дане нису нека спорадична појава, они су стање. Од завршетка Другог светског рата до данас ратује се без престанка. С обзиром на политичку ситуацију, сва је прилика да ће се ратовати и у будућности, и то много жешће и са неупоредиво страшнијим последицама. Зато је од огромног значаја да имамо јасно сагледавање духовне суштине рата и нашег опхођења у случају да нам стигне на кућни праг. Шта треба да чини Црква?
У Библији је речено:
«Кад одеш на војску на непријатеља свог и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој, Који те је извео из земље мисирске. И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проговори народу. И нека им каже: Слушај, Израиљу! Ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих. Јер Господ Бог ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува» (5 Мојс. 20: 1-4).
Кад се народ суочава с неминовношћу војног сукоба Црква може и треба да дâ свој благослов. Али црквени благослов који се даје војницима за њих представља читав низ ограничења. За време Другог чеченског рата ја сам, по благослову свештеноначалија, пет пута ишао у Чеченску републику како бих водио духовну бригу о нашим војницима и често су ме молили да освештам оружје. Обављао сам чин освећивања оружја и увек сам посебно наглашавао:
«Оружје је освештано и немате права да га користите против голоруких људи, против мирног становништва, против жена, деце и стараца. Можете да користите оружје само против људи који вас директно нападају.»
Ко је позиван у војну службу?
Принцип позивања у рат који је наведен у Старом Завету је, ма како чудно то било, хуманији од поретка који данас постоји у целом свету.
Погледајмо опет књигу Поновљених закона:
«Потом и војводе нека проговоре народу, и кажу: Ко је саградио нову кућу а није почео седети у њој, нека иде нек се врати кући својој, да не би погиуо у боју, и други почео седети у њој» (5 Мојс. 20: 5). О чему је то? Кућа је породица, а породица је брак, жена, деца. Онај ко је саградио нову кућу основао је породицу. Обновити дом значи уредити га, започети живот са својом супругом, стећи своје домаћинство. Односно, у рат није узиман човек који није основао породицу, који још увек није окусио љубав, који није спознао радост очинства. По закону Божијем, у рат не воде младиће од 18-19 година. А за време чеченске кампање – био сам лични сведок – осамнаестогодишње момке, необучене и неуке, бацали су у најкрвавије битке – то је страшно.
Читамо даље Библију:
«И ко је посадио виноград, а још га није брао, нека не иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао» (5 Мојс. 20: 6). Какав хуман закон! Човек је требало да засади виноград, да га први пут обере, да направи свеже вино, да попије с пријатељима, да пева песме... А после тога може да оде у рат. А онај ко није основао породицу, ко није саградио кућу, ко није засадио виноград, још увек не схвата живот, не зна шта је шта. Премлад је и неразуман, и сматрало се да је окрутно ако се такав човек поведе у рат – у смрт. По библијским законима, човек се могао водити у рат у узрасту од 21 године до 50 година.
«И ко је испросио девојку а још је није одвео, нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други је одвео» (5 Мојс. 20: 7). Мушкарац треба да спозна женску љубав, да заволи своју жену, да види своју децу, да постане отац. Како се каже у познатој изреци: човек треба да сагради кућу, засади дрво и да роди дете, онда се остварио. И верујте ми: породични људи, они који су се остварили у животу, зрели, увек боље ратују. Кад је почео Други светски рат прво су мобилисани осамнаестогодишњи комсомолци и сви су изгинули. Кад су почели да позивају 40-50-годишње мушкарце, који имају породицу и децу, а неки већ и унуке, ситуација се преокренула. Узгред речено, то су они који су похађали часове веронауке још пре револуције. Све су то били људи који познају живот. И Берлин су освојили 40-50-годишњи руски мушкарци, а не дечаци, који још нису имали ништа иза себе. Човек треба да зна за шта жртвује свој живот, за шта умире.
И поново погледајмо књигу Поновљених закона: «Још и ово нека кажу војводе народу: Ко је страшљив и трне му срце, нека не иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему.» Као што видимо, кукавице такође нису водили у рат. И врло је јасно због чега: да не би ослабили борбени дух оних који иду у бој.
Дакле, по закону Божијем, у рат је требало водити људе који су се већ остварили, који знају и разумеју зашто узимају оружје у руке, за шта ће се борити и шта желе да сачувају.
Понуди мир
Али ево шта је најзанимљивије: сваки рат је почињао од тога што је по закону Божијем непријатељу требало понудити мир. У Библији се каже:
«Кад дођеш који град да бијеш, прво га понуди миром. Ако ти одговори миром и отвори врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран» (5 Мојс. 20: 10-11).
Овде је реч о ратној одштети, али по правило, у опсаду других градова се ишло зато што је непријатељ нападао и уништавао израиљске, рођене градове, и требало је поново успоставити ред и праведност. Али то да рат по библијском схватању треба да почне од понуде мира јесте задивљујућа чињеница, коју треба да схватимо и да осмислимо. Можда је време да се наше војсковође и људи који се налазе на кормилу власти замисле над овим библијским правилом.
У Светом Писму се говори о томе да човек који ратује треба брижљиво да се односи према свету око себе. Сад се лакомислено уништава природа. А Поновљени закони налажу: «Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не квари дрвета његова секиром; јер можеш с њих јести, зато их не сеци; јер дрво пољско је ли човек да уђе у град испред тебе» (5 Мојс. 20: 19).
А ради се о туђој територији! Било је и закона санитарног карактера: сваки војник је требало да им своју лопату како би обављајући нужду то чинио у рупу коју ископа и коју је затим требало да заспе земљом. «Јер Господ ходи међу народом Својим.»
Библија је одређивала и границе људског гнева и окрутности. Отворимо књигу Постања и прочитајмо дивне речи које су речене о двојици Јаковљевих синова – браћи Симеону и Левију: «Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока» (1 Мојс. 49: 7). Бог не одобрава сваку љутину. Можеш да испољаваш гнев, али не до окрутности. Можеш да испољиш љутину, али не до зверске свирепости. То су увек имали на уму људи који су ишли у рат да испуне своју грађанску дужност.
Господ промишља о свима
За време ратних дејстава Црква је увек водила духовну бригу о војницима: увек је исповедала војнике, причешћивала, крстила ако је требало. Али је после рата давала епитимију: да се од једне до две године уздржавају од причешћа. Без обзира на то какав је био рат – по византијској традицији је била обавезна епитимија. Зашто? У рату постоји опасност по твој живот, у сваком тренутку можеш погинути – и исповедаш се и причешћујеш како би се припремио за смрт. Али у рату проливаш људску крв, нека је то и зато што браниш своју отаџбину – ово нехотично убиство је свеједно злочин, грех, који треба да искупиш покајањем, испуњавајући епитимију.
У јеврејском народу који је у стара времена стално учествовао у ратним сукобима сачувало се веома лепо предање. Кад је Мојсије с Јеврејима прошао кроз Црвено море окренуо се, угледао је у таласима мртве Египћане: њихова тела су испливала на површину, ношена су ка обали. Мојсије је од радости почео да скаче и да тапше. Али је чуо глас Божији с неба: «Моше, зашто се радујеш? Потонула су Моја деца.» Зато што су за Бога и Египћани, и Јевреји, и Турци, и Руси, и Чечени – Његов народ, Његова деца. Бог промишља о сваком човеку, независно од његове националности и боје коже и тражи оно што је добро за све. Бог се брине и о дивљим животињама, и о пољској трави, и о небеским птицама – Он промишља о свој Својој творевини.
Ако је човек принуђен да иде у рат – то је увек крајња мера. И треба да зна којим принципима притом треба да се руководи. Наши преци су знали. На пример, код козака се увек узимао у обзир статус човека у роду. На то је указивала... минђуша у уху. Ако је имао једну минђушу у левом уху то је значило да је козак син-јединац своје мајке; ако је носио минђушу у десном уху – да је последњи носилац презимена – последњи у роду где није било других наследника по мушкој линији. Ако је козак имао све минђуше у уху, то је значило да је син-јединац својих родитеља. Кад су се козаци окупљали, атаман није све знао поименце и лично, али је по овим обележјима увек могао да види кога може првог да пошаље у одлучујући битку, а кога треба причувати: сина-јединца мајке – да би имао ко да се побрине о њој у старости; последњег мушкарца у роду – да би се род наставио.
Узгред речено, још су стари Грци имали слична правила. Сетимо се 300 Спартанаца. Херодот каже да је цар Леонид рекао: «У овој бици могу да погину само они Спартанци који имају синове.» Ето, ове Божије законе Господ је открио и паганима – по речима апостола Павла о томе да је паганима закон написан у срцима.
Увек треба да се руководимо заповестима Бога – без обзира да ли водимо миран живот или ратујемо: закон Божији је за све ситуације. Свето Писмо је Господње упутство за деловање.
Зашто Давид није могао да сагради Храм?
Такође је важно рећи да премда Црква може да благосиља људе за одлазак у рат, сам рат је, наравно, увек рђава ствар, то је слика немоћи и пада човечанства у грех. Навешћу једну причу која је записана у Првој књизи царства. Био је један богати човек по имену Навал и имао је велико домаћинство. И Давид је послао изасланике код њега да га поздраве. Али их је Навал грубо примио и Давид је одлучио да га казни мачем.
Да би умилостивила цара код њега је дошла Навалова жена Авигеја, донела је много различитих јела и обратила се Давиду речима: «Опрости слушкињи својој кривицу, јер ће Господ зацело начинити тврду кућу господару мом, јер ратове Господње води господар мој и није се нашло зло на теби никад за твог века» (1 Сам. 25: 28). И Давид се захвалио овој паметној жени због тога што га је спречила да пролије крв. Али обратимо пажњу на следеће: Давид, изабраник Божији, водио је «Господње ратове», добио је за то највишу дозволу, ако можемо тако да кажемо, и сви људи су то разумели – ипак, као што знамо, Бог није допустио Давиду да сагради Храм Божији. Зашто? Упрво зато што је Давид водио много ратова, што је убио и унесрећио многе људе, Храм је саградио Давидов син Соломон, чије се име преводи као «мир».
Протојереј Олег Стењајев".
Библијски закони о рату
Ратови у ове наше дане нису нека спорадична појава, они су стање. Од завршетка Другог светског рата до данас ратује се без престанка. С обзиром на политичку ситуацију, сва је прилика да ће се ратовати и у будућности, и то много жешће и са неупоредиво страшнијим последицама. Зато је од огромног значаја да имамо јасно сагледавање духовне суштине рата и нашег опхођења у случају да нам стигне на кућни праг. Шта треба да чини Црква?
У Библији је речено:
«Кад одеш на војску на непријатеља свог и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој, Који те је извео из земље мисирске. И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проговори народу. И нека им каже: Слушај, Израиљу! Ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих. Јер Господ Бог ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува» (5 Мојс. 20: 1-4).
«Оружје је освештано и немате права да га користите против голоруких људи, против мирног становништва, против жена, деце и стараца. Можете да користите оружје само против људи који вас директно нападају.»
Ко је позиван у војну службу?
Принцип позивања у рат који је наведен у Старом Завету је, ма како чудно то било, хуманији од поретка који данас постоји у целом свету.
Погледајмо опет књигу Поновљених закона:
«Потом и војводе нека проговоре народу, и кажу: Ко је саградио нову кућу а није почео седети у њој, нека иде нек се врати кући својој, да не би погиуо у боју, и други почео седети у њој» (5 Мојс. 20: 5). О чему је то? Кућа је породица, а породица је брак, жена, деца. Онај ко је саградио нову кућу основао је породицу. Обновити дом значи уредити га, започети живот са својом супругом, стећи своје домаћинство. Односно, у рат није узиман човек који није основао породицу, који још увек није окусио љубав, који није спознао радост очинства. По закону Божијем, у рат не воде младиће од 18-19 година. А за време чеченске кампање – био сам лични сведок – осамнаестогодишње момке, необучене и неуке, бацали су у најкрвавије битке – то је страшно.
Читамо даље Библију:
«И ко је посадио виноград, а још га није брао, нека не иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао» (5 Мојс. 20: 6). Какав хуман закон! Човек је требало да засади виноград, да га први пут обере, да направи свеже вино, да попије с пријатељима, да пева песме... А после тога може да оде у рат. А онај ко није основао породицу, ко није саградио кућу, ко није засадио виноград, још увек не схвата живот, не зна шта је шта. Премлад је и неразуман, и сматрало се да је окрутно ако се такав човек поведе у рат – у смрт. По библијским законима, човек се могао водити у рат у узрасту од 21 године до 50 година.
«И ко је испросио девојку а још је није одвео, нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други је одвео» (5 Мојс. 20: 7). Мушкарац треба да спозна женску љубав, да заволи своју жену, да види своју децу, да постане отац. Како се каже у познатој изреци: човек треба да сагради кућу, засади дрво и да роди дете, онда се остварио. И верујте ми: породични људи, они који су се остварили у животу, зрели, увек боље ратују. Кад је почео Други светски рат прво су мобилисани осамнаестогодишњи комсомолци и сви су изгинули. Кад су почели да позивају 40-50-годишње мушкарце, који имају породицу и децу, а неки већ и унуке, ситуација се преокренула. Узгред речено, то су они који су похађали часове веронауке још пре револуције. Све су то били људи који познају живот. И Берлин су освојили 40-50-годишњи руски мушкарци, а не дечаци, који још нису имали ништа иза себе. Човек треба да зна за шта жртвује свој живот, за шта умире.
И поново погледајмо књигу Поновљених закона: «Још и ово нека кажу војводе народу: Ко је страшљив и трне му срце, нека не иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему.» Као што видимо, кукавице такође нису водили у рат. И врло је јасно због чега: да не би ослабили борбени дух оних који иду у бој.
Дакле, по закону Божијем, у рат је требало водити људе који су се већ остварили, који знају и разумеју зашто узимају оружје у руке, за шта ће се борити и шта желе да сачувају.
Понуди мир
Али ево шта је најзанимљивије: сваки рат је почињао од тога што је по закону Божијем непријатељу требало понудити мир. У Библији се каже:
«Кад дођеш који град да бијеш, прво га понуди миром. Ако ти одговори миром и отвори врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран» (5 Мојс. 20: 10-11).
Овде је реч о ратној одштети, али по правило, у опсаду других градова се ишло зато што је непријатељ нападао и уништавао израиљске, рођене градове, и требало је поново успоставити ред и праведност. Али то да рат по библијском схватању треба да почне од понуде мира јесте задивљујућа чињеница, коју треба да схватимо и да осмислимо. Можда је време да се наше војсковође и људи који се налазе на кормилу власти замисле над овим библијским правилом.
У Светом Писму се говори о томе да човек који ратује треба брижљиво да се односи према свету око себе. Сад се лакомислено уништава природа. А Поновљени закони налажу: «Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не квари дрвета његова секиром; јер можеш с њих јести, зато их не сеци; јер дрво пољско је ли човек да уђе у град испред тебе» (5 Мојс. 20: 19).
А ради се о туђој територији! Било је и закона санитарног карактера: сваки војник је требало да им своју лопату како би обављајући нужду то чинио у рупу коју ископа и коју је затим требало да заспе земљом. «Јер Господ ходи међу народом Својим.»
Библија је одређивала и границе људског гнева и окрутности. Отворимо књигу Постања и прочитајмо дивне речи које су речене о двојици Јаковљевих синова – браћи Симеону и Левију: «Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока» (1 Мојс. 49: 7). Бог не одобрава сваку љутину. Можеш да испољаваш гнев, али не до окрутности. Можеш да испољиш љутину, али не до зверске свирепости. То су увек имали на уму људи који су ишли у рат да испуне своју грађанску дужност.
Господ промишља о свима
За време ратних дејстава Црква је увек водила духовну бригу о војницима: увек је исповедала војнике, причешћивала, крстила ако је требало. Али је после рата давала епитимију: да се од једне до две године уздржавају од причешћа. Без обзира на то какав је био рат – по византијској традицији је била обавезна епитимија. Зашто? У рату постоји опасност по твој живот, у сваком тренутку можеш погинути – и исповедаш се и причешћујеш како би се припремио за смрт. Али у рату проливаш људску крв, нека је то и зато што браниш своју отаџбину – ово нехотично убиство је свеједно злочин, грех, који треба да искупиш покајањем, испуњавајући епитимију.
У јеврејском народу који је у стара времена стално учествовао у ратним сукобима сачувало се веома лепо предање. Кад је Мојсије с Јеврејима прошао кроз Црвено море окренуо се, угледао је у таласима мртве Египћане: њихова тела су испливала на површину, ношена су ка обали. Мојсије је од радости почео да скаче и да тапше. Али је чуо глас Божији с неба: «Моше, зашто се радујеш? Потонула су Моја деца.» Зато што су за Бога и Египћани, и Јевреји, и Турци, и Руси, и Чечени – Његов народ, Његова деца. Бог промишља о сваком човеку, независно од његове националности и боје коже и тражи оно што је добро за све. Бог се брине и о дивљим животињама, и о пољској трави, и о небеским птицама – Он промишља о свој Својој творевини.
Ако је човек принуђен да иде у рат – то је увек крајња мера. И треба да зна којим принципима притом треба да се руководи. Наши преци су знали. На пример, код козака се увек узимао у обзир статус човека у роду. На то је указивала... минђуша у уху. Ако је имао једну минђушу у левом уху то је значило да је козак син-јединац своје мајке; ако је носио минђушу у десном уху – да је последњи носилац презимена – последњи у роду где није било других наследника по мушкој линији. Ако је козак имао све минђуше у уху, то је значило да је син-јединац својих родитеља. Кад су се козаци окупљали, атаман није све знао поименце и лично, али је по овим обележјима увек могао да види кога може првог да пошаље у одлучујући битку, а кога треба причувати: сина-јединца мајке – да би имао ко да се побрине о њој у старости; последњег мушкарца у роду – да би се род наставио.
Узгред речено, још су стари Грци имали слична правила. Сетимо се 300 Спартанаца. Херодот каже да је цар Леонид рекао: «У овој бици могу да погину само они Спартанци који имају синове.» Ето, ове Божије законе Господ је открио и паганима – по речима апостола Павла о томе да је паганима закон написан у срцима.
Увек треба да се руководимо заповестима Бога – без обзира да ли водимо миран живот или ратујемо: закон Божији је за све ситуације. Свето Писмо је Господње упутство за деловање.
Зашто Давид није могао да сагради Храм?
Да би умилостивила цара код њега је дошла Навалова жена Авигеја, донела је много различитих јела и обратила се Давиду речима: «Опрости слушкињи својој кривицу, јер ће Господ зацело начинити тврду кућу господару мом, јер ратове Господње води господар мој и није се нашло зло на теби никад за твог века» (1 Сам. 25: 28). И Давид се захвалио овој паметној жени због тога што га је спречила да пролије крв. Али обратимо пажњу на следеће: Давид, изабраник Божији, водио је «Господње ратове», добио је за то највишу дозволу, ако можемо тако да кажемо, и сви људи су то разумели – ипак, као што знамо, Бог није допустио Давиду да сагради Храм Божији. Зашто? Упрво зато што је Давид водио много ратова, што је убио и унесрећио многе људе, Храм је саградио Давидов син Соломон, чије се име преводи као «мир».
Протојереј Олег Стењајев".
Зашто Господ не спречи рат
Бог је прописао опширан рецепт против рата. Тај рецепт налази се записан у Старом и Новом завету, но људи га, на жалост, нису примили. Напротив, одбацили су га. Ко је онда крив за рат? Свакако Бог није. Када људи замене Божји закон својим законом, и Божју вољу својом вољом, и Божји разум својим разумом, онда мора доћи до рата.
Питаху ме па се и ја упитах и потражих одговор тамо гдје све одговоре на своја многобројна питања тражим: у Светом писму. Зашто рат? Зато што дође вријеме рату, кад се зло накупи, као гној под чиром, једном, мора да пукне. Једноставно, има вријеме рату и вријеме миру, (Проп. 3, 8), како нас учи премудри Соломон. Тачно је да је боља мудрост него оружје убојито, (Проп. 9, 18) али дође ваљда вријеме кад се мудрост погази, кад некоме не вриједи причати него се мора друкчије разуму привести. „Не боји се свака шуша Бога – вели наш народ – него батине“.
Наш народ се одавно нашао међу душманима; најбољи бисмо им били кад би се преселили из живота у прашњаве књиге историјске. Да не пружамо отпор, то би нам се десило и о нама би такође нагваждали излапјели учењаци као што сада нагваждају и паметују о истребљеним народима Ацтека и Инка, које је прије пола миленијума дограбила немилосрдна рука ватиканска. Каже Давид за себе, а ми преносимо на цјелокупни народ свој: „Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном; зуби су синова људских копља и стријеле, и њихов је језик мач оштар.“ (Пс 57, 4)
Читао сам и прије овај Давидов жалопој но никад нисам могао схватити сву истинитост ријечи о језику, мачу оштром. Сад видимо да нас језик ватиканске машинерије коље страшније од мачева оштрих њихових искусних кољача. На другом мјесту исти Божји човјек моли се Господу да га избави од човјека злог и од насилника, „који помишљају зло у срцу и сваки дан подижу рат. Оштре језик свој као змија, јед је аспидин у устима њиховим“. (Пс. 140, 1 – 3) Нађе се, некако, одговор на злодјела руку њихових; лијека једу најотровније змије, који је у устима њиховим, никад да се нађе. Вични смо боју, лажи никако.
Зашто Бог не спријечи рат?
„Ово питање слично је питању: зашто лекар у једном граду не спречи болест – вели Владика Николај. Ето лекар прописује предохрану од болести, а када болест завлада, лекар прописује лек. Он прописује предохрану и лек, написане рецепте лекар даје људима на употребу. Тиме је лекар учинио са своје стране све да се спречи болест. Но ако људи приме рецепт од лекара па га баце, и од своје стране ништа не учине да се болест спречи и излечи, ко је онда крив: лекар или грађани онога града. Несумњиво лекар није крив.
Није ни Бог крив за рат.
Бог је прописао опширан рецепт против рата. Тај рецепт налази се записан у Старом и Новом завету, но људи су примили тај рецепт Божји против рата, примили и одбацили. Ко је онда крив за рат? Свакако Бог није. Када људи замене Божји закон својим законом, и Божју вољу својом вољом, и Божји разум својим разумом, онда мора доћи до рата.
Бог би несумњиво могао својом силом спречити сваки рат, као, рецимо, што возач закочи мотор и кола се зауставе. Али Бог неће да поступа са људима као са мртвим и неразумним машинама. Бог неће да нагони људе силом на добар пут“ – каже владика Николај. Исто тако, прогони нас мисао како да ускладимо у себи наш хришћански позив да љубимо и непријатеље своје (Мт. 5, 44) са неминовношћу рата?
Свакако да не можемо оправдати непочинства и злочине које су и наши починили. Свако прекорачивање мјере одбране голог живота, вратиће нам се у већем злу. Али да нађемо одговор на питање које нас мучи, помаже нам онај који нас је и хришћанству и учио: Свети Ћирило. Упиташе муслимани Светог Ћирила, како то хришћани могу ратовати а при томе одржати Христову заповијест о мољењу Богу за непријатеље? Свети Ћирило на то одговори: „Ако су у једном закону написане двије заповијести и дате људима на извршење, који ће човјек бити бољи извршилац закона: онај који испуни само једну заповијест или онај који испуни обје? Несумњиво онај који испуни обје заповијести – одговорише Сарацени.
А Свети ћирило настави: Христос Господ наш заповједио нам је да се молимо Богу за оне који нас гоне, и да и њима чинимо добро. Али он нам је још рекао: Већу љубав нико не може имати у овоме животу него ако ли душу своју положи за пријатеље своје. (Јн. 15, 13) Стога ми подносимо увреде, које непријатељи чине нама појединачно, и молимо се Богу за њих. Али, као заједница, ми се залажемо једни за друге и полажемо животе своје, да не би како непријатељ, плијенећи браћу нашу, заплијенио са тијелима и душе њихове и погубио их тијелом и душом“. (Православни мисионар 6, 85).
Наш је народ устао да одбрани своје голе животе пред навалом свег зла и све себичности овог свијета. Скројили су нам били претијесне мјере и није било друге него те окове раздрати и раскинути. Вјерујемо да је Бог с онима који своје животе бране; он је њихова брана и заштита. Нека би нас Господ заштитио и спасао. Дај Боже да ускоро осване дан када ће се расковати мачеви на раонике и копља на српове, кад неће дизати мача народ на народ, (Ис. 2, 4) него ће живјети у миру и благостању.
Протојереј Василије Томић
Извор: vasilijeprotatomic.com
Бог је прописао опширан рецепт против рата. Тај рецепт налази се записан у Старом и Новом завету, но људи га, на жалост, нису примили. Напротив, одбацили су га. Ко је онда крив за рат? Свакако Бог није. Када људи замене Божји закон својим законом, и Божју вољу својом вољом, и Божји разум својим разумом, онда мора доћи до рата.
Питаху ме па се и ја упитах и потражих одговор тамо гдје све одговоре на своја многобројна питања тражим: у Светом писму. Зашто рат? Зато што дође вријеме рату, кад се зло накупи, као гној под чиром, једном, мора да пукне. Једноставно, има вријеме рату и вријеме миру, (Проп. 3, 8), како нас учи премудри Соломон. Тачно је да је боља мудрост него оружје убојито, (Проп. 9, 18) али дође ваљда вријеме кад се мудрост погази, кад некоме не вриједи причати него се мора друкчије разуму привести. „Не боји се свака шуша Бога – вели наш народ – него батине“.
Читао сам и прије овај Давидов жалопој но никад нисам могао схватити сву истинитост ријечи о језику, мачу оштром. Сад видимо да нас језик ватиканске машинерије коље страшније од мачева оштрих њихових искусних кољача. На другом мјесту исти Божји човјек моли се Господу да га избави од човјека злог и од насилника, „који помишљају зло у срцу и сваки дан подижу рат. Оштре језик свој као змија, јед је аспидин у устима њиховим“. (Пс. 140, 1 – 3) Нађе се, некако, одговор на злодјела руку њихових; лијека једу најотровније змије, који је у устима њиховим, никад да се нађе. Вични смо боју, лажи никако.
Зашто Бог не спријечи рат?
„Ово питање слично је питању: зашто лекар у једном граду не спречи болест – вели Владика Николај. Ето лекар прописује предохрану од болести, а када болест завлада, лекар прописује лек. Он прописује предохрану и лек, написане рецепте лекар даје људима на употребу. Тиме је лекар учинио са своје стране све да се спречи болест. Но ако људи приме рецепт од лекара па га баце, и од своје стране ништа не учине да се болест спречи и излечи, ко је онда крив: лекар или грађани онога града. Несумњиво лекар није крив.
Није ни Бог крив за рат.
Бог је прописао опширан рецепт против рата. Тај рецепт налази се записан у Старом и Новом завету, но људи су примили тај рецепт Божји против рата, примили и одбацили. Ко је онда крив за рат? Свакако Бог није. Када људи замене Божји закон својим законом, и Божју вољу својом вољом, и Божји разум својим разумом, онда мора доћи до рата.
Бог би несумњиво могао својом силом спречити сваки рат, као, рецимо, што возач закочи мотор и кола се зауставе. Али Бог неће да поступа са људима као са мртвим и неразумним машинама. Бог неће да нагони људе силом на добар пут“ – каже владика Николај. Исто тако, прогони нас мисао како да ускладимо у себи наш хришћански позив да љубимо и непријатеље своје (Мт. 5, 44) са неминовношћу рата?
Свакако да не можемо оправдати непочинства и злочине које су и наши починили. Свако прекорачивање мјере одбране голог живота, вратиће нам се у већем злу. Али да нађемо одговор на питање које нас мучи, помаже нам онај који нас је и хришћанству и учио: Свети Ћирило. Упиташе муслимани Светог Ћирила, како то хришћани могу ратовати а при томе одржати Христову заповијест о мољењу Богу за непријатеље? Свети Ћирило на то одговори: „Ако су у једном закону написане двије заповијести и дате људима на извршење, који ће човјек бити бољи извршилац закона: онај који испуни само једну заповијест или онај који испуни обје? Несумњиво онај који испуни обје заповијести – одговорише Сарацени.
Наш је народ устао да одбрани своје голе животе пред навалом свег зла и све себичности овог свијета. Скројили су нам били претијесне мјере и није било друге него те окове раздрати и раскинути. Вјерујемо да је Бог с онима који своје животе бране; он је њихова брана и заштита. Нека би нас Господ заштитио и спасао. Дај Боже да ускоро осване дан када ће се расковати мачеви на раонике и копља на српове, кад неће дизати мача народ на народ, (Ис. 2, 4) него ће живјети у миру и благостању.
Протојереј Василије Томић
Извор: vasilijeprotatomic.com
- Poruka
- 46.570
Bog je stvorio Zemlju da na njoj zive ljudi vecno.
Psalam 37: 29 Pravednici će naslediti zemlju, i živeće na njoj zauvek.
da Bi ljudi mogli da zive vecno u savrsenstvu Bog ce unistiti SMRT
i dovesti ljude do savrsenstva u buducnosti
Takodje ce unistit sve zlo sa Zemlje i sve uzrocnike zla - Satanu i njegove demone.
o buducim dogadjajima Biblija ovako kaze
Otkrivenje 12
9 I bio je zbačen veliki zmaj, prazmija, koji se zove Ðavo i Satana, koji zavodi ceo svet.*
Bio je zbačen na zemlju, a s njim su bili zbačeni i njegovi anđeli.
10 I čuo sam jak glas na nebu kako govori: „Sada je nastalo spasenje* i moć i kraljevstvo našeg Boga i vlast
njegovog Hrista,*
jer je zbačen tužitelj naše braće, koji ih je dan i noć optuživao pred našim Bogom!
11 I oni su ga pobedili Jagnjetovom krvlju+ i rečju svog svedočenja i nisu marili za svoj život* ni onda kad su se suočili sa smrću.
12 Zato veselite se, nebesa, i vi koji prebivate na njima!
Teško vama, zemljo i more, jer je Ðavo sišao k vama, veoma gnevan, znajući da ima malo vremena!“
Zbacivanje Satane Djavola na Zemlju se odigralo 1914 i to je pocetak poslednjih dana ovog sistema
Psalam 37: 29 Pravednici će naslediti zemlju, i živeće na njoj zauvek.
da Bi ljudi mogli da zive vecno u savrsenstvu Bog ce unistiti SMRT
i dovesti ljude do savrsenstva u buducnosti
Takodje ce unistit sve zlo sa Zemlje i sve uzrocnike zla - Satanu i njegove demone.
o buducim dogadjajima Biblija ovako kaze
Otkrivenje 12
9 I bio je zbačen veliki zmaj, prazmija, koji se zove Ðavo i Satana, koji zavodi ceo svet.*
Bio je zbačen na zemlju, a s njim su bili zbačeni i njegovi anđeli.
10 I čuo sam jak glas na nebu kako govori: „Sada je nastalo spasenje* i moć i kraljevstvo našeg Boga i vlast
njegovog Hrista,*
jer je zbačen tužitelj naše braće, koji ih je dan i noć optuživao pred našim Bogom!
11 I oni su ga pobedili Jagnjetovom krvlju+ i rečju svog svedočenja i nisu marili za svoj život* ni onda kad su se suočili sa smrću.
12 Zato veselite se, nebesa, i vi koji prebivate na njima!
Teško vama, zemljo i more, jer je Ðavo sišao k vama, veoma gnevan, znajući da ima malo vremena!“
Zbacivanje Satane Djavola na Zemlju se odigralo 1914 i to je pocetak poslednjih dana ovog sistema
- Poruka
- 46.570
Otkrivenje 20
1 I vidio sam jednog anđela kako silazi s neba s ključem od bezdana i velikim lancem u ruci.
2 I uhvatio je zmaja, prazmiju, koji je Đavo i Sotona, i svezao ga na tisuću godina. 3 I bacio ga je u bezdan, koji je nad njim zaključao i zapečatio, da više ne zavodi narode dok se ne navrši tisuću godina. Nakon toga treba biti nakratko odvezan.
4 I vidio sam prijestolja. Onima što su sjeli na njih dano je da sude. Vidio sam duše onih koji su pogubljeni zato što su svjedočili za Isusa i zato što su govorili o Bogu, onih koji se nisu poklonili zvijeri ni liku njezinu i koji nisu primili žig na čelo ni na ruku. I oživjeli su i kraljevali s Kristom tisuću godina. 5 (Ostali mrtvi nisu oživjeli dok se nije navršilo tisuću godina.) To je prvo uskrsnuće. 6 Sretan je i svet svatko tko ima udio u prvom uskrsnuću. Nad njima druga smrt nema vlasti, nego će biti svećenici Božji i Kristovi i kraljevat će s Kristom tisuću godina.
7 A kad se navrši tisuću godina, Sotona će biti pušten iz tamnice svoje. 8 I izaći će da zavodi narode na četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi za rat. Bit će ih kao pijeska morskoga. 9 I vidio sam kako su napredovali po širini zemlje i okružili tabor svetih i ljubljeni grad. Ali vatra je sišla s neba i proždrla ih.
10 A Đavo, koji ih je zavodio, bio je bačen u jezero ognjeno i sumporno, gdje se već nalaze i zvijer i lažni prorok. I bit će mučeni dan i noć u svu vječnost.
11 I vidio sam veliko bijelo prijestolje i onoga koji sjedi na njemu. Pred njim su pobjegli zemlja i nebo, i za njih se više nije našlo mjesta. 12 I vidio sam mrtve, velike i male, kako stoje pred prijestoljem, i svici su se otvorili. A otvorio se i jedan drugi svitak — svitak života. I mrtvima se sudilo prema djelima njihovim na temelju onoga što je napisano u svicima. 13 I more je predalo mrtvace koji su bili u njemu i smrt i grob predali su mrtvace koji su bili u njima. I svakome se sudilo prema djelima njegovim. 14 A smrt i grob bili su bačeni u jezero ognjeno. To jezero ognjeno predstavlja drugu smrt.
15 I tko se god nije našao zapisan u knjizi života, bio je bačen u jezero ognjeno.
jezero ognmjeno i sumporno je simbol unistenja
i sam citat kaze
To jezero ognjeno predstavlja drugu smrt.
druga smrt je smrt iz koje nema vaskrsenja - konacno unistenje
(Otkrivenje 21:8) A kukavice, bezvjerni, okaljani, ubojice, bludnici, vračari, idolopoklonici i svi lažljivci završit će u jezeru koje gori ognjem i sumporom. Ono predstavlja drugu smrt.”
1 I vidio sam jednog anđela kako silazi s neba s ključem od bezdana i velikim lancem u ruci.
2 I uhvatio je zmaja, prazmiju, koji je Đavo i Sotona, i svezao ga na tisuću godina. 3 I bacio ga je u bezdan, koji je nad njim zaključao i zapečatio, da više ne zavodi narode dok se ne navrši tisuću godina. Nakon toga treba biti nakratko odvezan.
4 I vidio sam prijestolja. Onima što su sjeli na njih dano je da sude. Vidio sam duše onih koji su pogubljeni zato što su svjedočili za Isusa i zato što su govorili o Bogu, onih koji se nisu poklonili zvijeri ni liku njezinu i koji nisu primili žig na čelo ni na ruku. I oživjeli su i kraljevali s Kristom tisuću godina. 5 (Ostali mrtvi nisu oživjeli dok se nije navršilo tisuću godina.) To je prvo uskrsnuće. 6 Sretan je i svet svatko tko ima udio u prvom uskrsnuću. Nad njima druga smrt nema vlasti, nego će biti svećenici Božji i Kristovi i kraljevat će s Kristom tisuću godina.
7 A kad se navrši tisuću godina, Sotona će biti pušten iz tamnice svoje. 8 I izaći će da zavodi narode na četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi za rat. Bit će ih kao pijeska morskoga. 9 I vidio sam kako su napredovali po širini zemlje i okružili tabor svetih i ljubljeni grad. Ali vatra je sišla s neba i proždrla ih.
10 A Đavo, koji ih je zavodio, bio je bačen u jezero ognjeno i sumporno, gdje se već nalaze i zvijer i lažni prorok. I bit će mučeni dan i noć u svu vječnost.
11 I vidio sam veliko bijelo prijestolje i onoga koji sjedi na njemu. Pred njim su pobjegli zemlja i nebo, i za njih se više nije našlo mjesta. 12 I vidio sam mrtve, velike i male, kako stoje pred prijestoljem, i svici su se otvorili. A otvorio se i jedan drugi svitak — svitak života. I mrtvima se sudilo prema djelima njihovim na temelju onoga što je napisano u svicima. 13 I more je predalo mrtvace koji su bili u njemu i smrt i grob predali su mrtvace koji su bili u njima. I svakome se sudilo prema djelima njegovim. 14 A smrt i grob bili su bačeni u jezero ognjeno. To jezero ognjeno predstavlja drugu smrt.
15 I tko se god nije našao zapisan u knjizi života, bio je bačen u jezero ognjeno.
jezero ognmjeno i sumporno je simbol unistenja
i sam citat kaze
To jezero ognjeno predstavlja drugu smrt.
druga smrt je smrt iz koje nema vaskrsenja - konacno unistenje
(Otkrivenje 21:8) A kukavice, bezvjerni, okaljani, ubojice, bludnici, vračari, idolopoklonici i svi lažljivci završit će u jezeru koje gori ognjem i sumporom. Ono predstavlja drugu smrt.”
- Poruka
- 46.570
Armagedon- Bozji rat u kojem ce Bog unistiti Zlo sa zemlje
predstoji u buducnosti skorijoj
Otkrivenje 16
13 I video sam kako tri nečiste nadahnute izjave koje su izgledale kao žabe izlaze iz usta zmaja
i iz usta zveri i iz usta lažnog proroka.
14 To su izjave nadahnute od demonâ koje čine čuda i odlaze kraljevima celog sveta,*
da ih sakupe za rat koji će se dogoditi na veliki dan Boga Svemoćnog.
15 „Evo, dolazim kao lopov! Srećan je onaj ko bdi i čuva svoje haljine,
da ne bi hodao go i da se ne bi videla njegova sramota.“
16 I sakupili su ih na mesto koje se na hebrejskom zove Har-Magedon.
Otkrivenje 21:3,4
3 I čuh silan glas s neba da govori: Evo šatora Božjeg među ljudima!
On će prebivati s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima.
4 On će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade.
Bog ce u buducnosti ZAUVEK unistiti SMRT, zlo i sve uzrocnike zla
Tako ce ljudi moci da zive vecno na Zemlji, kao savrsena bica.
Nakon Armagedona Bog ce za vreme hiljadugodisnje vladavine Hrista da
dovede ljude do savrsenstva da bi mogli da zive vecno.
savrsenstvo podrazumeva vecni zivot.
I Samo savrsen covek moze da zivi vecno.
Za vreme te hiljadugodisnje vladavine Hrista Bog ce takodje
vaskrsavati ljude na Zemlji - u savrsenom telu, tako da ce i oni moci da zive vecno.
Na kraju tih 1000 god Bog konacno unistava uzrocnike zla Satanu i Demone.
nakon toga nikada vise nece postojati zlo.
predstoji u buducnosti skorijoj
Otkrivenje 16
13 I video sam kako tri nečiste nadahnute izjave koje su izgledale kao žabe izlaze iz usta zmaja
i iz usta zveri i iz usta lažnog proroka.
14 To su izjave nadahnute od demonâ koje čine čuda i odlaze kraljevima celog sveta,*
da ih sakupe za rat koji će se dogoditi na veliki dan Boga Svemoćnog.
15 „Evo, dolazim kao lopov! Srećan je onaj ko bdi i čuva svoje haljine,
da ne bi hodao go i da se ne bi videla njegova sramota.“
16 I sakupili su ih na mesto koje se na hebrejskom zove Har-Magedon.
Otkrivenje 21:3,4
3 I čuh silan glas s neba da govori: Evo šatora Božjeg među ljudima!
On će prebivati s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima.
4 On će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade.
Bog ce u buducnosti ZAUVEK unistiti SMRT, zlo i sve uzrocnike zla
Tako ce ljudi moci da zive vecno na Zemlji, kao savrsena bica.
Nakon Armagedona Bog ce za vreme hiljadugodisnje vladavine Hrista da
dovede ljude do savrsenstva da bi mogli da zive vecno.
savrsenstvo podrazumeva vecni zivot.
I Samo savrsen covek moze da zivi vecno.
Za vreme te hiljadugodisnje vladavine Hrista Bog ce takodje
vaskrsavati ljude na Zemlji - u savrsenom telu, tako da ce i oni moci da zive vecno.
Na kraju tih 1000 god Bog konacno unistava uzrocnike zla Satanu i Demone.
nakon toga nikada vise nece postojati zlo.
Slične teme
