„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Spin.

* Teofilakt Simokata: piše do prevrata Hozroja II 628. godine
* Georgije Pisida: do 627. godine
* Teodor Sinkel: piše do opsade Carigrada 626. godine
* Čuda Sv. Dimitrija: seže do 610. godine

Koji je genije ovaj Mitić. :lol: Dakle govori o rasponu između 626. i 641. godine i onda kaže zašto se to što piše Porfirogenit ne spominje u izvorima koji pišu o ranijem periodu.

:dash:
 

Коментар који је победио.

бест цом.jpg
 

Spin.

* Teofilakt Simokata: piše do prevrata Hozroja II 628. godine
* Georgije Pisida: do 627. godine
* Teodor Sinkel: piše do opsade Carigrada 626. godine
* Čuda Sv. Dimitrija: seže do 610. godine

Koji je genije ovaj Mitić. :lol: Dakle govori o rasponu između 626. i 641. godine i onda kaže zašto se to što piše Porfirogenit ne spominje u izvorima koji pišu o ranijem periodu.

:dash:
Симоката пише Ираклијову биографију, у којој говори и о честим војним сукобима са Словенима који су упадали са леве стране Дунава и нападали Византију. Никако не спомиња икакав позив да се ико насели на Балкан. Симоката је био Ираклијев савременик и ваљда је боље познавао ситуацију него Порфирогенит који је живео три векова касније.

А Порфирогенит прића причу како је Ираклије позвао послушне Хрвате и Србе ("робове Римљана") да се населе у Византију а није позвао непослушне Бугаре који су упркос томе створили своје непријатељско царство из дела Византије.

Курта каже да је структура Порфирогенитове приче о Хрватима и Србима шаблонска тј. (понавља структуру много ранијих историјских прича и митова) те да не представља историјске податке из седмог века него војну геополитику која је преовладавала за време Порфирогенита у десетом веку.
 
Симоката пише Ираклијову биографију, у којој говори и о честим војним сукобима са Словенима који су упадали са леве стране Дунава и нападали Византију. Никако не спомиња икакав позив да се ико насели на Балкан. Симоката је био Ираклијев савременик и ваљда је боље познавао ситуацију него Порфирогенит који је живео три векова касније.

А Порфирогенит прића причу како је Ираклије позвао послушне Хрвате и Србе ("робове Римљана") да се населе у Византију а није позвао непослушне Бугаре који су упркос томе створили своје непријатељско царство из дела Византије.

Курта каже да је структура Порфирогенитове приче о Хрватима и Србима шаблонска тј. (понавља структуру много ранијих историјских прича и митова) те да не представља историјске податке из седмог века него војну геополитику која је преовладавала за време Порфирогенита у десетом веку.

Ja uopšte u to nisam ulazio, nego je moje pitanje, ukoliko Simokata završava sa 628. godinom, na koji način on kao izvor baca sumnju na podatak koji nalazimo kod Porfirogenita o dolasku Srba, ako je to smešteno između 626. i 641. godine? Ponajviše, ukoliko se uzima da se to desilo najverovatnije krajem 630. ili početkom 631. godine?
 
Ja uopšte u to nisam ulazio, nego je moje pitanje, ukoliko Simokata završava sa 628. godinom, na koji način on kao izvor baca sumnju na podatak koji nalazimo kod Porfirogenita o dolasku Srba, ako je to smešteno između 626. i 641. godine? Ponajviše, ukoliko se uzima da se to desilo najverovatnije krajem 630. ili početkom 631. godine?
А ја не улазим у горњу књигу у којој се тврди да Срби нису дошли на Балкан, јер је та теза темељно проблематична почевши самим појмом о некаквим исконским унитарним Србима који се не мењају током историје. Не занима ме да то деконструишем, али занима ме да споменем како је Курта деконструисао Порфриогенитову причу о позиву цара Ираклија да се Хрвати и Срби ту населе.
 
А Порфирогенит прића причу како је Ираклије позвао послушне Хрвате и Србе ("робове Римљана") да се населе у Византију а није позвао непослушне Бугаре који су упркос томе створили своје непријатељско царство из дела Византије.

Iraklije nije "pozvao" Srbe. Oni su sami dosli u Solun iz Srbije. Srbija je vec postojala, oni su dosli iz Srbije.
Za razliju od Srba, Bugari u to vrijeme provaljuju u Vizantiju, to i Simokata kaze. Bugari u to vrijeme nemaju osnovanu drzavu na Balkanu, nego bas tada dolaze.
Za razliku od Srba, Iraklije jeste pozvao Hrvate u sklopu rata protiv Slavena (Avara) u Dalmaciju.
 
Задњих деценија фокус "аутохтониста" (овдје је подваљен погрешан термин, ал како је прихваћен да испоштујемо) у "љутој борби" против вечко-берлинских лупежа је на дјелу Константина Порфирогенита, тачније на детектовању грешака, недосљедности и скарадног приказа (чега све наравно има) у Костином дјелу.
Апсурд у читавој тој причи је да се у српској историографији Константиново дјело врло ријетко узима као извор на који се позивају српски историчари, међу првима који се позива (мислим да је Славен то поменуо, нека ме исправи ако грешим) на Косту је Ћоровић али позивање на Косту увијек иде уз ограду (по Порфирогенитовом причању и слично) што не чини са другим изворима и што указује да тврдње тог извора (Косте) ваља узети са резервом. А овдје се настоји прогурати увјерење да је Костино дјело неки основ на којем је утемељена српска историографија.
Даље, Митић и Шаргић нам преносе да су детаљно проучавали препис ДАИ из XI вијека кји се чува у националној библиотеци у Паризу, што је за похвалу.
Ако погледамо тај препис доступан на нету (овдје) поглавље о Србима стр.95-96 (поглавље 32 је на стр. 93-101 но како сам ограничен бројем слика у посту узећу само ове двије странице)
Constantine VII Porphyrogenitus De Administrando Imperio 095-096.jpg

И тај исти дио обрађен кроз дјело Моравчика и Џенкинса (овдје) на грчком и енглеском, стр 154-157
Constantine VII Porphyrogenitus De Administrando Imperio 095-096a.jpg

Дјело Моравчика и Џенкинса, посебно што имамо превод на енглески, лако је пратити. Да би проучавали сачувани примјерак преписа из XI вијека и то скениране странице на нету, потребно је врхунско познавање грчког алфабета који је кориштен у XI вијеку, синтаксу и стил писања који се тада практикован, а ту још овако детектовато на том примјерку на нету, који је преписивач писао у слободној форми (оно што ми данас кажемо писан рукопис), грешке, недосљедности, примјере преправљања, (наводне) разлике у пергаментима како тврди Шаргић је врашки тежак посао и упитно је колико је уопште реално то урадити како ваља осим ако није сврха рећи како сте ви први који сте то урадили и открили превару, тј ако није свеха боље сагледавање материје што би требало бити, него негација и дисквалификација извора који је доступан како би пргурали своје "тумачење".

Како год, за сада се можемо ослонити на видео клипове кроз које аутори промовишу своје дјело (ту Шаргићев шарлатански приступ уз церекање не помаже), када видимо садржај књиге видјећемо и има ли ту шта и колико вриједно.
Дио видео клипа у којем тумаче Симокатино писање није да обећава, али видјећемо, да не трчимо са закључциа.
 
али занима ме да споменем како је Курта деконструисао Порфриогенитову причу о позиву цара Ираклија да се Хрвати и Срби ту населе.
Ako veruješ Kurti kada kaže da je Porfirogenitova priča o naseljavanju Srba i Hrvata imperijalna propaganda, kako onda objašnjavaš prisustvo Srba ne samo na severnom Balkanu, već i u centralnoj Grčkoj i maloj Aziji u 7. veku?
 
Да се подсјетимо шта каже правилник форума
Šta je zabranjeno?
  • postavljanje besmislenih, nejasnih sadržaja i sadržaja koji su sami sebi svrha
  • banalna komunikacija (kratka, površna svakodnevna komunikacija nalik na razgovor uživo, tzv. chat)
Разумијем да од таквог приступа не можемо побјећи на птф политика, и на овом птф имамо неколико тролова који таквим приступом настоје срозати форум историја, али форумаши који су одличним постовима дали допринос квалитету форума то не би требали радити.

Да се вратимо теми. У приложеном видео клипу који се бави промоцијом књиге Шаргића и Митића ово што смо чули не обећава.
У једном дјелу
од 14:00 Шаргић каже да су "Гети старо име за Србе и да су Готи потомци Гета". Ајд ово прво, не можемо доказати да Гети нису старо име за Србе, јер се српско име помиње много касније, оли ово да су Готи потомци Гета је прилична глупост.
Истина јесте да Јорданес у свом дјелу поистовјећује Готе и Гете (што је изазвало збрку код одређивања поријекла неких личности, рецимо Максимина Трачанина), и то дјело ваља пажљиво пратити и са резервом узимати неке тврдње, није спорно и да постоји веза, прије свега око именовања овог или ових народа од стране других, али тако извући закључак је глупост. Није Шаргићу то једина неозбиљна тврдња у приложеној емисији, за разлику од Митића који опрезно износи тврдње. Но добро, можда такав шарлатански приступ помаже да анимира потенцијалне купце књиге.

Такође, Шаргићева тврдња како су "први помирили" наводе у ЉПД и византинске историчаре је неозбиљна, написано је на много публикација како би се објаснила фраза "Gothi qui et Sclavi", гдје се тражи та веза Гота, Гета и Словена.
Разрјешењем готско-гетске дилеме, како то потенцира Митић нећемо добити неке одговоре, већ само нова питања, као кад читамо Јорданеса, сваки закључак који донесемо отвара нова питања. Имали смо на Крсти доста тема која се баве Свевладом и уопште том збрком у наводима у ЉПД и фразом "Готи који су и Словени", једна од новијих је ова.
Лично мислим да тражење одговора и превелико ослањање на ЉПД нас води на погрешан колосјек и ново преплитањем и саплитање у бројним интерпретацијама прошлости.
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top