Flamanski štampar Jan van Meurs (1583-1652), saradnik jezuita

[Pumpaj Dinstanović]

Pošto u određenim krugovima postoji jedna istoriografska zabuna, koja je posledica toga što se dve različite osobe zovu isto, odlučio sam da otvorim temu onoj drugoj, manje poznatoj od te dve. Druga osoba, Holanđanin protestantske veroispovesti i univerzitetski profesor, već je dobila svoju temu, svojevremeno: Zabranjeni protestantski klasičar iz Holandije Johan van Meurs (1579-1639) zvani „Batavac“. U latinskoj iteraciji, oba ova pojedinca zovu se isto, Io(h)annes Meursius (po naški, Jovan Meursije) ali je holandski profesor ostao u istoriji upamćen kao Johan, a ne Jan, po uobičajenoj holandskoj verziji tog imena, verovatno između ostalog i zbog toga što je kasniji deo svog života proveo u Danskoj, gde je tako glasila verzija tog hrišćanskog (odnosno, izvoro hebrejskog) imena.

Jan se rodio negde 1583. godine u Antverpenu, gradu Brabantskog vojvodstva, u sastavu Svetog rimskog carstva (u to vreme, carevao je Rudolf II, 1576-1612). U tom trenutku u fazi protestantske pobune (u širem sklopu Holandske revolucije, 1568-1648, priključivši se famoznoj Utrehtskoj uniji, čiji je bio postao i jedan od centara), Antverpen su rimokatolici povratili 1585. godine. Zakoniti vojvoda je bio španski kralj Filip II Habzburški (1555-1598), gospodar oblasti koja se obično nazivala „Španska Nizozemska“ i koja je u istorijskom kontekstu prethodnik Belgije, države koja na tom mestu i dan-danas postoji. Istorijska uloga Janovog rodnog kraja presudiće da to područje bude epicentar katoličke Protivreformacije, sa Anterpenom kao važnim rasadnikom uticaja Rimokatoličke crkve i bazom čuvene Družbe Isusove (tj. isusovaca).

Godine 1609/10. započeo je svoju karijeru kao štampar i knjigovezac u Antverpenu, pri Gildi Svetog Luke. Godine 1619/20. dobio je i državljanstvo, čime je stekao pravo da živi unutar gradskih zidina, kao i da uživa sva prava koja imaju antverpenski građani, uz plaćanje godišnjeg poreza. Status građanina bio je nužni preduslov za bilo kakvo napredovanje na društvenoj lestvici, pa tako i pokretanje ozbiljnog biznisa ma koje vrste. Shodno tome, do 1625. godine bio je izabran za antverpensku starešinu štampara i knjigovezaca gilde Sv. Luke (razne poslove na toj poziciji obavljao je u Antverpenu do 1642. godine). Ovo razdoblje pripadalo je i tzv. 12-godišnjem miru (1609-1621) između Španije i Holandije, koji je predstavljao pauzu u inače vrlo krvavom i dugotrajnom sukobu verske pozadine.

U tom periodu, između 1618. i 1629. godine, blisko je sarađivao sa Baltazarom I Moretom (1574-1641) iz Antverpenove Plantinske štamparije (nazvane po njegovom dedi, Kristofu Plantinu) i Martinom Platn (1550-1639) – udovicom Jana II Moreta (1570-1610) – a kasnije i sa Martinom Nucijem III (1594-1638). Od 1649. do 1651. godine, trajao je i njegov mandat u gradskom veću Antverpena. Posle 1652. godine on se više ne pominje, tako da se pretpostavlja da je nedugo potom i preminuo.

Njegova radnja se nalazila u centru današnjeg Antverpena, u ulici Kamenštrat., pri katedralnoj četvrti. Ispred ulaza stajao je i njen naziv, „Debela kokoška“. Janov amblem je bio gojazna kokoška, sa natpisom na latinskom jeziku NOCTV INCVBANDO DIVQVE.​

Moto označava danonoćno ležanje na jajima, odnosno revnosnu predanost. Iznad glava dva vojnika, nalaze se sova i petao, a između njih uljana lampa. Autor ovog amblema je čuveni flamanski barokni umetnik i diplomata, Petar Paul Rubens (1577-1640). Ovaj amblem će postati beleg izdavačkog poduzeća Van Mursovih, a posredno i simbol prepoznatljivosti jezuita Španske Nizozemske, sa kojima će Jovanča intenzivno sarađivati i biti u jednom momentu njihov glavni štampar i distributer knjiga.

Negde krajem 1970-ih godina ili nešto kasnije, famozni alternativni istoričar Jovan I. Deretić (1939-2021) će, u pokušaju da pronađe neke detalje o priređivaču prvog prevoda Spisa o narodima vizantijskog cara Konstatnina VII Porfirogenita, naleteti u bibliotekama na ime ovog štampara. Tada će nastati jedna konfuzija, koja će se potom decenijama zahvaljujući pre svega Deretićevim saradnicima, kao što su to bili Slobodan Jarčević (1942-2020) ili Dragoljub Antić, dalje raširiti kroz njihove knjige i tako dospeti i u najnovije vreme do publikacije Aleksandra Šargića (sa kanala SrbijaGlobal) i Aleksandra Mitića, „Nije bilo seobe Srba na Balkan“. U toj knjizi, dvojica autora su pokušali da odgonetnu neke nejasnoće i došli i do dosta preciznih podataka, ali su naišli i sami na neke nejasnoće, koje nisu nikako uspeli da reše. Odnosno, i sami su naveli da su primetili da nešto u toj celoj priči ne štima, a što je posledica decenijama stare zabune koja potiče izvorno od Deretića (ideja da jezuiti imaju nekakve veze sa priređivanjem i prevođenjem DAI, a dok je realnost sasvim suprotna, jer se, ironije li, zapravo radi o proizvodu protestantske reformacije), jer nisu uspeli da razlikuju dve potpuno različite ličnosti sličnog imena.​

 

[Mrkalj]

AI:
Ova tabela jasno pokazuje kako se radi o dvema potpuno različitim ličnostima, koje se razlikuju po:

• veroispovesti,
• zanimanju,
• geografskom i političkom kontekstu,
• istorijskoj ulozi.

Zabuna je posledica isključivo istog latinskog imena, koje je u bibliotekama i katalozima vođeno bez dodatnih razlika.

 

[Mrkalj]

Evo hronologije, složene tako da se jasno vidi paralelni tok života i kako se njih dvojica zapravo nikada ne dodiruju:

---

Paralelna hronologija: Johan van Meurs („Batavac“) i Jan van Meurs (Antverpen)​

XVI vek​

• 1579 – Rođen Johan van Meurs („Batavac“) u Loenhoutu (danas Belgija, tada Brabantsko vojvodstvo u sastavu Svetog rimskog carstva).
• 1583 – Rođen Jan van Meurs u Antverpenu.
• 1585 – Španski kralj Filip II povraća Antverpen (nakon protestantske pobune) → grad postaje jezgro katoličke Protivreformacije i isusovačkog uticaja.

---

XVII vek​

• 1601 – Johan van Meurs postaje profesor grčkog jezika na Univerzitetu u Lajdenu (Holandija).
• 1609/1610 – Jan van Meurs započinje karijeru kao štampar i knjigovezac u Antverpenu (pridružuje se gildiji Sv. Luke).
• 1609–1621 – „Dvanaestogodišnje primirje“ između Španije i Holandije: miran period u kojem obojica razvijaju svoje karijere u različitim sredinama (jedan u protestantskoj Holandiji, drugi u katoličkoj Španskoj Nizozemskoj).
• 1619/1620 – Jan van Meurs dobija antverpensko građanstvo.
• 1625 – Jan izabran za starešinu štampara i knjigovezaca u Antverpenu (više puta ponavlja tu funkciju do 1642).
• 1629 – Johan van Meurs pozvan u Dansku; postaje dvorski istoričar kralja Kristijana IV.
• 1639 – Smrt Johana van Meursa („Batavca“) u Danskoj.
• 1640 – Umire Petar Paul Rubens, autor amblema „Debela kokoška“ za Janovu štampariju.
• 1641 – Smrt Baltazara I Moretusa, Janovog bliskog saradnika iz Plantinske štamparije.
• 1642 – Poslednje poznate funkcije Jana van Meursa kao gildijskog starešine.
• 1649–1651 – Jan van Meurs gradski većnik Antverpena.
• 1652 – Poslednji pomen Jana van Meursa u izvorima → verovatno ubrzo nakon toga umire.

---

Sažetak​

• Johan (1579–1639): celog života vezan za protestantske univerzitetske i dvorske krugove (Lajden, Danska).
• Jan (1583–posle 1652): ceo život u Antverpenu, u katoličkom okviru, kao štampar i gildijski funkcioner.

Njihove biografije idu paralelnim, ali potpuno odvojenim linijama – nikakav realan kontakt nije postojao, i zamenjivanje jednog drugim nastaje tek kroz kasnija bibliografska nerazlikovanja.

---

 

[Mrkalj]

 

[Kole11]

Pošto u određenim krugovima postoji jedna istoriografska zabuna, koja je posledica toga što se dve različite osobe zovu isto, odlučio sam da otvorim temu onoj drugoj, manje poznatoj od te dve. Druga osoba, Holanđanin protestantske veroispovesti i univerzitetski profesor, već je dobila svoju temu, svojevremeno: Zabranjeni protestantski klasičar iz Holandije Johan van Meurs (1579-1639) zvani „Batavac“. U latinskoj iteraciji, oba ova pojedinca zovu se isto, Io(h)annes Meursius (po naški, Jovan Meursije) ali je holandski profesor ostao u istoriji upamćen kao Johan, a ne Jan, po uobičajenoj holandskoj verziji tog imena, verovatno između ostalog i zbog toga što je kasniji deo svog života proveo u Danskoj, gde je tako glasila verzija tog hrišćanskog (odnosno, izvoro hebrejskog) imena.

Jan se rodio negde 1583. godine u Antverpenu, gradu Brabantskog vojvodstva, u sastavu Svetog rimskog carstva (u to vreme, carevao je Rudolf II, 1576-1612). U tom trenutku u fazi protestantske pobune (u širem sklopu Holandske revolucije, 1568-1648, priključivši se famoznoj Utrehtskoj uniji, čiji je bio postao i jedan od centara), Antverpen su rimokatolici povratili 1585. godine. Zakoniti vojvoda je bio španski kralj Filip II Habzburški (1555-1598), gospodar oblasti koja se obično nazivala „Španska Nizozemska“ i koja je u istorijskom kontekstu prethodnik Belgije, države koja na tom mestu i dan-danas postoji. Istorijska uloga Janovog rodnog kraja presudiće da to područje bude epicentar katoličke Protivreformacije, sa Anterpenom kao važnim rasadnikom uticaja Rimokatoličke crkve i bazom čuvene Družbe Isusove (tj. isusovaca).

Godine 1609/10. započeo je svoju karijeru kao štampar i knjigovezac u Antverpenu, pri Gildi Svetog Luke. Godine 1619/20. dobio je i državljanstvo, čime je stekao pravo da živi unutar gradskih zidina, kao i da uživa sva prava koja imaju antverpenski građani, uz plaćanje godišnjeg poreza. Status građanina bio je nužni preduslov za bilo kakvo napredovanje na društvenoj lestvici, pa tako i pokretanje ozbiljnog biznisa ma koje vrste. Shodno tome, do 1625. godine bio je izabran za antverpensku starešinu štampara i knjigovezaca gilde Sv. Luke (razne poslove na toj poziciji obavljao je u Antverpenu do 1642. godine). Ovo razdoblje pripadalo je i tzv. 12-godišnjem miru (1609-1621) između Španije i Holandije, koji je predstavljao pauzu u inače vrlo krvavom i dugotrajnom sukobu verske pozadine.

U tom periodu, između 1618. i 1629. godine, blisko je sarađivao sa Baltazarom I Moretom (1574-1641) iz Antverpenove Plantinske štamparije (nazvane po njegovom dedi, Kristofu Plantinu) i Martinom Platn (1550-1639) – udovicom Jana II Moreta (1570-1610) – a kasnije i sa Martinom Nucijem III (1594-1638). Od 1649. do 1651. godine, trajao je i njegov mandat u gradskom veću Antverpena. Posle 1652. godine on se više ne pominje, tako da se pretpostavlja da je nedugo potom i preminuo.

Njegova radnja se nalazila u centru današnjeg Antverpena, u ulici Kamenštrat., pri katedralnoj četvrti. Ispred ulaza stajao je i njen naziv, „Debela kokoška“. Janov amblem je bio gojazna kokoška, sa natpisom na latinskom jeziku NOCTV INCVBANDO DIVQVE.​

Pogledajte prilog 1782294

Moto označava danonoćno ležanje na jajima, odnosno revnosnu predanost. Iznad glava dva vojnika, nalaze se sova i petao, a između njih uljana lampa. Autor ovog amblema je čuveni flamanski barokni umetnik i diplomata, Petar Paul Rubens (1577-1640). Ovaj amblem će postati beleg izdavačkog poduzeća Van Mursovih, a posredno i simbol prepoznatljivosti jezuita Španske Nizozemske, sa kojima će Jovanča intenzivno sarađivati i biti u jednom momentu njihov glavni štampar i distributer knjiga.

Negde krajem 1970-ih godina ili nešto kasnije, famozni alternativni istoričar Jovan I. Deretić (1939-2021) će, u pokušaju da pronađe neke detalje o priređivaču prvog prevoda Spisa o narodima vizantijskog cara Konstatnina VII Porfirogenita, naleteti u bibliotekama na ime ovog štampara. Tada će nastati jedna konfuzija, koja će se potom decenijama zahvaljujući pre svega Deretićevim saradnicima, kao što su to bili Slobodan Jarčević (1942-2020) ili Dragoljub Antić, dalje raširiti kroz njihove knjige i tako dospeti i u najnovije vreme do publikacije Aleksandra Šargića (sa kanala SrbijaGlobal) i Aleksandra Mitića, „Nije bilo seobe Srba na Balkan“. U toj knjizi, dvojica autora su pokušali da odgonetnu neke nejasnoće i došli i do dosta preciznih podataka, ali su naišli i sami na neke nejasnoće, koje nisu nikako uspeli da reše. Odnosno, i sami su naveli da su primetili da nešto u toj celoj priči ne štima, a što je posledica decenijama stare zabune koja potiče izvorno od Deretića (ideja da jezuiti imaju nekakve veze sa priređivanjem i prevođenjem DAI, a dok je realnost sasvim suprotna, jer se, ironije li, zapravo radi o proizvodu protestantske reformacije), jer nisu uspeli da razlikuju dve potpuno različite ličnosti sličnog imena.​

Očekujem objašnjenje o tome kako je bilo moguće da je Jakob van Meurs, rodjeni Holandjanin, stanovnik Amsterdama protestant, ipak držao štampariju u Antverpenu i tamo štampao jezuitske knjige? Ili su možda postojala dvojica Jakoba van Meursa po ugledu na dvojicu Johana van Meursa pa je jedan Holandjanin a drugi Belgijanac

 

[Pumpaj Dinstanović]

AI:
Ova tabela jasno pokazuje kako se radi o dvema potpuno različitim ličnostima, koje se razlikuju po:

• veroispovesti,
• zanimanju,
• geografskom i političkom kontekstu,
• istorijskoj ulozi.

Zabuna je posledica isključivo istog latinskog imena, koje je u bibliotekama i katalozima vođeno bez dodatnih razlika.

Pogledajte prilog 1782327
Pogledajte prilog 1782328
Pogledajte prilog 1782329

Samo jedna malena ispravka, Johan nije bio kalvinista, već remonstrant (arminijanac). Remonstranti su se protivili kalvinističkom (dominantnom u holandskom protestantskom svetu, i tada i posle) učenju (po pitanju predodređenja i još nekim dogmatskim tačkama).

Jakov Arminije (osnivač te religije) je umro 1609. godine, a bio mu je i kolega, jer je predavao teologiju u Lajdenu, tako da ga je sasvim sigurno i lično poznavao. (Ovaj) Meursije je bio i učitelj dece holandskog revolucionara Jana van Oldenbarenvelta (1547-1639) a koji je bio Arminijev štićenik.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Očekujem objašnjenje o tome kako je bilo moguće da je Jakob van Meurs, rodjeni Holandjanin, stanovnik Amsterdama protestant, ipak držao štampariju u Antverpenu i tamo štampao jezuitske knjige? Ili su možda postojala dvojica Jakoba van Meursa po ugledu na dvojicu Johana van Meursa pa je jedan Holandjanin a drugi Belgijanac

Pogledajte prilog 1782393

Koliko vidim, tu piše Typographus Antuerpeniensis. Antverpenski štampar.

To bi trebalo da je sin Jana van Meursa, koji je prvo sarađivao sa njim; od 1643. do 1652. godine su zajedno bili na čelu Debele kokoške. Pretpostavljam da je Jan ili preminuo ili oboleo i postao previše star ili nesposoban da rukovodi biznisom, pa ga je Jakob direktno nasledio 1652. godine.

Jakobova majka je bila Katalina, sestra Marije de Svert. Tako su se antverpenski Van Meursi i orodili sa Moretima; Katalinin otac Nikola de Svert bio je stoga deda i Jakobu van Meursu, kao i Baltazaru II Moretu (1615-1674). Drugi sin Jana van Meursa (odnosno, Jakobov rođeni brat) je bio manje poznati antverpenski slikar Baltazar van Meurs (živeo između 1612 i 1674). S obzirom da su oba Baltazara bili Nikolini unuci, malo udaljeni generacijski, možda i nije čista slučajnost što su obojica i bili dobili isto ime.

Ne postoji ništa što bi ukazalo da je Jakob bio rođen negde u Holandiji. Iz Atverpena su njegovi roditelji (Jan van Meurs i Katelina de Svert), tu je rođen i njegov brat Baltazar, i najverovatnije je i on sam bio rođen u Antverpenu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Koliko vidim, tu piše Typographus Antuerpeniensis. Antverpenski štampar.

To bi trebalo da je sin Jana van Meursa, koji je prvo sarađivao sa njim; od 1643. do 1652. godine su zajedno bili na čelu Debele kokoške. Pretpostavljam da je Jan ili preminuo ili oboleo i postao previše star ili nesposoban da rukovodi biznisom, pa ga je Jakob direktno nasledio 1652. godine.

Jakobova majka je bila Katalina, sestra Marije de Svert. Tako su se antverpenski Van Meursi i orodili sa Moretima; Katalinin otac Nikola de Svert bio je stoga deda i Jakobu van Meursu, kao i Baltazaru II Moretu (1615-1674). Drugi sin Jana van Meursa (odnosno, Jakobov rođeni brat) je bio manje poznati antverpenski slikar Baltazar van Meurs (živeo između 1612 i 1674). S obzirom da su oba Baltazara bili Nikolini unuci, malo udaljeni generacijski, možda i nije čista slučajnost što su obojica i bili dobili isto ime.

Ne postoji ništa što bi ukazalo da je Jakob bio rođen negde u Holandiji. Iz Atverpena su njegovi roditelji (Jan van Meurs i Katelina de Svert), tu je rođen i njegov brat Baltazar, i najverovatnije je i on sam bio rođen u Antverpenu.

Ovaj portret iznad oslikava Mariju i Izabelu de Svert. Najstarija žena je njihova majka, Elizabeta Jansens. Četvrta osoba oslikana na portretu je bila Katalina, supruga našeg flamanskog štampara i majka Koletovog Jakoba, ali je bila zamenjena drugom osobom. Supruga Baltazara II Moreta je bila preslikana preko njenog portreta.

https://www.dbnl.org/tekst/_gul005199601_01/_gul005199601_01_0011.php

Moreti i Van Meursi su se 1629. godine razišli na prilično loš način. Biće da su Moreti tražili da se Katalina ukloni sa porodičnog portreta Elizabete sa svojim kćerima. Verovatno je Katelina držala stranu Van Meursovih u ovim sporovima, umesto svojoj drugoj rodbini (što je, otprilike, i logično) pa je „zaslužila“ da je uklone sa porodičnog portreta.

 

[Kole11]

Ne postoji ništa što bi ukazalo da je Jakob bio rođen negde u Holandiji

Osim knjiga koje je izdavao u Holandiji

 

[Pumpaj Dinstanović]

Osim knjiga koje je izdavao u Holandiji

Pogledajte prilog 1782459
Pogledajte prilog 1782460
Pogledajte prilog 1782462

Pa ne, to nije ista osoba, očigledno.
Lepo ti piše u tekstu koji si postavio antverpenski. A ne amsterdamski.

Holandski Jakob van Meurs je onaj poznati graver Holandske republike u drugoj polovini XVII stoleća, saradnik Arnolda Montena (oko 1620 - 1683), zaslužan za opise Japana.

Jacob van Meurs​

Jacob van Meurs (c. 1620 - 1680) was a Dutch engraver active in Amsterdam during the second half of the 17th century. Van Meurs is best known for his collaboration with Arnoldus Montanus in the publication of numerous engraved maps and views for Montanus' various influential histories and travel narratives. Some of his most important works include a few of the earliest known views of the Americas (including New York City), Japan, and China.​

https://www.geographicus.com/P/ctgy&Category_Code=meurs

Holandski Jakob van Meurs bio je sin Viljema Jaspersa van Meursa i Lentje van Aelst (ovaj iz Španske Nizozemske je bio sin ovog Jovana kojem je tema i posvećena, i Kateline de Svert). Dakle, radi se o različitim ličnostima.

https://www.dbnl.org/tekst/eegh004amst04_01/eegh004amst04_01_0153.php

Obrati pažnju i na upozorenje na kraju:

Men verwarre Jacob van Meurs niet met zijn tijden naamgenoten de boekverkopers Johannes en Jacobus van Meurs of Meursius te Antwerpen.​

​

Ne treba se dovoditi u zabunu i mešati Jakoba van Meursa sa njegovim savremenicima i imenjacima, knjigovescima Johanom i Jakobom van Meursom (ili Meursijem) iz Antverpena. ​

P. S. Holandski Jakov je, inače, izgleda imao i brata koji se zvao Jan. Tj. isto kao i otac Antverpenca.

 

[Pumpaj Dinstanović]

AI:
Ova tabela jasno pokazuje kako se radi o dvema potpuno različitim ličnostima, koje se razlikuju po:

• veroispovesti,
• zanimanju,
• geografskom i političkom kontekstu,
• istorijskoj ulozi.

Zabuna je posledica isključivo istog latinskog imena, koje je u bibliotekama i katalozima vođeno bez dodatnih razlika.

Pogledajte prilog 1782327
Pogledajte prilog 1782328
Pogledajte prilog 1782329

Ne, nije lajdenski profesor rođen u Loenhoutu, već u Losdejnenu, seocu kod Haga; u Holandiji.

Brabantsko vojvodstvo nije bilo u sastavu Holandije, već se prostiralo južno od nje.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Osim knjiga koje je izdavao u Holandiji

Pogledajte prilog 1782459
Pogledajte prilog 1782460
Pogledajte prilog 1782462

Da bi protestantski Jakob van Meurs uopšte uspeo da plasira svoje delo po Španskoj Nizozemskoj, objavljivao je pod pseudonimom. Trude Dekstra Printing and Publishing Chinese Religion and Philosophy in the Dutch Republic, 1595–1700, pp. 111, 112:

Spojler

Da bi svoje delo plasirao jezuitima i na rimokatoličko tržište, Jakob van Meurs amstardamski potpisivao se imenom „Mikijel Knobaert“.

To je bio jedini način da (holandski) Jakob plasira svoja dela u rimokatoličke sredine. Nisu postojale nikakve mogućnosti da išta u normalnim okolnostima objavljuje (ili uopšte posluje) u katoličkom uporištu Španske Nizozemske, i to u bastionu jezuita, pa se morao služiti ovakvim stvarčicama.

 

[Kole11]

Da bi protestantski Jakob van Meurs uopšte uspeo da plasira svoje delo po Španskoj Nizozemskoj, objavljivao je pod pseudonimom. Trude Dekstra Printing and Publishing Chinese Religion and Philosophy in the Dutch Republic, 1595–1700, pp. 111, 112:

Pogledajte prilog 1783522
Pogledajte prilog 1783515Pogledajte prilog 1783516

Spojler

Pogledajte prilog 1783518

Pogledajte prilog 1783520

Da bi svoje delo plasirao jezuitima i na rimokatoličko tržište, Jakob van Meurs amstardamski potpisivao se imenom „Mikijel Knobaert“.

To je bio jedini način da (holandski) Jakob plasira svoja dela u rimokatoličke sredine. Nisu postojale nikakve mogućnosti da išta u normalnim okolnostima objavljuje (ili uopšte posluje) u katoličkom uporištu Španske Nizozemske, i to u bastionu jezuita, pa se morao služiti ovakvim stvarčicama.

Nešto nisi dobro razumeo, Jakob Meurs je objavljivao jezuitske autore kako u Antverpenu tako i u Amsterdamu

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nešto nisi dobro razumeo, Jakob Meurs je objavljivao jezuitske autore kako u Antverpenu tako i u Amsterdamu

Znam da su Amsterdamu izlazili falsifikati (tj. preciznije rečeno, protestantski plagijati...koje je lažno štampao Jan Jakobš Šiper (1616-1669)) ali Jana van Meursa. Dakle, mislim, Jovana, a ne njegovog sina.

O kojim izdanjima se radi tu što spominješ..?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nešto nisi dobro razumeo, Jakob Meurs je objavljivao jezuitske autore kako u Antverpenu tako i u Amsterdamu

Hajde malo više o tome, Kole.

Šta je Janov sin objavljivao u Amsterdamu?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Osim knjiga koje je izdavao u Holandiji

Pogledajte prilog 1782459
Pogledajte prilog 1782460
Pogledajte prilog 1782462

Ovo što si ovde postavio, zapravo, nisu uopšte izdanja Janovog sina? Već Amsterdamskog Jakovba van Meursa?

Zar ne?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Znam da su Amsterdamu izlazili falsifikati (tj. preciznije rečeno, protestantski plagijati...koje je lažno štampao Jan Jakobš Šiper (1616-1669)) ali Jana van Meursa. Dakle, mislim, Jovana, a ne njegovog sina.

Primer ovog falsifikata, Epistolae praepositorum generalium ad patres et fratres Societatis Jesu:

S druge strane, ovako izgleda, zapravo, originalni imprint zbirke jezuitskih spisa, štampane u Antverpenu 1635. godine:

Razlika između originalnog imprinta iz 1635. i holandskog falsifikata iz 1660-ih godina, može se videti i u načinu navođenja imena. Originalno izdanje Jovana Meursija, u skladu sa tradicionalnijom arhaičnom praksom njegovo ime zapisuje kao IOANNEM MEVRSIVM. S druge strane, holandska krivotvorina Jovana Šipera ima u skladu sadrži JOANNEM MEURSIUM.

Vestfalski mir iz 1648. godine označio je novo doba za veliki deo Evrope, ali proći će godine još dok strasti ne smire (a i ljudi ne pomru) između dojučerašnjih ljutih protivnika. Jedan vid borbe nizozemskih protestanata protiv rimokatolika, sastojao se i u plasiranju piratizovanih knjiga, kako bi se moglo, s jedne strane, profitirati i po katoličkom svetu, a sa druge, smanjiti prihode suparnika, u ovom slučaju specifično, ograničiti prihode i omraženih jezuita (posebno na protestantskom severu Evrope, kako ne bi pare nikako završavale kod njih). Falsifikati koje su Blauovi i Elzeviri štancali uglavnom su navodili Keln i Antverpen kao tobožnja mesta štampe. Antverepen je bio posebno omiljen zato što je, kao jezuitski centar, bio važno uporište visokog ugleda i dobrog tržišta, na koje protestanti svakako nisu mogli da plasiraju toliko lako svoja izdanja.

U sklopu Holandsko-portugalskog rata (1598-1663) nedugo nakon što su Portugalci uspeli da ponovo osvoje teritoriju Brazila koje su izgubili, 1654. godine, u borbama na moru zarobljen je bio 1657. godine jedan brod (u tim godinama, čak je i Lisabon jedno vreme bio pod pomorskom blokadom) na putu za veliku portugalsku koloniju u Južnoj Americi, i sa primercima za tamošnju jezuitsku misiju. Portugalski brodovi su bili hvatani, jer se to videlo kao kompenzacija za gubitak brazilske zemlje. Taj brod je istovaren u Holandiji 1658. godine i bio iskorišćen od strane Šipera (tj. štamparije Elzevira) da se napravi piratizovana verzija kolekcije jezuitskih spisa.

Katolički sveštenici jesu upozoravali više puta, žaleći se na ovo, ali holandske magistrate je bilo baš briga, jer se suštinski radilo o neprijateljima. Žmurili su na ovo, verovatno i sami jednim delom uživajući prihode novostvorene sile koja je postala jedna od najimućnijih evropskih država po sticanju nezavisnosti.

Jesuit Books in the Dutch Republic and its Generality Lands 1567-1773. A Bibliography, written by Paul Begheyn, S.J

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da bi protestantski Jakob van Meurs uopšte uspeo da plasira svoje delo po Španskoj Nizozemskoj, objavljivao je pod pseudonimom. Trude Dekstra Printing and Publishing Chinese Religion and Philosophy in the Dutch Republic, 1595–1700, pp. 111, 112:

Pogledajte prilog 1783522
Pogledajte prilog 1783515Pogledajte prilog 1783516

Spojler

Pogledajte prilog 1783518

Pogledajte prilog 1783520

Da bi svoje delo plasirao jezuitima i na rimokatoličko tržište, Jakob van Meurs amstardamski potpisivao se imenom „Mikijel Knobaert“.

To je bio jedini način da (holandski) Jakob plasira svoja dela u rimokatoličke sredine. Nisu postojale nikakve mogućnosti da išta u normalnim okolnostima objavljuje (ili uopšte posluje) u katoličkom uporištu Španske Nizozemske, i to u bastionu jezuita, pa se morao služiti ovakvim stvarčicama.

Pettegree, Andrew, and Arthur der Weduwen. The Bookshop of the World: Making and Trading Books in the Dutch Golden Age. New Haven & London: Yale University Press, 2019, pp. 363.

U „katoličkoj“ recenziji, sa lažnim antverpenskim imprintom (amsteramski, a ne istoimeni sin ovog Jana, kome je tema posvećena) Jakob van Meurs (1619-1680) je pročistio iz knjige antijezuitsku harangu holandskog putopisca Johana Nieuhofa i zamenio ih je patnjama i surovim progonima koje su jezuiti pretrpeli zbog svoje vere u Kini.

 

[Pumpaj Dinstanović]

holandski protestanti su se protiv jezuita borili tako što su štampali i prodavali jezuitske knjige?

Sve je to bilo oko profita. Šteta koja se nanosi jezuitskim izdavačima je od sekundarnog značaja tj. prirodna posledica osnov motiva, da bi se ušlo u tržište i oduzeo deo kolača.

Bez obzira da li govorimo o čisto plagiranim delima (kao u slučaju Jana van Meursa) ili izdanjima čiji je sadržaj modifikovan objavljen pod pseudonimom (kao u uslučaju Jakoba van Meursa Amsterdamskog) kako bi se izbegla cenzura. Antverpen, kao vrlo važan i to između ostalog jezuitski centar, nosio je dosta kredibiliteta za sobom, tako da je stavljanje „Antverpen“ bilo vrlo korisno. Pre svega, zato što je u Antverpenu bila upravo čuvena Plantinska štamparija.

Antverpenski pečat, takođe, mogao je da štiti i u slučaju pokušaja cenzure Reformističke crkve, koja je tako nešto smatrala blasfemičnim, odnosno bi tražila od holandskih vasti da to nekako sankcioniše.