Šta bi Dr Mile Belajac rekao na sve ovo samo možemo da se zapitamo, nego ono što je bitno jeste to da je on lično rekao da je Institut za noviju istoriju Srbije ugrožen, omalovažavan i da se pokuša diskvalifikovati od strane jedne nesposobne, nekvalifikovane i finansirane žene od strane zapada. Znači pokušava se revizirati novija srpska istorija - a to je Belajčev "fah".
A ko će da se bavi istorijom Slovena u antiki i njenom kritičkom analizom? Pa niko, jer niko nije sposoban za to, niko nema tog znanja da se time bavi. Niko ne zna koji su to slovenski toponimi pre 6. veka, niko ne zna kako su se Sloveni zvali pre 6. veka, niko ne zna gde su se oni nalazili pre 6. veka, niko ne poznaje razvoj praslovenskog jezika. Ništa! Toliko pitanja a nijedan odgovor.
Niko ne zna ništa, a eto za Slovene je istorija zapisana - Sloveni su se pojavili u 6. veku od severa Nemačke, preko SZ Italije pa sve do Grčke.
Ko će da se bavi praSlovenima? Belajac? Ima li i jedan istoričar u Srbiji koji se bavi praSlovenima? Ima li ijedan lingvista koji se bavi praslovenskom jezikom? Ko se bavi arheologijom praSlovena u Srbiji? Ko?
Stranci nam pišu istoriju a ne poznaju nijedan slovenski jezik. Strašno!
Ne možemo samo da se zapitamo; odgovorno to tvrdim. Mogu da ga pitam da provjerim samo mi ne pada na pamet ta takvu nekakvu glupost učinim (hoćemo li zvati matematičara da nam izračuna 2+1?).
Što je rekao Bjelajac stoji i treba potpisati. No, ne treba se praviti kao da to ima apsolutno ikakve veze sa tzv.
srpskim autohtonistima ili konkretno sa ovom temom.
Što se tiče pitanja da li se neko bavi
Slovenima prije Slovena, na to sam ti pitanje već nebrojeno puta do sada bio odgovorio.
Mihailo Milinković bavi se arheologijom iz vremena seobe naroda, tj. doseljavanja Slovena na ova područja
*
М. Милинковић, Рановизантијска насеља у Србији и њеном окружењу, Београд 2015.
* 2013. g. održan je naučni skup
Од Романа до Словена. Археолошки налази Србије и њихов контекст
Citiraću apstrakt Perice Špehara (rad o pogrebnim običajima u vrijeme seobe naroda), Milinkovićev kolega sa Filozofskog fakulteta UB:
P. Špehar:
Погребни обичаји представљају једну од најконзервативнијих одлика заједнице, до чијих промена долази тешко и постепено. Прихватање хришћанства за званичну римску религију, омогућило је јединствен однос према загробном животу од стране различитих етничких групација, који се археолошки може испратити преко начина на који су сахрањивани покојници.
Ипак, слом византијске управе на простору Централног Балкана почетком 7. века, као и трајно насељавање Словена, доводи до бројних промена. Као главно оруђе пацификације новопридошлих племена послужило је ширење божје речи међу паганима, које је имало за задатак да их приближи Византији.
Будући да територија данашње Србије обухвата простор који је био под Византијском управом, али и тзв. Барбарикум, могуће је на основу погребних обичаја различитих племена испратити ток христијанизације, као и његове регионалне разлике, које су у тесној вези са постојањем или одсуством античке традиције.
Citiraću ovdje i dio od Dragice Premović Aleksić, koja inače radi na starosrpskim arheološkim iskopinama kod Sjenice, Tutina i Novog Pazara, gdje ćemo doći ujedno i do možda najvećeg problema domaćih novoromantičara:
D. Premović Aleksić:
..на основу досадашњих истраживања хумки може се рећи да су Срби пагани од доласка на Балкан, односно од почетка 7. све до почетка 12. века. Према писању Стефана Првовенчаног, његов отац, Стефан Немања се борио противу оних у које је „свеубилачки ђаво насејао штетну плеву и укоренивши је у срца њихова, одвратио их је од Творца њиховог, да служе глухим кумирима“, односно противу пагана.
Od početka VII stoljeća dolazi do
repaganizacije Balkanskog poluostrva. Srbi definitivno hrišćani postaju tek u XII st.
Ukoliko uzmemo za uzev da je i stanovništvo prije 7. v. bilo srpsko,
kako je moguće da ni za čitavu hiljadu godina Srbi nisu bili primili hrišćanstvo? To uključuje i
čitava stoljeća gotovo neprekinute rimske vlasti (ukupno 600 godina sa pojedinim prekidima u poznijem periodu)? Rimski je kulturno-politički uticaj na ovom području bio daleko veći i značajniji nego, primjerice, u Britaniji.
Da ne dužim, imaš pored nekoliko Fakulteta u Srbiji i
Arheološki institut -
http://www.ai.ac.rs i dr. Istražuje se i radi na seobi naroda, na rimskoj prevlasti, starobalkanskim ostacima itd...Kontinuiteta između Ilira i Srba -
nema.
Ako je nešto nesporno onda je to da se uopšte
ne radi dovoljno, a to je pravi problem. I tu dolazi na prvo mjesto naravno, nedostatak novca. Ali to je jedna sasvim druga tema, koja nema nikakve veze sa belosvjetskim zavjerama.
Određeno finansiranje svakakvih nevladinih stručnjaka i pojedinaca koje doalzi između ostaloga i sa Zapada - nikakve veze sa ovim nema. Ovako se ovdje pisalo i daleko prije ovakvog uticaja (Kovačević), te u vrijeme hladnijih odnosa sa Zapadom, kao i prije toga. A tako se piše i u zemljama na konfrontacionoj liniji sa NATO paktom -
tako se piše u Ruskoj federaciji. Dakle Mrkaljeva opservacija, kao i tvoj propratni komentar, bili su zapravo jedan (u ovom slučaju) promašaj.
Kao što napisah, kada se
nema argumenata, pokušavaju se neke spoljašnje stvari preko indirektnih insinuacija dovesti u vezu (kao sad, zato što neko iz EU finansira neku organizaciju ovdje sad to znači da je nešto slično moglo da se desi u prošlosti, da se odvije kolosalna falsifikacija u sred bijela dana; pa nisu bre stranci intervenisali u XIX stoljeću ni na koji način u Srbiji po pitanju istorije, već su sami Srbi iz neznanja, neukosti i proste nepismenosti, urušavali i razarali sopstveno kulturno blago - Feliks Kanic sa čuđenjem piše koliko se sve antičko baca, spaljuje, uništava,...).
