Племена су ствар предржавних уређења а не државних, те изолованих, пасивних и уопште мање проходних крајева. У Поморављу (великом, западном и јужном) је зато основна територијална јединица село а не племе, свако село се дели на засеоке. У Поморављу важи правило да је комшија важнији од брата, са комшијом мораш живети а брат се може и одселити. Услови живота су другачији у односу на Динарске планине па самим тим и привређивање, па и међуљудски и територијални односи.
Postoje stara plemena na prostoru Srbije: Branicevci, Moravljani i Timocani, koja su nestala u 10-11 vijeku pod Bugarima. Da li su se ta plemena tada smatrala srpskim ne znamo ali nijesu pripadala tadasnjim srpskim zupanijama odnosno zemljama (Raska, Duklja, Travunija, Zahumlje, Paganija, Bosna).
Dakle plemensko uredjenje nema veze sa geografijom, vec su dvije stvari: 1. Srpska etnogeneza i samim tim najjace i najstarije Srpstvo na Balkanu je u dinarskim krajevima (po Porfirogenitu itd) i 2. Najvjerovatnije u 17om vijeku nije bilo toliko Srba u Pomoravlju niti Sumadiji, zato taj prazan prostor je popunjen sa dinarcima koji dizu prvi srpski ustanak.
За неке од наведених личности се може са већом или мањом сигурношћу утврдити да су Брђани и Херцеговци, за друге тешко, то је више ствар легенди а не фактографије. Територијални распоред призренско-тимочког и косовско-ресавског дијалекта показује насељавање централне Србије и из других праваца и то независно од Велике сеобе из 1689.
Poznato je da Sumadinci i zapadna Srbija su govorili ijekavski. Karadjordje i Vuk Karadzic su govorili "Biograd" ne "Beograd". Dan danas do Valjeva i Cacka se govori istocno-hercegovacki, to je centar ustanicke Srbije.
Teritorija prizrensko-timockog dijalekta nije bila dio knezevine Srbije 1817. godine. A kosovsko-resavski samo mali dio.
Sto se tice samog kosovsko-resavskog dijalekta, smatra se da se razvio u okolini Peci u 14om vijeku vjerovatno kao subdijalekt zetsko-raskog, i sirilo se sa Moravskom Srbijom Kneza Lazara pa Srpska Despotovina.
Уосталом и Херцеговина и Брда су исто насељена однекле, нису људи изникли из Динарског крша. Ново Брдо, као један од највећих градова моравске Србије 15-ог века је имало око 50-60 000 становника, што је скоро, ако не и више, него цела Црна Гора са Брдима у време Петра другог.
Jeste ali Novo Brdo je osnivano tek pocetkom 14og vijeka i to od doseljenika, najvjerovatnije opet iz dinarskih krajeva.
Ako gledamo istorijska kretanja srpskog naroda mozemo napraviti logicki zakljucak ovako:
1. Srbi naseliše prostor balkana od dinarskog pojasa do Morave
2. Bugarsko Carstvo osvojise Srbe u ravninama koji nestaju, opstaju samo Srbi u planinskim krajevima koji formiraju zupanije kao zastita protiv Bugara
3. Srbi ujedine i sire na ravna predjela prema istoku formirajuci kraljevinu pa carstvo na racun Bugara i Vizantinaca
4. Osmanlije osvojise Srbe, Srbi bjeze (vracaju se) u planinske krajeve, gdje formiraju slobodne srpske oblasti (Crna Gora i Brda)
5. Zbog velikog nataliteta, manjka plodne zemlje i bliskosti ravne Sumadije i srbijanskih krajeva, Brdjani naselise Sumadiju
6. Brdjani dizu ustanak u Sumadiji i dobiju autonomiju pod nazivom "Srbija".
Револуционарна Србија је имала владу - правитељствујушчи совјет од 1805, велику школу од 1808, устав од 1835, новине итд.
Захваљујући пре свега Србима-Пречанима. Нема смисла ово ни поредити.
Praviteljstvujusci sovjet 1805 nije je bilo privremeni ne drzavni. Milos Obrenovic je od 1817. godine vladao apsolutistički bez skupstine do ustava 1835. godine. Velika skola je bila privremena ustanova koja je postojala 1808-1813 je teritorija bila u ratnom stanju bez ikakve drzavnosti i regularnosti. Prva skola u Knezevini Srbiji je Licej 1838. godine.
За херцеговачку ношњу пре 1878 види слике на пр. Луке Вукаловића. Џемадан и јелек не бих ја тек тако називао турским, називи јесу из османлијског периода али су прслуци, кожуси, кратки напрсници и сл. део ношње и других Словена, једино што се мода мењала с временом, материјал па и начин израде.
Luka Vukalovic nije dobar primjer izvorne hercegovacke nosnje, kao imucan covjek usko politicki povezan sa Cetinjem nosio je crnogorski gunj i cesto i bogatu risansku zelenu dolamu.
Prsluci ulaze u garderobu zapadne evrope tek u 17om vijeku kao pozajmica iz persijske nosnje, tako isto u nosnju slovena van osmanskog carstva. Mi Srbi dobismo preko turaka.
Колико је мени познати, а читао сам разне изворе, Србљаци су староседеоци а Васојевићи су досељеници.
Rijec 'Srbljak' je korisceno i za stanovnike koje su Vasojevici zatekli kada su imali ekspanziju prema Limu, ali isto se koristi za ljude koji su kasnije dosli u taj prostor 18om i 19om vijeku. U bukvalnom smislu znaci Srbin iz vasojevicke teritorije koji nije Vasojevic.
Казивање о Кећи Понтину и његових 5 или 6 синова је забележио и Марко Миљанов, војвода Кучки.
Vjerovatno to od arbanaskih susjeda prenio.
Navođenje razmišljanja Anrija Gregoara na kraju napomene najverovatnije treba zanemariti. 
Ovo o čemu pričamo je iz VII stoleća. 
Da, ja jesam smatrao da to definitivno ima veze sa Srbima, primarno se oslanjajući na Lominu interpretaciju da je to grčka transkripcija nekog slovenskog izgovora. Ako to nije po sredi, to nažalost značajno, po mom mišljenju, smanjuje verovatnoću da se o tome radi. 
