NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Онда ни не цитирај и не смарај имаш рад па прочитај.
"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.265
prilično sam siguran, koeficijent 100%, da nema nikakvoga geh gothorum.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.265
Naravno da se zna. Latinski je bio službeni jezik. I titula je bila rex.
I tako je ušla i u jezik. To znamo, primera radi, po tome šo se vandalski kralj nazivao vandalirike.
"Krenuvši odatle, nastavljahu započeti put po hrvatskim krajevima. Premda su već bili blizu, Splićanima se to još činilo nevjerojatnim. Ali pošto se jedan dio njih spustio s brda, eto pojavi ih se iznenada nekolicina pod gradskim zidinama. Kako ih Splićani spočetka nisu prepoznali, već su mislili, da su to Hrvati, ne htjedoše s oružjem izići protiv njih. Ali kad Ugri vidješe njihove bojne znakove, ukočiše se, i obuze ih tolik strah, da su svi bježali u crkvu i silno dršćući primali svetotajstvo euharistije, izgubivši nadu, da će još gledati svijetlo života."
Ovo je izvorni tekst.
Splićani nisu vjerovali da su Tatari ti misteriozni Hrvati. Niti to igdje piše. Splićani su znali tko su Hrvati ako su živjeli jedni uz druge tako da isti za Splićane nisu misteriozni. A u slučaju Tatara nisu ih odmah prepoznali.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Можда ниси разумео звао се рекс Вандала и Алана после смрти аланског краља и продора кроз Галију.
Сад ако узмемо са колико германских племена је владао Теодорих који су били јоп респектабилни фактор у римској војсци и са колико различитих етноса од којих је 1 оргио или гентус Гортхорум.
Свакако је био краљ у једном тренутку али се не слажу сви да је само то могао остати на том простору нарочито не Италије и Гота а влада Шпанијом Далмацијом и територијом до Пољске
Пресудан моменат за титулу је убиство Одоакара који је послао инсигније у Цариград он није био признат онда се разматра време после смрти и пораза цара Зенона.
Ту може јако лако СкотИсле бити у праву.
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.471
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Укратко унакрсно читање овог руског дела са посебном књигом са посветом од Теодосија до Хонарија до подледњег римског цара и поретком Гота уакључио сам да ништа не знам.
Поготово Теодорих који није наставио полизику Одоакара сбојом политиком није угрозио крупне римске велепоседноке земље. Успоставио код Гота исту класну поделу на вишу класу ,сељачку ,сељачку аристократије и робове чији је положај био далеко лакши и блажи него под Римом. Обмовио је сенат и уопште није уништио римски поредак већ га обновио интергисао Готе међу Римљане раштркано да су живели једни међу другима.
Имао је подршку најкрупнијег римског племства.
Теодосије се нашао у проблему тумачења догме и сменио свештенике којима је веровао није слутио да се иза инсистирања о догми крије и сепаратизам источног царства.
Прави повод готских ратова остсје непознаница и тотално нејасно фалсификовање икона из готског периода у црквама византијским мозаицима много лошије уметничке вредности од готских икона.
Остаје велика непознаница све то.
Поготово Теодорих који није наставио полизику Одоакара сбојом политиком није угрозио крупне римске велепоседноке земље. Успоставио код Гота исту класну поделу на вишу класу ,сељачку ,сељачку аристократије и робове чији је положај био далеко лакши и блажи него под Римом. Обмовио је сенат и уопште није уништио римски поредак већ га обновио интергисао Готе међу Римљане раштркано да су живели једни међу другима.
Имао је подршку најкрупнијег римског племства.
Теодосије се нашао у проблему тумачења догме и сменио свештенике којима је веровао није слутио да се иза инсистирања о догми крије и сепаратизам источног царства.
Прави повод готских ратова остсје непознаница и тотално нејасно фалсификовање икона из готског периода у црквама византијским мозаицима много лошије уметничке вредности од готских икона.
Остаје велика непознаница све то.
Suvremeni arhiđakon splitski Toma (1201—1268.) opisuje u svojoj povijesti salonitansko-splitske crkve (Historia Salonitana) i provalu Tatara do Jadranskog mora. Iz opširnog prikaza donosimo u prijevodu dvije glave prema izdanju F. Račkoga u MSHSM 26, 1894, str. 168—171, i 174—177.
https://forum.cdm.me/showthread.php?59130-Tatari-na-Balkanu-i-u-Zeti-godine-1241-1242
Supetarski kartular. Uredio i popratio uvodnim arheološkim, historijsko-topografskim, paleografskim, diplomatičkim i kronološkim studijama Viktor Novak. Lingvistička analiza Petar Skok. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1952., 213-215, 220, 223. Iz: Klaić, Nada. Izvori za hrvatsku povijest. Zagreb: Školska knjiga, 1972., 76-80.
"U ime Kristovo, godine 1080. od njegova utjelovljenja, indikcije pak VIII, a u vrijeme gospodina Lovre, poštovanoga nadbiskupa splitske stolice, hrvatskoga kralja Zvonimira i priora Valice...
Na mjestu dakle, koje se naziva Selo, oko crkve sv. Stjepana, koja potpada pod vlast našega gospodina, naime blaženoga Dujma, počeli smo graditi crkvu u čast apostola Petra, poglavice svih apostola, i nju smo božjim dopuštenjem uz mar majstora i dovršili. Kad je najposlije bila gotova, pozvali smo već spomenutog nadbiskupa i ostale službenike božanskog reda i zamolili, da bude posvećena 11. listopada. Na tu svečanost dođe vrlo mnogo Splićana i Hrvata radi oprosta ili odrešenja od grijeha."
https://povijesni-izvori.webnode.hr/supetarski-kartular/
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.265
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
У реду прихватам али завири у оно дело које обухвата све изворе о Готима и све научнике који су се до тада бавили историјом Гота. Случај Острогота у Италији је специфичан јер се ради о самом центру римске империје и римске цркве.
Нарочито Тедорих! После њега су сви реикси сигурно.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.265
REXTHEODORICVS.PIVSPRINCIS
Rex Theodoricus, pius princis
REXTHEODORICVSVICTORGENTIVM
Rex Theodoricus, victor gentium
Poslednja izmena:
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Има ли датовања године?
REXTHEODORICVS.PIVSPRINCIS
Rex Theodoricus, pius princis
REXTHEODORICVSVICTORGENTIVM
Rex Theodoricus, victor gentium
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.265
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Уколико је био и остао рекс до краја очигледно та титула не значи исто што у средњем веку карол иако сумњам да је остао под том титулом.
Акакијева шизма 484-519 прекид веза са римским епископијама.
Могао се прогласити како год је хтео ако ли се није никад прогласио императором значи да је остао трајни савезник источног римског царства никако узорпатор Рима тако да су Готи онда бесправно протерани.
"Зенона који је 482. издао Хенотикон (Едикт о уједињењу) у коме су потврђени закључци прва три васељенска сабора, али не и Халкедонског који је осудио монофизитизам. Хенотикон је био непопуларан и код православних и код монофизита, а довео је и до првог раскида између црквених средишта Рима и Константинопоља до Акакијеве шизме (484—519). У сваком случају, Анастасијева у почетку притајена подршка монофизитизму је доводила до честих немира у Цариграду. Патријарх Еуфемије, који се од самог почетка није могао рачунати у цареве савезнике, одржавао је тајне везе са папом Феликсом од кога је тражио подршку против цара. Са друге стране, патријарси Александрије и Јерусалема су оптужили Еуфемија за приврженост несторијанству, осуђеном на Трећем васељенском сабору, тако да је цариградски патријарх свргнут на синоду у Цариграду 496., а Хенотикон је потврђен. На место патријарха доведен је аскета Македоније II, присталица халкедонског симбола вере, који је на почетку понтификата ипак потписао Хенотикон. Временом су односи између цара и патријарха захладнели, Македоније је јавно напао цара као манихејца, а заузврат је натеран да напусти место патријарха у августу 511. године, на новом синоду у престоници. Поред тога, цар је добио назад своју изјаву о привржености православљу коју је потписао приликом доласка на престо, а која је до тада била чувана у патријаршијској ризници. Најзад, Анастасије је успео да на место патријарха доведе присталицу монофизитизма, Тимотеја I.
Позиције монофизита су ојачале у Цариграду коју годину пре избора Тимотеја за патријарха. Цар је 508. свечано примио у престоницу истакнутог вођу монофизита Севера из Созопоља (у Пизидији, Мала Азија) који је стигао у пратњи око две стотине монофизитских монаха. Ови сиријски калуђери донели су са собом и додатак песми Тројесветих која, иако фундаментално није задирала у халкедонски симбол вере, ипак је жестоко провоцирала православно становништво Цариграда. У недељу, 4. новембра 512. године, у саборној цркви Св. Мудрости избио је сукоб између монофизита и православних који ни војска није могла да сузбије. У уторак, 6. новембра, православни су се утаборили на Константиновом форуму, порушили Анастасијеве статуе и извикали војсковођу Аеробинда, мужа унуке Валентинијана III, за цара. Аеробинд је избегао ову опасну почаст, а наредног дана, 7. новембра, цар је сазвао народ на хиподром објављујући да је спреман да абдицира. Појава старог и достојанственог цара, овога пута без круне на глави, ганула је побуњенике који су га сада позвали да се врати на престо. Анастасије није пропустио такву прилику, а његова наклоност монофизитизму је расла како је старио и доприносила је постепеном паду цареве популарности. Последњи потез који је погоршао ситуацију било је збацивање толерантног Флавијана са места патријарха Антиохије и долазак на његово место вође монофизита Севера из Созопоља. Иако је Север Антиохијски (512—518) у току неколико година обезбедио превагу монофизитизма у Сирији, непосредне последице његовог успона царска влада осетиће у Тракији."
Тотално нереално да је Теодотих могао уз све ове догађаје остати исто што и краљ. Нема никаквог смисла.
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Анастасије_I
Ако се све ово узме у обзир тотално нереално.
Осим ове нестабилне верске политике Анастасије је био велики фискални реформатор који је напунио царску благајну што је био предуслов за каснију експанзију Јустинијана који је ооет царство довео до банкрота готским ратовима.
Акакијева шизма 484-519 прекид веза са римским епископијама.
Могао се прогласити како год је хтео ако ли се није никад прогласио императором значи да је остао трајни савезник источног римског царства никако узорпатор Рима тако да су Готи онда бесправно протерани.
"Зенона који је 482. издао Хенотикон (Едикт о уједињењу) у коме су потврђени закључци прва три васељенска сабора, али не и Халкедонског који је осудио монофизитизам. Хенотикон је био непопуларан и код православних и код монофизита, а довео је и до првог раскида између црквених средишта Рима и Константинопоља до Акакијеве шизме (484—519). У сваком случају, Анастасијева у почетку притајена подршка монофизитизму је доводила до честих немира у Цариграду. Патријарх Еуфемије, који се од самог почетка није могао рачунати у цареве савезнике, одржавао је тајне везе са папом Феликсом од кога је тражио подршку против цара. Са друге стране, патријарси Александрије и Јерусалема су оптужили Еуфемија за приврженост несторијанству, осуђеном на Трећем васељенском сабору, тако да је цариградски патријарх свргнут на синоду у Цариграду 496., а Хенотикон је потврђен. На место патријарха доведен је аскета Македоније II, присталица халкедонског симбола вере, који је на почетку понтификата ипак потписао Хенотикон. Временом су односи између цара и патријарха захладнели, Македоније је јавно напао цара као манихејца, а заузврат је натеран да напусти место патријарха у августу 511. године, на новом синоду у престоници. Поред тога, цар је добио назад своју изјаву о привржености православљу коју је потписао приликом доласка на престо, а која је до тада била чувана у патријаршијској ризници. Најзад, Анастасије је успео да на место патријарха доведе присталицу монофизитизма, Тимотеја I.
Позиције монофизита су ојачале у Цариграду коју годину пре избора Тимотеја за патријарха. Цар је 508. свечано примио у престоницу истакнутог вођу монофизита Севера из Созопоља (у Пизидији, Мала Азија) који је стигао у пратњи око две стотине монофизитских монаха. Ови сиријски калуђери донели су са собом и додатак песми Тројесветих која, иако фундаментално није задирала у халкедонски симбол вере, ипак је жестоко провоцирала православно становништво Цариграда. У недељу, 4. новембра 512. године, у саборној цркви Св. Мудрости избио је сукоб између монофизита и православних који ни војска није могла да сузбије. У уторак, 6. новембра, православни су се утаборили на Константиновом форуму, порушили Анастасијеве статуе и извикали војсковођу Аеробинда, мужа унуке Валентинијана III, за цара. Аеробинд је избегао ову опасну почаст, а наредног дана, 7. новембра, цар је сазвао народ на хиподром објављујући да је спреман да абдицира. Појава старог и достојанственог цара, овога пута без круне на глави, ганула је побуњенике који су га сада позвали да се врати на престо. Анастасије није пропустио такву прилику, а његова наклоност монофизитизму је расла како је старио и доприносила је постепеном паду цареве популарности. Последњи потез који је погоршао ситуацију било је збацивање толерантног Флавијана са места патријарха Антиохије и долазак на његово место вође монофизита Севера из Созопоља. Иако је Север Антиохијски (512—518) у току неколико година обезбедио превагу монофизитизма у Сирији, непосредне последице његовог успона царска влада осетиће у Тракији."
Тотално нереално да је Теодотих могао уз све ове догађаје остати исто што и краљ. Нема никаквог смисла.
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Анастасије_I
Ако се све ово узме у обзир тотално нереално.
Осим ове нестабилне верске политике Анастасије је био велики фискални реформатор који је напунио царску благајну што је био предуслов за каснију експанзију Јустинијана који је ооет царство довео до банкрота готским ратовима.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.265
To što je kralj Teodorik imao neke carske počasti i u ceremonijalnom smislu preuzeo neke kozmetičke elemente carske pozicije, nekoliko ljudi mu se obraćalo čak kao avgustu i slično, očigledno da je bilo jedna potpuno semantička stvar čija je svrha bila izvesna akomodacija radi autohtone romanofone populacije. Carstvo, carska pozicija, carska ideologija, očigledno da gotske kraljeve suštinski nisu uopšte interesovale; oni su vukli svoju tradiciju «varvarsku» regalnu tradiciju iz krajeva odakle su došli, pre zemalja Rimskog carstva, čija državotvorna (carska) ideologija ih nije suštinski zanimala u nekom političkom i ideološkom smislu.
Nisu Goti obnavljali pozorišta, organizovali cirkuske igre i okupljali dvor latinskog pesništva i učenosti iz istih razloga zašto je npr. car Justinijan sprovodio kodifikaciju rimskog prava. Nego zato što apsolutno niko nije mogao vladati Italijom kao domaćin, a da ne vodistil života kao Rimljanin. Da nije bilo došlo do takve društvene integracije, uvek bi ostali okupatori u stranoj zemlji.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
С тим што Теодорих јесте био велики романофил и обожавалац римске историје. Обновио је сенат осликсли су многе цркве у својој епохи можда су имали позоришта и нешто од римских традиција. Наравно сам Тедорих је био један врло учени човек и образовани за појмове тадашњих Римљана. Познавао је математику римских бројева одакле потиче оно да је први Гот старији неколико стотина година од првог Римљанина. Касидор је постао његов близак сарадник са задатком да напише историју Гота он је био етнички Римљанин.
За појмове Гота нећу ни да причам он је задржао неке традиције вероватно да би њима владао али верујем да се више осећао Римљанином него Готом.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Хтео сам додати у вези готске титуле Реигс Симокатини Словени преко Дунава носе титуле реигса неки и албанска имена попут Мусакија.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.265
Zato što je to bio jedini način da se efikasno može vladati Italijom i zadobiti podrška tamošnje elite i ključnih faktora. Oni su bili što se tiče pravoverne Crkve otpali od halkedonskog hrišćanstva, jeretici. Bilo je jako delikatno da suštinski jeretici vladaju tolikim prostranstvima i da nisu bili baštinici starih nasleđa i neopisivo tolerantni, verovatno bi ih autohtona populacija zbacila ili u najmanju ruku ne bi mogli vladati ni izbliza tako efikasno. Ovako je čak papa prihvatio da mu gospodar bude jeretik, što je možda bio jedinstveni primer u istoriji.
Ima to više veze sa pragmatičnim potezima, a ne nekakvom zaljubljenošću u rimsku civilizaciju ili carsku ideologiju.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Па цело источно царство је узнемиравала хереза Анастасије од мајке аријанке могуће Готкиње јача монофизитизам православци огорчени и једни и други кивни због прекида односа са римском црквом где су многи улазили у савез са папом Феликсом.
Дакле хетеза више уздрмава источни Рим од западног.
имамо и ово чак
"Незадовољство неисплаћених војника, православних верника и сељака оптерећених порезима нашло је свог заточника у војсковођи Виталијану, сестрићу свргнутог патријарха Македонија. Виталијан је био родом из Доње Мезије (данашња Бугарска) и и поред свог варварског порекла (Гот?) и ниског стаса, важио је за храброг и препреденог војсковођу. У Тракији, где је командовао савезничким одредима варвара, Виталијан је 513. подигао побуну против Анастасија и прогласио се за цара. На челу војске од око 50.000 људи, узурпатор је потом кренуо на Цариград. Међутим, стари Анастасије је још увек чврсто држао престоницу, обезбедио је пореским олакшицама верност азијских провинција и поткупио официре које му је Виталијан послао као преговараче. Немоћан да уђе у Константинов град, Виталијан се затим повукао у родну Доњу Мезију где је успешно реорганизовао војску. У неколико наврата је 514. тешко потукао цареву војску и заробио Анастасијеве војсковође укључујући и царевог сестрића Ипатија. Исте године је Виталијан поново притиснуо Цариград и овога пута је изнудио уступке од цара. Анастасије га је именовао за врховног војног заповедника Тракије, исплатио му 9 000 фунти злата на име откупнине за Ипатија и најзад, обећао одржавање новог васељенског сабора. Почетак сабора је заказан за 1. јул 514. године, али су посланици папе Хормизда наишли на опструкцију коју је спроводио цар. Од сабора дакле, није било ништа, а без сабора цар није хтео да обезбеди повратак православних епископа. Виталијан је сада поново повео своју војску на Цариград, овога пута је наметнуо поморску битку у заливу Златни Рог. Царска флота је ипак однела победу захваљујући проналаску извесног Прокла из Атине, хемијском раствору помоћу којих су непријатељски бродови запаљени (претходница „грчке ватре"). Након пораза, Виталијан и већина његове војске се повукла у Анхијал на обали Црног мора. Одатле је поново узнемирио царску владу 518., године, последње године Анастасијеве владавине."
Теодорих постаје регент Визигота у Шпанији од 511-526. до своје смрти.
Дакле краљ Италије и ? палатин Визигота?
- Poruka
- 76.576
Нема се шта више ту додати:
- Poruka
- 76.576
Неће нам Ватикан, Лондон и масони више кројити историју и судбину.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.265
Kaže čovek evo vam genetika, a ne zna uopšte ni šta misli pod time?
- Poruka
- 17.625
Cija je crkva, bando politicko demokratsko franacko papaska?
- Poruka
- 76.576
Мисли највероватније на истраживања академика Кљосов који је доказао да је са Балкана најстарији ген који се касније раширио по Европи и свету.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.265
Kljosovljeve tvrdnje odbačene su kao pseudonauka i od strane samih Rusa.
