"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

NickFreak:
Не постоји ни рекс оригинално то сам ти управо поруком и написао
не зна се кско је титула оригинално била.
Kliknite za proširenje...

Naravno da se zna. Latinski je bio službeni jezik. I titula je bila rex.

I tako je ušla i u jezik. To znamo, primera radi, po tome šo se vandalski kralj nazivao vandalirike.
 
Сребрена:
Не, то није примарни извор.
И не, ниси разумео текст :Угри су се успаничили.
Pogledajte prilog 1499342

A napr. u jezuitskim spisima pominje se da kad su Tatari stigli do Splita, Splićani su verovali da su Tatari ti misteriozni Hrvati.
Kliknite za proširenje...
"Krenuvši odatle, nastavljahu započeti put po hrvatskim krajevima. Premda su već bili blizu, Splićanima se to još činilo nevjerojatnim. Ali pošto se jedan dio njih spustio s brda, eto pojavi ih se iznenada nekolicina pod gradskim zidinama. Kako ih Splićani spočetka nisu prepoznali, već su mislili, da su to Hrvati, ne htjedoše s oružjem izići protiv njih. Ali kad Ugri vidješe njihove bojne znakove, ukočiše se, i obuze ih tolik strah, da su svi bježali u crkvu i silno dršćući primali svetotajstvo euharistije, izgubivši nadu, da će još gledati svijetlo života."
Ovo je izvorni tekst.

Splićani nisu vjerovali da su Tatari ti misteriozni Hrvati. Niti to igdje piše. Splićani su znali tko su Hrvati ako su živjeli jedni uz druge tako da isti za Splićane nisu misteriozni. A u slučaju Tatara nisu ih odmah prepoznali.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Naravno da se zna. Latinski je bio službeni jezik. I titula je bila rex.

I tako je ušla i u jezik. To znamo, primera radi, po tome šo se vandalski kralj nazivao vandalirike.
Kliknite za proširenje...
Можда ниси разумео звао се рекс Вандала и Алана после смрти аланског краља и продора кроз Галију.
Сад ако узмемо са колико германских племена је владао Теодорих који су били јоп респектабилни фактор у римској војсци и са колико различитих етноса од којих је 1 оргио или гентус Гортхорум.
Свакако је био краљ у једном тренутку али се не слажу сви да је само то могао остати на том простору нарочито не Италије и Гота а влада Шпанијом Далмацијом и територијом до Пољске
Пресудан моменат за титулу је убиство Одоакара који је послао инсигније у Цариград он није био признат онда се разматра време после смрти и пораза цара Зенона.
Ту може јако лако СкотИсле бити у праву.
 
Poslednja izmena:
darinko:
"Krenuvši odatle, nastavljahu započeti put po hrvatskim krajevima. Premda su već bili blizu, Splićanima se to još činilo nevjerojatnim. Ali pošto se jedan dio njih spustio s brda, eto pojavi ih se iznenada nekolicina pod gradskim zidinama. Kako ih Splićani spočetka nisu prepoznali, već su mislili, da su to Hrvati, ne htjedoše s oružjem izići protiv njih. Ali kad Ugri vidješe njihove bojne znakove, ukočiše se, i obuze ih tolik strah, da su svi bježali u crkvu i silno dršćući primali svetotajstvo euharistije, izgubivši nadu, da će još gledati svijetlo života."
Ovo je izvorni tekst.

Splićani nisu vjerovali da su Tatari ti misteriozni Hrvati. Niti to igdje piše. Splićani su znali tko su Hrvati ako su živjeli jedni uz druge tako da isti za Splićane nisu misteriozni. A u slučaju Tatara nisu ih odmah prepoznali.
Kliknite za proširenje...
1708068343494.jpeg
 
Укратко унакрсно читање овог руског дела са посебном књигом са посветом од Теодосија до Хонарија до подледњег римског цара и поретком Гота уакључио сам да ништа не знам.
Поготово Теодорих који није наставио полизику Одоакара сбојом политиком није угрозио крупне римске велепоседноке земље. Успоставио код Гота исту класну поделу на вишу класу ,сељачку ,сељачку аристократије и робове чији је положај био далеко лакши и блажи него под Римом. Обмовио је сенат и уопште није уништио римски поредак већ га обновио интергисао Готе међу Римљане раштркано да су живели једни међу другима.
Имао је подршку најкрупнијег римског племства.

Теодосије се нашао у проблему тумачења догме и сменио свештенике којима је веровао није слутио да се иза инсистирања о догми крије и сепаратизам источног царства.

Прави повод готских ратова остсје непознаница и тотално нејасно фалсификовање икона из готског периода у црквама византијским мозаицима много лошије уметничке вредности од готских икона.
Остаје велика непознаница све то.
 
Mrkalj:
Pogledajte prilog 1499498
Kliknite za proširenje...
Suvremeni arhiđakon splitski Toma (1201—1268.) opisuje u svojoj povijesti salonitansko-splitske crkve (Historia Salonitana) i provalu Tatara do Jadranskog mora. Iz opširnog prikaza donosimo u prijevodu dvije glave prema izdanju F. Račkoga u MSHSM 26, 1894, str. 168—171, i 174—177.
https://forum.cdm.me/showthread.php?59130-Tatari-na-Balkanu-i-u-Zeti-godine-1241-1242


Supetarski kartular. Uredio i popratio uvodnim arheološkim, historijsko-topografskim, paleografskim, diplomatičkim i kronološkim studijama Viktor Novak. Lingvistička analiza Petar Skok. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1952., 213-215, 220, 223. Iz: Klaić, Nada. Izvori za hrvatsku povijest. Zagreb: Školska knjiga, 1972., 76-80.

"U ime Kristovo, godine 1080. od njegova utjelovljenja, indikcije pak VIII, a u vrijeme gospodina Lovre, poštovanoga nadbiskupa splitske stolice, hrvatskoga kralja Zvonimira i priora Valice...
Na mjestu dakle, koje se naziva Selo, oko crkve sv. Stjepana, koja potpada pod vlast našega gospodina, naime blaženoga Dujma, počeli smo graditi crkvu u čast apostola Petra, poglavice svih apostola, i nju smo božjim dopuštenjem uz mar majstora i dovršili. Kad je najposlije bila gotova, pozvali smo već spomenutog nadbiskupa i ostale službenike božanskog reda i zamolili, da bude posvećena 11. listopada. Na tu svečanost dođe vrlo mnogo Splićana i Hrvata radi oprosta ili odrešenja od grijeha."
https://povijesni-izvori.webnode.hr/supetarski-kartular/
 
NickFreak:
Можда ниси разумео звао се рекс Вандала и Алана после смрти аланског краља и продора кроз Галију.
Kliknite za proširenje...

Ma ti nisi razumeo.

Q. in perpetuum hibernum:
Pošto većina smatra da je ovo primer vandalskog jezika, koji je samo nazvan gotskim bilo zbog toga što je za Latine sve to bilo isto tj. nisu mogli razlikovati Gote od Vandala, bilo zbog toga što su smatrali Vandale u širem smislu pripadnike gotskim narodima (skupa sa Gepidima), da dodamo i primer jednog epigrama na kojem je napisana titula vandalskog kralja Vandalirike.

Tracing the Language of the Vandals: https://www.academia.edu/691311/Tracing_the_Language_of_the_Vandals

To je epitet koji se nalazi uz vandalskog kralja Hilderika (523-530). To je po svemu sudeći složenica iz genitiva množine *wandalê (Vandala), s tim što je latinicom dugo e: zapisano kao i. To znači da bi izvorna reč verovatno, čitanjem na vandalskom jeziku, glasila Vandalerike. Odnosno, *Wandalêlreiks kao složenica u značenju „Vandala kralj“ (reiks je „kralj“).

Leksema se pominje u zbirci latinske poezije nastaloj u Kartagini početkom VI stoleća, verovatno za vreme vlasti kralja Hilderika pod nazivom Anthologia Latina (br. 215):

Vandalirice potens, gemini diadematis heres,
ornasti proprium per facta ingentia nomen.

prevod:

Moćni Vandaliriče, nasledniče dvojne krune,
ukrasio si svoje ime veličanstvenim delima.

Tekst cele poeme sa prevodom na eng:

Vandalirice potens, gemini diadematis heres, ornasti proprium per facta ingentia nomen. belligeras acies domuit Theodosius ultor, captivas facili reddens certamine gentes. adversos placidis subiecit Honorius armis, cuius prosperitas melior fortissima vicit. / ampla Valentiani virtus cognita mundo hostibus addictis ostenditur arte nepotis

Mighty Vandalric, heir of a twin crown, you have adorned your own name through momentous deeds. Theodosius the avenger conquered warlike battlelines, making the foreign peoples captives with easy effort. Honorius subdued adversaries with peaceful arms, whose most powerful success conquers all the better. With enemies enslaved, the great manliness of Valentinian, well-known to the world, is exhibited in the wile of grandson.

Kliknite za proširenje...

vandalirike
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ma ti nisi razumeo.



vandalirike
Kliknite za proširenje...
У реду прихватам али завири у оно дело које обухвата све изворе о Готима и све научнике који су се до тада бавили историјом Гота. Случај Острогота у Италији је специфичан јер се ради о самом центру римске империје и римске цркве.
Нарочито Тедорих! После њега су сви реикси сигурно.
 
NickFreak:
У реду прихватам али завири у оно дело које обухвата све изворе о Готима и све научнике који су се до тада бавили историјом Гота. Случај Острогота у Италији је специфичан јер се ради о самом центру римске империје и римске цркве.
Нарочито Тедорих! После њега су сви реикси сигурно.
Kliknite za proširenje...

Teodorico_re_dei_Goti_%28493-526%29.png


REXTHEODORICVS.PIVSPRINCIS

Rex Theodoricus, pius princis


images


REXTHEODORICVSVICTORGENTIVM

Rex Theodoricus, victor gentium
 
Poslednja izmena:
Уколико је био и остао рекс до краја очигледно та титула не значи исто што у средњем веку карол иако сумњам да је остао под том титулом.
Акакијева шизма 484-519 прекид веза са римским епископијама.
Могао се прогласити како год је хтео ако ли се није никад прогласио императором значи да је остао трајни савезник источног римског царства никако узорпатор Рима тако да су Готи онда бесправно протерани.


"Зенона који је 482. издао Хенотикон (Едикт о уједињењу) у коме су потврђени закључци прва три васељенска сабора, али не и Халкедонског који је осудио монофизитизам. Хенотикон је био непопуларан и код православних и код монофизита, а довео је и до првог раскида између црквених средишта Рима и Константинопоља до Акакијеве шизме (484—519). У сваком случају, Анастасијева у почетку притајена подршка монофизитизму је доводила до честих немира у Цариграду. Патријарх Еуфемије, који се од самог почетка није могао рачунати у цареве савезнике, одржавао је тајне везе са папом Феликсом од кога је тражио подршку против цара. Са друге стране, патријарси Александрије и Јерусалема су оптужили Еуфемија за приврженост несторијанству, осуђеном на Трећем васељенском сабору, тако да је цариградски патријарх свргнут на синоду у Цариграду 496., а Хенотикон је потврђен. На место патријарха доведен је аскета Македоније II, присталица халкедонског симбола вере, који је на почетку понтификата ипак потписао Хенотикон. Временом су односи између цара и патријарха захладнели, Македоније је јавно напао цара као манихејца, а заузврат је натеран да напусти место патријарха у августу 511. године, на новом синоду у престоници. Поред тога, цар је добио назад своју изјаву о привржености православљу коју је потписао приликом доласка на престо, а која је до тада била чувана у патријаршијској ризници. Најзад, Анастасије је успео да на место патријарха доведе присталицу монофизитизма, Тимотеја I.

Позиције монофизита су ојачале у Цариграду коју годину пре избора Тимотеја за патријарха. Цар је 508. свечано примио у престоницу истакнутог вођу монофизита Севера из Созопоља (у Пизидији, Мала Азија) који је стигао у пратњи око две стотине монофизитских монаха. Ови сиријски калуђери донели су са собом и додатак песми Тројесветих која, иако фундаментално није задирала у халкедонски симбол вере, ипак је жестоко провоцирала православно становништво Цариграда. У недељу, 4. новембра 512. године, у саборној цркви Св. Мудрости избио је сукоб између монофизита и православних који ни војска није могла да сузбије. У уторак, 6. новембра, православни су се утаборили на Константиновом форуму, порушили Анастасијеве статуе и извикали војсковођу Аеробинда, мужа унуке Валентинијана III, за цара. Аеробинд је избегао ову опасну почаст, а наредног дана, 7. новембра, цар је сазвао народ на хиподром објављујући да је спреман да абдицира. Појава старог и достојанственог цара, овога пута без круне на глави, ганула је побуњенике који су га сада позвали да се врати на престо. Анастасије није пропустио такву прилику, а његова наклоност монофизитизму је расла како је старио и доприносила је постепеном паду цареве популарности. Последњи потез који је погоршао ситуацију било је збацивање толерантног Флавијана са места патријарха Антиохије и долазак на његово место вође монофизита Севера из Созопоља. Иако је Север Антиохијски (512—518) у току неколико година обезбедио превагу монофизитизма у Сирији, непосредне последице његовог успона царска влада осетиће у Тракији."

Тотално нереално да је Теодотих могао уз све ове догађаје остати исто што и краљ. Нема никаквог смисла.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Анастасије_I

Ако се све ово узме у обзир тотално нереално.
Осим ове нестабилне верске политике Анастасије је био велики фискални реформатор који је напунио царску благајну што је био предуслов за каснију експанзију Јустинијана који је ооет царство довео до банкрота готским ратовима.
 
NickFreak:
Уколико је био и остао рекс до краја очигледно та титула не значи исто што у средњем веку карол иако сумњам да је остао под том титулом.
Акакијева шизма 484-519 прекид веза са римским епископијама.
Могао се прогласити како год је хтео ако ли се није никад прогласио императором значи да је остао трајни савезник источног римског царства никако узорпатор Рима тако да су Готи онда бесправно протерани.


"Зенона који је 482. издао Хенотикон (Едикт о уједињењу) у коме су потврђени закључци прва три васељенска сабора, али не и Халкедонског који је осудио монофизитизам. Хенотикон је био непопуларан и код православних и код монофизита, а довео је и до првог раскида између црквених средишта Рима и Константинопоља до Акакијеве шизме (484—519). У сваком случају, Анастасијева у почетку притајена подршка монофизитизму је доводила до честих немира у Цариграду. Патријарх Еуфемије, који се од самог почетка није могао рачунати у цареве савезнике, одржавао је тајне везе са папом Феликсом од кога је тражио подршку против цара. Са друге стране, патријарси Александрије и Јерусалема су оптужили Еуфемија за приврженост несторијанству, осуђеном на Трећем васељенском сабору, тако да је цариградски патријарх свргнут на синоду у Цариграду 496., а Хенотикон је потврђен. На место патријарха доведен је аскета Македоније II, присталица халкедонског симбола вере, који је на почетку понтификата ипак потписао Хенотикон. Временом су односи између цара и патријарха захладнели, Македоније је јавно напао цара као манихејца, а заузврат је натеран да напусти место патријарха у августу 511. године, на новом синоду у престоници. Поред тога, цар је добио назад своју изјаву о привржености православљу коју је потписао приликом доласка на престо, а која је до тада била чувана у патријаршијској ризници. Најзад, Анастасије је успео да на место патријарха доведе присталицу монофизитизма, Тимотеја I.

Позиције монофизита су ојачале у Цариграду коју годину пре избора Тимотеја за патријарха. Цар је 508. свечано примио у престоницу истакнутог вођу монофизита Севера из Созопоља (у Пизидији, Мала Азија) који је стигао у пратњи око две стотине монофизитских монаха. Ови сиријски калуђери донели су са собом и додатак песми Тројесветих која, иако фундаментално није задирала у халкедонски симбол вере, ипак је жестоко провоцирала православно становништво Цариграда. У недељу, 4. новембра 512. године, у саборној цркви Св. Мудрости избио је сукоб између монофизита и православних који ни војска није могла да сузбије. У уторак, 6. новембра, православни су се утаборили на Константиновом форуму, порушили Анастасијеве статуе и извикали војсковођу Аеробинда, мужа унуке Валентинијана III, за цара. Аеробинд је избегао ову опасну почаст, а наредног дана, 7. новембра, цар је сазвао народ на хиподром објављујући да је спреман да абдицира. Појава старог и достојанственог цара, овога пута без круне на глави, ганула је побуњенике који су га сада позвали да се врати на престо. Анастасије није пропустио такву прилику, а његова наклоност монофизитизму је расла како је старио и доприносила је постепеном паду цареве популарности. Последњи потез који је погоршао ситуацију било је збацивање толерантног Флавијана са места патријарха Антиохије и долазак на његово место вође монофизита Севера из Созопоља. Иако је Север Антиохијски (512—518) у току неколико година обезбедио превагу монофизитизма у Сирији, непосредне последице његовог успона царска влада осетиће у Тракији."

Тотално нереално да је Теодотих могао уз све ове догађаје остати исто што и краљ. Нема никаквог смисла.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Анастасије_I

Ако се све ово узме у обзир тотално нереално.
Осим ове нестабилне верске политике Анастасије је био велики фискални реформатор који је напунио царску благајну што је био предуслов за каснију експанзију Јустинијана који је ооет царство довео до банкрота готским ратовима.
Kliknite za proširenje...

To što je kralj Teodorik imao neke carske počasti i u ceremonijalnom smislu preuzeo neke kozmetičke elemente carske pozicije, nekoliko ljudi mu se obraćalo čak kao avgustu i slično, očigledno da je bilo jedna potpuno semantička stvar čija je svrha bila izvesna akomodacija radi autohtone romanofone populacije. Carstvo, carska pozicija, carska ideologija, očigledno da gotske kraljeve suštinski nisu uopšte interesovale; oni su vukli svoju tradiciju «varvarsku» regalnu tradiciju iz krajeva odakle su došli, pre zemalja Rimskog carstva, čija državotvorna (carska) ideologija ih nije suštinski zanimala u nekom političkom i ideološkom smislu.

Nisu Goti obnavljali pozorišta, organizovali cirkuske igre i okupljali dvor latinskog pesništva i učenosti iz istih razloga zašto je npr. car Justinijan sprovodio kodifikaciju rimskog prava. Nego zato što apsolutno niko nije mogao vladati Italijom kao domaćin, a da ne vodistil života kao Rimljanin. Da nije bilo došlo do takve društvene integracije, uvek bi ostali okupatori u stranoj zemlji.
 
Q. in perpetuum hibernum:
To što je kralj Teodorik imao neke carske počasti i u ceremonijalnom smislu preuzeo neke kozmetičke elemente carske pozicije, nekoliko ljudi mu se obraćalo čak kao avgustu i slično, očigledno da je bilo jedna potpuno semantička stvar čija je svrha bila izvesna akomodacija radi autohtone romanofone populacije. Carstvo, carska pozicija, carska ideologija, očigledno da gotske kraljeve suštinski nisu uopšte interesovale; oni su vukli svoju tradiciju «varvarsku» regalnu tradiciju iz krajeva odakle su došli, pre zemalja Rimskog carstva, čija državotvorna (carska) ideologija ih nije suštinski zanimala u nekom političkom i ideološkom smislu.

Nisu Goti obnavljali pozorišta, organizovali cirkuske igre i okupljali dvor latinskog pesništva i učenosti iz istih razloga zašto je npr. car Justinijan sprovodio kodifikaciju rimskog prava. Nego zato što apsolutno niko nije mogao vladati Italijom kao domaćin, a da ne vodistil života kao Rimljanin. Da nije bilo došlo do takve društvene integracije, uvek bi ostali okupatori u stranoj zemlji.
Kliknite za proširenje...

С тим што Теодорих јесте био велики романофил и обожавалац римске историје. Обновио је сенат осликсли су многе цркве у својој епохи можда су имали позоришта и нешто од римских традиција. Наравно сам Тедорих је био један врло учени човек и образовани за појмове тадашњих Римљана. Познавао је математику римских бројева одакле потиче оно да је први Гот старији неколико стотина година од првог Римљанина. Касидор је постао његов близак сарадник са задатком да напише историју Гота он је био етнички Римљанин.
За појмове Гота нећу ни да причам он је задржао неке традиције вероватно да би њима владао али верујем да се више осећао Римљанином него Готом.
 
NickFreak:
С тим што Теодорих јесте био велики романофил и обожавалац римске историје. Обновио је сенат осликсли су многе цркве у својој епохи можда су имали позоришта и нешто од римских традиција. Наравно сам Тедорих је био један врло учени човек и образовани за појмове тадашњих Римљана. Познавао је математику римских бројева одакле потиче оно да је први Гот старији неколико стотина година од првог Римљанина. Касидор је постао његов близак сарадник са задатком да напише историју Гота он је био етнички Римљанин.
За појмове Гота нећу ни да причам он је задржао неке традиције вероватно да би њима владао али верујем да се више осећао Римљанином него Готом.
Kliknite za proširenje...

Zato što je to bio jedini način da se efikasno može vladati Italijom i zadobiti podrška tamošnje elite i ključnih faktora. Oni su bili što se tiče pravoverne Crkve otpali od halkedonskog hrišćanstva, jeretici. Bilo je jako delikatno da suštinski jeretici vladaju tolikim prostranstvima i da nisu bili baštinici starih nasleđa i neopisivo tolerantni, verovatno bi ih autohtona populacija zbacila ili u najmanju ruku ne bi mogli vladati ni izbliza tako efikasno. Ovako je čak papa prihvatio da mu gospodar bude jeretik, što je možda bio jedinstveni primer u istoriji.

Ima to više veze sa pragmatičnim potezima, a ne nekakvom zaljubljenošću u rimsku civilizaciju ili carsku ideologiju.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Zato što je to bio jedini način da se efikasno može vladati Italijom i zadobiti podrška tamošnje elite i ključnih faktora. Oni su bili što se tiče pravoverne Crkve otpali od halkedonskog hrišćanstva, jeretici. Bilo je jako delikatno da suštinski jeretici vladaju tolikim prostranstvima i da nisu bili baštinici starih nasleđa i neopisivo tolerantni, verovatno bi ih autohtona populacija zbacila ili u najmanju ruku ne bi mogli vladati ni izbliza tako efikasno. Ovako je čak papa prihvatio da mu gospodar bude jeretik, što je možda bio jedinstveni primer u istoriji.

Ima to više veze sa pragmatičnim potezima, a ne nekakvom zaljubljenošću u rimsku civilizaciju ili carsku ideologiju.
Kliknite za proširenje...

Па цело источно царство је узнемиравала хереза Анастасије од мајке аријанке могуће Готкиње јача монофизитизам православци огорчени и једни и други кивни због прекида односа са римском црквом где су многи улазили у савез са папом Феликсом.
Дакле хетеза више уздрмава источни Рим од западног.

имамо и ово чак

"Незадовољство неисплаћених војника, православних верника и сељака оптерећених порезима нашло је свог заточника у војсковођи Виталијану, сестрићу свргнутог патријарха Македонија. Виталијан је био родом из Доње Мезије (данашња Бугарска) и и поред свог варварског порекла (Гот?) и ниског стаса, важио је за храброг и препреденог војсковођу. У Тракији, где је командовао савезничким одредима варвара, Виталијан је 513. подигао побуну против Анастасија и прогласио се за цара. На челу војске од око 50.000 људи, узурпатор је потом кренуо на Цариград. Међутим, стари Анастасије је још увек чврсто држао престоницу, обезбедио је пореским олакшицама верност азијских провинција и поткупио официре које му је Виталијан послао као преговараче. Немоћан да уђе у Константинов град, Виталијан се затим повукао у родну Доњу Мезију где је успешно реорганизовао војску. У неколико наврата је 514. тешко потукао цареву војску и заробио Анастасијеве војсковође укључујући и царевог сестрића Ипатија. Исте године је Виталијан поново притиснуо Цариград и овога пута је изнудио уступке од цара. Анастасије га је именовао за врховног војног заповедника Тракије, исплатио му 9 000 фунти злата на име откупнине за Ипатија и најзад, обећао одржавање новог васељенског сабора. Почетак сабора је заказан за 1. јул 514. године, али су посланици папе Хормизда наишли на опструкцију коју је спроводио цар. Од сабора дакле, није било ништа, а без сабора цар није хтео да обезбеди повратак православних епископа. Виталијан је сада поново повео своју војску на Цариград, овога пута је наметнуо поморску битку у заливу Златни Рог. Царска флота је ипак однела победу захваљујући проналаску извесног Прокла из Атине, хемијском раствору помоћу којих су непријатељски бродови запаљени (претходница „грчке ватре"). Након пораза, Виталијан и већина његове војске се повукла у Анхијал на обали Црног мора. Одатле је поново узнемирио царску владу 518., године, последње године Анастасијеве владавине."

Теодорих постаје регент Визигота у Шпанији од 511-526. до своје смрти.
Дакле краљ Италије и ? палатин Визигота?
 
Q. in perpetuum hibernum:
Kaže čovek evo vam genetika, a ne zna uopšte ni šta misli pod time?
Kliknite za proširenje...
Мисли највероватније на истраживања академика Кљосов који је доказао да је са Балкана најстарији ген који се касније раширио по Европи и свету.
 
dulesrbenda:
Мисли највероватније на истраживања академика Кљосов који је доказао да је са Балкана најстарији ген који се касније раширио по Европи и свету.
Kliknite za proširenje...

Kljosovljeve tvrdnje odbačene su kao pseudonauka i od strane samih Rusa.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Gedeon
Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je tvorac moderne srpske države
Odgovora
17
Pregleda
451
milsu
milsu
Pumpaj Dinstanović
Albanci — za učeni vizantijski svet «Iliri»
2 3
Odgovora
70
Pregleda
1.679
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović
Enigma
Šta hrvatski školarci uče iz istorije
39 40 41
Odgovora
1.012
Pregleda
6.875
Škutor Kićo
Š

Back
Top