"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

Како сада краљ словенска тутула? Ја мислио да је то настало по Карлу Великом?

A ko je to rekao da kralj nije slovenska titula? Nigde se ovde nije razgovaralo o tome da nije slovenska.

Diskusija je o tome da je bila strana pravoslavom svetu; da pripada zapadnoj, latinskoj, rimokatoličkoj ekumeni (kojoj su, u svom graničnom formatu i do izvesne mere, pripadali i srednjovekovni Srbi).
 
A ko je to rekao da kralj nije slovenska titula? Nigde se ovde nije razgovaralo o tome da nije slovenska.

Diskusija je o tome da je bila strana pravoslavom svetu; da pripada zapadnoj, latinskoj, rimokatoličkoj ekumeni (kojoj su, u svom graničnom formatu i do izvesne mere, pripadali i srednjovekovni Srbi).

Prvi identitetski naziv Srbi se nalazi u Panoniji u vrijeme Teodorika i Vidigoja, oko 500. godine, u sklopu njihovog gotskog carstva. I oni nisu u "ekumeni" sa papom, imaju svoju crkvu.
U vrijeme stvaranja Srbije u Kraljevini Dalmaciji, oko 600. godine, rimskim vjernicima je dozvoljeno biskupovanje u primorju, ali Srbija ima svoju carsku Crkvu i nije u nikakvoj ekumeni sa rimskim biskupom.
A kada rimski biskup proglasava Karla Velikog carem, tek onda nismo u nikakvoj ekumeni.
Nikada u istoriji Srbi kao Goti nisu bili dio rimske sabornosti, ekumene. I zato nisu ni danas. A carigradke moguce, u kasnom srednjem vijeku kad dolaze Turci i kad se rusi crkva i kad je ekumena svih vlaha turska carevina.
 
Да ли неко зна да ми одговори да ли се најстарији препис ткз иловачки препис Законоправила Светог Саве (Манастир на Михољској превлаци)налази данас у ХАЗУ ако је одговор ДА! Следеће питање је зашто?

Antun Mihanović (autor Lijepe naše, hrvatske nacionalne himne) ga je pronašao i posle njegove smti 1861. godine njegovu kolekciju istorijskih rukopisa nasledila je JAZU.
 
Било би реално да то можемо да добијемо?

Nije baš realno. Koliko ja znam Univerzitet u Beogradu tj. Pravni fakultet kao inicijator, već dugi niz godina (decenija?) izlaže taj predlog, ali nikada nije stigao odgovor ni sa koje adrese.

Za tako nešto bi morala HAZU da se složi, a za to pak nužni preduslov je i da budu dobri odnosi između Beograda i Zagreba, odnosno državnih vlasti, koje bi dotično pitanje učinili predmetom pregovora (ili da pregovori o Krmčiji budu možda sastavni deo nekih drugih pregovora). Tako da je to pitanje koje će biti rešavano, verujem, tek kada (i ako uopšte) jednog dana srpsko-hrvatski budu otopleli.

Primera radi, ako Srbija bude ikada uopšte ulazila u EU, tada će biti preduslov rešavanje otvorenih pitanja, a to je pitanje razgraničenja. I onda u kontekstu pregovora o rešavanju pitanja sporne dunavske granice (i tako nečeg sličnog) možds bi srpska strana mogla postavljati kao uslov za potpisivanje sporazuma prebacivanje ilovičkog rukopisa u Srbiju.
 
Poslednja izmena:
Nije baš realno. Koliko ja znam Univerzitet u Beogradu tj. Pravni fakultet kao inicijator, već dugi niz godina (decenija?) izlaže taj predlog, ali nikada nije stigao odgovor ni sa koje adrese.

Za tako nešto bi morala HAZU da se složi, a za to pak nužni preduslov je i da budu dobri odnosi između Beograda i Zagreba, odnosno državnih vlasti, koje bi dotično pitanje učinili predmetom pregovora (ili da pregovori o Krmčiji budu možda sastavni deo nekih drugih pregovora). Tako da je to pitanje koje će biti rešavano, verujem, tek kada (i ako uopšte) jednog dana srpsko-hrvatski budu otopleli.
Генерално, то је нешто што њима баш, баш не треба и што нема апсолутно никакве везе са нечим што се коси са њиховим националним интересима, или што они евентуално претендују да присвоје као нешто своје.
 
Генерално, то је нешто што њима баш, баш не треба и што нема апсолутно никакве везе са нечим што се коси са њиховим националним интересима, или што они евентуално претендују да присвоје као нешто своје.

Čuvanje rukopisa nikakve veze nema sa nacijom. Arhivi su prepuni dokumenata koji su nastajali na savim drugim krajevima, tako da ti je opaska besmislena.
 
Све могуће од рукописа што је дошло у наше руке, опљачкано је уништено у ратовима и сл. Зато боље не дирајте ништа и не тражите. Овако можемо слободно да идемо по Европи и разгледамо и преписујемо до миле воље!
 
Да ли неко зна да ми одговори да ли се најстарији препис ткз иловачки препис Законоправила Светог Саве....
Иловички.

Што се тиче околности како је доспјео препис у музеј који припада ХАЗУ, форумаш Q. in perpetuum hibernum је написао која је нека "прихваћена истина", са напоменом да након Михановићеве смрти 1861-е није могао доспјети у ЈАЗУ (данас ХАЗУ) јер је иста основана пет година касније. Уопште, на основу расположивих чињеница кретање рукописа није могуће у потпуности реконструисати.
У сваком случају, важно је да је препис сачуван.
Када је у питању поврат преписа у Србију, могуће је само у случају да се докаже да је ријеч о нелегалном посједовању или постоје докази да је рукопис доспјео услијед кривичног дјела, односно да је украден. У супротном, повраћај је могућ само као симболичан гест добре међудржавне сарадње, што је у случају Хрватске једноставно речено, немогућа мисија.
 
Да али шта ће то њима?

Ne znam kakvo ti je to pitanje. Šta će drugi silni rukopisi?

Ako ti je pitanje zašto ne odgovaraju na molbe beogradskog univerziteta, to je zato što generalno slabo ikako odgovaraju na neka pisma iz Srbije. Komunikacija je nikakva.
 
Иловички.

Што се тиче околности како је доспјео препис у музеј који припада ХАЗУ, форумаш Q. in perpetuum hibernum је написао која је нека "прихваћена истина", са напоменом да након Михановићеве смрти 1861-е није могао доспјети у ЈАЗУ (данас ХАЗУ) јер је иста основана пет година касније. Уопште, на основу расположивих чињеница кретање рукописа није могуће у потпуности реконструисати.
У сваком случају, важно је да је препис сачуван.
Када је у питању поврат преписа у Србију, могуће је само у случају да се докаже да је ријеч о нелегалном посједовању или постоје докази да је рукопис доспјео услијед кривичног дјела, односно да је украден. У супротном, повраћај је могућ само као симболичан гест добре међудржавне сарадње, што је у случају Хрватске једноставно речено, немогућа мисија.

Не знам како то никоме није пало на памет да врати у време Југослсвије. Прво што је документ и црквени и световни?
 
Иловички.

Што се тиче околности како је доспјео препис у музеј који припада ХАЗУ, форумаш Q. in perpetuum hibernum је написао која је нека "прихваћена истина", са напоменом да након Михановићеве смрти 1861-е није могао доспјети у ЈАЗУ (данас ХАЗУ) јер је иста основана пет година касније. Уопште, на основу расположивих чињеница кретање рукописа није могуће у потпуности реконструисати.
У сваком случају, важно је да је препис сачуван.
Када је у питању поврат преписа у Србију, могуће је само у случају да се докаже да је ријеч о нелегалном посједовању или постоје докази да је рукопис доспјео услијед кривичног дјела, односно да је украден. У супротном, повраћај је могућ само као симболичан гест добре међудржавне сарадње, што је у случају Хрватске једноставно речено, немогућа мисија.

Čak i da je bio ukraden, što je slučaj sa masom rukopisa generalno i odgovor na pitanje kako su dospevali u naučne krugove i arhive, ne bi u 21. veku to imalo nikakvog značaja. Ima onaj Rus što je istrgao i ukrao nekoliko stranica Miroslavljevog jevanđelja, pa to nije bilo vraćeno natrag zato što je bilo nezakonito otuđeno.
 
Несхватљиво ми је и тотално неоправдано да тако нешто буде небитно икад икоме сем нас.
Међутим где је наша наука била сво то време?

Jugoslavija je bila smatrana jedinstvenom državom; dve što je u Ljubljani i Mariboru u istoj zemlji je u kojoj je i ako je u Beogradu ili Skoplju.

Praviš od toga neko ozbiljno pitanje, a u arhivistici je sasvim normalna praksa da se rukopisi čuvaju tamo gde su zavedeni. Ono što je izuzetak jeste da se poklanjaju i to su situacije nekog posebnog pijeteta; vanredne okolnosti. Dakle, izuzetak, a ne pravilo.
 
Постоји нека чудна кондрадикција ту да СПЦ није регистрована као црквена заједница у Хрватској као и у Црној Гори неки националисти покрећу то питање да је то чин непризнавања СПЦ државе Хрватске али Хрвати уопште не покрећу то питање као Црногорци већ га прескачу и прећуткују.
О чему се ту ради?
 
A šta, da li bi ti bilo draže da ga je npr. kralj Aleksandar dao prebaciti u Narodnu biblioteku i on izgoreo u nacističkom bombardovanju?
Не би наравно али место би му било у неком манастиру у тајности где би се пребацивао тајно попут моштију светаца и других рукописа од последњих рукописа патријарха Павла који стално мењају пребивалиште.
 
Jugoslavija je bila smatrana jedinstvenom državom; dve što je u Ljubljani i Mariboru u istoj zemlji je u kojoj je i ako je u Beogradu ili Skoplju.

Praviš od toga neko ozbiljno pitanje, a u arhivistici je sasvim normalna praksa da se rukopisi čuvaju tamo gde su zavedeni. Ono što je izuzetak jeste da se poklanjaju i to su situacije nekog posebnog pijeteta; vanredne okolnosti. Dakle, izuzetak, a ne pravilo.
Знам али ми причамо о овоме на тај начин као да смо државе одвојене 1000 година а не да смо до јуче били Југославија сигуран сам да је било воље и жеље да је могло да се договори да материјално и духовно наслеђе свих бивших република припадне или се уступи тој новонасталој држави макар приликом мизејских изложби и слично.
Да ли би могла СПЦ на томе да инсистира?
 
Ne znam kakvo ti je to pitanje. Šta će drugi silni rukopisi?

Ako ti je pitanje zašto ne odgovaraju na molbe beogradskog univerziteta, to je zato što generalno slabo ikako odgovaraju na neka pisma iz Srbije. Komunikacija je nikakva.
Вероватно ни ови наши не инсистирају. Па шта све имамо по Русији, Прагу, Бечу и сл.
 

Back
Top