Inače, generalno govoreći, arhivsko stanje u Srbiji je katastrofalno. To je jezivo koliko problema ima. Rukopisi stoje u prostorijama koje nemaju izolaciju, propadaju, nema mesta uopšte gde držati knjige i dokumenta. Potrebe su ogromne, a prostorni kapaciteti vrlo ograničeni. Narodna biblioteka Srbije jeste rekonstruisana i modernizovana, ali celi taj projekat su pratili razni problemi...ona je obustavila i zakonski obavezni (!) priliv novih publikacija, iz prostog razloga što nema kapacitet uopšte da ih primi. Kad bi ste se prošetali zatvorenim delovima, depoom, itd...videli bi kolika je to sve jezivo stanje u institucijama koje bi trebalo da budu centralne za celu naciju. Slična situacija je i sa univerzitetskom bibliotekom. Artikli se drže ne po stolovima, nego po podu, zato što se prosto ne zna gde više sa njima.
Objekti za konzervaciju su generalno dosta stari i najidealnije bi bilo podizanje sasvim novih i modernih objekata (zato što prava rekonstrukcija znači da se sve sruši i od temelja diže novi objekat, a što je u starim zgradama od kulturno istorijskog značaja i nemoguće), a što je ogroman i vrlo skup projekat. A i kada se vrši neka rekonstrukcija, kao što je bio slučaj sa Narodnim muzejom u Beogradu, obavlja se gotovo isključivo u kontekstu političke propagande i bez praktičnih i korisnih rešenja koji bi adekvatno obezbedili zašitu i dostupnost artefakata. Čak i nešto prestižnije institucije, kao npr. Arhiv SANU, imaju slične pobleme (oni nemaju doslovno ni nikakav podrum, a što je za sve institucije tog tipa, praktično, podrazumevana nužnost).
To je jedna velika tragedija i kada se malčice stekne uvid u te stvari, a koje generalno nisu poznate javnosti niti širu publiku previše i interesuje, vidi se koliko su ogromni problemi. Da bi Srbija rešila te stvari, morala bi da uloži ogromna sredstva u razne reforme, rekonstrukcije, zapošljavanje kvalitetnog kadra da obavlja sve te stvari i održava...govorimo o milionima evra i o poduhvatu koji je u potpunost neprofitabialn; pare kojih se treba, prosto, odreći. Za takve poduhvate je i praksa da se vrlo retko izdvajaju sredstva, zato što i inače Republika Srbija ulaže vrlo ograničena sredstva u kulturu (sem kada ima nešto što se može populistički i pompezno iskoristiti u predizborne svrhe, a o tome se ovde ne, prosto, ne radi). Takvi i slični poduhvati se uglavnom sprovode donacijama, najčešće iz inostranstva,...ovo polje o kojem govorimo odaje utisak skoro kao da je Srbija nekakva zemlja trećeg sveta, a kad se uvek potegne to pitanje, odgovori i zaključci su istio (jednostavno, nema para; siromašna država, itd.).
Zato je, što negde poluhumoristički
@Старо Браничево i reče, i dobro što se mnogobrojni srpski kulturni spomenici nalaze u razvijenijim krajevima, gde su dosta solidno očuvani, odnosno bolje nego što bi u Srbiji.
