Е управо феудални менталитет је заблуда српске историографије. Срби су народ немају ни у Средњем веку ни феудални ни капитслистички менталитет. Немања није грчки феудалац који се у једном тренутку осетио моћним па ударио на Византију да прошири свој утицај, а народ на тим територијама нико ништа и не пита они ћуте к’о овце и блеја. Немања је Карађорђе а Ромеји су Турци! Каже био вазал цара Манојла, па као незахвалник кренуо да руши Византију. Па шта онда?! И Милош је добио Хатишериф и огроман степен аутономије, па је’л требало да стане на томе, је’л је он незахвалник према Турцима, што је хтео више? !Босна је била на северу под Драгутином доле Хум под Милутином. То су земље које су већ биле српске, само што је један локални великаш се осамосталио уздигао уз помоћ Шубића, које је потом издао и прешао на угарску страну. Прелази на католичанство и дозвољава улазак фрањеваца. Угарска сматра да Бисна припада њој, након смрти Владислава, Драгутиновог сина.
Ништа Котроманић није повратио и где си ископао податак да се Душан припремао да ратује са Твртком?! Душан је победио Лудовика Анжујског и папа Иноћентије га у були назива rex Rasciae et Sclavoniae (и Милутинове Рашке државе и Драгутинових земаља под Угарском). Доле на југу Душан након смрти преузима Шубићеве земље у целости након смрти Младена Шубића и то остаје тако и након његове смрти све до 1356. године, када Клис и Скрадин откупљују Млечани од Уроша, или Клис одузимају Угари. Клисом управља Палман Брахт, Скрадином Ђураш Илијић, родоначелник династије Црнијевића. Западније су кнежеви Крбаве Курјаковићи који признају Душанову врховну власт. Тачније, Гргур Курјаковић је удеони великаш српске краљевине, још од Милутина и није никакав Хрват или католик већ Србин православац. Влада Крбавом, Плитвицама, Небљусом (у средњем току Уне), Ликом и Бужимом. Излази на море негде код Карлобага. До њега су Неличићи који држе Книн. Његова сестра Владислава (хрвати је прекрстили у Вјекославу!), влада Книном у удата је у Нелипчиће.
“Хрват” Гргур је овлашћен од Душана да поставља управнике по тврђави Скопље пи Македонији. О њему ни помена у нашој историографији, а рецимо Нада Клаић када је писала опсежно дело о Курјаковићима “хрватским” великашима, Гргура је једноставно заобишла. Сада га Хрвати помињу., али изостављају из његове биографије једну кратку епизоду и то: да је као Душанов удеони великаш ставио свој потпис на уговор којим Душан продаје Дубровчанима Рат, Стон и Пељешац 1333. године, потписао се човек одмах испод жупана Вратка (Југ-Богдана, оца царице Милице) са све епископом призренским Арсенијем. Хрват и још католик поставља кастелане по Скопљу. Толико о искрености наших историчара!
