"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

AI:
Za vreme Ptolomeja, Sahara se nije nazivala "Saharom" (termin koji potiče iz srednjeg veka). Umesto toga, koristili su se sledeći termini na grčkom jeziku:

  • "Eremos" (ἔρημος) za opšti pojam pustinje (ekvivalent staroegipatskom "Dešret").
  • "Libya" (Λιβύη) za zapadnu pustinju (ekvivalent "Imentet").
  • "Arabia" (Ἀραβία) za istočnu pustinju (ekvivalent "Iabet").
  • "Oasis" (Ὄασις) za pustinjske oaze.
Ptolomejevi su zadržali konceptualnu podelu između plodne doline Nila i okolnih pustinja, ali su egipatske termine ("Dešret", "Imentet", "Iabet") zamenili grčkim ("Eremos", "Libya", "Arabia"), u skladu sa svojom helenističkom administracijom i jezikom vlasti.
 
AI:
Za vreme Ptolomeja, Sahara se nije nazivala "Saharom" (termin koji potiče iz srednjeg veka). Umesto toga, koristili su se sledeći termini na grčkom jeziku:

  • "Eremos" (ἔρημος) za opšti pojam pustinje (ekvivalent staroegipatskom "Dešret").
  • "Libya" (Λιβύη) za zapadnu pustinju (ekvivalent "Imentet").
  • "Arabia" (Ἀραβία) za istočnu pustinju (ekvivalent "Iabet").
  • "Oasis" (Ὄασις) za pustinjske oaze.
Ptolomejevi su zadržali konceptualnu podelu između plodne doline Nila i okolnih pustinja, ali su egipatske termine ("Dešret", "Imentet", "Iabet") zamenili grčkim ("Eremos", "Libya", "Arabia"), u skladu sa svojom helenističkom administracijom i jezikom vlasti.
Uočite kako su Jelini egipatsko LABet zamenili sa ARABija, veoma slična izmena se sa našim Labom (Alban-ijom, Arban-ijom) desila.
 
Марио Алинеи

Јужни Словени (Срби)

На самом почетку поглавља посвећеног јужнословенском подручју Алинеи каже: „Полазим од ове области како бих одмах очистио терен од једне од најапсурднијих последица традиционалне хронологије: „доласка“ Словена, и то штавише у историјској епоси, на једно бескрајно пространство попут оног на којем се и данас срећу“ (Алинеи 2, 2021: 167). Алинеи изричито тврди на више места у својој студији, да је долазак Словена на Балкан у 6. и 7. веку једна од највећих научних заблуда и да за то нема никакви ваљаних доказа. Та хипотеза се противи здравом разуму, јер је практично немогуће да је један народ за тако кратко време успео да насели више од половине Eвропе, а да пре тога није имао стабилну привреду из које је могао да проистекне економски и демогравски раст те популације, како би она постепено могла да насели толико велики простор у Европи, на коме се практично и данас налази.
Подручје стабилне привреде из кога је временом могао да настане економски и демографски раст словенске популације Алинеи види на Балкану и Подунављу, где лоцира њихову прапостојбину. Северну прапостојбину иза Карпата одбацује, јер је до пре 12-13 хиљада година п.н.е. већи део тог подруја био или под ледом, или имао климу тундре, која је непогодна за развитак било какве значајније културе на којој би се развила бројна популација. По Алинеиу Јужни Словени су носиоци мезолитских и неолитских култура тог простора. Те културе су: култура Лепенског Вира(9500-5500 п.н.е.) на Дунаву, култура Старчева(6500-5500 п.н.е), која је наслеђујена ширем простору Подунавља, Потисја, Поморишја, Поморавља, у оквиру које убрајамо и културу Бутмир у Босни у истом периоду, затим култура Азанбегово-Вршник у Македонији, култура Караново(6200-4000 п.н.е.) у Тракији, култура Кореш-Кришу Мађарској и Румунији, који је само огранак старчевачке култура. Следе им културеТиса у Мађарској,Винче(5500-4400 п.н.е.) у Србији,Веселиновои Марицау Бугарској, Дудешти и Бојан у Румунији. Све ове културе по Алинеиу су јужнословенске. Занимљиво је истаћи да Алинеи сматра да је култура Старчева и култура Корош-Криш, матично подручје на коме је настао српски језик, док за бугарске говоре каже да настају из карановске културе, а за македонске из културе Азанбегово-Вршник. Алинеи сматра да су и Баденска култура (3800-2800 п.н.е) која се шири од југа и на северозападно словенско подручје и Вучедолска култура (3000-2400 п.н.е.) која поред Паноније обухвата већи део бивше Југославије, такође словенске, са незнатним примесама Алтајаца.
Алинеи прихвата тезу руског лингвисте Олега Трубачова, који Подунавље сматра за исконску прадомину Словена, позивајући се на старе руске летописе и стару топономастику централног Подунавља (Трубачов, 2005), с том разликом што Алинеи помера њихово постојање дубље у прошлост, за разлику од Трубачова. Сличну тезу Трубачова, дао је и руски лингвиста Игор Дјаконов, сматрајући да је Подунавље и Балкан прапостојбина свих Индоевропљана, па самим тим и Словена (Дјаконов, 1984).

За своју тврдњу о балканско-подунавској прапостојбини свих Словена Алинеи даје и језичке доказе. Једна од њих је свакако прастара словенска лексичка породицаград, која по Алинеију има стабилност на словенском подручју и представља коренску реч, од које се развијају друге са сличним значењем, док код Германа и Келта она нема стабилност, нити гранање, што указује на позајмљеницу из словенских језика. Такође и прастара словенска језичка породицаледина, као ознака за обрадиву земљу, од кога потичe и мађарска реч за земљу lengyel, и германска land.Зашто су иначе германски и келтски народи прихватили словенску основу за назив своје земље: England, Scotland, Ireland, Deutschland, Netherlands, Finland, Iceland, Shetland? Најлогичније објашњење је да су тамо били присутни одраније Словени, које су исте земље већ назвали на свом језику том основом, а германски облик те речи су касније преузели дошљаци да би исказали како је та земља њихова, како то добро примећује Иван Димитријевић (Димитријевић, 2021: 945).
По Алинеиу балкански тј. јужнословенски неолит се шири на север у два правца, према северозападу и према североистоку. На северозападу настаје тзв. култура Ленђел, која се простире преко Словачке, Чешке, јужне и централне Пољске, а у каснијој фази и на простор Аустрије и јужне и источне Немачке. То је култура из које проистичу данашњи западнословенски народи и њеним оснивачима Алинеи сматра јужнословенске неолитске земљораднике.На североистоку јужнословенски земљорадници населиће простор данашње западне Украјине где ће основати културе Буг-Дњестар, а након ње Трипоље-Кукутени. Дакле по Алинеиу Словени су поникли у Подунављу и Балкану, а након повлачења леда и промене климе, ови словенски земљорадници шире своје насеобине северно од тог подручја, насељавајући простор данашње Словачке, Чешке, Аустрије, јужне и источне Немачке, западне Украјине, Белорусије и делове централне Русије као њихово прво становништво, стварајући своје културе, које се препознају као настављачи словенских култура Балкана и Подунавља. Са оваквом Алинеиевом тврдњом поклапа се и мишљење једног од најпознатијих немачких слависта Хајнриха Кунцмана, који је написао преко 300 радова из области славистике и такође био заговорник тезе о балканско-подунавском пореклу западних и источних Словена. До сада ниједно његово дело није преведено на српски језик..

https://pametnik.rs/clanci/pogled+na+teoriju+paleolitskog+kontinuiteta+lingviste+Maria+Alineia
 
Dragoslav Srejović (1931-1996), avgusta 1994. godine, Obmane kao nada:

Srbiji su izgleda potrebnije neke druge,"satelitske" istine, a ne da afirmiše ovakve vrednosti?
To se apsolutno jasno vidi. Ni jedna stvar koja nije ispolitizovana ne može da naiđe na pravu podršku. Danas se ulažu sredstva i novci, a u tome učestvuju i televizija, i štampa, i javnost ustvari koje su potpune neistine i falsifikati. Čak se to i favorizuje. Izmišlja se srpska praistorija (od toga hoće da naprave istoriju), ljudi o kojekakvim beznačajnim arheološkim nalazištima izjavljuju da su najstariji narod na svetu, i da ne znače to što ne znače. Ali, ako je to uz dlaku jednog političkog programa, ili ideologije, onda sve može da prođe, i takvim inicijativama se poklanja ogromna pažnja. No, vreme sve stavlja na svoje mesto.​
Ono što ne stavlja jeste da brezbroj neupućenih, onih koji su čista srca, i koji ne mogu zamisliti da postoji paranauka, da se na planu nauke i kulture, lažnim podacima i nečastivim sredstvima, može zgrtati novac ili karijera, može biti zavedeno takvim lažima. Ito suneprocenjive štete koje se ne mogu meriti ni novcem, ni bilo čim.​
Umesto da se trudimo da se naš čovek oseća zaista superiorno znajući velike stvari koje su stvorene na teritoriji Srbije, velika ostvarenja duha različitih populacija i naroda, i da to bude ponos i nada građana Srbije, nekome je potrebno da našu nadu gradi na obmanama i da nas zaluđuju neistinama.​
U poslednje vreme od nekih vaših kolega može se javno čuti da su Srbi ovde od početka nove ere, kao i da ih u daljim otkrićima onemogućava zapostavljenost slovenske arheologije.
Svoje mišljenje o Srbima, kao najstarijem narodu, odavno sam rekao. A to da li je slovenska arheologija zapostavljena ili ne, već je drugo pitanje. Ona nije zapostavljena ni namerno, niti iz političkih ili drugih razloga. Zašto je zapostavljena ako ima dobrih stručnjaka, vrsnih ljudi koji to rade? Ko njima smeta da dobro i na pravi način rade nacionalnu arheologiju? Sasvim je drugo pitanje koliko je arheologija uopšte zapostavljena, ili nije zapostavljena.​
U svakoj arheologiji u jednom vremenu je težište istraživanja u jednoj oblasti, u drugo vreme na drugoj. Smatram da i u oblasti srednjovekovnih istraživanja imamo izvrsne stručnjake i prave naučnike koji predstavljaju ponos naše arheologije. Ali, moramo u srednjovekovnoj arheologiji, kao i u antičkoj i praistorijskoj, još dosta problema da rešavamo. Prema tome, igranje na tu kartu kako je srednjovekovna arheologija zapostavljena, može biti samo igranje na kartu da svi treba da se borimo da arheologija dobije visoko mesto u društvu, jer je to antropološka nauka i danas veoma aktuelan. A ne da se, na silu, traže Srbi i Sloveni tamo gde ih nema, ili da se lični neuspesi i porazi opravdavaju organizovanom spregom nekih sila koje sprečavaju da se jedna arheologija razvija.​
Koliko znam, na Univerzitetu još od 50. i neke godine imamo katedru za slovensku arheologiju, mnogo đaka danas su sposobni arheolozi i u onoj meri u kojoj radi antičar ili praistoričar, iste mogućnosti ima i stručnjak za srednjovekovnu arheologiju.​
Da li sada treba, po nečijem mišljenju iz političkih razloga naročito ulagati u nacionalnu arheologiju? I o tome bi se moglo razgovarati, u pozitivnom smislu. Ali, ne da se ulaže da bi se stvarale izmišljotine o srpskom narodu i kulturi, nego da ulažemo u to da što bolje istražimo sigurne spomenike naše srednjovekovne prošlosti, da na ozbiljan i pravi način pristupimo problemu iseljavanja Srba i Slovena, jer to isto muči i ostale slovenske narode, kao i germanske i romanske. Lično sam za to da se više investira, na pravi način, u nacionalnu arheologiju, jer bih voleo da znam više o prošlosti naroda kome pripadam. Ali, podvlačim, to ne može biti cena nikakvih špekulacija, i onoga što se krije iza takvih žalopojki o propasti slovenske arheologije iza insinuacija da je neko sprečava.​
Ta nemoć, koju pojedinci zagovaraju, podrazumeva ličnu nemoć i netalentovanost, i plašim se da ona ide za jednom paranoičnom pojavom, koja ne bi orala da zabrinjava sve dok ne uđe u ozbiljnu nauku, na Univerzitet, i dok je stručnjaci ne proklamuju. Ne zabrinjavaju me knjige raznih slikara i amatera, koji pišu da su Srbi najstariji narod, ili šta im padne na pamet, ali je strašna stvar ako se naučnik pridruži takvom bezumnom i nekontrolisanom ponašanju. To je onda za najveću osudu.​

Srejovic.jpg
 
Eto, ovde se može čuti 10 diskursa, sve obrnuto od onog što Persida Pumpalović promoviše na Krstarici.

Може се чути од Марића, док сам сигуран да је Алексић трк након емисије схватио у шта се упетљао. На те сумануте Марићеве тврдње, правио је гримасе.


Не знам шта му је требало да иде код Марића?!
 
Може се чути од Марића, док сам сигуран да је Алексић трк након емисије схватио у шта се упетљао. На те сумануте Марићеве тврдње, правио је гримасе.


Не знам шта му је требало да иде код Марића?!
Он је утицајан човек служби и уопште, и нека врста запушача.
Све време се види како покушава са терена археологије и средњег века да га упетљава у политичке ствари. Сјајно је што се Марко Алексић сналази добро и у модерној историји али Марић се све време трудио да запуши причу и да га одведе на дневну политику јер је то његов омиљени терен.
Није паметно неодазвати се као гост али као у већини Марићевих емисија Марић је егоманијак који поставља питања и одговара на на њих. Чим неко не жели да спиније или да се бави заверама покушао је да му подметне тајну конвенцију са АУ и чим гост не жели да учествије у разговотима нивоа треће око, арка, влашка магија, циа, виа ми6 он губи стрпљење и прекида саговорника да уопште нешто каже.
Марко је извукао неколико важних реченица чак и када је 20. век у питању што није његова област уопште али се и ту добро сналази.
 
Иначе Марко се на све позиве одазива било да ли је село, мања средина у питању нисам видео да је икад одбио икакав позив сем можда ако је био заузет послом.
Svakako jedan od pozitivnih primera kod nas.
Sećam se da je radio i onu emisiju junaci srednjeg veka ( ako se ne varam).
 
1. Marko Aleksić: "Osnovno pravo, pa to je istorijsko pravo. Politika za zapravo zasniva, aktuelna politika... Najveći autoritet koji u politici možete potegnuti, to je istorisjko pravo."

Да, али ријетко се ко од политичара позива на средњи вијек, углавном се позивају на скорашњу историју.
Барем када је територија у питању.
 
2: (10:45) Marko Aleksić: Duklja je najstarija SRPSKA država.
Мислим на територију неоспорно али питање да ли је постојала пре Франака као одвојена теритотија.
Старе папске буле по узору на Захаријину који је потицао негде из Будве свакако постоји балзика и црква везана за њега.
До оних касније неке се сматеају аутентичним или бар неоспореним
Три регнума се помињу Травунија, Захумље и Србија нема Дукље нити Хрватске.
Сад то још није добро проучено али та територија би свакако припадала Травунији пре успостављања провинције Далмације.
Чак и михољска превлака је сама граница између Травуније и Дукље.
Словени у Дукљи су излазили на јако мало мора пре краја 10. века већи део морске обале су имали у Травунији.
 
Иначе Марко се на све позиве одазива било да ли је село, мања средина у питању нисам видео да је икад одбио икакав позив сем можда ако је био заузет послом.

Jeste, vrlo je druželjubiv i voli da i popriča i preko telefona i uživo.

Možeš bukvalno da sretneš čoveka na ulici, upoznaš ga i pitaš da sednete na piće da bistrite.
 

Back
Top