Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Pesnik - Ratnik
Daleko od srca
Voljene svoje, pesnik–ratnik
Zadubljen u mislima,tone
U virove duboke,
Kao suze hladne,
U pustinje beskrajne,
Kao oči što skrivaju
Tajne!
Ptica što juri kroz vetrove snažne
Zver što kida osećaje prazne
Da kazni,da slomi,da zgazi,da smori
Da ugasi mržnju što kao vatra gori
Da zapali ljubav što se za vazduh bori
Da zamrači strah sto dušu mori
Da osvetli nadu u jutarnjoj zori
I da Besmrtno Delo iz pepela stvori!
Maximilijan M. Makiaveli
NJUJORK - Najnoviji proizvod koji Koka Kola pokušava da lansira na tržište je gazirano mleko, mešavina obranog mleka i gazirane vode sa dodatkom voća.
Novo piće, pod nazivom "Vio", počelo je probno da se prodaje u Njujorku po ceni od 1,50 dolara. Od uspeha u "Velikoj Jabuci" zavisi i njegovo plasiranje na evropsko pa i svetsko tržište.
Gazirano mleko, koje sadrži svega 120 kalorija, proizvodi se u četiri ukusa: mango-breskva, šumsko voće, tropsko voće i limun.
Novi proizvod multinacionalne kompanije iz Atlante je deo projekta "Pro Life" koji se bavi razvojem proizvoda na bazi mleka. (Tanjug)
MOZGALICE
(ili neka moja razmišljanja i životu inspirisana ko zna čime)
Šta je zajedničko sledećim fotogtafijama, osim što se radi o mojoj porodici ? Šta je ono u čiju slavu je postavljen ovaj blog?
Зажели Бог да створи птицу најпосебнију од свих. Тако да једног дана, очаран песмом њеном, као својим јединственим делом, овај свет промени у нешто невиђено и чудесно.
Да се разумемо, сва Божја дела су јединствена, прави уникати, али ова птица одскакала је од свих. Била је птица без крила.
Није она сањала о бог-зна-каквом лету, жудела за планинским масивима и небеским пространствима, као остале птице. Али негде у дубини свога срца, стидљиво је чувала жељу да полети међу трешњине крошње, баш у пролеће кад она процвета. Али Божја воља за њу је била другачија.
Па пошто никада неће полетети, дотерала је свој глас скоро до савршенства. Знала је да Бог неће остати равнодушан, да ће у заносу једног трена поклонити јој малу врећицу радости.
А...
Ja Rab Božji
Srbin sa prosedom bradom
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
silom, mukom i nepravdom
da sam kriv i da priznajem krivicu!
Kriv sam što sam neko
a ne niko i netko
Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduše poretko
i sto se krstim ovako
s tri prsta!
Kriv sam što jesam
a treba da nisam
Kriv sam odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu
Kriv sam što se drznuh protiv krivde
kriv sam što opet slavim svoju krsnu slavu!
Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom
kriv sam što pevam, smejem se i psujem
a ponekad i lajem
Kriv sam i priznajem
da ne znam što znam i da znam što ne znam
Kriv sam, i da zavrsim
s najvećom krivicom
(pre nego što se zacenem od smeha)
Kriv sam...
Vozim se autobusom. Kao i obicno, kao sto to cinim svako jutro, kao sto predpostavljam da cu nastaviiti da cinim sve do nekog trenutka..Kada isti ti autobusi budu prevazidjeni.
Svi se guraju, svi se uvek guraju. Guraju se na vrata, Guraju se na sedista, guraju se trudeci se da se naguraju u najmanji procep u autobusu. I tako stalno. I tako svaki dan. Guranje gurajuci.
Autobus je meso gde se svi mi susrecemo. Prelazimo isti put,sa uvek istom namerom-da onaj covek u crnom kaputu ustane sa tog mesta. Da bismo i tu probali da se uguramo.
Da ona zena sa silnim kesama u crvenoj jakni ustane sa tog mesta. Da bismo i tu probali da se naguramo.
Da ne dodje neka majka sa dedetom u zajednickoj zelji da nas, vec nagurane na svom sedistu odguraju...
Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti.
Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti.
Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te;
ali se ne usuđujem strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.
Čeznem da sedim nemo...
VOLIŠ LI STANICE...............?
Nekako čudno stanice volim
tu su odlasci i dolasci
Ispraćajem ili čekanjem… molim
ako ne putem ili prugom da mi je donesu oblaci.........
Što mi se u očima skupljaju
čekajući i ispraćajući
Suze radosti ili tuge što najavljuju
dok ispijam misao svoju, čekajući ……………………..
Nekako čudno sa sobom ih nosim
stanica perone i osmeha kojih
Jer čekanjem samo čekanje donosim
sa čekanjem čekanja svojih………..
ZK
UNUTAR SEBE LUTAŠ LI...?
I odlazak i dolazak
setu,radost..... mi ponudi
Ko nečujni tih zalazak
nade stare, nove da mi snom probudi...........
Svi koraci što me prate
dana onih iza mene
Pri odlasku tiho svrate
dane ispred oni prošli da zaplene............
U zenici mog pogleda
daljina se videt dade
Da mi...
Zivot je isao dalje,samo je jedno poglavlje u njemu bilo zavrseno kratkim rezom.
Moj brak je bio stabilizovan.Uzivala sam u svojoj porodici,u svom poslu takodje jer sam bila okruzena ljudima koji su me voleli i sa kojima sam se razumela.Bozana,Ivan i ja bili smo najbolja ekipa.O Ivanu i meni niko nista nije znao,a ni slutio.Tako je i ostalo.
Iz nocne smene sam se pozalila da me probada nesto u stomaku.”To ti je ovulacija.Znam ja po mojoj Tatjani.Brisi kuci da pravis dete”,smejao se moj dragi kolega.Dobro je znao da skrene coveku misli na neka vedrija razmisljanja.
A ja sam i dalje onako intenzivno razmisljala o Vladimiru.Bas sam ga volela.Javljao se i dalje da cuje kako sam i sta radim,da kaze da me nije zaboravio i da je...
Moja baka,tatina majka,Stojanka,bila je dobra zena,domacica,jedna od onih starog kova.Pricala je da se za dedu,lokalnog bekriju i probisveta,udala iz inata,da ga nije volele,da je to nekako sa godinama doslo.U dedinoj famili je svaka generacija imala po jednog takvog,pa vise nikome nije bilo cudno kad stasa jos jedan od njih:”Ma,to je onaj Kovacevicev,nije mu ni djed bio nista bolji.”I oni su bili jedni od onih koji su isli trbuhom za kruhom,malo ovde,malo tamo,da bi na kraju,kada su tata i stric vec malo poodrasli,otisli u Nemacku da tamo zarade svoj hleb.Tata je ostao kod baba Rade,a za strica ne znam gde je bio,mozda sa njima,mozda kod dedine rodbine.
Prvo dete,sin,im je umrlo,a da niko nije znao razlog.Baba je bosa preko...
Komisija za planove
Tajna skupina za šikaniranje građana i odbranu graditeljsko-urbanističkog šljama. Sastaje se u nepoznato vreme, u nepoznatom sastavu. Donosi odluke nepoznate javnosti.. Uprkos dubokoj konspirativnosti ove skupine, uspeli smo da dođemo do fotografija nekih od njenih članova. (Naći ćete ih u prilogu)
Predsednik opštine
Opštinski posrednik u imovinsko finansijskim poslovima. Radi po IMT (Ima li mene tu?) principu. Dobro uspeva u tranzicijskim uslovima. Kada ga sreća izneveri, izvesno vreme se oblači na pruge.
Urbanistički zavod
Javno komunalno preduzeće za pogrebne usluge. Zavija u crno i grad i građane.
Regulacioni plan
Ubistvo gradskih celina. S predumišljajem. Iz niskih i koristoljubivih pobuda.
Nacrt...
,,Jedno zlo nikako ne ide samo”,nebrojeno puta potvrdjena izreka.Nekako se poklopilo da bas u to vreme sve krene naopako.Mene je ostavio Vladimir,mama je ostavila tatu,baba dozivela CVI (cerebrovaskularni insult,infarkt mozga,poznatiji kao slog),najverovatnije prouzrokovan stresom zbog predjasnjeg dogadjaja i tatinom progresijom kicmenog obolenja.
‘’ –Vidite li da moze da se vozi i bez kocnica?
-Moze da se vozi,ali ne moze da se zaustavi.”
Kada kola krenu nizbrdo,staju tek na dnu.
Tatini problemi sa kicmom su poceli kada je imao devetnaest godina,dok je bio u vojsci.Zbog kicme je cesce bio na bolovanju nego sto je bio na poslu,a polovina celokupnog bolovanja je odglumljena.Godinama ga je trebalo ubedjivati da...
Pre dva tri dana, onaku usput, reche mi
- ima neka frka u shkoli ..
- kakva
- imamo medjuodeljensko takmichenje, setjash se, proshle godine sam se takmichila u besednishtvu
- setjam se ... ne znam, videtju , znash da imam chasove tada
Rekla je ok i okrenula se. Nisam osetio da ju je lacnula moja opaska o chasovima. Nisam osetio malo sutra.
Dan pre nastupa, miwica me ubedi (obozzavam je zbog toga) da otkazzem chasove i odem da gledam potomka.
11h mladji potomak i ja sedimo i chekamo. Ulaze takmichari, nervozni, ruke trljaju od treme, lupkaju nogom u ritmu onoga shto glavama im se vrzma.
Ulazi moj stariji potomak sa drugaricom, ova nosi akustichnu gitaru naravno crne boje, na majicama im pishe ``Nikada nije dovoljno mnogo...
putujem vozom... nije neka razdaljina al' se put otegne na 4-5 sati... ''Brze pruge Srbije''... sećam se pamfleta iz 80ih- 90ih... ih, ih. ih... ni pruga ni novaca... 'di su naši novci?... šta bi bilo da je Vojvodina brdovita?... brže bi stigao kočijama... ******, ne mogu da uhvate pravac na ravnom... doduše, Vojvođani se nerado rastaju od svojih dobara... važnije im je da obrađuju njivu, nego da se odreknu iste u korist tamo neke željeznice... da, zato pruga krivuda tamo i gde ne treba...
... dečak koji je voleo vozove... deda mi je bio željezničar... otpravnik vozova... za vreme 2. svetskog rata je bio na službi u Batajnici, posle rata se vratio u Suboticu sa mojom bakom i mojom majkom... kada sam se rodio, vodio me je na željeznčku...
Ravnica. Vozio sam danas kroz nju. Od tachke A do tachke B. Nikada nisam vozio tako polako, nikada nisam bio toliko ``ne tu`` a ipak preshao put za isto vreme kao i obichno.
Sedeli smo
tjutke. Ni jedno od nas dvoje nije umelo da nadje pravi niz rechi i sabije ih u rechenicu iole smislenu. Oboje smo gledali pravo kroz shofershajbnu umrljanu nekom tugom, samo nashom. Tachka B nam se priblizzavala. Opet, kao da nas eoni od nje dele. Ona je nekako prva skupila snagu da izusti neshto. Meni su usta josh uvek bila suva, znao sam da cigareta nema nikakve veze sa tim.
- doshlo je bash brzo , je l` da ?
Tjutao sam narednih par trenutaka, chinilo se kao da netju motji da otvorim jbna usta…
- da, doshlo je prebrzo.. nikada vishe kao danas …...
Cesto , mozzda i najceshce, posetim onu Mikeovu temu. Gledam, chitam shta to ljudi vole da slushaju… kakvi su afiniteti u pitanju… nikada ne merim, niti sudim o choveku na osnovu njegovog ukusa… glupo je i nezrelo. Niti smo svi pod istom kroshnjom rasli , niti su nam ukusi isti…
Toliko se toga u muzichkom svetu izdeshavalo za potonjih 40-tak godina da je bespredmetno bitku vojevati oko kvaliteta, zzanra, etabliranog & non etabliranog, trendovskog, in & out , alternativnog , main streamovanog ……
Eh sad, kontam da smo svi imali step one – ili; prva ``najomiljenija`` grupa ili izvodjach …
Mislim da bih i sam voleo da prochitam kakva su to bila iskustva i dozzivljaji…. Trenutno nemam nishta pametnije da radim pa sam pocheo da se...
"Crno u modro,
modro u sivo,
sivo u zlatno
..i noc se prelila u dan.
Ustajem,
al` ne otvaram dlan,
u njemu cuvam
svoj nocasnji san..
I Tebe u njemu."
Ps.DOBRO VAM JUTRO ma gde bili i ma sta radili sada..
rastao u poratnim godinama "zatucanog" midwesta-a amerike, usput opterecen nacionalnim poreklom robert zimmerman, nije imao ambicija da se zaposli u ocevoj elektricarskoj radnji i da postepeno postane sraf u masini prosperiteta svoje zemlje uceci se " work ethic" & "hard work". imao je na umu malo drugacije ideje, narocito kada je kao klinac otkrio dve stvari koje ce mu promeniti zivotni tok forever, i ne samo njemu....
prvo, otkrio je kutiju od mahagonija iz koje su dolazili cudni zvuci, i ciji je poklopac otvarao samo otac u retkim prilikama. vec tada iz te cudne sprave izlazila je muzika hank williams-a, muddy waters-a, woody guthrie-a, pored tre-la-la mainstreama.
drugo, njegove sirom otvorene oci ostale su "zalepljene" za prvi...
1/ lewis floyd 2/spanish girl
3/brixton busker 4/steel band
sretni svirachi....
Uprkos tome
što se još nismo sreli
ništa nas ne deli
jer daljine smisao gube
tamo gde se naši snovi
i naše želje ljube
Uprkos prolaznosti
koja zbog pakosti
sopstveme zube melje
Nasloni glavu na monitor
i osetićeš
magiju ljubavi
i magiju želje
Kao što sam već napisao, mini sajtovi na mojpas.rs sajtu su dostupni svim odgajivačima pasa koji imaju svoju odgajivačnicu, i onima koji to nemaju ali bi hteli da imaju prezentaciju svojih ljubimaca.
Dodatne informacije možete dobiti i na telefon 063/74 06 032
Pogledajte mini sajt kako izgleda alabai montenegro odgajivačnica srednjeazijskih ovčara.
Izgleda potpuno kao samostalni sajt sa simptaičnom galerijom, što moramo priznati je bitna stavka u predstavljanju svojih ljubimaca.
Sve to, i besplatno ažuriranje svakih 2 ili više meseca možete dobiti po veoma povoljnoj ceni.
Kontaktirajte nas i videćete da ćete za dan, dva imati svoju prezentaciju na internetu!
Тек сада, у ропству, видим
колико сам твоја била.
Колико сам део твоје лепоте
и твоје ругобе,
ивер што уз твоје стабло пада,
видим тек сада
кад многи те напуштају и срамоте.
Тек сад када те и наказни грде
и пљују усред твог лика,
кад сваког часа се у теби гине,
кад се од терета угибају
и сељачка леђа твоје планине,
кад нема тренутка ни споменика
на које није увреда пала,
тек сад видим колико си лепа
и колико си моја била.
Сад ми се чине пропуштени
и леже ми као љага
преко имена и лица
дани кад сам те сметала с ума,
утонола у мале болове личне,
као да сам ти туђинка чија.
Тек сада видим да сам и ја
туђина пустила преко твог прага
и била један од твојих убица.
Десанка Максимовић
http://mojpas.rs je krenuo sa izradom mini sajtova odgajivacnicama.
Primer mozete videti ovde http://mojpas.rs/odgajivacnice.html - mini sajt koji je napravljen na osnovu template-a. Usluga je omogucena na period od godinu dana.
zainteresovani se mogu javiti na ivica.cvetkovic@gmail.com ili icvetkovic@mojpas.rs
Ukoliko zelite sajt po veoma povoljnoj ceni, i ukoliko zelite da smanjite troskove (hosting, domen, odrzavanje...) posetite nas i videcete da imamo resenje za vas.
Pored samog sajta dobijate i mogucnost da ga poseti i veliki broj ljudi koji posecuju mojpas.rs (ukoliko sami napravite sajt predstoji vam veliki posao kako bi ste ga pokazali drugim ljudima, a na ovaj nacin dobijate sajt koji ce odmah imati posete).
Imaj na umu da su veliki uspesi i velike ljubavi spojeni sa velikim rizicima.
Kad gubiš nemoj izgubiti pouku koju iz toga mozeš izvući.
Nemoj dozvoliti da zbog malog nesporazuma izgubiš veliko prijateljstvo.
Podeli svoje znanje sa drugima. To je put da postaneš besmrtan.
Presudi svoj uspeh po onome čega si se morao odreći da bi to postigao.
Ne smej se snovima drugih ljudi.
Živi dobrim i časnim životom. Kada ostariš moći ćeš se osvrnuti i još jednom uživati u životu.
- китајска легенда -
Некада и негде догодило се у великом китајском царству ово што ћемо сад испричати.
Путовао друмом неки стари свештеник, путовао па се уморио, сврнуо са пута па простро сеџаде по трави и сео да се одмори. Украј себе спустио он своју торбу. У том наиђе туда један млад човек, земљорадник из околине. Био је одевен у кратко одело као тежак, а не у дугачко као брамин или књижевник.
Седе младић поред свештеника и њих два убрзо ступише у пријатељски разговор. Но мало после погледа млади човек уза се и низа се на своје грубе хаљине, уздахну и рече:
- Погледај ме, како сам ја једно бедно створење!
- Како то говориш? - рече му свештеник. - Ја те видим као младића здрава: зашто наједном да се жалиш како си ти једно бедно...