Blogovi

Ko se boji javnosti

Ko se boji javnosti Imali smo snimanje na TV Košavi za emisiju Razmirice. Emisija će biti emitovana sledeće srede, 18. novembra, u 21 h. Na snimanju se bili ljudi iz Beogradskog sindikata i članovi naše grupe. Na snimanju se nisu pojavili predstavnici predlagača DRP-a Zvezdarske šume. Nisu smogli hrabrosti da sa nama sučele argumente. Verovatno zato što argumenata nemaju. Nisu došli da brane svoj plan. Verovatno što i sami znaju da se seča drveća ne može odbraniti. Nisu se pojavili da povedemo javni dijalog. Verovatno zato što su se navukli na monologe. Daće izdvojenu izjavu. Ne bi da se mešaju sa građanima. Izbegavanje građana i javnosti je karakteristično za donošenje urbanističkih planova. Građani i javnost se uključuju tek u...

Secanja 10

Bobi je bio kuce koje smo nasli negde,ostavljenog da ugine. Sa dugom dlakom na nogama,repu i obesenim usima.U to vreme je zavrsena izgradnja nove kuce finansirana nemackim penzijama,u jeku najgore inflacije.To malo kuce postalo je cuvar placa.Bio je glavna zanimacija nas dece iz komsiluka.Deda se ljutio sto smo ga razmazili:”Meni treba pseto koje ce da laje da otera lopove,a ne da im mase repom!”Na nasu srecu,deda je bio slab na decu pa nas je uvek ostavljao da nastavljamo da se igramo sa Bobijem. Porastao je.Jednog jutra mama je dosla da nas probudi.Smejala se:”Znate sta ima novo?Bobi se okotio.Ima cetiri steneta.”Tako je Bobi postao Bobana i majka.Vise nista nije bilo isto.Tu prvu stenad su joj oteli i bacili u neki napusten i suv...

Жал прошлости

Ударци падају тешки и влажни све ређи, али и све јачи, са друге стране смеју нам се неки смејачи, а у јековима тишине могли смо слушати себе у срцу овог бедног Балкана и само своје вође Домановићевих идеала. Постајали су све слабији, готово разливенији, ти таласи носили су тло на којем смо живели ти таласи однели су тло које нас је на Земљи држало! Ти аветињски таласи прошлости били су влажни, модри и мутни а ћутати су знали вековима тишине све док их поново не исцрта неки нови пиратски брод, последње чудо технологије, које руши наше тло под ногама уз гнусни одјек сопствене: буке, снаге и брзине! :sad2::sad2::sad2:

Komentar dana.......zidovi u nama

...i oni oko nas. Kaže naš narod : Dok jednom ne smrkne,drugom ne svane..... Mislim se nešto,Milutine,..nemam ništa protiv svanjavanja,ali zašto nama uvek mora omrknuti,da bi nekom svanulo. Dvadeset godina je prošlo od rušenja Berlinskog zida,....od kraja jedne ere i početka jednog sloma.Nastala je jedna velika i nestala druga velika država.A za sve je kriv jedan zid.Običan ,ravan,kameni..... Čudna gradjevina ti zidovi ?! Razdvajaju,dele,odeljuju,podvajaju,razbijaju celinu,rastavljaju,prave razlike,stvaraju nedoumice,izazivaju radoznalost,šta se skriva tamo iza....uzdignuti,podignuti,učvršćeni,visoki,debeli,neprobojni,ruku pod ruku sa tugom i čežnjom udruženi,...razdvajaju. Ne volim zidove ! A,svuda su oko nas.I u nama,ponajviše...

Kako spreciti grip H1N1 - PREVENCIJA 1

Kako spreciti grip PREVENCIJA Dr. Vinay Goyal, svjetski autoritet na području nuklearne medicine s više od 20 godina iskustva podijelio je nekoliko efikasnih uputa o kojima se nedovoljno govori. Saveti dr. Vinaya izuzetno su korisni s obzirom na prirodu globalne epidemije u kojoj je jednostavno nemoguće sprečiti kontakt s virusom H1N1. Koje god mere opreza preduzmete, vrlo ćete verovatno ipak doći u kontakt s virusom. Sam kontakt nije toliki problem - veći je problem sprečiti ga da oživi u telu i učini nas bolesnima. Vrata na koja virus ulazi u naše telo su nosnice i usta. Dok ste još uvek zdravi i nemate nikakvih simptoma infekcije H1N1 virusom, kako biste sprečili njegovu aktivnost i pojavu simptoma i razvoj...
Kad dodjes u bilo koji grad

Kad dodjes u bilo koji grad

Kad dođeš u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad slučajno bude Valjevo Gde sam i ja došao Doći ćeš putem kojim si morao doći Koji pre tebe nije postojao Nego se s tobom rodio Da ideš svojim putem I sretneš onu koju moraš sresti Na putu kojim moraš ići Koja je bila tvoj život I pre nego što si je sreo I znao da postoji I ona i grad u koji si došao. Kad dođeš u bilo koji grad Odakle bilo Iz Veljeg Dubokog ili Kolašina Ili niotkud sasvim svejedno Kad odeš od svoje kuće Bilo kuda Samo da što pre odeš I dođeš u bilo koji grad Recimo u Valjevo Kad god da dođeš Doći ćeš vrlo kasno Jer se dugo putuje Dok dođe u tvoj život I tu se zauvek zaustavi Ona koja je prema tebi krenula...

ČINI DOBRO

Čovek je nerazuman, nelogičan i sebičan. Nije važno, VOLI GA ! Ako činiš dobro, pripisaće to tvojim sebičnim ciljevima. Nije važno, ČINI DOBRO ! Ako ostvariš ciljeve svoje, naći ćeš lažne prijatelje i iskrene neprijatelje. Nije važno, OSTVARUJ CILJEVE SVOJE! Dobro koje činiš, sutra će biti zaboravljeno. Nije važno, ČINI DOBRO ! Poštenje i iskrenost učinićete ranjivim. Nije važno, BUDI ISKREN I POŠTEN ! Ono što si godinama stvarao u času bi moglo biti razrušeno. Nije važno, STVARAJ ! Ako pomažeš ljudima, možeš loše proći. Nije važno, POMAŽI IM ! Daješ svetu najbolje od sebe, a on će ti uzvratiti udarcima. Nije važno, DAJ NAJBOLJE OD SEBE ! Majka Tereza
Sreca,uvek tu,pored nas,uz nas...Ali malo ko je primeti! :)

Sreca,uvek tu,pored nas,uz nas...Ali malo ko je primeti! :)

Sreca..Mnogo kazu prati samo neke,ali to naravno nije istina,samo mali osvrt oko sebe i shvatices da je sreca uvek tu i uz tebe... Mene sreca,znam,prati...I uvek mi ona pomogne i usreci me...Ali ljudima je tesko dokazati da kad bi srecu potrazili u nekim mali stvarima(zagrljaju,osmehu,prijateljima,lepom vremenu,prepustanju),DOBILI BI JE!!! "Male" zivotne radosti su ono sto nas moze najvise usreciti... Ja se radujem svemu lepom,i dozvoljavam da me svaka pozitivna stvar koja mi se desi,ma koliko malecka ona bila,usreci!!! PRESTANITE DA KUKATE KAKO SRECA NIJE UZ VAS,KAKO SAMO NEKE PRATI,JER PRATI I VAS,SAMO TO JOS NISTE SHVATLI.... ;) "U nama samima naći sreću je - teško, a negde drugde - nemoguće." "Sreća se sastoji od izbegnutih...

:)

* Kad se meni nesto desi bilo koje vrste kvar bolje nego itko ti ces sredit' stvar I u bilo koje doba dana ili noci nema tog problema kojeg sredit' neces moci * J.L
Imas li moju sliku?

Imas li moju sliku?

Imas li kod sebe moju sliku Pa da je na nedra privijes, Zatvoris oci i zamislis Kako me nezno milujes… Imas li u dzepu moje srce Ono stakleno sto sam ti dala, Cuvaj ga dobro da se ne razbije, Nocas sam san tuzan snivala. Imas li u dusi oblak ljubavi, One ciste kao suza moja? Daces mi usne za poljupce, Koliko ce ih biti, nema tog broja. Imas li oci samo za mene Il mi te tamo neko krade? S osmehom legoh nocas Sa suzom u oku ustade. Imas li u srcu, srce moje, Da zajedno kucaju u kasu? Ma gde god bio ovoga trena Poznala bih te po glasu…

Voleti nekog čoveka znači videti ga onakvog kakvog ga je stvorio Bog

„Gospode, mnogo mojih reči dolazi od moje taštine. Govorim mnogo jer precenjujem svoju vrednost. A želeo bih da moj sud bude milostiv, moja odluka oprezna, moj odgovor odmeren. To ću postići samo tako da moja reč izlazi iz tisine. Želeo bih da moja reč drugim ljudima bude pravedna. Želeo bih da ih ne uvredi, ne ponizi, ne obeshrabri. Svojim rečima želeo bih lečiti, želeo bih čistiti, stvarati mir i snagu davati. To ću ostvariti samo ako ne izgovorim sve što mi na pamet padne. Nije blizu ono što je korisno reći; ono je daleko. Želeo bih cutati jer mi treba sacekati dok moja reč ne dođe izdaleka, kako bih je čuo i mogao reći. Gospode, moja reč nije dovoljna. Cutaću da naučim razlikovati tvoju reč od svoje. Jer, želeo bih biti tvoja usta...

proslost

pogledaj u moje srce i otvoreno kaži da li postoje laži pogledaj u moje oči i razumom traži shvatićeš da samo tebe moje srce traži neću tvoju prošlost u duši da nosim ja ljubav neću da prosim ljubi me nežno prošlost ne postoji stegni me snažno i dokaz mi daj da je prošlosti kraj

Samovanje

Ne vodi me u Samovanje. Celjad je tamo samotna na svoje samstvo navikla, pa im i osmeh samuje. Kuce su tamo na samstini, do njih su putevi samotni. I uspavanke su ima samovanke, nad samotnim kolevkama umornim sapatom izgovarane. ne vodi me u Samovanje, jer tamo ljudi samuju, nesvesni svoga samovanje

JA SE ZAISTA NE SECAM...

Znamo da kraj ovo je to vise nicemu ne vodi pricamo srpski oboje, a trebaju nam prevodi. Od tebe nista ne ocekujem zaboravio sam da se osmehujem. Trudim se da izgledam bezbrizan, al` taj kadar je lose reziran. Ja se,zaista,ne secam kada sam bio ovako nesrecan.. Pozeli mi svu srecu junacku i probaj snagu da mi das, da izbegnem kosulju ludacku ili ne odlazi,ako Boga znas! Da,ja sam magarac zaljubljen do guse opterecujuce i pretesko breme, i nisam ti dao nista osim duse ja sam samo tvoje izgubljeno vreme.. Ponedeljak je pred vratima, al` niko ne sme ni da ga pomene i ljubimo se,ljubimo se satima sve dok nas jutro ne opomene. Boze..koliko je volim! Spavas na mome ramenu, umesto jastuka sam ti ja ponudio, ja se ne usudjujem da disem...

NOC VARLJIVIH SNOVA

Ako te nocas pustim da udjes kroz prozor moje samoce ledne docekace te u tamnim dubinama varljive istine i tajne cedne.., zarobljenici moje podsvesti. Onda cu velom ljubavi da te prekrijem i mozes da me volis snagom svom, tad nestace tragovi zakasnjelih ceznji sto izazivaju tezak,stravican lom.., u sputanim grudima mojim. Ucutkaj,konacno,razum i pusti srce nek˙ nam poleti, dok nas ne saceka jutro il` dan da nam se,nemirnima,osveti.., sto gresni smo bili u vremenu jednom.

DOBRO JUTRO (13)

ODLAZIM Precuti istinu,moze da naudi nasmej me,nisam raspolozen, drzi me,barem,jos malo u zabludi i kraj za sutra nek bude odlozen. Pravi se da ti je do mene stalo danas mi lazi prijaju i budi strpljiva,sacekaj malo da kazes reci koje ubijaju. Odlazim... Ne zelim da shvatim poruku sve se u prah i pepeo pretvara, znam da si vec donela odluku, al` nek potraje prevara. Pravi se da nam dobro ide treba mi snage da ponesem istinu u oci,sto necu da vidim samo polako,da lakse podnesem.. Odlazim.. BORA DJORDJEVIC Ps.Juce se jedan Cacanin (Borin zemljak) spremao put aerodroma i dalekog odredista koje se nalazi u okolini Pariza. Rastao se od mene ovim Borinim recima.. Nemo me je pogledao na kraju ove balade..samo me je cvrsto...

Božje stope

Jedan čovek je dugo molio Boga da mu se pokaže. Najveća mu je želja bila da od Boga dobije obećanje kako ga On nikada neće napustiti. Bog mu najzad reče: „Obećavam da te nikada neću napustiti, da ću i u dobru i zlu biti sa tobom.” Čovek je bio srećan. Osećao je Boga oko sebe, uz sebe. Hodajući po pesku obale često se osvrtao da vidi ide li Bog zaista za njim. I stvarno, još jedan par nogu sledio je njegove. Srećan je i presrećan bio taj čovjek i duboko zahvalan Bogu. Ali naiđoše tamni oblaci i nadviše se nad njegov život. Svakojake ga nevolje snađoše. Koračajući po pesku vremena i osvrćući se, čovek , duboko razočaran i zaprepašćen, ustanovi da ga Božje stope više ne slede. Vidio je samo jedan par stopala. „Kako to da si me napustio...

PSOVKE NEŽNOSTI

Sad shvatam: nismo došli zadovoljni kao trave što rastu da se zgaze kroz cvrkutave zore. Mi smo zvezde što ludo u mrak se strmoglave i zbog jednog bleska ne žale da izgore. Imamo ruke, dobre kao pijane laste, da se grlimo plavo, i gasimo u letu. I prisutni smo zbog neba što mora da izraste u saksijama oka ponekome u svetu. Prejeli smo se davno i zubatog i nežnog. Sad svako pruža ruke i nova čuda traži. A sve je smešno i tužno, i sve je neizbežno, i ove istine dobre, i ove dobre laži. Prejeli smo se, kažem, i svako ume da sanja. I svako ume da psuje. I ore daljine glavom. I jednako je u nama i kamenja, i granja. I jednako je u nama i prljavo, i plavo. I svesni da smo lepi isto koliko i ružni, stigli smo gde se gmiže, i stigli gde...
U Z M I M E

U Z M I M E

Uzmi me u zoru, Tiho,lagano i nezno.. Da ne osetim... A da poletim Na krilima tvojim. Pokrij me telom svojim. Sakrij me, Kao tajnu, Tako malu,a beskrajnu... Ne ostavljaj me samu na pucini mora... Uzmi me odmah, Cim svane zora...

prvi i drugi svetski rat

dali neko moze da mi kaze razliku izmedju sadasnjosti i perioda izmedju prvog i drugog svjetsjkog rata...??? na primer kako su se oblacili,shta su imali (automobili,telefoni)....itd....hvala unaprijed...:)

Ponekad je neophodno boriti se s Bogom

Ponekad je neophodno boriti se s Bogom. Svako ljudsko biće, u jednom trenutku, vidi kako mu neka nesreća prolazi kroz život... Bog izaziva čoveka da mu se suprotstavi i da odgovori na Njegovo pitanje: »Zašto si se tako grčevito uhvatio za jedan život koji je toliko kratak i ispunjen patnjom? Koji je smisao tvoje borbe? Tada se covek, koji ne ume da odgovori na to pitanje, miri sa sudbinom. Neki drugi, pak, koji traga za smislom života, zaključuje da je Bog bio nepravedan, i počinje da izaziva svoju sudbinu. U tom trenutku, s neba se spusta drugi oganj-ne onaj koji ubija, već onaj što razara bedeme, i pruža svakom ljudskom biću njegove prave mogućnosti. Kukavice nikad ne dopuste da njihovo srce zapali ta vatra-jedino žele da se novo...

I ovo će proći…

Stara kraljica je na samrti poklonila svom sinu medaljon, uz ove reči: “Dragi sine, kada ti bude najteže, kada misliš da se sve ruši oko tebe, kada ti se učini da su ti sve lađe potonule, otvori ovaj medaljon… On će ti pomoći da lakše prebrodiš tu nevolju…” Kraljica je umrla, godine su prolazile, a mladi kraljević je živeo srećno i spokojno… Vreme mu je prolazilo u radosti i veselju i nikako nije nailazio taj posebno težak tenutak da bi mogao otvoriti medaljon… Sve ga je više i više mučilo što piše u njemu, pa ga je zato jednom, u vreme svoje najveće sreće, odlučio ipak otvoriti i videti šta u njemu piše… Otvorio ga je, a njemu su pisale ove reči: I ovo će proći… Posle mnogo godina došle su na red i nedaće, ratovi, teška vremena…...

zeljena

ŽELJENA Evo šta mi pade na um: Rado bih ti bio kum i poklonio kovčežić želja pun onda bih svoje kumče metnuo na srce i kraj njega dukat velik ko sunce da večno sja kad kad tvoje ime spomenem ja. Nije moja pesma,ali je zelim prebaciti ovde,jer se plasim da ce se izgubiti ...,a zelim da je sacuvam ,hvala ti miwka:zag::heart:

M A R I J A

Mi nemamo ni juce ni sutra, Samo poneka ukradena jutra. Na putu smo bez pocetka i kraja, Gde sudbina nase zivote skraja. Ja znam da postoji Marija! I ona zna da postojim ja! Znam da ti budi lazne nade, zna da moze da te ukrade. Ja ne umem da volim malo A njoj do tebe nije ni stalo Zenska sujeta znaj samo to je Dokaz da moze da uzme moje. Kad pozeli da se poigra s tobom, Znam da tad ces mi reci zbogom! Ona ko ja te nece voleti I pored nje ce te puno boleti... I tuga me stisla u zagrljaj, Znam da ce nam ona odrediti kraj! Plakace zvezde beznadeznim zvukom, Dok mi odnosi srecu,ko rukom. Al ne mrzim je!Ja to ne umem! Samo ne mogu da je razumem! Zna odlicno da postojim ja! I opet te hladi i podgreva! San mi godi,a dan zulja kosti. Za...

PESMA O GLAVATOM

Da l sam ja taj u ogledalu koga ne mogu ni za rep ni za glavu da uhvatim ili onaj ispred koga ne mogu da shvatim Bolje je ipak imati poso sa repatim jer glavati ne može nikada da shvati da i medj zvezdama mora drumarinu da plati Zato više i pati..

"BREZOBRAZLUK"

Dok nosim sada već prilično napunjenu korpu (uvek mislim da ću u marketu pazariti manje ako uzmem korpu koju nosim u ruci, a ne velika kolica), prema kasi na kojoj sam ocenila da je red najmanji, vidim da ispred mene stoje kolica bez vlasnika. Pomislim, naravno, na ono uobičajeno... neko se tek u redu setio da je zaboravio nešto da uzme i uredno stanem iza. Uskoro se pojavljuje žena koja u korpu ubacuje par namirnica i istog trenutka se udaljava. Kada se vratila sa još nekom robom i ponovo otišla – shvatim da je našla “sistem” kako ne bi čekala. U njenom trećem odlasku, pošto se red već pomerio, obiđem puna kolica i stanem ispred. Par trenutaka kasnije neko me snažno zgrabi za ruku i počinje da galami: “Zašto mi prelaziš red... sram te...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top