,,Jedno zlo nikako ne ide samo”,nebrojeno puta potvrdjena izreka.Nekako se poklopilo da bas u to vreme sve krene naopako.Mene je ostavio Vladimir,mama je ostavila tatu,baba dozivela CVI (cerebrovaskularni insult,infarkt mozga,poznatiji kao slog),najverovatnije prouzrokovan stresom zbog predjasnjeg dogadjaja i tatinom progresijom kicmenog obolenja.
‘’ –Vidite li da moze da se vozi i bez kocnica?
-Moze da se vozi,ali ne moze da se zaustavi.”
Kada kola krenu nizbrdo,staju tek na dnu.
Tatini problemi sa kicmom su poceli kada je imao devetnaest godina,dok je bio u vojsci.Zbog kicme je cesce bio na bolovanju nego sto je bio na poslu,a polovina celokupnog bolovanja je odglumljena.Godinama ga je trebalo ubedjivati da krene na detaljnija ispitivanja tog svog problema.Mozda tek petnaestak godina zivi sa saznanjem da ima mnogobrojne diskuse na lumbalnom delu kicme.Skoro su isti otkriveni i na cervikalnom,vratnom delu.
Kada ga je mama ostavila,bez ikakvog izgleda da mu se vrati,tatina kicma je dozivela totalni “slom”.Bila sam na poslu(koji mi je u to vreme bio jedina razbibriga od svega) kada me je pozvao da mi kaze da mu je jako lose,placuci je molio da ga smestim u bolnicu,da ne moze vise da izdrzi.Kroz misli su mi proletela sva njegova pijanstva,maltretiranja i zapostavljanja mene kao deteta i moje reci iz zapisa:”Umrece sam,bez igde ikoga,nece mu niko casu vode pruziti...” kada sam bila besna zbog njegovog kretenskog ponasanja.”Ali cu ja ipak biti ona kojoj ce biti zao.”
U dogovoru sa doktorkom neurologom,tata je primljen u bolnicu na stakama.Operisan je dve nedelje kasnije.Uklonjen je jedan diskus koji je bio najveci i davao najjace tegobe.Bila sam pored njega kad se probudio iz anestezije.Obilazila sam ga svaki dan,pre posla i posle posla,vikendom nosila rucak znajuci da je hrana u bolnici uzasna.Mama nije htela da se angazuje.Kod kuce mi je ostajalo malo dete.Ratko je ljubomorisao.Na sve i svakoga.Tada je moj otac najzad shvatio koliko je gresio u vezi mene.To je ono kad kazu da u svakom zlu ima neceg dobrog.
Kada su oca otpustili iz bolnice,nekako sam uspela da ubedim majku da se vrati kuci da bude uz njega dok se malo oporavi.Baba je vec bila u bolnici bez ikakvog izgleda za oporavak.Nisam mogla da joj pomognem tada.Pomogla sam joj pre toga svega kada je morala da ide na operaciju materice.”Ako me ti ne dignes na noge,niko nece.”Urezano u secanje.Tata se oporavljao,dobro.
U pola devet ujutru,svekrva mi je donela telefon u krevet.Nadam se da nije baba.Nadam se da nije umrla.”Da li si svesna sta si uradila?! Kako si mogla da budes tako sebicna i bezosecajna?! Kako si mogla da uradis to? Vratila si je tamo i obecali ste da se vise nikada nece ponoviti.Razmisli malo tom tvojom sebicnom glavom kako ces da zivis sa tim! Otac ti je sinoc pretukao majku.”Mamina strina.Koja me nikada do tada nije pozvala.
Bila sam razocarana.Razocarali su me oboje.Ona sto je dozvolila da bude uhvacena na delu dok se dopisivala sa “nekima”,a on sto je uradio to sto je uradio.Razocarili su me.A ni jednog nisam mogla da krivim.Baba je umrla pocetkom marta.
Na babinu sahranu sam otisla sama.Moj suprug je odbio da podje.To mu nikada necu zaboraviti.Sto nikad nije bio uz mene kad mi je trebao.Sto sam pored njega uvek sve morala da prolazim sama.Da ga ne mucim.Da ga ne maltretiram.Da se ne nervira.
Tata je vec imao neku zenu,medicinsku sesru,udovicu sa muzevljevom stranom penzijom,sa kojom jos uvek zivi i lepo se slazu.Napravila je coveka od njega.Dobrog coveka.
Niko ne moze da me povredi toliko koliko ja bola mogu da podnesem.
Moje sledece lecenje je bio Ivan,kolega sa posla,sa kojim sam radila u smeni.Vec neko vreme sam znala da mu se svidjam.Poljubili smo se bezveze,nekako sam ga privukla sebi da izazovem taj poljubac na koji je on pretendovao nedeljama unazad,ali nikad nista konkretno nije uradio da do njega dodje.Njegova teorija je da “prevara osvezava brak”.Tako smo Ivan i ja imali prvi sex u stanu sestre njegovog druga.Bilo je dobro.I svi ostali su bili dobri,krisom i na brzinu.Gledao me je uvek pravo u oci,kao da pita da li cu nekome reci.Nisam nikome rekla.Ni njemu nije bilo jasno zasto me Ratko ne cuva.A pored toga sto me nije cuvao,svasta jos mi je vezano za njega zadavalo muke.
Bio je ljubomoran.Uleteo je u kupatilo da me pita gde mi je telefon.Iznervirana i izmucena svime sto mi se izdesavalo, odbrusila sam:”Stavila sam ga u vaginu i ukljucila vibraciju!”Tada me je istukao.Tada sam shvatila da ne znam zasto sam jos uvek sa njim.Zasto uvek predjem preko svega?
“Sutra posle posla ti se na vracam kuci.”
‘’ –Vidite li da moze da se vozi i bez kocnica?
-Moze da se vozi,ali ne moze da se zaustavi.”
Kada kola krenu nizbrdo,staju tek na dnu.
Tatini problemi sa kicmom su poceli kada je imao devetnaest godina,dok je bio u vojsci.Zbog kicme je cesce bio na bolovanju nego sto je bio na poslu,a polovina celokupnog bolovanja je odglumljena.Godinama ga je trebalo ubedjivati da krene na detaljnija ispitivanja tog svog problema.Mozda tek petnaestak godina zivi sa saznanjem da ima mnogobrojne diskuse na lumbalnom delu kicme.Skoro su isti otkriveni i na cervikalnom,vratnom delu.
Kada ga je mama ostavila,bez ikakvog izgleda da mu se vrati,tatina kicma je dozivela totalni “slom”.Bila sam na poslu(koji mi je u to vreme bio jedina razbibriga od svega) kada me je pozvao da mi kaze da mu je jako lose,placuci je molio da ga smestim u bolnicu,da ne moze vise da izdrzi.Kroz misli su mi proletela sva njegova pijanstva,maltretiranja i zapostavljanja mene kao deteta i moje reci iz zapisa:”Umrece sam,bez igde ikoga,nece mu niko casu vode pruziti...” kada sam bila besna zbog njegovog kretenskog ponasanja.”Ali cu ja ipak biti ona kojoj ce biti zao.”
U dogovoru sa doktorkom neurologom,tata je primljen u bolnicu na stakama.Operisan je dve nedelje kasnije.Uklonjen je jedan diskus koji je bio najveci i davao najjace tegobe.Bila sam pored njega kad se probudio iz anestezije.Obilazila sam ga svaki dan,pre posla i posle posla,vikendom nosila rucak znajuci da je hrana u bolnici uzasna.Mama nije htela da se angazuje.Kod kuce mi je ostajalo malo dete.Ratko je ljubomorisao.Na sve i svakoga.Tada je moj otac najzad shvatio koliko je gresio u vezi mene.To je ono kad kazu da u svakom zlu ima neceg dobrog.
Kada su oca otpustili iz bolnice,nekako sam uspela da ubedim majku da se vrati kuci da bude uz njega dok se malo oporavi.Baba je vec bila u bolnici bez ikakvog izgleda za oporavak.Nisam mogla da joj pomognem tada.Pomogla sam joj pre toga svega kada je morala da ide na operaciju materice.”Ako me ti ne dignes na noge,niko nece.”Urezano u secanje.Tata se oporavljao,dobro.
U pola devet ujutru,svekrva mi je donela telefon u krevet.Nadam se da nije baba.Nadam se da nije umrla.”Da li si svesna sta si uradila?! Kako si mogla da budes tako sebicna i bezosecajna?! Kako si mogla da uradis to? Vratila si je tamo i obecali ste da se vise nikada nece ponoviti.Razmisli malo tom tvojom sebicnom glavom kako ces da zivis sa tim! Otac ti je sinoc pretukao majku.”Mamina strina.Koja me nikada do tada nije pozvala.
Bila sam razocarana.Razocarali su me oboje.Ona sto je dozvolila da bude uhvacena na delu dok se dopisivala sa “nekima”,a on sto je uradio to sto je uradio.Razocarili su me.A ni jednog nisam mogla da krivim.Baba je umrla pocetkom marta.
Na babinu sahranu sam otisla sama.Moj suprug je odbio da podje.To mu nikada necu zaboraviti.Sto nikad nije bio uz mene kad mi je trebao.Sto sam pored njega uvek sve morala da prolazim sama.Da ga ne mucim.Da ga ne maltretiram.Da se ne nervira.
Tata je vec imao neku zenu,medicinsku sesru,udovicu sa muzevljevom stranom penzijom,sa kojom jos uvek zivi i lepo se slazu.Napravila je coveka od njega.Dobrog coveka.
Niko ne moze da me povredi toliko koliko ja bola mogu da podnesem.
Moje sledece lecenje je bio Ivan,kolega sa posla,sa kojim sam radila u smeni.Vec neko vreme sam znala da mu se svidjam.Poljubili smo se bezveze,nekako sam ga privukla sebi da izazovem taj poljubac na koji je on pretendovao nedeljama unazad,ali nikad nista konkretno nije uradio da do njega dodje.Njegova teorija je da “prevara osvezava brak”.Tako smo Ivan i ja imali prvi sex u stanu sestre njegovog druga.Bilo je dobro.I svi ostali su bili dobri,krisom i na brzinu.Gledao me je uvek pravo u oci,kao da pita da li cu nekome reci.Nisam nikome rekla.Ni njemu nije bilo jasno zasto me Ratko ne cuva.A pored toga sto me nije cuvao,svasta jos mi je vezano za njega zadavalo muke.
Bio je ljubomoran.Uleteo je u kupatilo da me pita gde mi je telefon.Iznervirana i izmucena svime sto mi se izdesavalo, odbrusila sam:”Stavila sam ga u vaginu i ukljucila vibraciju!”Tada me je istukao.Tada sam shvatila da ne znam zasto sam jos uvek sa njim.Zasto uvek predjem preko svega?
“Sutra posle posla ti se na vracam kuci.”
