Želite da pomognete Zvezdarskoj šumi? Kako to možete da učinite?
Recite vlastima Zvezdare, Beograda i Srbije šta mislite o nameravanoj seči delova Zvezdarske šume.
Recite urbanistima Urbanističkog zavoda Beograda šta mislite o njihovom šumožderskom planu.
Šaljite im mejlove, faksove, pisma. Telefonirajte. Tražite sastanke, da im u lice kažete šta imate (toga se najviše boje).
Obaveštavajte prijatelje.
Učestvujte na forumima i grupama. Blogujte. Četujte.
Šaljite medijima vesti, tekstove, pisma, fotografije, video zapise. Zahtevajte da se ozbiljno pozabave ovom temom. Negodujte protiv prećutkivanja i cenzure.
Postavljajte komentare na objavljene vesti i članke.
Pokušajte da pridobijete uticajne javne ličnosti.
Oglasite se gde god možete i...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
“ Na kraju se sve svede da sudbina kao mačor ili grebe ili prede, zavisno od toga na koji način je uzmete u ruke, ili pušta mile zvuke ili stvara muke...”
Svi smo tvorci svoje sudbine,slucajnosti ne postoje,ma koliko mi u njih verovali i krili se iza toga da se nesto slucajno desilo.
“...čovek je željan tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.
Saznaćemo tek ako kažemo
reči iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne. “
Tako smo se i mi sreli.Noc puna divljeg seksa,dobrog seksa,dok je moj suprug mislio da sam kod kume sa detetom.Kuma je znala gde sam,moja kuma koju sam krstila po zavrsetku srednje skole,drugarica iz razreda,i sama borac za svoju...
♥♥♥♥♥♥♥♥♥♥♥♥
Ona prava ljubav u stvari postoji, samo je pitanje kad će nas pronaći...
Ljubav nije reč, ona predstavlja večnost. Ona nije trenutna zaljubljenost niti strast koju osećamo, ona je mnogo više od toga, nešto što nas održava u životu i daje nam snage da se borimo i koračamo dalje kroz život. Postoje ljubavi; prema deci, roditeljima, prijateljima… i svaka je lepa na svoj nacin. Podrhtavenje u grudima, sjaj u oku i osmeh na licu samo malo govore od onoga sto srce oseća. Čak i kada ti ruke zadrhte, i oči se napune suzama zbog stvari koje ne možes promeniti i trenutka koji ne možes vratiti u dubini svoje duše si ipak srećan.
Pravu ljubav ćeš teško naći, i nemoj se bojati da ćes je ikada izgubiti jer ona je nema kraj i ne može...
♥ ***Ljubav je kada premostis sve razlike, zaboravis na godine, srusis sve zidove, trpis sve udarce...kada ti suza krene niz lice, kada te voljena osoba ubija polako...kada ne pozelis da dajes deo sebe svakom, kada ne vidis druge oko sebe...kada volis, kada patis...kada pozelis vreme da vratis, kada pozelis da trenutak postane vecnost, kada pozelis da nikada ne prestane,a plasis se da neko ne nestane...*** ♥ ♥♥♥♥♥♥♥♥
Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ružna kao vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srećna
Tako vesela
I tako jadno
Drhteći od straha ko dete u mraku
A tako sigurna u sebe
Ko neki spokojni čovek u sred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gaženi dotucavani poricani zaboravljeni
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali
gazili dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja lljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osećanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko...
Daj,poljubi me
u zagrljaj od snova
okuj me
O sreći pričaj
obraduj me
Otjeraj aveti
što plaše me
Ti znaš sve trikove
zar ne čuješ srca krikove
Daj,poljubi me
da led
sa usana se otopi
da snijeg
sa srca okopni
Daj,poljubi me...
Sumorno novembarsko jutro
Sa kisom koja romori
A u mom srcu ljubav
Koja bez reci govori.
Sumorno jutro traje
Cini se ceo dan
Da se odbranim od tuge
Treba mi kisobran.
Ne znam da li tamo
Gde dane provodis, kisi?
Samo te molim i dalje
Sa mojim dahom disi.
Nocas cu od neba Velika kola ukrala i svu noc
nebeskim putevima vozila
svoj sjajni Mesec trazila. Od zvezde do zvezde-
gorkom se nadom varala
jer Mesec moj teska je tmina sakrila, u jadu sam
umorne oci zatvorila
i svoju licnu fotomorganu u misli
prizvala
. Sva nebeska zvona su zazvonila...
Tok bistre vode sam nacula, horska se pesma
nebeskim glasovima orila
senka Njegova izgubljena me pratila, ja sam u dusi
svoj Mesec videla.
A kisa je padala, mojim usima znanu melodiju
svirala, ja je upijala
i svoj stari san opet sanjala...
Kako sam svoj Mesec nebom trazila...
Neodlucno pred nekim raskrsnicama stajala, nijedan
znak nisam videla
i opet sam u snu zalutala, san koji nikad nisam
ostvarila, ali ni zaboravila
Ja sam Njegovo ugaslo...
Onda su došli mirniji dani jer nam je ponestalo para za finansiranje daljih akcija. E u tim danima sam smišljala stalke za cveće od kovanog gvoždja, ogradu za trem, sobne lampe, stalaže, ogradu za stepenište. Glava mi je bila puna ideja, a I danas je. Obožavam da pravim stvari. To me opušta jer se totalno isključim. Hvala Bogu, te je i ovaj moj čovek namajstoričav. Moj muž mi je pune tri godine od kako smo se doselili obećavao da će napraviti stalke za cveće I nikako. Uvek se neko preči pojavi, komšije, prijatelji,kolege, te mi radimo, te on mora kod drugoga da ide da pomogne, te ga mrzi. I ja nikako da dodjem na red. Vala, svi dolaze kod njega šta god da treba da im se napravi, popravi, dopravi ili imaju samo ideju pa da je zajedno...
Naredne godine su prolazile u radu I stvaranju. Deca su polako završavala škole, polagala vozačke ispite a Maca I ja smo večito bili u nekoj akciji. Kuću smo završavali deo po deo. Mnogo toga smo uradili sami uz veliku pomoć prijatelja.Jedini majstori kojima nismo pomagali tj. barabar sa njima radili po njihovim naredjenjima su keramičar I parketar. Maca je tada bio kao šugav.....muvao se oko majstora, kuvao kafe, pričao......ma ne mogu ljudi da rade od njega a njemu dosadno.
Završismo sprat, došlo do gletovanja. Pre toga je naš majstor sve omalterisao, osušilo se, pa pitamo njega da gletuje. Ali, on tu vrstu rabote nikako ne voli, a imao je zakazane druge poslove.
Kažem Maci da kupimo glet masu, pa da...
Sinoć se priključih igri na jednom blogu da na započete stihove nastavim svojim. Nikada nisam pisao stihove i znao sam da će to biti neuspeo pokušaj ali zašto da ne prihvatim igru? Na sledeci stih:
"zar ja tako krsan
momak za gledanje
a ti trazis drugog
za bolje hebanje"
ja napisah jedan koji je u sebi imao reč prcati. Odmah posle toga usledila je pp blogerke GGI sa blagim upozorenjem da sam se malo opustio i da me moli da obrišem svoje reči jer se blogerka LAD uznemirila mojim stihom. Naravno,istog momenta sam to uradio jer osim igre drugih namera nisam imao.
Međutim počeo sam da razmišljam koja je razlika između reči hebati i prcati. Ako se stave u kontekst muškarca i žene i jedna i druga podrazumevaju penetraciju muškog...
:heart:Žak Prever - Barbara
Seti se Barbara, bez prestanka je kišilo
nad brestom toga dana, a ti si hodala nasmejana
prokisla, radosna, očarana, pod kišom
seti se Barbara, bez prestanka je kišilo nad brestom
a ja sam te sreo u ulici Sijama
smešila si se, i ja sam se smešio
ti koju nisam poznavao,
ti koja me nisi poznavala
seti se
seti se toga dana
ne zaboravi
neki čovek je stajao u tremu i
viknuo tvoje ime, Barbara
a ti si po kiši k njemu potrčala
radosna, prokisla, očarana
u njegov zagrljaj pala
seti se toga Barbara,
ne ljuti se što ti govorim ti
ja kažem ti svima koje volim
čak i onima koje sam jednom video
ja kažem ti onima koji se vole
čak i onima koje nisam upoznao.
seti se Barbara i ne zaboravi
tu kišu mudru i sretnu, na...
Ja sam bila uplasena.Postacu majka.Moj Jastreb odusevljen.Buduci tata zatecen.Ni malo odusevljen.
Nisam ga prevarila tog jutra.Ali jesam jedne veceri koja ce doci dosta kasnije.
Onog ko je uvek bio tu za mene tada sam videla poslednji put i tada sam znala da ga vise necu videti.Da vise necu hteti da ga vidim.Ne znam zasto.
U secanju ostaje urezana poruka koju je moj muz (ne znam zasto ga tako oslovljavam kad tada jos uvek nismo bili vencani) poslao svom prijatelju:”Cile je trudna i rodice bebu.” Ne,trudna sam i rodicu zirafu!!! Kako sam u to vreme bila razocarana u njega!A on se ni malo nije trudio da se bar pretvara da je srecan.Nije se trudio ni da ja budem srecna.Nisam ni bila.Sve dok nisam otisla na pregled i doktor okrenuo monitor...
* * * * e-mail priča
Jednog dana, miš je gledao kroz pukotinu na zidu farmera i njegovu ženu kako otvaraju neki paket. Kakva hrana bi to mogla da bude? Pitao se. Ali kad je otkrio da je u pitanju mišolovka, bio je užasnut.Trčeći kroz dvorište farme upozoravao je ostale vičući: " U kući je mišolovka! U kući je mišolovka! "
Kokoška, kvocajći i čeprkajući, podigne glavu i kaže: "Gospodine Miše, to je ozbiljan problem za tebe, ali nema baš nikakve posledice po mene. Ja se zbog toga ne mogu uzrujavati."
Miš se okrene svinji i vikne: "Mišolovka je u kuci! Mišolovka je u kuci!" Svinja je saosećala, ali reče: "Vrlo mi je žao, gospodine Miš, ali ja tu ne mogu ništa učiniti osim se moliti. Budi siguran da si u mojim molitvama."
Miš tada krene...
Zasto places, dete?
Ko te je terao
da obrazinu
velikog coveka navlacis
i zreloscu bojis obraze?
Mnogo su bezazleniji
ognjeni zmajevi
i opake vile
od stvarnosti u koju si zalutao.
Vrati se
naivnosti bajke
i sacuvaj osmeh.
PUTEVI LJUBAVI
Čudni su putevi ljubavi
Od cveta do cveta vetar ljubav nosi,
Ljubav neki nemir na usnama objavi
A ponekad ljubav u oku zarosi.
Dogode ti se tako neke oči drage
Kao zrele trešnje na grani visoko,
Tad osetiš kako srce nema snage,
A htele bi usne, htelo bi oko.
Popeti se gore baš i nije lako,
Dva srca su važna da se kocke slože,
Od muke se smeješ, a tako bi plak’o,
Pobeg’o iz sebe, al ne smeš iz kože.
Često do tog cilja mnogo štošta treba:
Nežnosti, dobrote, vere u čoveka,
I milion milja da stigneš do neba,
Do trešnje rumene što baš tebe čeka.
Do osmeha nekog i šiški na čelu,
Nevidljive zvezde koja ti svetluca,
I shvatićeš kako negde u tvom telu
Još nečije srce zaljubljeno...
Prever
Zak Prever...anarhista,odmetnk i sanjar u svojoj humornoj i humanisticki angazovanoj lirici govori o zivotu u razlicitim njegovim aspektima...svojevrstan moralista i kriticar drustva,Prever ukazuje na jos uvek moguce prostore covekove srece koju malogradjani, klerikalci, militaristi i politicari stalno ugrozavaju...volim mnoge njegove pesme
moj izbor...
:heart:
Tamničareva pesma
Kuda lepi tamničaru
Sa tim ključem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako još ima vremena
A nju sam zatvorio
I nežno i svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih želja
Na najdubljem mestu svojim nemira
U laži budućnosti
U gluposti zaklinjanja
Hoću da je oslobodim
Jer hoću da je slobodna
Po cenu i da me zaboravi
Po cenu i da ode
Pa čak i...
Izvini sto toliko
mislim na tebe,
znam da to nikako
ne bih smela.
Al nikad nemoj
da zaboravis,
nijedna ko ja
nije volela.
I moram za oprostaj
da te molim,
izvini sto te
toliko volim.:heart:
s leva na desno 1/screaming white2/wind play3/ solo player4/north sea 2,high tide
Gde li si sada
U noci ovoj prepunoj strepnje?
Poznajes li ulice toga grada
Dok hodis njime i senke gledas?
Mislis li i ti o meni
Ili mojoj slici u glavu da udje ne das?
Sanjam te nocas
Sa ocima punim straha i strepnje…
Da li sam dobro osetila
Tvoju zelju sto tinja u tebi?
Ako sam pogresila
Ne znam sa svojom strascu gde bi…?
Gde li si sada
U ovoj noci prepunoj zudnje?
Moje te srce zove,
Moja te dusa uzalud trazi,
Prepuna cudne slutnje
I nove ljubavne drazi…
.....Ako u nekome ostavimo bosih stopala trag,
al urezan u kamen od ogromne upornosti,
onda je postojati ili nepostojati potpuno ista stvar.
Ostaje staza koja vodi u nasem smeru.
Ostaje smer ka kome će neko ipak stići.
Ostaje stizanje koje vodi u nemoguće.
Ostaje nemoguće koje vodi u sve mogućnosti.
Nemoj slikati bojom,već slikaj svojim dahom.
Prolazi kroz svoja platna kao da prolaziš kroz svetlost i kao kroz nevidljivo.
Zamoči četku u ništa i isijavaj prozračno.
Crtaj ljudima praznike.
Naslikaj sebi jezero i skoči u njega i zaplivaj.
Naslikaj duboke šume i diši miris borova.
Put koji ima i reka koju prepoznaješ po tome kako je zoveš ne mogu trajati večno.
Imaju kraj u prostoru.
Ti slikaj beskraj u prostoru.
Umnožavati sebe,to...
Ulica je zaglušna vripšala oko mene.
Duga, tanka, u crnini, veličanstvo bola,
Prošla je neka žena, a ruka joj ohola
Pridizaše, njihaše skutove svoje;
Hitra, otmjena, s nogom kao u kakva kipa.
A ja se napajah, u grču osobenjaka,
Njenim okom, olovnim nebom olujnog znaka,
Što zanosnu blagost i smrtonosnu slast sipa.
Jedna munja? A zatim noc! - Trenutna prelesti
S čijeg pogleda namah novim životom dišem,
Zar ću te samo u vječnosti ponovo sresti?
Drugdje, daleko! Prekasno! Možda nikad više!
Jer ne znaš kuda ću, ne znam kuda si nestala,
Ti koju koju sam mogao voljeti, ti što si to znala
Kada pisem,
cesto mi se desi,
nesto me ponese....
I tako,
padnem sa stolice....
Na podu dobijem novo nadahnuce,
duboko udahnem, a onda se
zakasljem...
Ako primetim da je olovka slomljena,
osecaj krivice gura mi suze na oci,
da sam imao dovoljno topline,
otkrio bih da njeno srce nije crno,
otkrio bih da je blistav dijamant....
Zatim opet sednem na stolicu,
uzmem novu olovku,
bacim ono sto sam vec napisao,
jer u tom ponovnom dizanju,
na stolicu,
promenio sam misljenje,
o nekim stvarima,
i mislim da postao sam mudriji....
Zato za dobrobit celog sveta.......
HAJDE DA PADAMO SA STOLICA!!!!!!
:super::super:
Mastao sam
nisam verovao da postojis
a sada
obijam pragove
trazeci tvoje ime
nadu da pretvorim
u zbilju i pobedim
Trazicu te..
i teske noge
poletece ka tebi
necu posustati
i ako te ne nadjem
necu nazad
jer tako zive pobedjeni
a ja znam
da zelja vodi do kraja
a danezalud
necu ziveti
pobedicu..
Priroda je hram gde mutne reči sleću
Sa stubova živih ponekad, a dole
ko kroz šumu ide čovek kroz simbole
ma što ga putem prisnim pogledima sreću.
Ko odjeci dugi što daljem se svode
u jedinstvo mračno i duboko što je
ogromno ko noć i kao svetlost, boje
mirisi i zvuci razgovore vode.
Neki su mirisi ko put dečija sveži,
zeleni ko polje, blagi ko oboje,
- drugi iskvareni, pobednički, teži,
što u beskraj prostiranje svoje,
kao ambra, mošus, tamjan, raskoš njuha
koji peva zanos čula nam i duha
Ljudi u našim godinama
ulaze u ljubav oprezno,
kao neplivači u plitku vodu,
kao političari u kombinacije,
iz čistog straha od ponovnog voljenja,
iz nesigurnosti,
a oni su zanate ljubavi
već dobrano izučili
i mogli bi biti od slatke
pouke neiskusnima,
no ostaće zavatreni
a sigurni i uspravni na ulici,
međ ljudima,
samo će u hladnim noćima,
sami i prepoznati odjednom,
izaći na začuđen sneg
i glasno zaplakati.
Ljubav časovnik nema
ni radno vreme
i ne zna
za godišnja doba
I nikad nije
kasno za nju
kad god da nas stigne
neće nas pitati
koja je godina
i kolko ima sati
ali mi će mo to znati
jer ljubav časovnik nema
ali večito traje
da nam broji otkucaje
p.s.jednu lepu pesmu poručila mi je naša prijateljica pely....a dug je dug....s ljubavlju je njoj posvećujem
lAKU NOĆ.BLOGERI.....