Ovih dana me ispunjava nemir... Pozelim da odem negde, daleko od sveta pepelom iz pepeljare zla umrljanog. Rasirim krila kao slobodna ptica,kao galeb, vinem se u visine dok me paperjasti oblaci maze. Ali nesto me uporno vuce dole. Senke njih tri,moje cerkice,koje ne mogu da ostavim i da se prepustim slobodi. Vracam se,umor mi boji lice i moja stvarnost je opet tu grli me svojim surovim rukama.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Danas sedim i gledam tetkinu pametnu, lepu, vrednu i pristojnu decu. Kod nas u kući nije sramota pohvaliti decu, reći im da ih obožavate, ne smatramo da se od toga kvare. Tako ja u jednom trenutku kažem naglas : "Prosto ne znam, da li ste mi pametniji, lepši, vredniji ili vaspitaniji" Prosto ne znam šta ste mi od toga naj. Tog trena Šmizla me pogleda onim pogledom koji topi čelik i reče : Najvoljeniji.
Sedim sam u sobi,
dok noc polako pada,
stihove ove pisem ,
i pitam se gde li si sada.
Moje misli nisu samnom,
nisu tu u sobi ,
negde su daleko,
ko zna ko ih vodi.
Lutaju po prostranstvima,
traze mir i slobodu,
u stvarnosti toga nema,
zato uvek negde odu.
A kada se one ,
ponovo u sobu vrate,
sve zbog srca punog tuge,
one opet pate.
Pate zbog lepote njene,
zbog ljubavi izgubljene,
zbog neprospavanih noci,
i nadanja da ce doci.
SEKS (ILI) FARMERICE?
Bas smo se umorili.
Nije bilo lako izdrzati novogodisnje, potom bozicne a evo i nekoliko slavskih dana, a ocekuju nas novi.
Kasika, viljuska, casa, krevet pa Jovo nanovo. Na seks smo gotovo zaboravili.
I taman se okurazih da i tu duznost, necu reci, odradim kad ‘oces, isprecile se farmerice. Ma ne, nije bio problem sa skidanjem, za neverovati, vec sa “navlacenjem”. Nikako da posle dvadeset godina braka, dvoje dece, mnogo obaveza,u kuci i na poslu, draga voljena, prelepa, “uleti” u farmerice iz devojackih dana.
Na (moju) inicijativu, prelep ambijent i poziv na ljubavnu igru- a bas sam bio kul- draga briznu u plac-kakav seks, kakva ljubavna igra- “zar ne vidis da ne mogu da udjem u farmerice”, “pogledaj na sta...
Nema me vise u tvojim molitvama,
vise me putem ne prate.
A noc mi preti,ponoc i pusta tama,
kad me se samo dohvate.
Vise me ne volis,
kad se vracam nisi budna,
ne goris,
gasne nasa zvezda cudna
lazna srebrna stvar.
Listajuci dnevnik s pocetka devedesetih pocese da mi naviru secanja.Valjda i danasnji sumorni dan doprinosi tome da preturam po zaboravljenim budzacima uspomena.Naviru pred oci dragi likovi od kojih neki i nisu medju zivima i shvatam da ustvari nikad ne prestaje da boli...Pitam se da nije bilo onako kako je bilo da li bih sad sedela ovde ili bi me zivot odveo na neku drugu stranu...
Kad kreneš nešto da pišeš, obično pre toga malo razmišljaš.Nekim dešavanjima često budeš i zatečen, pa ti razmišljanje može biti samo opterećenje.A, znamo da se piše lakše, kad si rastrećen....
Ako želiš učiti druge oko sebe, moraš prvo imati nešto znanja da bi to mogao činiti. Nema čoveka, koji za sebe može reći, da je za to apsolutno spreman. Ja sam, tu nešto pokušao na temu ljubavi.Naravno, da sam svestan težine i ozbiljnosti problematike, koje sam se dohvatio.I, sigurno je, da se neće naći dva čoveka, koji će se apsolutno složiti sa mnom, ali, to je rizik, na koji se treba računati, sedajući za sto, uzimajući pero,...sad guščije, ili u ova moderna vremena, za ova sokoćala, koje zovemo pisijem.
O ljubavi pisati, znači, treba imati i...
ovaj dan sto sunce grli ga bez stida
lici mi na san o istini bez zla
dok ga hladni vetar umiva i budi
obecava da ce tajnu da mi da
obecava mnogo ovo nezno jutro
bistro kao kristal,kao duh bez tela
slobodno od svake uprljane strasti
samo ljubav krije ispod cistog vela
sanjao sam dugo ovaj dan od stakla
sunce koje svaku tajnu obasjava
tiho budi dano odsanjane snove
i dusu od tame sasvim udaljava
u beskraju hladne noci bez meseca
bez to malo nade sto nam sunce daje
sa suzom u oku cekao sam zoru
da donese svetlost koja ne prestaje
ovaj dan,ko pricest,sjedinjen sa bogom
svu lepotu sveta otkriva i budi
i oprasta svako neznanje i gresku
ko sudija sto zaboravlja da sudi
Како сам систематски уништен од идиота
Криза дрма Америком,
више није добро ником,
само они нису пали
што су кризу изазвали.
У Европи трпе кризу,
а она је нама близу,
код нас нико и не хаје,
код нас криза вечно траје.
Шта ли ће Обама
да мисли о нама?
Баш ме много дупе боли
да л’ нас мрзи, да л’ нас воли?
Изазивач светског рата
можда црни демократа?
Ил’ можда републиканац?
Свакако Американац.
Биће рата, нема мира
док не стигну до Сибира.
Преживелих биће
само теоретски,
овај рат је коначан,
последњи и светски.
На планети
без памети.
Библијско пророчанство,
нестаје човечанство.
Црне слутње, црна слика,
да прогласи победника
неће моћи нико,
нема нас толико.
Узалуд жеље у зиду плача,
зид пуца као да је од...
Bila je potrebna godina...
Da se neke strasti smire.
Da neke stvari dođu na svoje mesto.
Da ja ponovo zavolim.
Da neka prijateljstva očvrsnu.
Da se neki ljudi zaborave.
A neki zapamte zauvek...
Ustala sam ovog jutra da budem svedok danu i noći...
Obala tužna nek zna da želim nekoga ispratiti i sačekati ako mi želi doći...
Koračah granicom između života i smrti.Moje bose noge čistoćom odišu a telo još ne upozna njega.. Da li taj trag što za mnom ostaje, nekud vodi ili se gubi u zaboravu?
Poneki talasić jači kao da želi reći, da nesigurno je danas živeti.Da li ta čežnja što izjeda srce ima pravo da proziva? Po čemu ona zna a ja ne, da ljubav ima pravo na sve nas, koji smo u ovoj noći pronašli istinu, svedoka ljutog koji ne prašta. Koraci moji ravnomerni i snovi , ponekad kao da ne žele ići dalje...
Pogled unazad sigurnost daje a napred vuče me nada...Ne želim više ostati u noći, a talas kao da nešto obećava. Trag svakog...
U svakom septembru ima necega nalik na tihe rastanke.
Primetis to po igrama koje polako pocinju da se saplicu.
Primetis to po iskracalom odelu,koje ostavljas mladjem bratu.
Primetis i po bajkama,koje smo dosad tako lepo izmisljali.
Primetis kako nam i bajke sve manje veruju.
Ustvari,velika je to varka.
Bas kao sto je i svet sa one strane svoga oka.
Onome koga posmatras u ogledalu s nadom.
Ti si nada koju on gleda iz svog sveta.
Ne veruj nicemu sto se moze primetiti samo sa jedne strane vida.
Trci i sastani se sam sa sobom.
I izgubi se u daljinama sebe kao kap ciste svetlosti.
Retki su oni koji shvataju granicu slobode.
Jos redji oni koji shvataju slobodu granice.
»Ne zidaj vrata veca od kuce «,kazu Eskimi.
To isto znaci sto i...
Ja ne umem lazno da se smejem
niti mogu svu ljubav da skrijem
zato idem kud me put odvede
mozda negde novo gnezdo svijem
Mozda neko samo mene ceka
neka ljubav davna i daleka
mozda mene tamo ceka neko
dok ti si mi blizu i daleko...
Usnio sam jedan san
da sam kulu sagradio,
Bese vila vode donosila
i osmehom noci osvetlela.
Jutro dodje zavrnuh rukave
kesa puna u rukama snaga
kulu gradim i vilu dozivam.
Nema vile dok znoj s lica tece
nocu svrati i kule oblece.
Uporan da gradim
jos vilu dozivam
vilenjake teram i ratnike razne
od vile se samo
trag ogleda.
To iz snova samo
vila postojase.
Na javi se ona u zlo
pretvorila
sto ja danju gradim
ona nocu rusi
Iluziju pravi da
je kula jaka.
Pustih vilenjake i
ratnike druge
da tu kulu njenu
bez temelja i zida
provere na javi.
Sa strane pogledam
setaju se stranci
nigde kule nema
to je slika njena
providna i bleda.
Ne pravi se kula
od iluzija nekih,
vec od krvi i znoja,
a srcem i glavom.
Televizor nije imao skoro niko,radio po neko a na igranke se išlo subotom i to preko zime.
“Bašta” je bilo jedino mesto gde se mogla čuti neka nova pesma.
Momci koji su svirali u “Bašti” slušali su radio “Luksemburg”. Bila je to velika privilegija.
Uživalo se u "yellow submarine", jele mazalice i pilo pivo iz flaše...
*
Mazalica je komad hleba preko koga je namazno meso od ćevapa, ispečeno na roštilju ili gril tiganju. Evo i recepta:
250 g junećeg vrata,.250 g juneće lopatice, kašičica tucane ljute paprika, 30-40 ml gazirane vode, 2 jaja, ulje, so
Meso se dva puta samelje i ostavi preko noći u frižideru. U odležalo meso doda se tucana ljuta paprika, ulije gazirana voda, jaja, so i ta smesa dobro izmeša rukama. Na...
Ponekad mi srce zakuca jace,
Kad oci tvoje utonu u moje...
I nasi susreti puno mi znace,
kada smo sretni i sami u dvoje...
Ponekad sam samo onako obicna...
Mada ti kazes da sam nekako drugacija...
Ali kada volim,vrlo sam sebicna,
Zbog toga sam samo tvoja i Bozija!!!
Ponekad pomislim da sam ti nevazna...
Pa pocnem pomalo da se bojim...
Al znas da umem da budem i snazna,
Pa zbog tebe ovakva ja i postojim!!!
I sve dok me ima i dok postojim...
Ja moram ti reci koliko te volim!!!
Nema na ovom svetu ni jednog ozbiljnog lekara, biologa ili geneticara (koji ista zna o medicini) koji moze reci da vadjenje krvi NIJE STETNO.
Pre mnogo godina sam, kao student na predavanjima iz Genetike, vodio jednu rasparavu sa jednim od najvecih jugoslovenskih geneticara dr. Slavkom BOROJEVICEM na tu temu.
I covek mi je tada rekao: "Vadjenje krvi nije stetno ako se vrsi jednom, dva ili cak tri puta....Zavisi od osobe... Ali, ako se vrsi permanentno, vise puta, narocito u odredjenim vremenskim razmacima - VEOMA JE STETNO! Organizam se NAVIKAVA da proizvodi vecu kolicinu krvi nego sto je organizmu realno potrebno i to prvo prouzrokuje povecanje krvnog pritiska, a visok krvni pritisak prouzrokuje kardiovaskularna oboljenja, a od...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
UDAH
Kako dan odmiče manje mi se plače
Ma ne plačem ja suzama vrelim
Nit ima šta iz mene da izadje
Valjda mi je lakše kad sunce zadje.
Plačem u sebi jecajem nemim
Skrijem se u šumu ćutnje goleme
s nadom da malo mira nadjem
al' mira nema.....
Skrijem se u se dok telo treperi
dok utroba moja drhti i dahće
bol što me kljuje ko grabljivac surovi
obamrli od nekretanja moji udovi
Bistra mi glava al' mi se plače
dok bol me boli sve jače i jače
jednoga dana kad se sve sredi
da li će ovaj košmar da izbledi
Da li ću imati volje tada
da živim život bez stresa i jada
da li ću ikada dočekati taj dan
ili će zauvek ostati samo san.
Vezana lancima idiota
k'o pion u nekoj partiji...
Cleric will die before my cry,
On the morning light
I will survive,
the curse he said
with him will die.
Cold around my body
It bites me everywhere,
my heart broken in peaces
will tako the last panish.
Looks like clouds falls from the sky
and now i am asking : Will i survive?
Copy of good life,
pasted on a dark night
fighting for the last desire
i will go throught fire!!!
Volim da sanjam... Volim da se ukrcavam na brod svojih maštanja, da plovim daleko od stvarnog sveta, tamo gde me niko ne može povrediti, gde nema predrasuda i poprekih pogleda.
Hocu da legnem u zelenu travu, da se valjam po livadama sreće i iskrenosti. Sećam se davne proslosti. Ležali smo na zemlji, danju bismo gledali oblake i zamisljeli na šta lice. O, da ! Jednom je ličio na srce, samo je ličio, ali nama zaljubljenima, mogao je biti šta god poželimo!
Noću bismo gledali zvezde, trazili sazvežđa. Ja nikada nisam umela da prepoznam ni jedno sem "kasike" i "velikog medveda". Kako samo banalno sve to sada izgleda! Pa to su trenuci koji postoje samo jos u mojoj glavi. Sve je to zaboravljeno.
I moj brod plovi dalje, ja budna sanjam, sanjam...
Semsa Suljakovic - Srce nije mramor kamen - tekst pesme
http://www.world-in-motion.rs/tekst-pesme/Semsa+Suljakovic+-+Srce+nije+mramor+kamen/67706/
Indira Radic - Vrati mi se - tekst pesme
http://www.world-in-motion.rs/tekst-pesme/Indira+Radic+-+Vrati+mi+se/23997/
Harry Loco - Love To All The People - tekst pesme
http://www.world-in-motion.rs/tekst-pesme/Harry+Loco+-+Love+To+All+The+People/13857/
Tyrone (junior songfestival) - Keer op keer - tekst pesme
http://www.world-in-motion.rs/tekst-pesme/Tyrone+%28junior+songfestival%29+-+Keer+op+keer/78628/
Saban Saulic - Samo za nju - tekst pesme
http://www.world-in-motion.rs/tekst-pesme/Saban+Saulic+-+Samo+za+nju/64505/
Sanja Maletic - Ubice me, ubice - tekst pesme...
Упоређивање живота са сном јесте алегорија коју је Чуанг Це овековечио у ових пар реченица. То поређење користили су од тада многи филозофи да би приближили разумевању идеалну суштину света. Међутим и та аналогија, као и свака друга, има мане јер се не може настављати. Не може се развијати даље јер није део нечега већ симбол. То су путокази а не грађевине на путу.
Чуанг Цеова алегорија узета сама за себе и површно води у солипсизам или практични егоизам; јер, ако је живот сан, онда су сви око мене ликови из мог сна који постоје само у мојој представи, и то је сва њихова егзистенција. Сами за себе они уопште нису. Једино сам по томе ЈА реалан, а сви сте ви који ово читате ликови које ја сањам и постојите само док сте објекти наспрам...
Bila sam tamo...Živela sam u senci tog čoveka,živela sam u okrilju neponovljive ljubavi... Bila sam njegova. Čuvao me je kao nešto najvrednije, kao svoj život. Jakim zagrljajem me je držao čvrsto uz sebe, nije dozvolio da me košava života odnese.
Ljubio mi je lice kao blagi povetarac prolećnog jutra.Mi smo bili jedno,živeli jedno za drugo.
Večeri provedene u sobi čiji je vazduh pun ljubavi prožimao miris vina. Vina ispijanog u zanosu ljubavi, strasti, a istovremeno i nežnosti.
On je za mene bio kap na praznom dnu, ja sam njemu značila više i od zenice njegovog crnog oka.
Dva sveta spojena u jedan. Vodopadi naše ljubavi su zapljuskivali one koji su hteli da unište i sruše ono što smo smo mi imali.
Dugo, dugo smo se topili u...
Nas dvoje
izgradismo zid od snova
visok do neba i do zvezda,
kao prokleto znamenje neko..
toliko neprobojan,
da ni misao nije mogla preko.
A onda je naisao neko
i srusio nasu kulu Vavilonsku,
snagom svog uma,pokretom jednim..
Da li nam je bilo zao,
jesmo li smatrali vrednim
ono sto smo mukotrpno
u iluzijama srece gradili,
stalno boreci se sa vremenom
sto nam izmice..
Zid sto jedva ozivesmo javom,
srusi nepoznat ratnik
u pohodu vrtoglavom..
Zastao malo,uzivao u opustosenom..
otisao,rekavsi da je osvojen pogresan grad..
nemo se gledasmo tad
i ostadosmo na rusevinama,
bez mirisa,boje i zivota
ko uveli cvetovi..
i postadosmo svesni:
izmedju nas su,ipak,bili daleki svetovi.
Bilo je sudjeno tako,
da zid se srusi lako,
iako je izgledao...
Razmišljam,,znači još nije bila plata....ludim...računi za vodu struju i telefone...čekovi bez pokrića...verovanje u bolje sutra..opet bez pokrića..Razmišljam ..znači živ sam... ali ništa ne traje večno....čak ni život ...samo računi za struju vodu i telefone....
Da li znaš onaj osećaj?
Čekaj. Gde žuriš? Saslušaj me, biće teško ali pokušaj. Biću kratka, ne brini.
Da li znaš onaj osećaj kad ti je neko po ceo dan u mislima, kada te ne zanima ništa drugo sem te osobe, kada ti srce ubrzano kuca,kad zazvoni telefon a tebi je u mislima jedno “Samo da je ona” I onda se razočaraš kad vidiš neko drugo ime.
Da li znaš onaj osećaj kada te ne zanima šta drugi misle o tvom životu I da li je ispravno to što radiš, samo ti je važno da to radiš zbog jedne osobe- “Nje” a ona to nažalost ne shvata, ali ti i dalje pokušavaš. Radiš neke stvari za koje nisi verovao da ceš u životu uraditi, gaziš preko svega a na kraju si opet na istom.
Da li znaš onaj osećaj kad ti se sve sruši, svaka nada, kada svaki osmeh...
Da li je Amerika
ono što nam treba
vrh vrhova
svih naših snova
ili posle svega
samo lažni sjaj
ČAROBNOG BREGA
dok beda cveta ispod njega
da li ces me prepoznati kad se sretnemo u Raju. . .
to ne bi bio Raj ako ne bismo bili zajedno. . .
paklena je i sama pomisao da se vise necemo sresti.
sve sto zelim je da smo uvek zajedno i da si uvek srecan,moja duso,moj zivote,moja planino bola i smrtonosna strelo. . .
sve za cim zalim je vreme koje nisam provela pored tebe. . .
oko moje tuzno,suzo moja.
mogu proci vekovi a tvoja ce slika ostati urezana u mojoj dusi,u mom srcu, u mojim ocima. . .
ti si moja najveca pobeda i moj najveci poraz.
Prolazi vreme a sreca kasni
nismo na vreme u red stali
smejmo se svemu sto prolazi
da ne bismo zaplakali ...
Jednoga dana sinuce sunce
mesec ce na nebu nocu sjati
a ti i ja, zajedno
na prozor cemo stati ...