Danas sedim i gledam tetkinu pametnu, lepu, vrednu i pristojnu decu. Kod nas u kući nije sramota pohvaliti decu, reći im da ih obožavate, ne smatramo da se od toga kvare. Tako ja u jednom trenutku kažem naglas : "Prosto ne znam, da li ste mi pametniji, lepši, vredniji ili vaspitaniji" Prosto ne znam šta ste mi od toga naj. Tog trena Šmizla me pogleda onim pogledom koji topi čelik i reče : Najvoljeniji.
