Uvijek sam se pitala zasto ljudi imaju potrebu da pisu po forumima i blogovima. Sad kad mi je uzasan period naisao, kapiram da ne zelim da se povjerim prijateljima ili rodjacima. Cini mi se da nemam snage da pricam,a sve i da imam, ne zelim da oni koji me poznaju komentarisu moj zivot, ma kako. A ipak imam potrebu da izbacim sve iz sebe. Cak me nije briga da li ce me ko razumjeti, hocu li biti osudjena ili ne.
Udala sam se iz ljubavi. Zivim i uvijek sam zivjela od ljubavi. Koliko god pateticno zvucalo, sve ostalo je podredjeno tome da li sam emotivno ispunjena. Tako. Sad mi nista ne ide.
Pitam se da li su zenski magazini u pubertetu, tuzna zivotna prica moje majke ili starijih drugarica, starije sestre mojih drugarica itd, uticali...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Nesto sto sam odavno napisao. Svi cete verujem prepoznati posvetu i kome je upucena, ali nemojte komentarisati na tom osnovu nista.
Ima gramatickih gresaka i par stvari koje bih sada ispravio ali je ipak neka u ovom "izvornom" obliku.
Farewell..
I don't have the strength to carry on,
Without you by my side.
Only meaning of my life
Was to make you forever mine!
Read this song I wrote for you,
And remember times we knew.
All the stuff I did for you,
Were because I loved you true.
Now my heart is bleeding black!
Our story ends and no one gain.
Those times never will come back,
Emotionally dead again!
Feel these words I wrote for you,
I just need one more kiss, or few.
All those nights I've spent with you
Were because I loved you...
Gorec od zelje da te imam
bila si samo za jedan san
gaze me zelje bez milosti
danima ja kaznjen sam
O noci
sakri tu tajnu
ja patim istinom okovan
snen oko plavo
vidim i volim
i moja si samo kroz san
I nadam se
da cu pobediti boli
ti javljaj mi se
jer ce te cekati
onaj sto te kroz snove voliz:poz:
Kao da neko guske čerupa -
Nebo se zaperja
Ne znam što mi bi,
Podigoh ruku
I rekoh:
"Ode moj šal!"
"Ode moj šešir"
Ti prihvati igru,
I zakači šešir u zrak.
"Ode moja knjiga",
Uzvratih mirno.
Prestrašen graknu mrak.
"Ode moja tišina",
Ti radosno ciknu
"Adieux mon sher rochar!"
"Ode moja šubara"
Učtivo viknuh
"Moj kroljik daragoj,
Prašćaj!"
"Ode moj ogrtač",
Ti šapnu stidno,
Plešući valcer divljinom.
"Ode", zanijemih.
Gle,noć se gluha ogrnu pelerinom.
"Ode moj hubertus",
Naglasih značajno.
"Što je to za jednog kralja".
"Ode moja ogrlica",
Ti uzdahnu nježno -
I poprska krv koralja.
"Ode moj opasač"
"Ode moj pas".
U snu se osmijehnuše breze.
I haljina tvoja u slapu skliznu:
Dva uštapa prekriše...
U zimskom bespuću
U nesigurnom autu
Dok se neravnim putem
Spuštasmo niz strmu planinu
Slučajan dodir se dogodi
Aura kratak spoj
Od čega zažari se obraz njoj
U igri nenadnoj,zanosnoj
Sto u sećanju ne zna za kraj
Muzika što na radiju beše
umeša se u čaroliju tu
i iznova je stvara
kad god čujem nju
III
Ne znam jesam li ja rodjena nicija
u dalekom nekom kriku porodjajnom.
Mozda me rodila pesma tuzna pticja
il' sam nadjena na oblaku tajnom.
Koliko sam metara jada istkala
rekama potoke suza poklanjala?
Jesam li na rodjenju zaplakala
kroz zivot se samo od jada sklanjala?
Ko sam ja,ovako uboga,slomljena
jos pitam sebe dok cekam zadnje zvuke.
Mozda sam ja samo senka sledjena
koja sudbini svojoj sad pruza ruke.
Jesam li ikada cula veseli poj
i da l' je ukraden citav zivot moj?
Slovenska
Opet me bode secivo maca
Po dusi mi para i lomi
Opet smo s puta skrenuli
Pitajuci se : gde smo to mi?
Nepoverenje u vazduhu leti
Dok ljubav je sve jaca…
A ne verujes u moju ljubav
I dovodis me do placa!
Kuda ovo sve vodi
Pitam se vlaznog oka
Srce mi kidas i lomis
U samo dva skoka…
Opet si nestao nesrecan
I meni pokvario dan
A mislila sam, kada se javis
Odsanjacu ponovo san…
Pitam se po ko zna koji put
Koliko sam ti zaista vazna,
Jer nisam ja bez osecanja
Moja je maska snazna…
Al neka…neka stradam
Mozda sam to prava ja?
Samo znaj volecu te uvek
Pa i kad dodjemo do kraja.
Suvise ceznje i zelje
Mozda nam zaista smeta
U ovoj fazi ljubavi
Mi smo dva velika deteta.
Kao zalazak sunca, tiho i necujno
kao da se nista posebno ne desava
zamenila je starost mlade godine
koje su otisle put zaborava
zivot pun oseka i plima
stisavao se kao more posle bure
Prolaznost vremena
meri se mojim godinama
drhtave ruke u krilu i moje kose sede
proslost cuvam u albumu u secanja
izbledele slike zato vise vrede
Uveli cvet moje mladosti
njise se na vetru zaborava
tek osvezi ga malo rosa mojih ociju
i mirisi nekih davno pokosenih trava
bude me u noci cekaju jutra
Minuli su dani slave
tragovi odavno bez traga
i davno vec je senka prosloti
zaklonila moje sunce
dok ja polako,na horizontu starosti
gubim svoju zvezdu vodilju
...KAO KLETVA TVOJE IME
BUDI ME I USPAVLJUJE...
In the sin one soul dives,
Within trapped in misery and despair
Crushed by their lives,
Lost in them, empty and bare.
Cross won't help, we no longer kneel
Above our heads rain and gloom
Apathy is only thing we feel
We slowly start to ignore coming-soon doom.
Our promises we shan't obey
Eternal glow and worth
We pity those fools who for happiness pray
Because of souls covered with dirt.
Their Lord leads them astray,
But their minds still don't know
And their voices quietly fade away
As we still live in life's woe.
Behold His salvation and peace
Angels are fake, showing in disguise
We can get only dead kiss,
But they truly feed believers' eyes...
Da kažeš ili ne?
Ako kažeš - u ratu si
Ako ćutiš - povladio si.
A, vi, bratije,
što stojite
u prsa se busate
imate znanje, kažete
imate moći, ne sumnjate
prozivate
raspravljate
Kome vi sudite?!
Šta da kažeš onima:
koji sebe zovu učiteljima
koji kažu slede istinu
a istina ih mimoiđe
svaki put kad usta otvore
svaki put kad im se misao pokrene.
Šta da kažeš onima:
koji dobra ne donesoše
razdor, svađa
uvreda, osuda
po plodu se drvo poznaje.
Šta da kažeš onima:
koji se u tuđe perje okitiše
jer sopstvenog
niti imaše
niti pronađoše.
A, eto, vi
mudri staci kažete
ćuti i trpi
pusti i čekaj
molitvu čini
Bogu se moli
On svoje gumno čisti
i sudi dokle čekati.
Hoću
mudri starci
hoću
ali kako oćutati
kad ti rana
po sto puta izbodena
u...
Moja malenkost je dve i po decenije pre američih naučnika ustvrdio, govorio, otkrio, pisao...da je pušenje stvar karaktera i ničega drugoga. Koliko je to tačno, koliko je to zanimljva tvrdnja, najbolje pokazuju scene sa ulica, trgova, bašti, kafana , restorana, pijaca, koncerata, liftova, haustora...gde možete da vidite najvećeg prljavog i ******og kološara kako puši na ulici, i naravno akademika, voditelja ili voditeljicu sa RTS-a recimo. Dakle, bezkarakternost, oportunizam, linija manjeg optpora, beskrupuloznost, stanje ništavila duha i uma je isto i kod neoKlošara i neoAkademika, političara, lekara, nobelovca, ili NIN-ovog laureata. Ništa lično o nikome, već pišem, gledam , opisujem, zapažam, konstatujem, prenosim slike, scene nas...
»U vazduhu se oseća bradavica«,rekoh joj kroz smešak i spustih dlan na njene grudi dodirujući prstima bradavicu desne dojke koja kao da je negodovala ispod njene pamučne majice,dok smo sedeli na klupi u Central parku u Nju Jorku jednog svežeg prolećnog jutra.
»Rekla sam ti da prestaneš«,progovorila i odgurnula me blago,nameštajući majicu da neko od prolaznika slučajno ne primeti da smo radili nešto nedolično.
Tišina je neko vreme sedela između nas kao stranac. Potom je zapalila jednu od njenih dugih cigareta i povukla nekoliko dimova praveći kolutove.
Sa lakoćom je savladala veštinu pravljenja kolutova od dima i činilo se,dok to radi gotovo ne diše,i umesto reči ispušta male beličaste oreole dok govori jezikom dimnih znakova.
Bila je...
МуДо и БуЂо, су била два другара, школована по светским престоницама...
Кроз живот су се мучили....свако на свој начин...
Кад су завршили високе школе, дођоше у своју отаџбину да помогну напаћеном народу...
Један је чак неколико дана спавао на теткином каучу, док је други морао да прихвати
да буде председник неке шифроване организације....
У својој светој мисији, борбе за боље сутра себи...наилазили су на разне отпоре....
Много су се жртвовали.....
БуЂо је ишао по беломе свету, кукао и молио код својих професора,
тражећи помоћ за своју отаџбину, док је МуДо, у отаџбини,
добијену помоћ делио на равне части...Пола, пола...и објашњавао народу
како ће светска криза , само ићи у корист њима двојици....
МуДо се чак носио мишљу, да свом...
SAMO DA ZNAS
Mozda slutis,
ali TI moram reci
samo da znas
ti si moje nebo,
moje sunce,
moj zivot,
moje jutro,
moj dan,
moja sreca,
moja tuga,
ANDJEO-moj.
I ne bih da zaboravis
samo da znas
VOLIM TE
FALE
12,34,43,60,64,67,69,71,72,93,94,99,102,114,124,131,132,137,143,144, 152,165,167,179,193,197,209,229
DUPLE
1,2,3,4,5,6,8,10,13,14,16,20,25,26,28,29,33,38,40,45,51,53,57,63,65,70,73,75,77,78,79,80,82,85,86,87,88,90,91,92,95,98,100,103,104,105,108,109, 112,113,115,118,120,123,125,128,130,138,140,141,142,145,146,147,148, 150,151,153,157,159,161,163,164,168,169,170,171,172,173,175,176,177, 178,180,181,182,184,185,186,187,188,189,192,194,196,198,199,200,201, 202,203,204,205,206,208,213,215,219,220,221,225,226,228,230,231,232, 236,237,240,241,242,246,248
Dakle cekam sabah sa sejtanom, ili sto bi mladi rekli -blejim. I tako blejeci razna razmisljanja mi padaju na pamet. Eto npr. setio sam se kako su pompezno reagovali na dnevniku i u stampi sto opet mozemo u komsiluk bez mnogo cimanja i stajanja u redovima pred komsijskim ambasadama. A eto bili smo dobri pa nas pustise da malo odemo i kod njih da vidimo kako zive. E bas im hvala, pravi su ljudi. Mislim ti iz EU. Doduse meni to bas i ne znaci nesto. Jer ja sam i pre mogao da skitam po EU samo sa pasosem (taki mi pasos). A opet sa druge strane, posle dosta godina Beograd sam napustio na kratko tek koliko da odem do Barande. Pa sad moze da se vidi koliko mi sve to znaci. Ok ne treba biti samoziv i treba misliti i na druge kojima to puno...
. . .koliko bola ljudsko srce moze da podnese. . .
koliko suza oci da proliju. . .
koliko jecaja moze ostati u grudima. . .
koliko uzdaha.koliko suza.koliko bola. . .
previse.
koliko zla covek moze da ucini. . .
koliko mrznje prema drugome da oseti. . .
koliko glup moze da bude da bi se ljubavi odrekao. . .
koliko zao.glup i zaveden mora biti.
i kako to Djavo zavodi ljude. . .
sta im obecava.kako ih laze.
sta moze da obeca sto ce lepotu ljubavi uciniti manje vaznom.
ili je to zlo ipak u coveku i on sam sebe laze da ima nesto vrednije od srece.
Stanje u crkvi je odraz stanja u narodu.Svi krsteni cine crkvu,samo sto u hijerarhiji crkve,ciji smo svi clanovi ,vecu odgovornost imaju svestena lica.Kakav narod(kolektivna svest),takva crkva.
Mir Boziji -Hristos se rodi!
Zivot polako odlazi od mene. napusta me ubijajuci i poslednju nadu. dosadila sam mu? nisam postovala njegova pravila? nemam odgovor.samo bol. i ?
Smrt me vec odavno vrbuje. mozda je tu moja greska-nikad se nje nisam bojala.
ipak,ne postoji tuznije mesto od ovog gde ni Zivot ni Smrt nisu samnom. sama,zarobljena, a jos uvek nesposobna da priznam da vise nikada necu Ziveti. da vise nikada necu prelaziti kilometre penjuci se na vrh planine samo da bih par minuta uzivala u pogledu na sarseno Bozje delo-Prirodu.
Slavuju mali kako je hrabar tvoj glas
Kad lepotu poja svog iznosiš pred nas
Da li te je zato stvorio Bog
Da pesmom prelepom kad noćne more je čas
Ti hrabriš nas iz srca poletnog
Grubi smo mi za pesmu što je izvijaš ti
Ali svakom ko je čuje srce razgali
U njemu zapretenu radost otkriva
I kao što zvono sa tornja saborne duše saziva
Tako tvoj poj radost iz srca ljudi priziva
Dok grm zeleni maleno telo ti skriva
Ps
Citat iz bloga "Cvrkut" (Soradze)
"Jedne noći me je probudio glas ptice. Beše to sasvim nematerijalna, neizrecivo duboka i bolna pesma. Sutradan je ptičica sedela na vrhu čokota na kocu i pevala isto. Svaka je ptica shvatljiva samo metafizički. Ko ne zna za mir, taj ne može razumeti slavuja. Zato mu se mladi čovek može samo...
i tako , hteo ne hteo ....udjes u pricu, ko da te voda nosi.....a na kaleidoskopu promicu slike........predela u kojima nisi bio ......ali pouzdano znas ....da su tamo , da postoje......i da su bas takvi.......lica sibana vetrom i preplanula od sunca, pevaju o prostranstvu kroz koje prolaze, nebo je nisko i sprema se oluja.....bez kise........muzicarima se ogulio lak sa gitara a svedoci predjenog puta su njihove cizme.....kaubojske cizme........i kako je to.....dati bez ostatka ceo zivot za muziku i drum ?.....pitam se......ima li jos takvih ....i ako ih ima......koju ce pricu sledecu ispricati.....jer.....homesick blues je vec isprican.......
Šta vi mislite o ovom instrumentu?
Mislim da je najbolji i želim da kupim jednu el. gitaru...
A vi?
Hejter...
Objavljeno 30.09.2009. u 22:07, autor: CTAHOJKO
Nešto se bre mislim, kako ja opstajem u ovoj državi, a ne deklarišem se nikako? Ovde valjda mora da se deklarišeš kao pripadnik jedne od frakcija (vole Srbi da se dele) da bi opstao. E sad koje frakcije, to je manje bitno.
Je6ote, ne smem da dignem glas protiv pedera, odmah sam nacionalista. Ako kažem da prezirem navijače i lažne patriote jer su pi3de, onda sam gej. Ako osudim ustaše za zločin, onda me vole patriote, a ako osudim svoje sunarodnike za istu stvar, onda me patriote mrze...