Jednom sam usnio tebe

Jednom sam usnio tebe
usnio delić zime
najmanje što se moglo
od one davne boli:
bilo je kao vrisak,
kao da grumen soli
prinose mi na ranu
-nije ti čak ni ime..

Zaostalo u mom sluhu
sišla si niz sutone,
kao srušen vetar
postala senka leša:
da krenem i ja za tobom,
kao vuk kojeg gone,
i budem iznova sam
i budem iznova grešan.

Uzalud tamnim putem
mamiš me u krv slapa,
razišle su se reči
koje sam za tebe skriv`o:..
..ostade samo san
da jedem meso živo.

U noći koja pritiska
kao samrtna šapa:
od tada te nije bilo
u mome hlebu i vinu..
..kao zazidan odjek
ti sišla si u prazninu..

Kristivoje Ilić

Ps.Naisla sam na ove divne stihove..da ih podelim sa vama.

Kliknite za proširenje...