Ти умеш светлост да украдеш
Искрици огњеној се прикрадеш
Мач свој у нит забодеш
Подигнеш и омчу од ње уплетеш
Из усана рубин истечеш
Облини рамена се заречеш
И утечеш
А онда се у језеру своје душе
Огледаш
И свему свој дах даш
Под Евиним ребром сакриваш
Да постидиш маге и опсенаре
Истину откривајући
Љубави немушто говорећи
Лепоту Творца у туђем срцу видећи.
(Maha-maji, od srca)
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Nedelja.
Usla sam u stan.Palim svetlo, grejanje.Lampica upozorava na poruku.Kasnije, razmisljam dok se vucem do spavace sobe pa do kupatila.Protekla dva dana su bila prava ludnica.Obozavam Kristinine klince, ali ponekad znaju da budu bas zahtevni.Florijan je vec veliki ali Jovana...je u onom uzrastu kada zahteva stoprocentnu paznju.Tetka je tu da joj to i pruzi, jel?Naravno, smeskam se.Nema veze, ovo je bio bas prijatan vikend, razmisljam nabrajajuci u sebi redosled obaveza za sutra.Prilazim telefonu, pritiskam dugme, 3 poruke.Mama, naravno, opet.Sledeca me sledila. ON.
- Dobro jutro, duso.
Nisi kod kuce. Mozda je i bolje. Verovatno bi mi spustila slusalicu. Mada, toliko sam zeleo da ti cujem glas.
Od onda, nije prosao ni jedan dan da...
"Blago onom ko do vijeka zivi,
Imao se rasta i roditi..."
Hteli su da ubiju Hrista - pa nisu uspeli....
Nadziveo ih je sve..
Hteli su da ubiju Cezara....
Pa Djordana Bruna...
Pa Robespiera..
Cara Nikolaja...
Kenedija...
Indiru Gandi...
Lenona...
Djindjica...
I jos mnoge znacajne osobe u istoriji....
Nikada onima koji imaju moc nije bilo jasno da velicinu nije moguce ubiti.
Velicina ostaje za uvek, a njenih dzelata se ubrzo vise niko ni ne seca...
A ima i velicina koje su neuporedivo vise stete napravile svojim dzelatima mrtve nego zive:
Boli li te kad te sanjam,
kad se budim prazne duše,
dozivajuć' ime tvoje?
Boli li te kad te vidim
zagrljenu s nekim drugim
i kad vidiš uplakane oči moje?
Istinu si tražila u laži,
posumnjala u iskrene reči,
pobegla od mene bez pozdrava ..
Boli li te kad te sanjam ... ?
Ljubavi !
(ili neka moja razmišljenja o životu inspirisana ko zna čime)
JA TEBI, TI MENI
Uz zvuke.......nastaše ovi pričajući stihovi....
JA TEBI ....jer više govorim....jer sam žena
Hiljade reči ne mogu ti reći
Šta osećam uvek....ali baš uvek
To može samo pogled
To može samo osmeh
I dodir običan.....milion puta ponovljen
Kad kažeš „dodaj mi cigare“
I tiho, sasvim tiho dodirneš moje damare.
Hiljade reči ne mogu ti reći
Šta osećam uvek....ali baš uvek
Kada se raspravljamo, ubedjujemo,
Kada ti moj pogled kaže da si blizu granice
Kada ja tebe nerviram
Kada kuvaš kafu i donosiš pivce
Kada ih ti braniš dok ja vičem na klince.
Hiljade reči ne mogu ti reći
Šta osećam uvek....ali baš uvek
Dok sedimo skupa u ćutanjima svojim
Dok koračamo jedno...
ili neka moja razmišljanja o životu inspirisan ko zna čime)
OKOVI
Misli odlutaše negde .........do tebe.......u tebi......mi. Trebaš mi sad i dodir tvoj da umiri me, utopi mi nemir. Prokleti okovi još više stežu uz ove zvuke što strast zovu i misli mi sad plave. Hrane mi kožu vrelinom i prizivaju dodir tvoj silovit i nežan .....Plesom u stomaku žudnja kida okove.....odoh.......:bye:
Dovidjenja snovi
Zbogom skromna sreco
Ja sam zivot ti bacila pod noge.
A sada trazim bar
Da prekrstis se kad
Vidis me u snu.
Svako na svoj nacin
Krije greh i tugu
Da se ne vide.
A ja bez maske nosim
Ocaj iza sebe
Ne znam da sakrijem bol...
...Duge su ulice
Po kojim trazim te
I sve je mokro i sivo posle kise.
Hladno je vrati mi
Moj svet od ljubavi
U kom si bio ti.
Svako na svoj nacin
Krije greh i tugu
Da se ne vide.
A ja bez maske nosim
Ocaj iza sebe
Ne znam da sakrijem bol...
Nemoj me vise pratiti
U mislima, u srcu, u praznoj casi...
Gde god pogledom krenem
Tvoj lik me plasi...
Rekla sam da necu vise
Pisati o tebi...
Rekla pa porekla jer
VOLIM TE I DALJE
Pa kako pisala ne bi?
Nemoj me vise gledati
Pece me pogled tvoj...
Ne mogu a da ne mislim
Na vreme kad si bio samo moj.
Dok setam promrzla kroz grad
Osecam za tobom glad...
U misli mi cesto dolazis
A rekao si mi da odlazis...
Nemoj me vise pratiti,
I mislima, u srcu, u praznoj casi,
Nemoj, jer svaki me korak plasi.
Borim se sa strascu koja plamti
Duboko negde u mojoj dusi
Ako je ostavim da gori i tinja
Bojim se da ce zivot da mi srusi.
Borim se sa strascu koja bukti
U srcu mome drhti ko plam
Upotrebicu sva svoja cula
I sve o zivotu sto dobro znam.
Boricu se sa sobom i tobom
I negde cu valjda stici…
Ako padnem na ovoj probi
Iz pepela cu se ko feniks dici.
Ne znam da li znas
Sta ocekujem od tebe sutra,
Od onog koga volim
S kim se budim u mislima
Svakoga jutra…
Postoji nesto sto mi nisi
Nikada jos dao,
Nesto sto dugo cekam
Iz tvojih usana da cujem,
Da vise ne tugujem…
Ne stanuje sreca blizu,
Jasno mi je to odavno,
Pa ipak bih volela da je dotaknem…
I dok joj usne pruzam
Da joj se potpuno primaknem.
PROLECNA PESMA
Osecam veceras dok posmatram laste
i pupoljke rane
kao srce moje polagano raste
k'o vidik u lepe, nasmejane dane;
kako s mladim biljem postaje sve vece
i lako k'o krilo,
i kako mu celo jedno nebo srece
i pakao bola ne bi dosta bilo...
Mila, najmilija, divna, najdivnija
milijun razloga je medju ljudima
a za nas dvoje stvarno ni jedan
da zivimo kako zivimo, jedno bez drugoga
Mila, najmilija, nezna, najneznija
milijun razloga nas dvoje razdvaja
a da li jedan stvarno je vredan
da zivimo kako zivimo, jedno bez drugoga
Nocima gubim dah i tesko disem, tesko pisem
vicem u nebo „dodji i ostani“
jer mi smo kao pesma bez reci
nota bez takta, prica bez smisla
dodir bez daha, oci bez lica
jato bez ptica smo ti i ja
jedno bez drugoga
K'o oficir bez cina, voz bez sina
kao bez grane drvo, k'o bez poslednjeg prvo
kao vulkan bez lave, k'o heroj bez slave
smo ti i ja, jedno bez drugoga:heart::heart::heart:
Ko se to bolom hrani mojim
koja to uvek gladna je sila
zasto me muci otkad postojim
sto joj je tuga moja mila...
u zivot ponovo salje mi tebe
u stvari zivot ti moj si bila
samo sam opet lagao sebe
podsvest je moja o tebi snila...
I opet isto...sunce se rodi
obasja dusu i telo moje
i ode tuga na drugu stranu
pusti da carstvo zavlada tvoje...
Ljubis me, grlis, iskreno patis
kazes mi kako me volis jos
i hoces opet da mi se vratis
kupujem lazi k'o zlatan brosh...
Odjednom onda tuga se vrati
oci mi tvoje govore drugo
nemoj je Boze ponovo slati
ovako necu izdrzat' dugo...
A ti me gledas , ocima suznim
kao da ne znas sta ti je bilo
odlazis opet...haos u glavi
opet si gladna ti zlobna silo...
Izvoli, sedi....sluzi se sama
domacin dobar uvek sam...
Pruga
Ka zapadu kroz ravnicu
proteže se pruga snova,
sanja se na njoj o mestu
gde se kreće sve iznova.
Snovi žele da su java,
java neće da ih shvati,
ceo put je zabadava
onom što se kući vrati.
Zato glava kroz zid juri
prugom što od kuće vodi ...
Po šinama iza voza
izgubljeni dečak hodi.
Njegov glas je sve slabiji
ka zapadu dok voz grabi,
al' u onom što odlazi
uvek zvoni taj glas slabi.
Umorni je dečak stao
na proklete sjajne šine,
dok polako tamni sunce
on o sebi u tom voz
razmišlja i brine...
" Onaj koji putuje uvek ostavlja neki delić sebe tamo gde je do tada.
Ja
Kao i svakog običnog dana, sedeo sam posle obilnog ručka pred televizorom, udobno zavaljen u svoju fotelju.
Iz laganog dremeža me je trgnuo ženski glas koji mi je nudio tri puta dnevno po hiljadu evra. Otvori sam oči. Isti glas mi je rekao da mogu osvojiti i glavnu premiju od peeeeeet hiljadaaaaa evraaaaaaaaaa ako pošaljem poruku na broj taj i taj. Sav radostan hvatam svoj mobilni i u transu radim što mi je rečeno.
Stiže mi poruka zahvalnosti, a za njom i ona druga u kojoj mi žele više sreće u sledećem izvlačenju.
Hvatam telefon u nameri da ih pozovem i kažem da to nije u redu. Da mi je novac potrebniji nego nekom tamo i da sam izgubio posao, da nemam nikoga ko bi mi pomogao da nađem drugi posao, da niko ne želi da zaposli debelog...
Nisam planirao da na blog stavljam tudje pesme, ali ovu jednostavno moram. Zelim da je procitaju i osobe koje ne slusaju ovu muziku, jer je pesma prelepa i veoma inteligentno napisana,
(Music: Mikka Tenkula, Lyrics: Lopakka)
Think of your lifetime as one day,
It's fading away,
The shadows are growing long.
Think of existence as a flame and death as rain.
Storm clouds - they ride along.
At life's eve our flames will cease.
Eternally, unavoidably...
Eventually all paths will lead,
To the cemetery.
We are but falling leaves in the air hovering down.
On our way we are spinning around.
Scattered fragments of time,
Like beams of the light we are.
That's all we are...
Think of your lifetime as one year.
Look autumn is here,
Getting...
Nekako neprimetno dani prerastaju u nedelje... nedelje u mesece... meseci u godine... a godine, godine se pretvaraju u sate... Celi ljudski vek, samo par sati uspomena... u nekim slucajevima i minuta...
Ko u zivotu uspe naci neku srodnu dusu, sa kojom ce posle svih tih godina moci medjusobno da se podseca posebnih trenutaka, njemu (njima) ce se ovaj broj sati mnogostruko povecati.
Ali, zasto bi neko ko nema tu osobu kraj sebe trosio sve te godine, i prezivljavao sva sranja i lose stvari uz put, za jos dodatnih par minuta zivota!? Zbog drugih?
Da bi njima otcepio po neki dragoceni minut?
.
.
.
.
.
Dobro mi je, pustite me... Zasto me gledate tako? Ne razumete...
Odoh da legnem, mozda bar odsanjam nesto lepo...
Život je poput putovanja vozom....
Ljudi ulaze i silaze.
Prilikom zaustavljanja voza dešavaju se prijatna iznenađenja.
Čovek proživljava srećne trenutke ali ima i nezgoda...
Nesreća i žalosti.
Kad se rodimo zakoračimo u voz.
Susrećemo se s ljudima za koje mislimo da će nas pratiti tokom celog našeg putovanja.
Npr. naši roditelji.
Nažalost, istina je sasvim drugačija.
Kad tad, oni će sići s voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi, naklonosti, nežnosti, prijateljstva i društva.
Međutim, u voz ce ući druge osobe koje će nam biti jako važne.....
To su naša braća i sestre, naši prijatelji i ljudi koje ćemo sresti i zavoleti u svom životu.
Mnoge osobe koje ulaze gledaju na putovanje kao na kratku šetnju.
Drugi pak u svojoj vožnji kroz život...
Bilo je lepo
Dok je trajalo
Ali sve ima krajnji rok
Sad mi je jasno koliko sam
Izmenila prici tok
Nema me vise
U ocima tvojim
Nigde me nema vise
Samo moje ime stoji
U adresaru neta
I cekas da ga brises…
Ni moje usne vise
Ne mogu da te dotaknu
Odavno ja to vidim
Uzalud sve je moje
Sebe se stidim…
Necu ti smetati vise
Osecam da se boris
Kako te reci oprostaja
Da mi izgovoris…
Nemoj se brinuti
Zbog mojih suza
Moraju negde pasti…
Koliko sam te zelela i zelim
Samo ce ti se kasti…
Ostacu dovoljno prisebna
Da se povucem sama…
To je zbog tebe sreco
Da ostanem i dalje tvoja dama
Odmori se od mene
I mojih vrelih pogleda
Kada ja nisam mogla videti
Gde se moje oko ogleda…
I za kraj moram reci:
Nikada te zaboraviti necu
I zelim ti od srca
U...
Evo jedna prica koja ce vam se sigurno dopasti, tj. ako vam je stalo do smijeha na pravom ste mjestu.
Ovo ispod je text djevojke koja je pisala pismo xxx osobi... pa da pocnemo.
Nadam se da ces moci procitat. Ja drugacije neznam da pisem i izvini na svrakopisu. Inace lijepo pisem samo sad neznam sta mi je xS. Hajd to je i ne bitno nego ti ovo citaj kad budes potpuno sam i NAVECER. Pisem ti ovo pismo sto sam ti obecala napisati. Evo cad cu da pocnem x)...spjeman?
Zamisli...
Dolazim ja kod tebe, a ti se tek okupao. Otkljucavas mi vrata, ovako imas samo peskir svezan oko sebe. Ja ti nicam mogla odoljeti. Zgrabim te za ruku i odemo kod tebe u sobu. Krenem te ljubit po vratu prema usnama i mazim te a ti mene polako skidas. Kad si sve...
Kao da vidi dalje od mene
moja želja nestrpljiva
u njenim očima već zelene
livade,šume i obodi njiva
Ona svoju radost ne skriva
iako zima još se ne da
i još veću glad joj izaziva
i podupire je da se ne preda
Buknuće potoci i uspomene
stići će i proleće
čak i za tebe i za mene
ali za nas neće
http://fontanasnova.blogspot.com/
Ima tome vec prilicno dugo vremena, kako me svakoga jutra, kada dolazim na posao, na prozoru sacekaju dve ptice. Gugutke.
Na simsu prozora ostavljam im semenke i mrve od svezeg peciva , Vrh drveta zasadjenog ispred zgrade, doseze do visine prozora.
U poceetku su malo nepoverljivo posmatrale sa grane a kada se odmaknem , dolete i pozobaju mrve i semenke koje ostavim.
Posle se vise nisu ni plasile. Navikle...
Onda je jedne ptice nestalo...
Zao mii bilo ptice.
Pomislio sam da je postala plen neke grabljivice. Na prozor je dolazila samo jedna.
Moj prijatelj koji drzi golubove, objasnio mi je u cemu je stvar.
Druga ptica lezi u gnezdu, na jajima ...
Zato je uvek samo jedna. I zaista, pojavile su se uskoro jos dve, male ptice, nespretno...
Priroda se uporno i naporno trudi
da odabirom najbolje za svaku vrstu stvori
kod životinja dovoljno je ko se uspešnije bori
ali drugačije stvar stoji kod ljudi.
Tu se više različitih kvaliteta traži
pa zatim da se sve to u povoljnom odnosu odrazi
na sposobnost da se nova kreacija izrazi
a takodje i da se na već postojeće pazi.
Kroz izbor partnera i uspeh parova
postepeno se do boljeg dolazi
ali to bez grešaka ne prolazi.
Put do genija pun je promašaja
koje dobro na loše okreću
što često donosi ljudima nesreću.
Kad najzad jednom genije se rodi
život celog sveta tad se preporodi.
Ali kod ljudi kao usud kleti
genije retko genija porodi.
Uvek se mučno do boljeg dolazi
iskušenja su razna na života stazi.
kao da ljudi poseban zadatak imaju...
Nebo, more, obala.
Galeba kliktaj prati
me k tebi.
.. Moj prvi doticaj je bio sa nepunih 12 mjeseci života .
Otad sam postala ovisna o njemu . Njegovom bespucu, mirisu ,životu .. ogledalu sunca u zalazu , o njegovih 1700 otocica , virujem mu jer me sluša kad mu pričam,ono šumi .. pusti me da mu vičem.
Po stoti
put sklopit
oko utopit
se u ljepoti
opit
gde si sino23 poplasio te zare kralj il te driblaju na poslu pa nemas vremena za forum:per: sta ima novo u Medicu
И кад се сви они изређају....а чињеница је да не дозвољавају,
неким новим, млађим да дођу, питам се, ко ће ебати овај народ?
А народу је потребно да га неко ....користи...јаши, ...гузи...лаже...јер...навикао је.
Плашим се, да ће доћи дан кад народ неће хтети да се компромитује, бирајући
између њих, јер им је све једно.
И тако ће их натерати, да ти исти,који ебу овај народ,
морају да се договоре, како ће једни друге бирати.
Вероватно ће наћи неки модус, кад ће ко кога...Хоће...Сигуран сам...Верујем у њих.
Ајд што верујем, него сам убеђен...Ипак, сви они су од искуства..
Ту су на врху од почетка демократије....Значи око 20 година...
А многи од њих имали су искуства и пре вишепартијског система...Додуше...
Тад нису ебали овако јавно...но...