Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
~~~****~~~
Nikada nemoj da kukas nad izgubljenim zivotom.
Mozda ga nisi ni ziveo sasvim do poslednje ljuske.
Jer,ne moze se izgubiti stvar koju nemas.
Probaj da izgubis,recimo,more koje ja sanjam.
Ili probaj da izgubis sve one ergele konja koje sam izmislio,
da bih izdvojio sebi dva najbolja,najbesnija.
Izgubi ako mozes vizije kojima crtam svoje dane u vremenu,
dok nevidljivo rastem i kidam sa sebe suvisno.
Jedno je: umeti primiti,a drugo: umeti tegliti!
Jedno je: umeti imati,a drugo: i umeti dati!
MIROSLAV ANTIC
Ps.Za lep pocetak dana dobro je uvek setiti se Mikinih reci..
Jedna velika kompanija zapošljava nove ljude,i na pismenom testiranju za posao,postavljeno je sledeće pitanje:
Vozite se automobilom.
Noc je,nevreme praceno velikom olujom,a vi prolazite pored stanice.
Na stanici stoji troje ljudi koje čeka autobus:
1.Starica koja umire.
2.Doktor koji vam je jednom ranije spasao život.
3.Osoba iz vasih snova,o kojoj sanjate vec duze,a sada vam se ukazala prilika,mozda jedini put u zivotu.
Možete uzeti samo jednog putnika!
Koju će te od ovih osoba odabrati?
Obrazlozite zašto je vas izbor bio takav?
/ Za vas blogeri-
Razmislite i opredelite se..pre nego sto krenete dalje sa citanjem teksta..
Kada dobro razmislite pročitajte rešenje dole. /
Svako od nas razmišlja na svoj način i ima svoje razloge...
"Ponekad davna proleća,puna toplote i mirisa, procvetaju još jednom u nama.
I mi ih pronosimo kroz sadašnju zimu,štiteći ih prsima.
A onda,jednoga dana,ta davna proleća počnu štititi naša prsa od mraza,kad se nadjemo s one strane prozora,na kojoj mraz nije samo slika.
Jednom takvom proleću u meni već je deveta zima,a još uvek me greje.
Zamisli sada,u ovoj zimi,dva takva proleća što se dodiruju kao dve livade mirisima.
Eto šta nam je potrebno umesto ogrtača..."
/odlomak/
Milorad Pavić, "Hazarski rečnik"
PRAVA LJUBAV
Za Mozisa Mendelsona,dedu cuvenog nemackog kompozitora Jozefa Medelsona,nikako ne bi moglo da se kaze
da je bio privlacan covek.
Bio je omanjeg rasta i bio je groteskno povijen u ledjima.
Jednoga dana otisao je u Hamburg u posetu trgovcu koji je imao prelepu kcer Frumtje.
Ugledavsi je,Mozis se u trenutku beznadezno zaljubio u nju.
Medjutim,Frumtje je,zbog njegovog nakaznog izgleda,osecala odbojnost prema njemu..koju je,shodno svom lepom
vaspitanju,pokusavala bezuspesno da prikrije.
Kada je doslo vreme za odlazak iz Hamburga,Mozis je sakupio hrabrost i popeo se stepenicama do devojcine sobe,
da bi poslednji put pokusao da s njom porazgovara.
Ona je za njega bila vizija nebeske lepote i zbog toga sto je odbijala da...
Ime mu je bilo Fleming,bio je siromasan skotski seljak.
Jednog dana,dok je mukotrpno radio da bi obezbedio prezivljavanje porodice,cuo je iz obliznje mocvare poziv za pomoc.
Odbacio je alat i pozurio u mocvaru.
Tamo je,zaglibljen do pasa u crnom blatu,jedan prestraseni decak vikao i borio se,ocajnicki pokusavajuci da se izvuce iz nevolje.
Seljak Fleming je spasio decaka od sigurne smrti.
Sledeceg dana u seljakovo dvoriste usla je bogata kocija.
Elegantno obuceni plemic izasao je iz kocije i predstavio se kao otac decaka,kojega je seljak predhodnog dana spasio.
Prisao je seljaku i sa zahvalnim izrazom na licu,rekao odlucnim glasom:
"Zelim da Vam platim.Spasli ste zivot mome sinu.."
"Ne,ne mogu primiti novac za to sto sam...
Tuzno je april poceo
S kapima rose na licu
U ocima puno sete
Licim na ranjenu pticu
Aprilske noci besane
Prete da mi uniste san
Da isplacem svaki
S tobom proveden dan
Tuga se uselila u moj dom
Secanje nece da izbledi
Posipam pepeo na proslost
Ali ni to nista ne vredi
Tuzan je april ljubavi
Protice mi bez tebe
Surovo vreme mi dolazi
Moram da naviknem sebe
Kise mi stalno padaju
Vreme kao da je stalo
Da li je sve nase proslo
Il me se setis bar malo
Zaboravices ti tvoju vilu
U vrtlogu zivota sto ide
Samo se bojim sto i drugi
Aprilske kise u meni vide
Mnogo je tesko ljubavi
Svoje suze od drugih kriti
I kad si tuzan najtuzniji
A moras nasmejan biti
Imam te slike u oku
Koje mi remete san
I prete da mi uniste
Svaki nasmejan dan
Ne znam...
In the shops and in front of TVs
The Empties dwell
They obsessively want
What they need not
Silly stew of their brains
The weak blood in their veins
They feed on gossip
And then go and do it
They eat the Apple for breakfast and dinner
It became cool to be a sinner
The bank account
Is all that counts
They can't sleep well
So they buy a new pillow
Seeing the ugliness
They've broken their mirrors
Claiming they're happy
That life's great
And when retired
They curse the faith
You are to blame!
On you the shame!
I ove noci ja placem,
sad i nikad vise,
veceras iz mojih ociju
poslednji put padaju kise...
Najlepsi cvet si mi uzeo
Boze,
zasto kad si znao da me
niko bolje od nje razumeti
nemoze???
Jedino je ona znala,
sta mi smeta,a sta volim,
jedino je ona znala,
i zato me njen odlazak
toliko boli...
Znam da nije htela
da sve ovo ovako zavrsi,
sudbina je za sve to kriva,
no bez obzira na to
majko,
ja volecu te gde god bila....
Izjavljujem da obilazim mnoge kafane i da tako lepo umem da lumpujem,da je to prosto čudo.
Sviraju mi Cigani,godinama,sviraju mi bez nota,iz srca..
I znam da sam dobar deo života potrošio na njih i oni na mene..
I da sam zbog njih čak i naucio ciganski,tako da niko bolje od mene ne ume da prevede,
recimo sve stihove (ni Branko V.Radičević, ni Rade Uhlik)
"Pira manđe korkoro,
kaj sem devla čororo,
kaj sem devla čororo,
najma dadorodo.."
I sad meni dođe moj drug,svirac,Ciganin,čovek pošten,svirao violinu 37 godina i žali mi se..
Misli da sam neka vlast,pa mi se žali da ide u penziju i teraju ga da uči note.
Kaže,od kad ga teraju da svira na note,a on ne ume.
Pitam Miću Vojnovića,mog druga iz Udruženja estradnih umetnika...
KUTIJA POLJUBACA
Početak priče pocinje daleko u prošlost kada je otac kaznio svoju petogodišnju kćerkicu,jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar.
Novca je u tom vremenu bilo vrlo malo.
Bio je Božić i kako to obicaj nalaze,bilo je vreme za darovanje poklona.
Rano ujutru djevojčica donela mali poklon,upakovan u sarenu hartiju i pruzila ga ocu: "Tata,ovo je za tebe."
Ocu je bilo vrlo neprijatno,ali je uzeo poklon.
Kada je odmotao sarenu hartiju,ukazala se mala kutija.
Otvorio je kutiju i sa iznenadjenjem video da unutra nema ničega.
Osetio se uvredjenim..jako se naljutio.
Kćerkicu je prekorio recima: "Zar ne znaš da ako nešto pokloniš u kutiji,da se očekuje se da se u njoj nešto i nađe?"
Djevojčica ga je žalosno pogledala i...
Često se posmatram. Vidim kako vreme ostavlja tragove po mom licu. Starim. A iznutra? Šta ostaje kada se zagrebe ispod površine, kada se jezera iz mojih očiju isuše? Kakav je to svet u meni?
Preturao sam po starim kutijama, listao spomenare, gledao školske izveštaje sa mladim licima... I šta sam otkrio? Otkrio sam dete u sebi, poželeo da opet istrčim sa fudbalskom loptom i plastičnim pištoljem na ulicu, da gradim zamkove iz snova, u pesku i da se opet osećam bezbrižnim.
Svako jutro, čim ustanem, imam sastanak sa ogledalom. Sve manje se prepoznajem. Svaki dan vreme mi ugravira novi otisak na čelo. Prestao sam da brojim te godove. Pustio sam da me oblikuje, kao da sam od plastelina. I opet ono staro, isto pitanje: "Gde sam to ja?"...
Evo još i ova. Rešio sam da ne pišem više dok ne pronadjem neku drugu inspiraciju. Dosta je bilo...
Tako da verovatno neću ni ovde postavljati ništa u skorije vreme. Elem...
==================================================
I ovu ću usamljenu noc, kao i mnoge druge,
prošle i možda buduće, posvetiti tebi.
Jer ti si preokrenula moj svet tuge
i bez tebe, ni mene odavno bilo ne bi.
Kada misleh da već živim poslednje dane,
i najutvrdjeniji zidovi behu počeli da se ruše...
Od nikud pojavila si se, da mi previješ rane
I vratiš mi osmeh, ljubavlju svoje iskrene duše.
S lakoćom si oterala moje demone klete,
Izbledelom, sivom svetu vratila jarke boje,
Učinila da se već zavezana omča rasplete
i naučila me da ljudi sami svoju sudbinu kroje...
LEPOTICA – ZVER
Ne mogu dragi moji a da ne prokomentarisem poslednju „humanu“ aferu koja me je moram priznati prilicno zatekla. Da li je stvarno moguce da je ta „simpaticna slatka damica“ koja tako lepo i polako prica, prosto sarmira i pleni izgledom i pojavom, besramni prevarant koja krade zamislite od bolesnih i ocajnih. Da li je moguce da ta „simpaticna slatka damica“ krade od zena koja boluju od smrtonosne bolesti, od necijih majki i sestra a i sama je majka i ima majku. Stalno mi je u glavi jedna emisija na tv-u u kojoj je ona pricala svojim umiljatim slatkim glasom, tako polako i smireno da sam prosto naculjila usi da je cujem. I svuda je bilo te „simpaticne slatke damice, i na tv-u, i na radiju i u novinama, smesila se i davala...
SRBIJO, BOLI LI TE GLAVA?
Srbijo boli li te glava, od neplacenih racuna, najavljenih poskupljenja, loseg grejanja, ocajne politike, saobracajnih guzvi, korumpiranih politicara, drskih saobracajaca, i neuhvatljivih kriminlaca.
Srbijo boli li te glava od spanskih serija, glolih silikonskih pevacica, nakezenih voditeljica, neobrazovanih PR-ova, nadmenih superstarova, rijaliti programa i davnoproslih progoma.
Srbijo boli li te glava od strajkova, odsecenih udova, oceva na prugama, lopova popova, priznanja Kosova i puteva droga narkobosava.
Srbijo boli li te glava od proslosti, sadasnjosti i buducnosti. Da Srbijo, ti si na mukama i umires Bogu na rukama. Da li ce nebeski narod naci svoj mir kad se konacno preda i odozgo na svet gleda.
PIRAMIDA U RUSEVINAMA
TC Piramida na Novom Beogradu, nekad simbol uspesne trgovine, sada je oronuo i poluprazan. Retki kupci obilaze radnje u potrazi za snizenjima kojih nema. Prodavnice su uglavnom lose snabdevene a utuceni prodavci vreme provode ispijajuci kafe ispred lokala sto dodato upotpunjuje los utisak.
Nesumljivi dokaz da je ekonomska kriza uveliko uzela danak u Srbiji je i nekad veoma popularni trzni centar Piramida na Novom Beogradu. Oronuo i poluprazan deluje sablasno. Svaka treca prodavncia ne radi a one koje su jos otvorene ne krase bogato ukraseni izlozi nego obavestenja ispisana rukom i na brzinu da je u toku rasprodaja. Medjutim, kad zadjente u te prodavnice umesto mnostva artikala na snizenju docekava vas veoma...
In Love With The Moon...
The grim cloak of death is finally releasing its grip
Fields, consigned to oblivion, awakening with hope.
A new moon is rising, brighter then ever before
And what ever shall come, the last one it will become...
The cries of the rain are moving far away. Leaving
leaves almost washed to the bleach, rocks eroded to sand...
Rebellion of relentless thunders can still be heard.
But deafening outcry of a thousand screams is getting further.
Invoked woods unveiling their forgotten secrets,
Sharing 'em for one last time, with the new chosen one.
Leaden weight can now be lessen, for both of them,
And passionate hours will replace the sorrowful ones.
In darkness sojourned, woods wont abandon it's beauty,
'Cause sun...
Koliko puta sam rekla,
koliko dala praznih obecanja,
pa opet porekla?
Sebi.
Bio si u pravu.
Ne moze se protiv osecanja.
Svaki put slazem,
bas svaki put kad' kazem,
da dosta je bilo,
da ne moze vise...
Govorim iznova,
al' sve tise....
Dovoljno je da nazoves,
poruku pustis
i srce zalupa jace.
Nedostajes,
uvek mi nedostajes.
Prevarila sam noc, ali reci mi, kako da prevarim dan!?
.. to je ime boga ..
.. gotovo da ne postoji način da se to priča .. ova priča gotovo da ne može biti ispričana .. jer priča znači prenos .. nekakvih misli .. i onaj ko ju priča mora imati nekakav .. barem blagi .. osjećaj .. šta može biti prenijeto ..
.. postoje stare ideje .. u tarotu i apokalipsi .. i još u hiljadama religija .. da iza smrti postoji .. nešto ..
.. evo kako to pokazuje apokalipsa .. .. dakle ..
.. čovjek se razvija .. i to je put u slobodu .. kroz duge periode on postaje sve slobodniji .. i to je zakon ..
.. stupnjevi slobode se shvaćaju kao snage ..
.. i prva je snaga pobjednika .. onog čovjeka koji je pobjedio biljke i životinje .. i taj se naziva pobjednik ..
.. druga snaga je onog koji je shvatio da može...
ENES KISEVIC
Budi vjecni valcer vir...Vrtlog vjetra nek te vije
Budi glazbe dubok mir... Budi sunce poezije
Budi sve sto ja ne mogu...Sto mi drugi zgazi, uze
Vrati u ljubav vjeru Bogu...Vrati vatri iskru suze
...
I daj dusi svojoj strepnju... Neka cezne, ljubi, pati
Daj ljepoti smrti zebnju...I u ljubav vjeru vrati
Budi suza na dnu mora... Sto je osmijeh oka krije
Budi zubor sa izvora...BUDI SUNCE POEZIJE
Ovde mozete skinuti knjigu http://www.sendspace.com/file/s5dbms
RUŽA
Nemački pesnik Rajner Marija Rilke boravio je neko vreme u Parizu.
Idući na sveučilište,svakog je dana kroz dvorište svoje prijateljice Francuskinje prolazio vrlo prometnom ulicom.
Na tom putu,iza jednog ugla,redovno je sedela neka prosjakinja,koja je od prolaznika tražila milostinju.
Sedela je uvek na istom mestu,nepomična kao kip,sa ispruženom rukom,gledajući nepomicno u zemlju.
Rilke joj nikada nište nije udelio,dok je njegova prijateljica znala spustiti koji novčić.
Jadnog dana mlada žena začuđeno upita pesnika:
"Zašto nikada ništa ne daš onoj sirotici?"
" Trebali bismo udeliti nešto njezinom srcu,a ne njenim rukama" - odgovorio je pesnik.
Sledećeg dana Rilke se pojavio s prekrasnom,tek procvetalom ružom.
Stavio je ruzu...
Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovaše po blatnjavom putu.
Jaka kiša je još uvek padala.
Idući putem,sretoše lepu devojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom,koja nije mogla da pređe raskršće.
"Dođi, devojko",reče odmah Tanzan.
Podigavši je u svoje naručje,prenese je preko blata.
Ekido ne progovori do uveče,sve dok ne stigoše do hrama u kome je trebalo da prenoće.
Tada više nije mogao da se suzdrži..
"Mi sveštenici ne prilazimo blizu ženama"-reče Tanzanu-"posebno ne mladim i lepim.To je opasno.Zašto si to učinio?"
"Ja sam devojku ostavio tamo"- reče Tanzan- da li je ti još uvek nosiš?"
Ps.Veoma jasna zen-prica.. a poruka je ocigledna!
U plodnoj dolini podno Anda živelo je miroljubivo pleme.
Jednoga dana grupa pljačkaša koja se beše skrivala u planinama,napade selo.
U otetom plenu našlo se i jedno dete,pa su i njega poveli sa sobom.
Ljudi iz ravnice nisu znali kako da dodju do dečaka,jer kroz kamenita bespuća nije vodio nikakav put,a tragove pljackasa na takvom terenu je bilo tesko pratiti..skoro da ih nije ni bilo.
Ipak,odlucise da pokusaju i poslaše grupu svojih najboljih ratnika da potraže dete i da ga vrate kući.
Ljudi su pokušavali sad na jedan,sad na drugi način; penjali se prvo levom,pa onda desnom stranom planine.
Ni nakon nekoliko dana mukotrpne potrage nisu daleko odmakli.
Videvši da su potpuno nemoćni i da im je trud uzaludan,odlučiše da se vrate,uprkos...
Tri faktora odredjuju nas stav...
1.Okruzenje
2.Iskustvo
3.Obrazovanje
1. OKRUZENJE
Okruzenje se ogleda u sledecem...
* Kuca - pozitivni i negativni uticaji
* Skola - pod pritiskom
* Posao - podrska ili kritika od nadzornog organa
* Mediji - TV, novine, magazini, radio, filmovi...
* Kulturna sredina
* Religijska sredina
* Tradicija i verovanja
* Socijalno okruzenje
* Politicko okruzenje
:whistling:
sreda, 31. mart 1999.
Rat je postao naša stvarnost. Zavijanje sirena (odjednom smo naučili razlike izmedju zavijajućeg i ravnomernog zvuka!), brujanje aviona iznad naših glava, neprijatno osećanje da se nešto užasno dešava, su samo bezazleniji deo zla koje je snašlo ovu zemlju i ove ljude...
Otvaram oči uz osećaj da postoji nešto lepo... Danas je rođendan nekog ko je moja svetla tačka u mraku koji je svuda okolo... Ponovo zatvaram oči i pokušavam da mu uputim sve najlepše i najtoplije želje koje je ikad iko poželeo... Kroz prozor (čim sam podigla roletnu!) dopiru zraci Sunca. “Ono danas sija samo za njega. Voli ga”, pomislih i to mi je pričinilo radost... Kako bi bilo lepo da mogu da se zatvorim u taj mali svet i stalno budem srećna...
Onog dana kad prestanem mastati
kada se probudim iz snova
kada prestanem biti dete
znat cu tada da me vise nema ....
Tada sam umrla
tada sam otisla
dusa mi je nestala ... izgubila se
odvojila od sna ...
Velika srca vole a mala traze da budu voljena ......
ZDENKO JELCIC
Ispricat cu ti jednu davnu pricu
u tom ce mi pomoci moja muza
kol'ko se moze kad se nekog voli
i cudna kako je poezija suza.
Niz tvoje lice sada teku rijeke
za necim dragim sto bez traga ode
a oci boje meda kriju lijepu tugu
i neku cudnu poeziju vode
Od mene samo sjecanje ti osta
i jedna rijeka za ljubavi sto vapi
i nesto malo izmrvljena bola
i cudna, cudna poezija kapi.
Dlanovi neba padaju sve nize
i mrtva ljubav u osvit novog dana
a sve su, sve su jaci zagrljaji kise
i stara pjesma starih oceana
Da ja sam umro i vise me nema
na mome grobu tek trubadur pise
u tvojoj kosi tuga vjetra spava
i cudna, cudna poezija kise.
hm...ponekad mi se zaista cini da patim od nekog poremecaja licnosti.....no sve su to cari puberteta:/
z:hm:
no,kada sam cula stihove dve sladunjave pesme,koje obicno ne upamtim ni 3 sekunde nakon slusanja,pronasla sam se nekako u njima.tacnije neke delove sebe........
I'm just a little girl lost in the moment
I'm so scared but I don't show it
I can't figure it out
It's bringing me down I know
I've got to let it go
And just enjoy the show
tragicno je sto sam taj deo sebe definisala tek nakon slusanja te pesme.tj,priznala to sebi....:/
You self distructive
Little girl
Pick yourself up
Don't blame the world
So you screwed up
But your gonna be ok
i ovo mi je trebalo dugo da shvatim................mozda i predugo
i finally:
And All this...