Probudicu se se popodne u polumraku sobe spustenih roletni, odbauljati do stola i popiti pola solje hladne, slatke crne kafe od sinoc. Umicu se u vc-u hladnom vodom, ne paleci svetlo. Izasavsi, konacno cu se osmeliti da otvorim prozor i za trenutak cu oslepeti od sve svetlosti koja ce pokuljati unutra. Napolju ce biti divan, suncan dan. Zatvoricu oci, okrenuti mu ledja i pustiti da Sunce iz njih ispari jezu prethodne noci. Kada mi vec postane prevruce, udaljicu se od prozora, otici do frizidera i pojesti dorucak od par jaja, malo salame,sira, margarina za mazanje, malo mleka i hleba.Strpacu tanjir i viljusku u sudoperu. Sescu na fotelju ispred televizora, ukljucicu ga, prebaciti brzo nekoliko kanala, i zatim ga iskljuciti. Ukljucicu radio, naci stanicu sa elektronskom muzikom i pojacati ga. Ubrzo cu ga iskljuciti. Sedecu par minuta nepomicno, sa glavom u rukama. Ustacu, obuci se na brzinu, nazvati dobro jutro podbulom ogledalu i izaci napolje.
Na izlasku, Sunce ce me ponovo zaslepeti, i zazalicu u sebi sto nemam naocari za sunce.
Na izlasku, Sunce ce me ponovo zaslepeti, i zazalicu u sebi sto nemam naocari za sunce.
Ako se razumemo.