Znam da se o ovom problemu uveliko piše i priča..ono što nisam znala je da ima i klinički naziv – oniomanija, koji egzistira već preko sto godina. Znači da ovaj problem nije nov,samo je u skladu sa razvojem društva dobio nove dimenzije.
Htela sam da dam neki svoj osvrt na ovu temu.Obzirom da mi se uklapa u koncept bolesti i problema savremenog društva, ne ide da je izostavim.
Znači pripadam visoko rizičnoj grupi kad je ova bolest u pitanju,time što sam pripadnica ženskog pola,jer dokazano da uglavnom žene napada ovaj virus (čak preko 90%).
Dakle sa naučne strane,ispitivanjem,utvrđeno je da se tokom kupovine,u delu odgovornom za razumno razmišljanje i postupke dešava pojačana aktivnost.Ni jači pol ovom prilikom nije pošteđen,kod njih se to evidentira pri kupovini tehničkih proizvoda i automobila(i ovo je naučno dokazano,nisam maliciozna).Pitam se šta bi se dobilo naučnim istraživanjem mozga muškarca za vreme fudbalske utakmice Lige šampiona..(e sad već jesam maliciozna..).Oprostite na digresiji,bilo je jače od mene
Da se vratim na našu muku…dakle oniomanija je dobila i nesebičnu podršku i vrle saradnike u vidu novih bankarskih modela poslovanja,kao i šarenih,divnih,moćnih plastičnih kartica(sa isto tako moćnim kamatama)…Jedan od paradoxa savremenog društva(čitaj:siromašne zemlje u tranziciji) je da spolja sve izgleda savršeno,markirano,lepo..to što iznutra truli i raspada se,nije bitno..forma je zadovoljena,ambalaža savršena..koga je briga za sadržaj..Devojke se poistovećuju sa junakinjama “Sex i grad” ili sa najpoznatijom kupoholičarkom Beki Blumvud..filmovi su čak i simpatični za pogledati..međutim za mnoge,ne ostaje se samo na gledanju…problem počinje projekcijom i identifikacijom sa glavnim likovima…
Da ne preterujem,imala sam i ja(i još uvek imam) faze “must have”…imam i u okruženju drage osobe kod kojih je,po mojoj slobodnoj proceni,klinička slika oniomanije bogami,uznapredovala toliko da bi mogle da počnu određene seanse…
Uzroci za ovaj vid,kako je nazivaju prisilne radnje, mogu biti različiti.U osnovi se navodi nezadovoljstvo koje se popunjava besomučnim obilaženjem,uglavnom firmiranih radnji,šoping molova naročito rasprodaja i kupovinom onoga što mislimo da nam je neophodno(uglavnom je u pitanju garderoba).Zanimljivo je da se dešavaju fizičke promene koje prate ovaj problem,javlja se euforično ponašanje,jak je osećaj zadovoljstva,opisuju se i leptirići u stomaku!(ja mislila javljaju se samo kod zaljubljenih),da ne pominjem tahikardije i ostale ozbiljnije smetnje..
Mada stručnjaci još uvek tvrde da nije prava bolest,problem je što je svaka zavisnost pa i ova,signal za uzbunu.Nije problem kupovati,obradovati sebe,častiti se..pokloniti prijateljima,rođacima…rođendani,naravno,slavlja,redovno su praćena kupovinom...nije problem i kupovina bez nekog razloga..donekle.I tu je ključni momenat. Praktični problem,koliko sam mogla da izvučem iz raznih studija o kupoholiji,nije kupovina.Ja stvarno ne znam ženu koja ne voli da kupuje.Problem je da prepoznate liniju razdvajanja između kupovine iz potrebe i zadovoljstva u okviru mogućnosti i sa nekim smislom, od iracionalne potrebe kojom dolazimo samo do kratkoročnog osećaja zadovoljstva,koje nas dalje uvlači u vrtlog i stvara od nas zavisnike…i dužnike.
Pozitivna strana(ima je i ovde),kažu,kupoholičari podstiču ekonomiju i kao takvi su korisni. Po jednoj teoriji oni su posledica marketinške hipnoze koja nas kroz sve medije neprestano bombarduje.Kako se odupreti… Jačati sposobnost samokontrole.Kažu da je osnovno pitanje na seansama: Da li mi je to stvarno potrebno? Meni lično dopada se ideja o sopstvenom modnom stilu u skladu sa godinama,izgledom, koji je prilagođen svakodnevnim obavezama,načinu života i mogućnostima..iskreno mislim da je važnije biti obrazovan,vaspitan,uredan,negovan i održavati ličnu higijenu,nego krpicama prikriti višak ili manjak kilograma..I pre svega,sigurna sam da možemo sami da gospodarimo svojim odlukama i novcem..
I
Htela sam da dam neki svoj osvrt na ovu temu.Obzirom da mi se uklapa u koncept bolesti i problema savremenog društva, ne ide da je izostavim.
Znači pripadam visoko rizičnoj grupi kad je ova bolest u pitanju,time što sam pripadnica ženskog pola,jer dokazano da uglavnom žene napada ovaj virus (čak preko 90%).
Dakle sa naučne strane,ispitivanjem,utvrđeno je da se tokom kupovine,u delu odgovornom za razumno razmišljanje i postupke dešava pojačana aktivnost.Ni jači pol ovom prilikom nije pošteđen,kod njih se to evidentira pri kupovini tehničkih proizvoda i automobila(i ovo je naučno dokazano,nisam maliciozna).Pitam se šta bi se dobilo naučnim istraživanjem mozga muškarca za vreme fudbalske utakmice Lige šampiona..(e sad već jesam maliciozna..).Oprostite na digresiji,bilo je jače od mene
Da se vratim na našu muku…dakle oniomanija je dobila i nesebičnu podršku i vrle saradnike u vidu novih bankarskih modela poslovanja,kao i šarenih,divnih,moćnih plastičnih kartica(sa isto tako moćnim kamatama)…Jedan od paradoxa savremenog društva(čitaj:siromašne zemlje u tranziciji) je da spolja sve izgleda savršeno,markirano,lepo..to što iznutra truli i raspada se,nije bitno..forma je zadovoljena,ambalaža savršena..koga je briga za sadržaj..Devojke se poistovećuju sa junakinjama “Sex i grad” ili sa najpoznatijom kupoholičarkom Beki Blumvud..filmovi su čak i simpatični za pogledati..međutim za mnoge,ne ostaje se samo na gledanju…problem počinje projekcijom i identifikacijom sa glavnim likovima…
Da ne preterujem,imala sam i ja(i još uvek imam) faze “must have”…imam i u okruženju drage osobe kod kojih je,po mojoj slobodnoj proceni,klinička slika oniomanije bogami,uznapredovala toliko da bi mogle da počnu određene seanse…
Uzroci za ovaj vid,kako je nazivaju prisilne radnje, mogu biti različiti.U osnovi se navodi nezadovoljstvo koje se popunjava besomučnim obilaženjem,uglavnom firmiranih radnji,šoping molova naročito rasprodaja i kupovinom onoga što mislimo da nam je neophodno(uglavnom je u pitanju garderoba).Zanimljivo je da se dešavaju fizičke promene koje prate ovaj problem,javlja se euforično ponašanje,jak je osećaj zadovoljstva,opisuju se i leptirići u stomaku!(ja mislila javljaju se samo kod zaljubljenih),da ne pominjem tahikardije i ostale ozbiljnije smetnje..
Mada stručnjaci još uvek tvrde da nije prava bolest,problem je što je svaka zavisnost pa i ova,signal za uzbunu.Nije problem kupovati,obradovati sebe,častiti se..pokloniti prijateljima,rođacima…rođendani,naravno,slavlja,redovno su praćena kupovinom...nije problem i kupovina bez nekog razloga..donekle.I tu je ključni momenat. Praktični problem,koliko sam mogla da izvučem iz raznih studija o kupoholiji,nije kupovina.Ja stvarno ne znam ženu koja ne voli da kupuje.Problem je da prepoznate liniju razdvajanja između kupovine iz potrebe i zadovoljstva u okviru mogućnosti i sa nekim smislom, od iracionalne potrebe kojom dolazimo samo do kratkoročnog osećaja zadovoljstva,koje nas dalje uvlači u vrtlog i stvara od nas zavisnike…i dužnike.
Pozitivna strana(ima je i ovde),kažu,kupoholičari podstiču ekonomiju i kao takvi su korisni. Po jednoj teoriji oni su posledica marketinške hipnoze koja nas kroz sve medije neprestano bombarduje.Kako se odupreti… Jačati sposobnost samokontrole.Kažu da je osnovno pitanje na seansama: Da li mi je to stvarno potrebno? Meni lično dopada se ideja o sopstvenom modnom stilu u skladu sa godinama,izgledom, koji je prilagođen svakodnevnim obavezama,načinu života i mogućnostima..iskreno mislim da je važnije biti obrazovan,vaspitan,uredan,negovan i održavati ličnu higijenu,nego krpicama prikriti višak ili manjak kilograma..I pre svega,sigurna sam da možemo sami da gospodarimo svojim odlukama i novcem..
I
