(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
REPLIKA
Kuca satić tika-taka
Ma meni je mis’o laka
Eno, čujem, krešti svraka …….
Kreštalica, svadjalica
Na kog sada baš podseća?
Evo druge odgovara
Udarila u repliku
Opominje svoga diku.
Kud si poš’o života ti
Kada posla ima doma
Samo skitaš, ideš svuda
Zar ti misliš da sam luda?
Krešte one, sve se ori
‘Vako rano u tišini
Razgovor se sada vodi
Sigurno je baš o modi.
Odzvanjaju kreštalice
Svadjalice, zadorice
Ne meri im niko vreme
Da l’ imaju one breme
Ili samo krate vreme?
Ipak mislim da po svrakca
Ovo neće dobro biti
Da je danas red na njega
Da izdrži tu torturu.
Pitaće se tugaljivo
Što se ženi idiote
Oj živote ludi skote.
Meni ipak žao svrakca
Jer ta svraka samo priča
Vala bi je ostavila
Il’ još usta zapušila.
Što ne volim zvocalice
Nema veze muške, ženske.
Krešti ona a on ćuti
Ko zna šta u glavi muti.
Ona priča….ma ne staje
Samo nešto zvoca, baje.
Okrenu se tada svrakac
I otide putem svojim
Svraka jeste nastavila
Da solira I da priča
Ni videla ona nije
Da je sama…. luda glava
Da joj nema njenog dike
Da udari još replike.
PS inspirisano svadjom dvoje prolaznika koja je odzvanjala tihim hodnicima centra jutros na sabajle……tuga
Volim sto mi od jutra izmamis osmeh, na sabajle...
)