Živeo jednom jedan konj,koji je zapao u krizu,ne srednjih godina,nego krizu identiteta.
Tačnije rečeno,naš konj je umislio da je magarac!
To ga je toliko opsedalo,da je čak počeo da se udvara i magarcima.
Ženskog pola,naravno( da ne pomislite da je to jos jedna diskutabilna kriza identiteta!).
Ali to je poprimilo neocekivane implikacije.
Elem,da zlo bude veće,to je kod magarećeg ženskog roda izazvalo neopisiv podsmeh.
Ono što naš konj nije znao je to,da ga priroda nije obdarila u nekim ekstremitetima kao kod pripadnika magarećeg roda.
Kud će,šta će,..trpeo je uvrede i ponizenja,a kad je situacija postala neizdrživa,naš konj se obratio za pomoć.
Otisao je u adekvatnu psiholosko-psihijatrijsku instituciju,u Savetovalište za moralno posrnule konje.
Uz svu stručnu pomoć i izuzetne napore zaposlenih u savetovalištu,pružena mu je pomoć i naš konj je pobedio kompleks,izašao je na pravi put.
Strahovi su bili pobedjeni,moral mu je bio podignut,samopoštovanje sa povratilo na nivo njegovog stanja pre pocetka beznadeznog mu polozaja.
U cemu je bio uspeh?
Objasnili su mu ono sto nije mogao da prihvati.
Objasnili su mu jedinu pravu istinu,ma koliko ona bolna bila.
Objasnili su mu da je konj,a ne magarac.
Razumeo je,da pol možeš promeniti,ali rod nikako.
Tako je,uz stručnu pomoć onih koji to znaju i uz par psihoterapija koje su potom usledile,nas potencijalni magarac,
odnosno što bi rekli-magarac u pokušaju - postade istinski,ponosni pastuv.
~~~~~~~~~~~~~~~~~
Poenta ove price?
Saznanje o sebi predstavlja,ustvari,livadu na kojoj obicno pasu magarci.
Cesto sebe poistovetimo sa njima,nekad svesno,a nekad nesvesno..nevazno,ishod je uvek isti.
Danas sam na poslu imala savrsen primer coveka ovakve vrste.
Lik je izgledao tragikomicno..sumnjam da u dogledno vreme moze da se izbori sa iluzijom koju ima o sebi.
Fiksacije,kao psihopatoloska kategorija,tako lako se ne napustaju.
Ako ste pomislili na...(mislim na one visprenije u resavanju problema),odmah da vam kazem-kad je ovakva vrsta anomalije u pitanju,tu ni vijagra ne pomaze..ha,ha..
A ozbiljno..da bi smo imali samopostovanje,vazno je da znamo ko smo,sta smo i cemu smo(sta mozemo,a sta ne).
Cesto smo pristrasni i tesko nam je,mada nije i nemoguce,da odredimo sebe u prostoru,vremenu i u odnosu na druge ljude.
Savet:
Mislite na vreme o krizi svog identiteta!
Da bi spoznali sami sebe,ne treba da se zavaravamo da smo neko drugi,jer ce put do otrezenjenja biti veoma bolan.
Da ne bismo dosli u poziciju da budemo magarci..ovaj primer je vrlo slikovit!
Tačnije rečeno,naš konj je umislio da je magarac!
To ga je toliko opsedalo,da je čak počeo da se udvara i magarcima.
Ženskog pola,naravno( da ne pomislite da je to jos jedna diskutabilna kriza identiteta!).
Ali to je poprimilo neocekivane implikacije.
Elem,da zlo bude veće,to je kod magarećeg ženskog roda izazvalo neopisiv podsmeh.
Ono što naš konj nije znao je to,da ga priroda nije obdarila u nekim ekstremitetima kao kod pripadnika magarećeg roda.
Kud će,šta će,..trpeo je uvrede i ponizenja,a kad je situacija postala neizdrživa,naš konj se obratio za pomoć.
Otisao je u adekvatnu psiholosko-psihijatrijsku instituciju,u Savetovalište za moralno posrnule konje.
Uz svu stručnu pomoć i izuzetne napore zaposlenih u savetovalištu,pružena mu je pomoć i naš konj je pobedio kompleks,izašao je na pravi put.
Strahovi su bili pobedjeni,moral mu je bio podignut,samopoštovanje sa povratilo na nivo njegovog stanja pre pocetka beznadeznog mu polozaja.
U cemu je bio uspeh?
Objasnili su mu ono sto nije mogao da prihvati.
Objasnili su mu jedinu pravu istinu,ma koliko ona bolna bila.
Objasnili su mu da je konj,a ne magarac.
Razumeo je,da pol možeš promeniti,ali rod nikako.
Tako je,uz stručnu pomoć onih koji to znaju i uz par psihoterapija koje su potom usledile,nas potencijalni magarac,
odnosno što bi rekli-magarac u pokušaju - postade istinski,ponosni pastuv.
~~~~~~~~~~~~~~~~~
Poenta ove price?
Saznanje o sebi predstavlja,ustvari,livadu na kojoj obicno pasu magarci.
Cesto sebe poistovetimo sa njima,nekad svesno,a nekad nesvesno..nevazno,ishod je uvek isti.
Danas sam na poslu imala savrsen primer coveka ovakve vrste.
Lik je izgledao tragikomicno..sumnjam da u dogledno vreme moze da se izbori sa iluzijom koju ima o sebi.
Fiksacije,kao psihopatoloska kategorija,tako lako se ne napustaju.
Ako ste pomislili na...(mislim na one visprenije u resavanju problema),odmah da vam kazem-kad je ovakva vrsta anomalije u pitanju,tu ni vijagra ne pomaze..ha,ha..
A ozbiljno..da bi smo imali samopostovanje,vazno je da znamo ko smo,sta smo i cemu smo(sta mozemo,a sta ne).
Cesto smo pristrasni i tesko nam je,mada nije i nemoguce,da odredimo sebe u prostoru,vremenu i u odnosu na druge ljude.
Savet:
Mislite na vreme o krizi svog identiteta!
Da bi spoznali sami sebe,ne treba da se zavaravamo da smo neko drugi,jer ce put do otrezenjenja biti veoma bolan.
Da ne bismo dosli u poziciju da budemo magarci..ovaj primer je vrlo slikovit!
