Simpaticna prica
Ja sam bio sretan covjek.
Moja predivna djevojka sa kojom sam vec godinu dana i ja, odlucili smo da se vjencamo i zasnujemo obitelj.
Tu je postojala samo jedna sitnica koja me je opterecivala cijelo vrijeme, a to je mladja sestra od moje zarucnice.
Moja buduca svastika bila je 22 godine I uvjek je nosila mini suknje sa tangama, a nije znala sta je to grudnjak iako je imala predivne velike sise.
Kada je primjetila da ju prodorno gledam, od tada mi se stalno pokusavala nabacivati tako da sam cesto puta bio vidno uzbudjen radi nje .
Kratko prije vjencanja pozove me moja „mala“ svastika kod njih kuci radi pozivnica za vjencanje I jos nekih sitnica. Kada sam dosao kod njih ona je bila sama izazovno obucena kao I uvjek ...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Bilo je to tacno pre 8 godina, na danasnji dan, u Karakasu....
Najavljene su bile masovne demonstracije opozicije, o zelji da demokratski izabran Predsednik Hugo CAVEZ ode sa vlasti na kopjoj je bio tek neku godinu...
Skupilo se toga dana iz cele Venecuela u Karakasu vise stotina hiljada opozicionera i njihovih lidera i odrzalo jedan zapaljivi miting.
Iako je bilo dogovoreno da se nakon mitinga razidju, svi su nakon njegovog kraja krenuli prema Mirafloresu (skupstini)...Nepregledna masa reka ljudi je nastupala...Uzvikivali su parole protiv Caveza, a najvise se isticala parola "Ni un paso atras!" (Ni jedan korak nazad!) koja se sve vise pretvarala u parolu "Ni un dia mas!" (Ni jedan dan vise!)
Policija je postavila barikade, ali...
Kod Kočije smo se naučili gruboj kontroli, ukoliko smo dobro naučili lekciju, znamo da se ona mora koristiti pre svega za kontrolisanje i preobražavanje nas samih.. a onda će se i okolina promeniti, jer ipak - slično privlači slično. I znamo da čak i za tu vrstu kontrole je neophodna duhovna energija i snaga, inače, kako bi kočijaš usmerio sfinge bez uzda?
Međutim, ovde kod Snage, prelazimo na sledeću lekciju koju moramo naučiti, a to je - kako primeniti prefinjenu kontrolu, suptilnu kontrolu. Devojka na slici pridržava čeljust lava, i vidi se da ga drži pod kontrolom, a to radi veoma nežno. Iznad njene glave je simbol beskonačnosti (kao i iznad glave Maga), što ukazuje na kontakt sa saznanjima iz viših sfera. Kod Maga je to tek u...
Vreme u kome zivimo - svet neslobode, nejednakosti, svet u kome je bratstvo misaona imenica,
a novac s lakocomo otklanja sve prepreke i ispravlja mnoge pogreske, cini da aktuelnost ideala Velike francuske revolucije -
Sloboda, Jednakost Bratstvo, nije nista izgubila od svojih vrednosti.
Jednom sam zapisao da glas velikih istorijskih licnosti odjekuje kroz vreme i istoriju.
Jedna od takvih licnosti svakako je i jedan od vodja Velike revolucije Robespjer Maximilijan.
Ono sto je cinio ceni i ocenice istorija, ovim zelim samo da osvetlim neke detalje biografije ove velike licnosti…
Inace, Velika francuska revolucija izbila je 14 jula 1789. godine. Moze se reci da su je
“ teoretski pripremili” veliki francuski mislioci i...
У математици се скуп
простих бројева означава са P. Oд овог простог скупа простији би требало да буде означен са Ш.
Баш су ми симпатични ови мајмуни...мајмунишу се
Baš tad se smejati,treba znati
kad najbolje odlazi polako,
kad samo najgore može da nas prati.
U životu u kome,plakati je lako
Šta košta nek košta,treba znati
dostojanstvo svoje čuvati
bez obzira kol’ko treba da se plati.
Ići bez osvrtanja,treba znati
pred srećom koja neće da se vrati,
pred sudbinom razoružani,mali
sakriti suze,treba znati.
Al’ moje srce i ja,nismo znali
kad ljubav postane neuslužna
napustiti taj sto,treba znati,
pre nego što postane jadna,ružna.
I otići tiho,bez buke da nas prati
ispod maske svakodnevnog,treba znati,
sakriti patnju što plavi
i zauzdati krike mržnje
koji su poslednje reči ljubavi.
Treba znati,hladan ostati
i utišati srce koje umire
sakriti da te volim,na licu koje pati
ali,ja to nisam znao...
Are you going to Scarborough Fair?
Parsley, sage, rosemary and thyme
Remember me to one who lives there
He once was a true love of mine
Tell him to make me a cambric shirt
Parsley, sage, rosemary and thyme
Without no seams nor needle work
Then he'll be a true love of mine
Tell him to find me an acre of land
Parsley, sage, rosemary and thyme
Between salt water and the sea strands
Then he'll be a true love of mine
Tell him to reap it with a sickle of leather
Parsley, sage, rosemary and thyme
And gather it all in a bunch of heather
Then he'll be a true love of mine
Are you going to Scarborough Fair?
Parsley, sage, rosemary and thyme
Remember me to one who lives there
He once was a true love of mine
Čačkajući po netu čovjek, htio ne htio, upoznaje različite ljude, kulture, gradove, običaje...Blog je forma virtuelne ekspresije preko koje, osim o autoru, možete mnogo toga da saznate i o mjestu odakle je autor. Slično je i sa društvenim mrežama, raznoraznim forumima itd. Ono što je meni fascinantno jeste da ljudi sa Balkana, koji koriste gorenavedene virtuelne mogućnosti, u velikom stepenu pišu o ružnim stvarima o svojim sredinama, svojim komšijama, i, uopšte, svemu oko sebe. To je interesantno. Ko imalo prati ova moja bezvezna pisanija zna da mene savršeno zabole ko ima kakve probleme, šta ga muči i slično. Ono što mene, međutim, interesuje jeste šta to ima zanimljivo u nekom gradu, sredini ili mjesnoj zajednici. Kakogod, o tome se...
Зар верујете да је то
што сам велик, ћелав и брадат
и то што не можете да се одлучите
да ли имам осмех петла у кокошињцу
или, пак, кусца који је "свратио на кафу",
довољно да закључите
како сам неосетљив, себичан и груб?
Добро,
јесам ја велик, ћелав и брадат
и, не варате се,
некад заиста изгледам као петао, а некад као лисац
али, само изгледам,
Но, знајте да и поред свега тога
ја само маче
које чезне за њеном руком на мом крзну
па макар и не била свесна да предем
у њеном крилу.
Osecam tvoje prisustrvo.
Stalno si uz mene.
U mislima.rukama,srcu na celu.
osecam tvoj dah nozdrvama,ustima.
I budna sanjam.
Budalasto
detinjasto.
Na reci,obali...svuda.
Ovo je pesma moje drage prijateljice MESEČEVOJEZERO
koju sam pročitao bezbroj puta a tek danas me snašla
Pre hiljadu godina,u srednjem veku,papini savetnici insistirali su da se Jevreji proteraju iz Rima.
Govorili su da nije u redu sto ti ljudi bezbrizno zive u samom sredistu hriscanstva.
Formulisan je proglas o izgonu i to je odmah izazvalo veliki protest Jevreja,koji su znali da ce,kud god otisli, sigurno doziveti jos gori tretman od onog u Rimu.
Zato su prekllinjali su papu da povuce ovaj edikt.
Papa,koji je bio pravedan covek,predlozio im je da medju sobom izaberu coveka koji ce se takmiciti s njim u pantomimi.
Obecao je,da ako taj pobedi,bice im dozvoljeno da ostanu u Rimu.
Jevreji su se okupili da prouce ovaj predlog.
Ukoliko bi ga odbacili,to bi znacilo napustanje Rima. Ukoliko bi ga prihvatili,bilo bi kao da su vec porazeni...
Свети владика Николај сматрао је да се при решавању проблема социјалне правде, православни Срби морају угледати на своје претке, који су у тзв. "Средњем систему", где осим личне приватне својине постоји и колективна, успешно решили социјално питање, ослањајући се на породичне задруге, еснафска удружења и хришћански морал.
У таквом систему, на пример, еснафска имовина (у савременим условима место еснафа заузеле би струковне коморе) која опстаје и увећава се путем специјалних пореза и легата, служила би за збрињавање породице и образовање деце умрлог члана еснафа, или пак за потребе самог члана еснафа који би "пао на ниске гране".
Слична организација постојала би и на селу, са такозваним сеоским кошевима, као колективно својинским...
Наједанпут се појави нека црвена светлост на сред дворане. Као бенгалска ватра у ковитлацу. Спасо погледа зачуђен. Постепено онај ковитлац доби облик човечји. Као неки елегантни господин у црном гала оделу, са цилиндром на глави и светлим металним штапићем у руци. Јако је храмао на једну ногу. Но лице му је било тупо и сасвим неодређено.
- Познајеш ли ме, непријатељу мој? Залаја непознати храпавим гласом старога пса. Ја сам онај од кога небески Престо дрхће, а ти ли хоћеш да ми се противиш? Ја сам доктор над докторима. Ја лечим људе од здравља, од истине, од слоге, од милости, од побожности и од сваке такозване врлине. Доктор сам свих наука и знања у наличју, тј. злоупотреба свих људских знања као и свих људских дарова. Ја владам...
Postoji legenda o ptici koja čim nauči da leti pronađe bodljikavo drvo. Zavuče se među njegove grane i pronađe najveći trn i nabode se na njega. U tom trenutku ispusti glas nalik pjesmi. Ljudi se osvrću kad čuju, a Bogovi se smiješe, jer ljepota te pjesme prevazilazi najljepše stvari na svijetu.
Ova ptica je dokaz da najlepše i najbolje stvari dolaze iz velike patnje i bola.
...kao i svaki put i svake godine i svake jeseni...palim taj lampion...donosim cvijeće, kao i tisuće drugih žena,majki..muževa,djece....kiša će oprati moje tragove tužnom alejom..u gomili oblaka možda ću prepoznati krila nekog anđela koji me čuva..popit ću kavu u obližnjem kafiću, s ljudima koji su te jedva poznavali...zapaliti cigaretu..odlutati u mislima daleko na neki početak , kad si još bio samo zaigrani i nemirni mladić, kad si još znao što znaći buket ruža za godišnjicu...i miris proljeća...odlutati ću u vrijeme kad je šetalište pripadalo samo nama..dok su nad gradom letjeli avioni...da, davno je bilo...kao da je čitav jedan život iza mene...a s ovim ovdje se baš i ne snalazim najbolje...no, dobro...tuga je to...uhvati se čvrsto...
...jučer sam u svom dvorištu zasadila bagremovo drvo...da se zna....jednom će netko znati da bagrem nije samo drvo...to su izdanci moje duše koji su pustili korijenje u zemlji moga dvorišta...u svakoj grančici zakopala sam po jednu bol...neko sjećanje...malo tuge...neka se tuge umore...a sreća neka cvijeta bijelo u proljeće...sretna sam jer imam nešto svoje , pravo...s korijenjem duboko u zemlji ....nešto što ne može otići, nestati...nešto što ne može umrijeti tako lako od neke bolesti....
Čuvat ću ga od snijega, branit ću ga od mraza...onog ranog koji ostavlja biljeg, pa ubija...polako.
Zasadila sam to drvo...nadajući se da će njegov početak biti i moj...pa kud nas put nanese...nisam više sama....budim se i kroz prozor gledam u te...
ukrala sam sinoć malo snijega i sakrila pod jastuk, da mi u snovima pahulje padaju na obraze....dodir mek i lagan kao svila....eh, da mogu tvoju dušu ukrasti na tren, da strpam u njedra i nosim je sa sobom da se ne smrznem od samoče i straha...tek ponekad, na trenutak zalutaju tvoje oči prema meni, kao da me pitaš, i promatraš i skitaš po mojim mislima, ćudeći se leptirima u mojoj košmarnojj glavi što izviru iz osmijeha...tek na trenutak javi se neki sjaj u tragovima tvojih koraka što ostaju na marginalnim plavetima duše...to u zoru , dok odlaziš , blistaju moje čežnje na prvoj jutarnjoj rosi...
MAJKA I DETE
Šta je najlepše na svetu?
Ti dok spavaš.
Zašto?
Zato što si ti jedina moja istina o kojoj ne razmišljam i dok te gledam kako spavaš znam da je to jedina slika na svetu koja oslikava mir koji mi treba da bih bila srećna.
Šta je najveće na svetu?
Tvoje oko.
Što stane u njega ne može se smestiti ni u šta drugo.
Nemoj se nikada bojati onoga što možeš da vidiš pa da hodaš okolo poluzatvorenih očiju.
Šta je najslađe na svetu?
San.
Ništa ne može biti lepo,šareno i slatko kao što ti to u snovima možeš da napraviš.
Nemoj nikad zaboraviti da sanjaš.
Šta je najteže na svetu?
Najteže je kad čuvaš nešto,a ne vidiš da nigde nema onoga što čuvaš.
Šta je najveća prevara?
Najveća prevara je kad dvoje potpuno razjedinjenih ljudi...
DAMA SA CRVENOM RUZOM NA REVERU
Prica se dogadja na Glavnoj centralnoj zeleznickoj stanici u Njujorku.
Radi se o jednom mladicu,mladom coveku koji je na zeleznickoj stanici u Njujorku trazio osobu koju nikada nije video,a koju je zavoleo.
Mladic je bio oficir i njegovo ime je bilo Dzon Blankort.
Ustao je sa svoga sedista,sa klupe na kojoj je sedeo,zategao svoju vojnicku uniformu i poceo da pazljivo posmatra masu ljudi koja se kretala kroz veliku centralnu zeleznicku stanicu u Njujorku.
Trazio je devojku koje je njegovo srce poznavalo,ali ciji lik nije mogao da prepozna,jer se nikada nisu videli.
Trazio je devojku sa crvenom ruzom.
Njegovo interesovanje za ovu devojku pocelo je 13 meseci ranije,nakon njegove posete jednoj...
Citala sam pre par nedelja knjigu koju imam godinama Nostradamusova prorcanstva i zapazila da se najavljivala smrt poljskog predsednika za proslu 2009 god. i prokomentarisala sa mojima da se to uopste nije desilo. Kad evo sad pre neki dan upravo to, al sa godinu dana zakasnjenja.
Prorocanstvo Nostradamusa o smrti poljskog predsednika koji su analiticari smestili u centuriju koja se tice 2009. godine ocigledno se obistinila godinu dana kasnije odnosno ove 2010. godine
Katren:
A GOSPI KAD ODE VOLJENI VODJA
LANI CE KRALJ LJUBAV PONUDITI SVOJU.
PLAVI TIRANIN SA REKE BLIZU LODJA
POGINUT CE NA OTOKU U KRVAVOM BOJU
KOMENTAR
Gospa je kod Nostradamusa znacilo zamlja ( Poljska ).
Citavu zbrku koja vlada ce iskoristii jedan samozvani...
Zvao je..danima..
Odgovorila nisam. Cemu? Tako sam odlucila.
I tako...
Ne zove.
Od nedelje.
Ali zato pise.
Kratke poruke.
Bez pitanja.
Bez zahteva.
Samo...
Kako mu nedostajem. Kako misli na mene. Kaze, ne moze da prestane. Kaze, da mu i dalje nedostajem. Kaze, toliko da boli...
Ja?!
Ne pitaj.
Ili pitaj, svejedno.
Dobro sam.
Stvarno.
Nisam nesrecna.
Mozda malo tuzna.
Danas malo vise nego inace.
Napisao je samo: Ljubavi, toliko mi nedostajes...
I juce..isto...
Pa me malo..pomerilo.
Postoje, tako, ti neki momenti, kada...sta da ti pricam...fali mi, poput... deo tela, koji nedostaje, eto bas tako...
Nisam odgovorila. Nijednom. Znam da te to najvise zanima.
Inace, u redu sam.
Nema nista novo.
Primecujem neku promenu, na sebi. Ne pitam se...
Iako Kočija asocira na kretanje, juriš.. kad malo bolje pogledamo, videćemo da - kočijaš uopšte ne drži uzde u ruci, kojima bi kontrolisao sfinge. Kako se onda on uopšte kreće?
Luda na ovoj tački shvata da je za kontrolisanje situacije potrebno mnogo više od ispunjenih materijalističkih uslova - potrebna je duhovna snaga. Kočijaš je toliko uznapredovao da je u stanju usmeriti svoju volju na sfinge, a da ih ne kontroliše uzdama!
I kuda će putovati takva neobična kočija, spoj materijalnog i duhovnog?
Pomoću te kočije ćemo istraživati razne sfere postojanja, putovaćemo tom kočijom i istraživati do sada neistražene predele i otkrivati duhovne tajne...
Kočijaš je heroj koji ima visoke ideale, i sprema se da krene na put kojim će dostići...
...prodajem veliku šarenu laž koju sam kupila neke daleke godine, dok sam na vašaru koji se zove život, tražila staklene balone od pjene...a prodao mi je stari prefrigani mudrac imenom odrastanje...debelo mi je naplatio tu malu šarenu stvarčicu , objasnivši mi kako je varljiva, ali magićna, ćudljiva ali dražesna...prevrtljiva...slatka, neodoljiva...ta šarena laž..koja se zove sreća...eto, odlučila sam je prodati za nekoliko novčića...srebrnjaka..možda će u nečijim rukama spretnije i duže ostati. Možda sam dobila pogrešnu, pa moja negdje luta i netko ju isto tako želi prodati...Možda je moja izgubljena i traži me i usamljena je..Zato dajem ovaj oglas...a onaj netko ako ima moju šarenu laž koja se zove SREĆA...i koja već godinama luta...
Osećam večeras dok posmatram laste
i pupoljke rane
kao srce moje polagano raste
k’o vidik u lepe, nasmejane dane;
kako s mladim biljem postaje sve veće
i lako k’o krilo,
i kako mu celo jedno nebo sreće
i pakao bola ne bi dosta bilo;
kako čezne za svim što bi život mog’o
lepog da mu dade,
i da mu ničega ne bi bilo mnogo;
tako su velike čežnje mu i nade.
Osećam, da dosad sve je bilo šala
moga srca vrela;
da još nikom nisam ljubav svoju dala
koliko bih mogla i koliko htela.
Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni’,
da bih srce mogla poklanajti svima
i da opet mnogo ostane ga meni.
Desanka Maksimović
Veoma je bitno shvatiti da svaki entitet, sam od sebe, kreira svoju suprotnost. Ne možemo još da pojmimo zbog čega to radi-da li zbog neke unutrašnje odlike supstance od koje se sastoji, da li zbog sopstvenog osjećaja pravde, prema kome je pošteno ostaviti i potpuno drugačiju mogućnost, ili naprosto iz humora, iliti zezanja. Možda ništa od pomenutog, a možda i zbog svega toga. To sada nije važno, važno je da svaki entitet, kako rekoh, kreira sam od sebe i iz sebe svoju suprotnost.
Poznata vam je svakako biblijska priča. Bog je iz sebe i od sebe stvorio čitav Univerzum. Prirodu. Priroda je suprotna Bogu, jer je materijalna, dok je Bog ideja, princip i duh. So they say, after all. Kreiranjem materijalne Prirode Bog je ne samo stvorio...
Недостајеш ми данима...
Некад ми се чини да су у питању године...
А нису...
Није чак ни много дана у питању...
Ах, како је све релативно...
Дани без тебе су дужи од година с неким...
И краћи од минута с неким другим...
Љубав је та која одређује односе међу нама...
И чини нас сетним или срећним...
Тужним или радосним...
Све, све...
Али ти ми недостајеш...
Утеха ми је то што ћеш вероватно да прочиташ ове редове...
А можда и нећеш...
Јер одавно ником нисам битан...
Izbrisao bih sve poruke u blogu i u forumu ako je moguc'e.
Molim da obrishete i sve moje poruke i ulog.
Nije se nishta dogodilo i niko mi nije kriv.
Jednostavno sam odluchio da vishe ne postojim.
Hvala i izvinite shto sam se uopshte pojavljivao. :bye:
In pain for weeks, the healing is slow, pittance disgracing. Why should one cry, suck on apple flesh just for the juices so bracing?
There can in the end, only be one!